Prof.

dr Saša Stanković
• Osnovne karakteristike koje treba da poseduje
materijal za otisak su sledeće:
• da bude biološki inaktivan u odnosu na tkiva sa
kojima dolazi u dodir (neškodljiv);
• da se lako priprema i dobro podnosi od strane
pacijenta;
• da poseduje veliku preciznost i dovoljnu dimen-
zionalnu stabilnost;
• da bude dovoljno fluidan u momentu otiskivanja
kako tkiva koja se otiskuju ne bi bila anormalno
deformisana;
• da cena bude prihvatljiva.
• GIPSZAOTTSAK
• Upotreba gipsa kao materijala za otisak u
totalnoj protezi zasnovana je na njegovim
sledećim kvalitetima:
• apsolutna preciznost reprodukcije površine koje
se otiskuju;
• fluidnost koja ne deformiše niti deplasira tkiva;
• lak je za upotrebu;
• dimenzionalna stabilnost otiska koja se može
dugo očuvati;
• mogućnost korekcije ukusa dodavanjem
korigensa (mentol, vanila, banana, ananas);
• niska cena.
• Reverzibilni hidrokoloidi
• Za reverzibilni hidrokoloid bitne su dve
kompo-nente: da materijal bude precizan i
da je temperatura prelaska sol-stanja u gel-
stanje što približnija temperaturi tela, a da
pri tome raspon između sola u gel i obrnuto,
bude dovoljno veliki kako bi se izvele sve
neophodne radnje i manipulacije koje su
neophodne za uzimanje otiska. Prema tome,
svaki hidrokoloid koji se u sol-stanju može
uneti u usta i da u ustima pređe u gel-stanje
može služiti kao materijal za otisak.
• Hemijski sastav reverzibilnog hidrokoloida
nije poznat, ali se može smatrati da su mu
glavni aktivni deo agar, kao koloidna faza i
voda, kao koloidno sredstvo. Pored ovoga,
materijal sadrži boraks. Ali kako boraks
usporava vezivanje gipsa, materijalu za
otiske se dodaje kalijum-sulfat da bi se
neutralisao uticaj boraksa i poboljšavala
površina gipsanog modela, kao i mineralne
(talk) i organske (vlakna celuloze) materije.
 Način primene je takav da se hidrokoloid
zagreje na temperaturi 65° a zatim u
vodenom kupatilu hladi na 45°. Tako
dobijena masa se nanosi na kašiku za otisak i
drži 4-5 minuta u ustima kako bi se proces
želifikacije mogao da izvrši. To se ubrzava
strujanjem hladne vode kroz sistem cevi koje
oblažu kašiku.
• Ireverzibilni hidrokoloidi
• Tipičan predstavnik ove grupe materijala za
oti-sak je alginat, koji predstavlja ekstrakt
morske alge.
• U trgovini se dobija u obliku praška koji se
ra-stvara u vodi. Sadrži aktivne i inertne
kompo-nente: alginat kalijuma i sulfat
kalcijuma - kao aktivni sastojci i mineralno
punjenje koje je naj-češče neutralno (talk ili
karbonat magnezijuma).
• Ostalim sastojcima alginata utiče se na
vreme vezivanja. Sekundarni elementi
(natrijum fluo-rid) namenjeni su sprečavanju
bilo kakve pro-mene površine gipsanog
modela posle izlivanja otiska.
• Priprema alginata u gel-stanju vrši se prema
uputstvu proizvođača, a suština reakcije ima
dvojaki karakter: rastvaranje alginata u vodi
i drugo, precipitacija alginata.
• Bez obzira na uputstvo proizvođača o količini
vode i praška koji se mešaju, uputno je
prilikom uzimanja otiska bezube vilice da se
količina vode neznatno poveca da bi masa
bila mekša. To u nekim slučajevima
bezubosti može biti posebno korisno, na
primer, kada meka tkiva nisu čvrsto srasla sa
koštanom podlogom, "labave" desni,
"plivajući" grebenovi. U dragim slučajevima,
ob-rnuto, količina vode se može smanjiti
(nerezi-lijentna sluzokoža).
• Temperatura vode, kao i njen sastav mogu
uticati na vreme vezivanja. Najpogodnija je
temperatura od 20°. Viša temperatura vode
skraćuje vreme vezivanja i obrnuto.
• Vreme mešanja alginata, uglavnom, ne utiče
na vreme vezivanja, ali utiče na kvalitet
alginata. Uputno je da se mešanje vrši
drvenom špatulom s obzirom na to da
metalna špatula može da poremeti reakciju
između gipsa i kalijumalginata oslobađanjem
metalnih jona u kiseloj sredini.
