1/19/2021

KLASIFIKACIJA KERAMIČKIH SISTEMA NA OSNOVU KLASIFIKACIJA KERAMIČKIH SISTEMA NA OSNOVU

TEHNOLOŠKIH POSTUPAKA IZRADE NADOKNADA TEHNOLOŠKIH POSTUPAKA IZRADE NADOKNADA

• Jednostavna za praksu lako prihvatljiva klasifikacija dentalnih • U ovom momentu, u izradi keramičkih nadoknada struci stoje na raspolaganju
keramika bazirana na različitim proizvodnim procesima koji tehnološki postupci:
omogućavaju izradu odgovarajućih nadoknada 1. Sinterovanja
2. Livenja
• U suštini, značajno je primetiti da se većina keramičkih 3. Presovanja
materijala može upotrebiti za izradu nadoknada u 4. Infiltriranja
stomatologiji korišćenjem različitih tehnika, što može donekle 5. Kompjuterske tehnologije
delovati zbunjujuće za praktičare
• Smatra se da na ovaj način prepoznati keramički materijali, uz pravilno postavljenu
• Međutim, činjenica je da, ako se poznaju način izrade indikaciju, obezbeđuju:
nadoknade i mogućnosti ordinacije i laboratorije, izbor • optimalnu finalizaciju kliničkih radova, i
keramičkog sistema biva uglavnom definisan • analizu dugogodišnjeg, longitudinalnog praćenja rezultata terapijskih procedura (uspesi,
greške)

1. Sinterovanje 1. Sinterovanje
• Postupak sinterovanja predstavlja osnovni i najstariji način • Proces sinterovanja je
praćen nizom fizičkih
proizvodnje keramičkih materijala i nadoknada fenomena i složenom
kinetikom (kondenzacija,
Iako su danas u difuzija, plastični tok)
praksu uvedeni i
drugi, savremeniji
načini izrade, • Od posebnog značaja su
sinterovanje često promena veličine i oblika
pora i rekristalizacija
ostaje i kao deo odnosno rast zrna
nove tehnologije osnovnih komponenata
(fazni segment) keramičkog praha

• Postupkom sinterovanja, fino dispergovane čestice keramičkog • U krajnjem ishodu to vodi smanjenju zapremine i kontrakciji
praha se na povišenoj temperature tope i međusobno stapaju materijala različitog iznosa, koja je posledica spajanja čestica

1. Sinterovanje 1. Sinterovanje
• Pečenje keramike se obavlja uvek u strogo kontrolisanim
temperaturnim uslovima (vazduh, vakuum), uz • Prah/tečnost keramički sistemi (sa ili bez kristalnih punioca)
postepeno hlađenje čine grupu porcelana koji se koriste za:

• fasetiranje različitih substruktura načinjenih od alumine, cirkonije ili

metala (legure)

• izradu porcelanskih faseta na dubler patrljcima ili platinskoj foliji

• smatraju se idealnim materijalom za fasete na prednjim zubima,

posebno ako se vezuju za gleđ zuba kompozitnim cementima

• ali se ne preporučuju u ovom obliku za izradu inleja i onleja

1
 1/19/2021

1. Sinterovanje 1. Sinterovanje

• Materijali se mešaju ručno • Pored ove konvencionalne tehnike, koja koristi sinterovanje,
• keramički prah sa vodom ili specijalnom tečnošću, nanosi se tehnikom slojevitog slaganja uz treba pomenuti i slip casting tehniku u kojoj se takođe
neophodno vibriranje i kondenzaciju
upotrebljava materijal u kombinaciji praha i tečnosti

• Sinteruju se u vakuumu
• kako bi se dobila nadoknada zadovoljavajućih mehaničkih karakteristika, bez pora
• Na ovaj način proizvode se proizvode se:
• Originalni In-Ceram sistem i
• Delimično stabilizovani cirkonija blokovi
• Za uspeh rada potrebno je uskladiti više faktora:
1. Uslove sredine • Slip je homogena suspenzija keramičkog praha u vodi sa
2. Sposobnost tehničara i prilagođenim pH
3. Protokol ciklusa pečenja

