UVOD:

Beljenje zuba spada u grupu nerestaurativnog estetskog tretmana. Prebojenosti zuba su

posledica kompleksnih fuzikih i hemijskih reakcija izmeu hromatogenih supstanci i vrstog
zubnog tkiva, a po lokalizaciji i etiologiji se dele na na endogene i egzogene. Endogene
nastaju na povrini zuba i najee su posledica konzumiranja hromogene hrane i pia i s
godinama su sve uoljivije. Egzogene prebojenosti Zuba karakterie hromogenih materija u
glei i dentinu, a mogu biti preeruptivne (endemska fluoroza, tetraciklinske prebojenosti,
dentinogenesis imperfecta, posledica krvnih diskrazija) i posteruptivne (posledica trauma,
starenja i nekih stomatolokih materijala za opturaciju kanala korena kao i amalgama).
Tokom postupka izbeljivanja zuba dolazi do minimalne demineralizacije glei, koja se u roku
od nekoliko dana remineralizuje i time vraa u poetno stanje. Posledica tog procesa moe biti
osetljivost zuba na hladno, slatko i kiselo.

BELJENJE ZUBA KOD DECE

Najee indikacije za beljenje zuba kod dece su:

Promena boje usled traume;

Promena boja zuba nakon endodontskog tretmana;
Tetraciklinske diskoloracije;
Bele mrlje

Mada donja starosna granica za pristupanje tretmanu izbeljivanja vitalnih zuba nije
striktno utvrena, generalno se moe rei da izbeljivanju vitalnih zuba treba pristupiti uz
mnogo opreza zbog pojaanih bolnih reakcija na promenu temperature.
Najee nus pojave koje se mogu javiti u toku beljenja zuba su:

Prolazna osetljivost na temperaturne promene

Iritacija oralne mukoze (aktivnom supstancom ili uglavnom silikonima koji slue za
izradu treja)

Diskoloracije koje se mogu izbeliti su:

Tetraciklinske prebojenosti koje mogu biti braonkaste, sivkaste ili plaviaste.

Jaina i vrsta prebojenosti zavisi od vrste tetraciklina, a deli se u 3 kategorije: prva,
blage ukaste, braon ili sive diskoloracije koje su ravnomerno rasporeene po
itavoj krunici; druga, jae, ali ravnomerne diskoloracije; i tree, izraene izmene
boje sa horizontalnim brazdama.
Fluoroza- diskoloracije su ograniene na gle i njihova izraenost direktno je
uzrokovana koliinom unoenih fluorida. Tretman izbeljivanja efikasan je samo u
sluajevima povrinskih diskoloracija. esto se primenjuje kombinacija
mikroabrazije i beljenja.
Bele mrlje- posledica su nekompletne minealizacije usled traume, ekspoziciji
veoj dozi fluora, genetskoj predispoziciji ili bolesti.

Vrlo je vano napomenuti da se prebojenosti metalnog porekla ne mogu uspeno izbeliti.

SREDSTVA ZA IZBELJIVANJE ZUBA

Savremeni postupci izbjeljivanja zuba ukljuuju tretmane gelovima karbamid-peroksida i

vodonik-peroksida u razliitim koncentracijama, sa ili bez uporebe izvora svetlosti.
Karbamid-peroksid raspada se na vodonik-peroksid i ureu, a koncentracija vodonikperoksida iznosi otprilike treinu poetne koncentracije karbamid-peroksida . Prema
dosadanjim saznanjima vreme potrebno da se postigne maksimalni uinak izbeljivanja i
zavisi od trajanja tretmana i koncentracije gela, a ne od vrste gela. Pri izbeljivanju mogu biti
upotrebljeni gelovi razliitih koncentracija s izvorom svetlosti ili bez njega. Svetlost pritom
ima ulogu katalizatora koji poveava apsorpciju gela i ubrzava hemijsku katalizaciju. Izvori
svetlosti mogu se temeljiti na halogenoj i infracrvenoj svetlosnoj diodi (LED-u) i laserskoj
tehnologiji.
Vodonikperoksid (H2O2) je plaviasto, u razblaenoj formi bezbojno, teno
jedinjenje vodonika i kiseonika. U vodenim rastvorima vodonik-peroksid je slaba kiselina,
koja disocira u dva stupnja. Metalni peroksidi se smatraju njegovim solima.
Urea ili karbamid je organsko jedinjenje sa hemijskom formulom (NH2)2CO. Molekul sadri
dve amidne (-NH2) grupe spojene karbonilnom (C=O) funkcionalnom grupom.
Urea uestvuje u metabolizmu jedinjenja koja sadre azot u ivotinjama. Ona je glavna azotna
supstanca urina sisara. Ona je vrsta, bezbojna, i bez mirisa (mada amonijak koji otputa u
prisustvu vode, kao i vodene pare iz vazduha, ima jak miris). Ona je veoma rastvorna u vodi i
nije toksina. U vodenom rastvoru ona nema ni kiseli, ni alkalni karakter. Telo je koristi u
mnogim procesima, a posebno u ekskreciji azota.
Urea je u irokoj upotrebi u ubrivu kao podesni izvor azota. Ona je takoe vana sirovina
za hemijsku industriju.
Termini urea i karbamid se
takoe
koriste
za
klasu hemijskih
jedinjenja koja
sadre funkcionalnu grupu RR'N-CO-NRR', naime karbonilnu grupu vezanu za dva
organska aminska ostatka. Primeri takvih jedinjenja su karbamid peroksid, alantoin,
i hidantoin.
Ureje
su
blisko
srodne
sa
biuretima i
strukturno
sline amidima, karbamatima,karbodiimidima, i tiokarbamidima.