 Želatinizacija je brža u usnoj duplji što je i
razu-mljivo s obzirom na višu temperaturu
usne duplje od temperature spoljašnje
sredine i završava se u roku 3-4 minuta.
 Rezistencija mase je maksimalna posle 2-3
mi-nuta od izvršene želatinizacije, te da bi
se izbegla deformacija otiska treba izbeči
svako njegovo pomeranje u roku 6-8 minuta.
 Najzad, da bi se izbegla tenzija unutar otisne
mase, njena debljina ne treba da prelazi 7-8
mm. U slučajevima kada anatomska situacija
nameće potrebu veće debljine (visoko
nepce), na dno kašike treba staviti sloj voska
odgovarajuće debljine i oblika čime se
smanjuje debljina otisne mase.
• Silikoni
• Silikoni su poslednjih godina prilično
usavršeni tako da im je preciznost uglavnom
zadovoljavaj-uc'a, ali ne i dimenzionalna
stabilnost. Do kontra-kcije materijala dolazi
kada se temperatura snizi, odnosno kada se
sa temperature usta pređe na sobnu
temperaturu. Preporučuje se da se u cilju
smanjenja ove kontrakcije, ili da se sasvim
elimi-niše, otisak izlije gipsom koji se
zameša sa vodom čija je temperatura 37°.
 Prednosti silikona su:
 velika moć reprodukcije površine koje se
otis-kuju;
 izražena elastičnost;
 lako se skidaju sa objekta;
 otisci se mogu metalizirati.
 Silikoni imaju i određenih nedostataka, od
kojih spominjemo:
 osetljivost preparata na duže stajanje;
 kratko vreme za manipulaciju pre polimeri-
zacije;
 lepe se za suve površine:
 silikonski otisci se stajanjem deformišu
• Polietri
• Polietri predstavljaju najnovije otisne materijale
iz grupe elastomera. Njihova hemijska
osobenosti dobra svojstva koja su potrebna za
dobijanje preciznog otiska, pa time i radnog
modela koji je veran originalu, učinila su da su
brzo ušli u stomatološku praksu, posebno kada je
reč o parcijalnoj pokretnoj protezi.
• Bazu ovog materijala čini polietar koji se dobija
od dialkohola. Ovo jedinjenje ima na svojim
krajevima grupe aziridina. Posle polimerizacije,
polietri imaju posebna mehanička i fizička
svojstva: žilavi su, otporni i dimenzionalno
stabilni.
 Od dobrih osobina polietara ističem:
 verna reprodukcija;
 pogodni su za manipulaciju;
 način upotrebe raznovrstan (špric ili kašika);
 - vreme polimerizacije umereno a otisna
površina kompaktna;
 - dimenzionalno stabilni i mogu se
metalizirati.
 Preliminarni otisak repodukuje maksimalno
mo-guće granice površine oslonca buduće
proteze, odnosno on omogucava da se
precizno odredi granica pokretne i
nepokretne sluzokože i uoči stepen
resorpcije kostanog tkiva koja treba
kompenzovati, kao i pravac i, posebno,
položaj mišićnih i ligamentarnih insercija
koje treba osloboditi.
 Preliminarni otisak omogućava da se do-bije
gipsani model na kome će se izraditi ind-
ividualna kašika. Drugim rečima, preliminarni
otisak je odgovoran za preciznost
individualne kašike. Najzad, on reducira do
minimuma vreme koje je potrebno u
ordinaciji za adaptiranje individualne kašike.
 Da bi preliminarni otisak mogao da ispuni
pomenute zadatke, treba istaći:
 značaj izbora standardne (metalne) kašike;
 važnost otisnog materijala i
 tehniku preliminarnog (anatomskog) otiska.
• IZBOR STANDARDNE KAŠIKE ZA OTISAK(Sl. 13-
1; Sl. 13-2)
• Izbor standardne metalne kašike za otisak za
go-rnju vilicu determinisan je morfologijom
bezubog alveolarnog grebena, tubera i tvrdog
nepca. Oblik kašike će zavisiti od oblika
pomenutih ana-tomskih elemenata tako da
će kašika na svakom mestu biti paralelna sa
termentom koji se oti-skuje, kako bi otisna
masa bila uniformne de-bljine.
• Rub kašike ne sme da dodiruje sluzokožu i
uvek je na distanci od nje. Stoga su često
neminovne korekcije standardne kašike koje
se sastoje u produžavanju njenih rubova ili
stavljanja voska na njenoj sredini (Sl. 13-3).