1. Sinterovanje 2. Livenje

• U slučaju In-Ceram:
• suspenzija se nanosi na gipsani patrljak
• sinteruje uz minimalnu kontrakciju, čineći poroznu substrukturu
• dalje se substruktura infiltrira staklenim prahom koji se topi i
popunjava pore, proizvodeći mehanički otpornu osnovu buduće
nadoknade
• Suspenzija praha cirkonije se može uložiti u gipsane kalupe
koji povlače vodu i omogućavaju izradu homogenih blokova
cirkonije
• Postupak livenja u izradi keramičkih nadoknada,poznat više
od 50 godina, odomaćen je u stomatologiji po uzoru na
metode livenja legura metala
• Dodatkom fluoromica kristala keramici sintetizovan je
materijal povećane čvrstoće na savijanje i fluorescentnih
karakteristika
• Prvi komercijalni sistem koji prati ovu tehnologiju, Dicor
(Densply, US) stekao je veliku popularnost u struci zbog
relativno jednostavne tehnike izrade

2. Livenje 2. Livenje
• Potrebno je izmodelovani voštani model buduće • Nakon izlivanja se
nadoknade uložiti u vatrostalni blok transparentni prototip
mora u daljem
postupku keramizirati,
kada nastaje
substruktura dovoljne
čvrstoće koja se proba
i proverava u ustima
pacijenta

• Nadoknada se
• Staklokeramiku završava bojenjem
istopiti i uliti u pigmentima ili
kalup naknadnim dodatkom
dentinskog i gleđnog
porcelana

2
 1/19/2021

2. Livenje
• Ovaj sistem omogućava izradu keramičkih inleja, onleja,
faseta i pojedinačnih krunica u anteriornoj regiji
• Jedan od problema koji prate proces livenja i livenu
staklokeramiku je veliki broj kliničkih neuspeha zbog
nedovoljno jake veze keramičkog jezgra i fasetirajućeg
porcelana/cementnog materijala
• Postoje studije, sprovedene u vremenu od 16 godina, koje
beleže uspešnost Dicor nadoknada u kliničkoj eksploataciji
od samo 75% ako se vezuju za dentin zuba
• Dicor i srodni sistemi (Cerestore krune) u savremenoj praksi
smatraju se zastarelim
3. Presovanje
• Tehnologija presovanja predstavlja veoma popularan i relativno brz način izrade
keramičkih nadoknada
• Ovim postupkom prototipovi nadoknada (inleji, onleji, fasete, krunice, mostovi)
modelovani u vosku bivaju zamenjeni keramičkim materijalima
• Heat (hot) presujućim načinom, keramički cilindri omekšavaju, postaju plastični
(920ºC) i pod pritiskom u aparatu za presovanje i ispunjavaju prostor voštanih
prototipova
• Nadoknade se, najčešće do potpunog morfološkog oblika, završavaju tehnikom
bojenja ili tehnikom slojevitog slaganja (mada postoje varijante polihromatskih
keramičkih cilindara)

3. Presovanje 3. Presovanje

• Oprema koja prati tehniku presovanja je moderna
(usavršavanje softvera) i ne tako skupa, a keramički
materijali koji je podržavaju su različiti:
• Staklo-keramika ojačana kristalima leucita (u različitim
procentima) i
• Litijum-disilikatna keramika poboljšanih mehaničkih
karakteristika, posebno čvrstoće na savijanje i žilavosti
• IPS Empress keramički sistem, razvijen kao prvi presujući
sistem primenjen u stomatologiji, danas je sistem proširen
novim varijantama koje koriste i cirkonija substrukture
• IPS Empress 2
• IPS Empres e.max

• Kao fasetirajući materijali koriste se uglavnom

niskotemperaturne fluoroapatitne keramike sa i bez
nanočestica značajnih estetskih svojstava

4. Infiltriranje 4. Infiltriranje

• Infiltriranje je specifičan način izrade keramičkih nadoknada

koji je objedinio: • Materijali komercijalnog In-Ceram sistema (alumina, spinel i cirkonija) uspešno se
• tehnologiju sinterovanja na dubler radnim patrljcima i koriste i u izradi blokova za kompjutersku proizvodnju keramičkih nadoknada (Cerec
• postupke infiltracije staklom sinterovane keramičke osnove 3D, Cerec InLab, DSC Precident)

• In-Ceram sistem je predstavnik metode izrade keramičkih

nadoknada metodom infiltriranja

• Poseban kvalitet keramičkih substruktura dobijenih ovom

tehnologijom predstavljaju :
• Njihove mehaničke karakteristike i
• Mogućnost da u kliničkim uslovima efikasno prekriju neestetske
podloge )livene nadogradnje, tetraciklinske prebojenosti i sl.)

3

5. Kompjuterske tehnologije u izradi keramičkih
nadoknada
• U savremenoj stomatološkoj praksi koriste se razni pravci kompjuterskog
dizajniranja i procesiranja za izradu stomatoloških nadoknada
• Posebno u kreiranju keramičkih nadoknada CAD/CAM tehnologije podržavaju
subtraktivne, aditivne i kombinovane procedure
• Za razliku od termičkih postupaka neophodnih u oblikovanju nadoknada
presujućim i slip cast metodama, subtraktivne procedure omogućavaju izradu
keramičkih nadoknada iz gotovih prefabrikovanih blokova uz upotrebu
specijalnih alata (boreri, dijamantski diskovi)
5. Kompjuterske tehnologije u izradi
keramičkih nadoknada
• Aditivne tehnike novijeg datuma, u literaturi poznate kao
solid-free-form fabrication ili layered manufacturing su:
• selektivno lasersko sinterovanje,
• 3D štampa i
• stereolitografija
5. Kompjuterske tehnologije u izradi
keramičkih nadoknada
• Pojedini komercijalni CAD/CAM sistemi koriste u izradi
nadoknada kombinaciju subtraktivnih i aditivnih metoda
• Tako, Procera (Nobel Biocare, Sweden) frezuje uvećani
metalni radni patrljak na osnovu 3D podataka
preparisanog zuba iz bloka (subtraktivni pristup)
• Keramički prah se pakuje pod pritiskom na metalni patrljak,
kreirajući uvećani blok aditivnom tehnikom, a
• Kasnije frezuje kako bi se definisale spoljašnje konture
nadoknade
• Uvećani prototip se uklanja sa patrljka, sinteruje i kontrahuje
uz povećanje gustine, do klinički potrebne dimenzije
1/19/2021
5. Kompjuterske tehnologije u izradi
keramičkih nadoknada
• Termin subtractive koristi se simbolično, predstavljajući
postupak oduzimanja materijala iz bloka, kako bi nastao
željeni oblik
• Ovakav način fabrikacije se smatra efikasnim, ali nedovoljno
ekonomičnim, jer beleži veliki gubitak osnovnog materijala
5. Kompjuterske tehnologije u izradi keramičkih
nadoknada
• Aditivne tehnike omogućavaju izradu nadoknada iz keramičkog
praha i dodatih komponenata putem slojevitog slaganja do
zadatog oblika, bez zaostalih viškova materijala
• Ustvari, 3D CAD model objekta se dekomponuje u slojeve koji
se numerički prevode u trajektorije po kojima se slaže
materijal u automatskoj mašini za proizvodnju
• Aditivne metode omogućavaju izradu komplikovanih oblika sa
šupljinama, podminiranostima i porama, što posebno nalazi
svoju praktičnu upotrebu, pored stomatologije i u medicini
(neurovaskularni kanali, sinusne šupljine...)
5.Kompjuterske tehnologije u izradi
keramičkih nadoknada
• Drugi komercijalni sistem Wol-Ceram (Wol-Dent,
Ludwigshafen, Germany) koristi suspenziju keramičkog
praha koju direktno elektroforetski nanosi na originalni
patrljak (aditivni metod), praveći substrukturu keramičke
nadoknade
• Definitivno oblikovanje, do željene uniformne dimenzije
kapice, obavlja se uklanjanjem materijala programiranim
frezovanjem
• Nakon toga, sledi proces infiltracije staklom kapice i
• Finaliziranje nadoknade fasetiranjem estetskim porcelanima
4