Ako je kašika suviše široka, ona će odbijati
okolnu muskulaturu (Sl. 13-4), dok suviše
dugačka krila serijske kašike potiskuju dno
vestibuluma. U oba slučaja, preciznost otiska
je sumnjiva.
• Dalje korekcije standardne kašike sastojale
bi se u tome da se na njenoj unutrašnjoj
strani u predelu očnjaka i prvih molara
postave voštani podupirači čija je uloga
dvojaka (Sl. 13-6). S jedne strane, oni
omogućavaju da debljina otisne mase bude
uniformna, a s druge strane, prethodnim
zagrevanjem i unošenjem u usta pacijenta
"na prazno", doprinose ispravnom centriranju
kašike. Najzad, na faringealnom rubu
kašiketreba postaviti traku roze voska koja
će sprečavati zapadanje otisnog materijala u
ždrelo pacijenta (Sl. 13-6).
 Što se tiče dužine standardne kašike za
gornju vilicu, kašika treba da bude odabrana
tako da njen faringealni rub prelazi liniju
duvanja na nos za oko 2 mm, odnosno da se
pruža za oko 4 mm iza nepčanih jamica, koje
služe kao izvanredan indi-kator pri
određivanju dužine kašike (Sl. 13-7).
Međutim, mora se voditi računa da kašika ne
pritiskapterigomaksilarne ligamentekada su
usta otvorena.
 Izbor kašike za donju vilicu treba još
brižljivije izvršiti. Ona mora u potpunosti da
odgovara po obliku i dimenzijama, zapremini
i obliku donje bezube vilice, i da je u svim
tačkama maksimalno koliko je to moguće
paralelna sa površinom koja se otiskuje.
Određene korekcije su često potrebne i na
ovoj kašici, a ohe se sastoje u stavljanju
voštanih podupirača (Sl. 13-8) čija je uloga
iden-tična voštanim podupiračima na gornjoj
kašici, kao i u produživanju kašike u
odgovarajućim predelima (Sl. 13-9).
 Ponekada su potrebne kore-kcije i gornje i
donje kašike koje se sastoje u "modeliranju"
kašike kleštima (Sl. 13-10, S1. 13-11) ili
čekićem. Razume se, kašika mora sat -žavati
i sistem za pridržavanje tj. dršku radi lak-šeg
manipulisanja sa njom.
 Nije suvišno istaći i na ovom mestu da
standardna kašika može da bude perforirana
- rupičasta ili neperforirana, što zavisi od
vrste otisnog materi-jala, što će se kasnije
detaljnije opisati.
 Nakon što je kašika odabrana, i po potrebi
korigovana, nije poželjno da se odmah
pristupi uzimanju otiska. Uputno je, naime,
da se kašika nekoliko puta unese u usta
pacijenta kako bi se tačno ustanovila njena
veličina i preciznost i, donekle, pacijent
navikne na njeno prisustvo u ustima.
 To je posebno korisno radi uočavanja pravca unošenja i
vođenja kašike, čime se u znatnoj meri sprečava
deformacija otisne mase.
 Na osnovu iznetog može se zaključiti da standar-dna kašika
za otisak treba da udovolji sledećim zahtevima:
 Ne treba da bude apsolutno kruta kako bi mogla da se
adaptira morfologiji površine oslonca budu-će proteze
(kleštima ili čekićem).
 Treba da odgovara alveolarnom ili koštanom reljefu koji će
otisnuti.
 Ne sme da deplasira, niti zateže paraprotezne organe
(usne, obraze, jezik).
 IZBOR OTISNOG MATERIJALA I TEHNIKE
OTISKA
 Ovaj dvostruki izbor uslovljen je opštim
stanjem pacijenta, njegovim
konstitucionalnim tipom, anatomsko-
fiziološkim osobinama struktura koje se
otiskuju, kao i tonusom okolne muskulature.
Uzet dobro odabranom standardnom kašikom
i otisnom masom odgovarajuce konzistencije,
uz pasivno ili manje aktivno pomeranje
usana, obraza i jezika.
 Preliminarni otisak termoplastičnim masama
ima određenih prednosti u odnosu na
prethodne, kao što su:
 otisak se može više puta ponavljati sve dok
se ne postigne zadovoljavajući rezultat;
 postoji mogućnost popravke otiska
dodavanjem iii oduzimanjem materijala;
 relativno dobre osobine ove mase i
pogodnosti u smislu ukusa i mirisa, kao i
dobra preciznost koja omogućava
oslobađanje pripoja plika i frenuluma.