5. Kompjuterske tehnologije u izradi keramičkih
nadoknada
• Danas se mnogi keramički materijali, proizvedeni u formi blokova, cilindara ili
diskova, koriste u kompjuterskoj izradi keramickih nadoknada
• Industrijski precizno fabrikovani, ovi materijali imaju:
• tačno definisane fizičke karakteristike
• gustinu
• neporozni su
• koriste se uglavnom bez termalne transformacije, pokazujući manje proizvodnih grešaka
5. Kompjuterske tehnologije u izradi
keramičkih nadoknada
• Jedinstveni cilj svih tehnika presovanja je proizvodnja
homogenih blokova koji se kontrahuju uniformno
• Postoje i tzv. HIP blokovi parcijalno stabilizovane cirkonije,
dobijeni posebnim postupkom, tehnikom toplog izostatskog
presovanja, koja materijalu garantuje velike vrednosti
čvrstoće na savijanje
• Ovi blokovi se preporučuju za izradu substruktura keramičkih
mostova ekstendiranih na ceo zubni luk
1/19/2021
5. Kompjuterske tehnologije u izradi keramičkih
nadoknada
• Staklokristalni prahovi se koriste za proizvodnju blokova koji se upotrebljavaju u
izradi inleja, onleja, faseta i pojedinačnih krunica modelovanih do potpunog oblika
(Vitablocs)
• Feldspatni porcelani ojačani kristalima leucita (5-10 m), (Empress CAD, Authentic
Jensen Dental) i litijum-disilikatna keramika (IPS e.max) takođe se prave u obliku
monohromatskih ili polihromatskih blokova različite translucentnosti, pa mogu
poslužiti i u izradi kompletnih nadoknada
5. Kompjuterske tehnologije u izradi keramičkih
nadoknada
• Keramičke substrukture se proizvode od blokova In-Ceram-a,
kada se alumina (spinel, cirkonija) prah presuje u oblike slične Vita
blokovima, infiltrira staklom brzim postupkom (20 min–1h), a
definitivna nadoknada završava fasetirajućim porcelanima
• Alumina substrukture za anteriorne i bočne mostove i
pojedinačne krunice mogu se proizvesti od parcijalno
stabilizovanih blokova alumine u zelenoj fazi, koje treba dalje
sinterovati na visokoj temperaturi, kako bi materijal postigao
optimalne mehaničke karakteristke (gustina, čvrstoća)
• Cirkonija substrukture se frezuju od blokova cirkonije; blokovi se
poizvode raznim tehnikama presovanja: uniaksijalno, biaksijalno
ili izostatski, način koji podrazumeva presovanje u svim pravcima
5. Kompjuterske tehnologije u izradi keramičkih
nadoknada
• U industrijskoj proizvodnji keramičkih blokova koriste se i nanoprahovi alumine,
cirkonije i cerije
• Uvođenjem prahova veoma sitnih čestica (1-100 nm), nastaju blokovi:
• glatkih površina,
• smanjene poroznosti i
• poboljšanih optičkih osobina (nanočestice dozvoljavaju prolazak svetlosti kroz materijal
5
 1/19/2021

5. Kompjuterske tehnologije u izradi keramičkih KLASIFIKACIJA KERAMIČKIH SISTEMA PREMA

nadoknada HEMIJSKOM SASTAVU
• Poznati sistemi koji podržavaju subtraktivne metode su:
• Jedna od klasifikacija keramičkih sistema poznatih u literaturi, uglavnom u obliku
tabela
• Celay copi milling
• CEREC 3 i inLab
• Nobel Biocare Procera 1. Silikatne keramike
• DCS Zircon 2. Staklom infiltrirane keramike
• DeguDent Cercon 3. Oksidne keramike
• Digident system
• KaVoEverest
• Everest HPC Zircon
• 3M ESPE Lava system i dr.

1. Silikatne keramike 2. Staklom infiltrirane keramike

• Silikatne keramike (multifazne strukture, silikatni
matriks, kristalna faza)
• Sinteruju se na temperaturama manjim od 1000ºC • Staklom infiltrirane keramike (delimično sinterovani
• Primeri u praksi: alumina prah infiltriran staklom)
 Empress CAD
 ProCAD,
 Cergo • Primer u praksi je materijal in-Ceram sistema:
 Everest G-Blank • Alumina
 Vitablocs • Spinell
 Litijum-disilikatne keramike
 iPS Empress 2
• Zirconia
 e.max Press
 E.max CAD
• U grupu silikatnih keramika ubrajaju se:
• Feldspatne i
• Staklo-keramike