 Nedostatak joj je što se može dogoditi da :ie
bude homogeno razmekšana u kom slučaju
može da izvrši manje ili vece kompresije sa
potiskivanjem pokretne sluzokože što se
teško uočava. Time se preciznost otiska
donekle kompromituje. Ali u slučaju
postojanja koštanih egzostoza, ne-
kompresibilnih zona, oštrih grebena, naročito
donje bezube vilice, termoplastična masa je
veoma korisna kao materijal za otisak.
 Mukostatički otisci alginatom
 Donja bezuba vilica
 Kako je napred bilo rečeno, kašika za otisak
treba da bude pripremljena u zavisnosti od
vrste upo-trebljenog materijala za otisak.
Kada je reč o alginatu, kašika treba, pre
svega, da sadrži retencije ili da bude
rupičasta kako se alginat ne bi odvojio od
kašike u vreme vađenja otiska iz usta.
 Voštani podupirači, takođe, treba da budu posta-vljeni u
predelu očnjaka i prvih molara što će omoguciti da se
postigne uniformna i željena debljina mase za otisak.
 U pripremanju alginata za upotrebu treba slediti uputstvo
proizvođača, kako bi se postigli zadovoljavajući rezultati.
Ako se alginat isporučuje u doziranim količinama, mešanje
praha sa vodom vrši se na uobičajeni način. Rezultati su
zadovoljavjući. Međutim ukoliko se prah alginata
isporučuje u vecim količinama, potrebno je pre upotrebe
istresti ga i promešati a zatim izdeliti u potrebne doze i
hermetički zatvoriti.
 Mešanje alginata se vrši u čistoj šolji, drvenom ili
plastičnom špatulom.
 Fluidnost alginata se može podešavati dozira-
njem količine vode i njenom temperaturom. Me-
šanje traje oko šezdesetak sekundi, a
temperatura vode da bude između ] 0 i 12°C
kako bi se usporila želifikacija.
 Pripremljeni alginat se plasira na kašiku (Sl. 13--
42, Sl. 13-43), kašika unese (rotiranjem) u usta
pacijenta i pažljivo centrira. Pacijent se zamoli
da podigne vrh jezika i zabaci ga unazad, zatim
da pokuša da dodirne vrh nosa, levi, pa desni
obraz. Lekar pri tome nežno masira donju usnu i
obraze čime istiskuje višak alginata.
 Posle završene želifikacije otisak se, jednim
pote-zom, vadi iz usta bez potezanja kako bi
se izbegla njegova deformacija. Otisak se
pregleda i u slučaju neispravnosti, treba ga
ponoviti (Sl. 13-44). Popravka nije
dozvoljena zbog mogucnosti kompresije.
 Pogreške i neuspesi imaju za uzrok, obično
višak materijala, pogrešni pokreti jezika i
okolnih mi-šica i nepotpunu želifikaciju.
 Gornja vilica
 Izbor kašike je identičan kao i za donju vilicu. Pacijent
je smešten u stolicu uspravno, sa blago nagnutom
glavom napred, kao i u slučaju uzi-manja otiska
gipsom.
 Uzroci neuspeha uglavnom se mogu svesti na:
 - loš položaj pacijenta;
 -višak materijala i neadekvatna debljina sloja otisne
mase;
 preterano punjenje vestibuluma;
 nedovoljna mobilizacija mišića jezika i obraza.

 Primarni anatomskofunkcionalni otisci
 Preliminarni anatomskofunkcionalni otisci imaju
zadatak da oblikuju tkiva u položaju koji ce ona
zauzimati u vreme funkcije pod uticajem
mastikatornih sila. Njihov značaj je sadržan u
činjenici da se proceni stepen depresibilnosti
tkiva oslonca i istovremeno registruje funkcija
paraproteznih organa. Materijal koji se koristi za
otisak, logično je, treba da poseduje znatno
smanjen koeficijenat fluidnosti. A to su, u prvom
redu, termoplastični kompoziti, elastomeri na
bazi silikona i u izvesnoj meri alginati.
 Termoplastična masa se razmekša u vodenom
kupatilu na temperaturi od 55°C i plasira na
unu-trašnju površinu kašike tako da prekrije i
rubove kašike (Sl. 13—45). Zatim se ponovo
potopi u vodeno kupatilo kako bi se masa
uniformno razmekšala i unese u usta
pacijenta. Kašika se centrira i izvrši dozirani
digitalni pritisak kažiprstima lekara u predelu
premolara (Sl. 13-46).