POJEDNOSTAVLJENA KLASIFIKACIJA KERAMIČKIH SISTEMA

2. Oksidne keramike BAZIRANA NA RAZLIKAMA MATERIIALA KOJI SE KORISTE U IZRADI
KERAMIČKE SUBSTRUKTURE I TEHNIKAMA IZRADE
• Oksidne keramike (monofazne, jednokompnentne, polikristalne • Staklokeramike
keramike) sinteruju se na visokim temperaturama preko 1400ºC 1. Nadoknade se izrađuju presujućom tehnologijom ili frezovanjem gotovih
keramičkih blokova
• Litijum-disilikatna keramika – iPS Empress 2, iPS e.max Press, ivoclar Vivadent,
• Govori se o tri podgrupe oksidnih keramika: Liechteinstain
a. Gusto sinterovane oksidne keramike • Leucitna keramika – iPS Empress (ivoclar Vivadent), Optimal Pressable Ceramic, iPS
ProCAD
• Procera alumina i cirkonija substrukture 2. Sve nadoknade su izrađene frezovanjem iz keramičkih blokova
• Procera cirkonija kao substrukture keramičkih mostova • Feldspatna keramika
b. Delimično sinterovana itrijumom stabilizovana polikristalna cirkonija
keramika koja dolazi u obliku presinterovanih blokova/diskova, koji se po • Alumina keramike
frezovanju sinteruju i fasetiraju • Nadoknade se izrađuju slip cast postupkom, frezovanjem i metodom
• Cercon • Lava Frame presovanja uz sinterovanje - in-Ceram, Alumina, Spinell, Zirconia, Synthoceram, Procera
• KaVo Everest • Zeno-Tec
• Etkon • e.max ZirCad
• Cirkonija keramike
• in-Lab • Nadoknade se izrađuju iz cirkonija blokova u zelenoj fazi, a završava
sinterovanjem (itrijumom stabilizovana tetragonalna polikristalna cirkonija) – Lava,
c. Gusto sinterovana HiP (hot isostatic pressing method) cirkonija, koristi se Cercon
u izradi substruktura keramičkih krunica i mostova • izrada nadoknada sistemima koji podržavaju izradu nadoknada
• Everest ZH-Blank • digiDENT kompjuterskim frezovanjem – DC-Zirkon, Denzim
• Precident DCS • NeoCynovad • Nadoknade se izrađuju ili frezovanjem potpuno sinterovanih cirkonija
• Etkon • DC-Zirkon blokova ili tehnikom presovanja (dry pressed) i sinterovanjem – Procera (Nobel
• DentoCAD Biocare AB) sistem

6
 1/19/2021

KLASIFIKACIJA KERAMIČKIH SISTEMA NA OSNOVU MEHANČKH

KARAKTERISTIKA MATERIJALA

• Ova kategorizacija keramičkih materijala može biti od posebne koristi praktičarima

ukoliko se dvoume u izboru keramičkog sistema u slučaju rizičnih pacijenata (CDM,
bruksizam, loše navike)

• Podela prati samo dve osobine materijala:

1. Čvrstoću na savijanje i
2. Žilavost
3. Tvrdoća keramike (može se naći u drugim klasifikacijama kao osobina od interesa za kliničko sagledavanje
karakteristika keramičkih sistema)

KLASIFIKACIJA KERAMIČKIH SISTEMA NA OSNOVU

MEHANČKH KARAKTERISTIKA MATERIJALA
Razlikuju se:
• Silikatne keramike sa čvrstoćom savijanja od 100-450 Mpa i žilavošću do
2 MP∙am 1/2:
• Staklokeramika
• Feldspatne keramike
• Litijum-disilikatne
• Oksidne keramike sa frakturnom čvrstoćom od 300-600 Mpa i žilavošću
do 4 MP∙am ½
1. reakciono sinterovana keramika (Everest-HPC (Zircon))
2. staklom infiltrirana oksidna keramika (in-Ceram Alumina, Spinell i Zirconia)
• Polikristalne oksidne keramike, delimično sinterovana ili presovana (hot
pressed), sa čvrstoćom na savijanje od 600-1200 Mpa i žilavošću od 2-7
MP∙am ½
• alumina keramike
• in-Ceram Al
• Procera Alumina i
• Cirkonija

KLINIČKE INDIKACIJE I KERAMIČKI MATERIJALI

• Od posebnog interesa za uspeh svakodnevne prakse je:

1. pravilan odabir materijala za odgovarajuće indikativno područje i

2. poznavanje prednosti i nedostataka pojedinih keramičkih materijala i postupaka

• Kratak, veoma koncizan pristup u rešavanju mogućih nedoumica u radu pruža tabela
indikacije i keramički sistemi

7
 1/19/2021

HVALA NA PAŽNJi!