 Otisak se izvadi, pregleda a višak mase
ukloni. Zatim se lampicom ponovo zagreje,
potopi u vodeno kupatilo i vrati u usta
pacijenta da bi se povlačenjem usne i
podizanjem i pokretanjem jezika oslobodile
mišićne insercije i frenulumi jezika i donje
usne. U cilju oblikovanja pojedinih
segmenata potrebno je izvršiti sledeće
pokrete:
 Vestibularni rub u posteriornom i srednjem delu
oblikuju se maksimalnim otvaranjem usta, dok se
kašika pridržava kažiprstima.
 Prednji deo vestibularnog ruba između levog i
desnog premolara oblikuje se simuliranjem sukcije.
Posteriorni retromolarni, retromilohioidni i mi-
lohioidni rub, levo i desno, modeluje se posle
zagrevanja protrakcijom jezika i njegovim late-
ralnim deplasiranjem, kao i ponavljanjem akta
degluticije.
 Najzad prednji lingvalni rub se registruje depla
siranjem vrha jezika preko gornje usne od desne
do leve komisure.
 Primarni anatomskofunkcionalni otisci
alginatima
 Ako se reducira količina vode koja je potrebna
za mešavinu i želifikaciju ireverzibilnih
hidroko-loida, može se dobiti mešavina čiji je
koeficijenat fluidnosti približan onome kod
termoplastičnih masa na temperaturi od
55°C. Ova posve korisna osobina alginata, kao
i lakoća njegove upotrebe omogućavaju da
alginati uspešno zamene skoro sve druge
materijale koji se koriste za preliminarne
(primarne) otiske.
 Kašika sa otisnim materijalom se unese u
usta pacijenta rotiranjem kašike, centrira a
lekar do-zira pritisak ravnomerno u predelu
premolara, za koje vreme pacijent vrši
sledeće pokrete:
 -jako otvori usta;
 podigne vrh jezika prema gornjoj usni i vrhu
nosa, a zatim ga zabaci na levu, potom na
desnu stranu;
 izvrši više puta pokrete degluticije;
 simulira pokrete sukcije;
 maksimalno razvuče a zatim približi komisure
usana i
 najzad, vraća se u stanje mirovanja - polu-
otvorena usta.
 Istovremeno lekar masažom usana
uspostavlja najprirodniji izgled ovog predela.
 Nasuprot donjoj bezuboj vilici, bezubi
greben gornje vilice predstavlja primarnu
površinu os-lonca, koja je sposobna da
prihvati najveći deo okluzalnog pritiska.
Alginat se pripremi na uobi-čajeni način,
plasira u kašiku i kažiprstom (koji je
prethodno ovlažen uljem) modelira tako da
se napravi udubljenje u koje će se naći
bezubi greben (Sl. 13-56).
 IZLIVANJE ANATOMSKIH OTTSAKA
 Bez obzira na to kojim materijalom je uzet
otisak (SI. 13-65), on se mora pre izlivanja da
ovlaži čistom hladnom vodom, čime ce se
ukloniti ostaci izolacionog sredstva. Posle
kvašenja otiska iz njegovih udubljenja treba
izduvati višak vode kako se uliveni gips ne bi
razredio, ili, čak zatvo-rio mehuriće vode
usled čega bi se na površini ra-dnog modela
pojavile šupljike. Izlivanje otiska treba izvršiti
tvrdim model gip-som, a postolje modela izliti
od alabaster gipsa. (Sl. 13-66,
 Alabaster gips se meša u odnosu dva dela
gipsa i jedan deo vode, dok se tvrdi gips meša
u odnosu 3:1. U praksi se ovaj odnos gipsa i
vode postiže kada se u određenoj količini
vode u gumenoj šolji dodaje gips sve dotle
dok gips ne upije svu vodu. Pri dodavanju gips
se sipa rastresito a gumena šolja se pritiska ili
postavi na vibratoru pri čemu vazduh izlazi i
gips i voda se mešaju. Prilikom vibracije voda
izlazi na površinu. Pošto je gips dobro
izmešan, može se pristupiti izlivanju.
 Otisak se drži u levoj ruci. Na najvišem delu
otiska stavi se mala količina gipsa koja se niz
njegove kose površine sliva u udubljenja. Efi-
kasnije je izlivanje otiska na vibratoru pri
čemu se gips sliva u tankim slojevima te ne
može doći do stvaranja vazdušnih mehurića.
 Pošto se šupljina otiska napuni gipsom,
ostatak gipsa se stavi na gumenu ploču na
stolu da bi se na tom gipsu prevrnuo
napunjeni anatomski otisak.