Mehanizam delovanja zasniva se na oksidaciji, gde aktivna supstanca iz gela (karbamid peroskid ili vodonik - peroskid) disosuje na slobodne radikale, koji reaguju sa hromatogenim
nezasienim organskim supstancama tako to im menja molekularnu strukturu. Na taj nain
stvaraju se manji molekuli koji reflektuju manje svetla - ime se ostvaruje efekat izbeljivanja.
3

METODE IZBELJIVANJA ZUBA

Pre poetka terapije izbjeljivanja zuba potrebno je sanirati tvrde strukture (ukloniti karijes
i postaviti privremene ispune), izleiti meka tkiva (gingivitis), ukloniti meke i tvrde naslage
(skidanje kamenca i poliranje zuba). Postojee fixne protetske nadoknade i kompozitni ispuni
ne mogu da se izbele pa ih je obino potrebno zameniti nakon izbeljivanja, da bi se dobio
najbolji estetski rezultat. Pre poetka terapije fotografski registrujemo postojeu boju zuba
kako bi nakon zavrene terapije pacijent mogao da proceni estetski benefit od terapije.
Preporuujemo da se ne izbeljuju obe vilice istovremeno radi mogunosti da pacijent uoi
prave efekte beljenja, ali i da bi se izbeglo podizanje zagriaja. Za vreme izbeljivanja
neophodna je striktna apstinencija od puenja i konzumiranja prebojenih napitaka (kafa, caj,
koka-kola, crno vino itd.). Nakon izbeljivanja i stabilizacije boje zuba (najmanje dve nedelje)
treba zameniti sve vidljive plombe (prema kljuu za boje) jer njihova boja vie ne odgovara
boji izbeljenih zuba.
Posle izvesnog vremenskog perioda, obino oko godinu dana, tretman izbeljivanja zuba
trebalo bi ponoviti zato to se originalna boja polako vraa posle 1-4 godine.

Metode izbeljivanja zuba su:

1. Izbeljivanje vitalnih zuba;
2. Izbeljivanje avitalnih zuba.

IZBELJIVANJE VITALNIH ZUBA

Izbjeljivanje u ordinaciji koritenjem preparata 30-35%-tnog vodonik-peroksida

(H2O2) moe se izvesti na pojedinim zubima ili na skupinama zuba, izolovano ili u
kombinaciji s izbeljivanjem kod kue (uz pomo kaike za aplikaciju materijala, tzv. matrice)
ali, naravno, pod kontrolom lekara. Vano je napomenuti da se ovaj postupak nikako ne moe
poistovetiti s izbeljivanjem uz pomo npr. pasti za zube koje se komercijaliziraju za tu
namjenu.

Kontraindikacije za primenu ovoga postupka odnosno koritenje drugog, manje agresivnog

postupka (npr. izbjeljivanje matricom) su sljedee:
1. vrlo iroke pulpne komorice- npr. kod mladih trajnih zuba, kod taurodontizma,
koje mogu biti pojaano osetljive;
2. preosetljivost druge etiologije- eksponirane povrine koriena ili prolazna
hiperemija povezana s ortodontskim pomeranjem zuba;
3. opsean gubitak glei;
4. zubi s vidljivim ili mikroskopskim frakturama glei (infrakcijama);
5. vrlo tamni zubi;
6. zubi s velikim ispunima;
7. zubi s ispunima koji ne odgovaraju bojom, posebno ako su na njima izraene
fasete (kompozitne ili dr.) .
Jednostavne diskoloracije pojedinih zuba se najee mogu tretirati samo u ordinaciji dok
e za generalizovana stanja biti potrebno kombinovati ovu tehniku sa izbeljivanjem kod kue
upotrebom individualne kaike (matrice). Takav e postupak biti esto potreban kod
diskoloracije nakon traume gdje zavisno od teine stanja mogu biti kombinovane razliite
tehnike, kao i kod generalizovanih stanja genetike etiologije.
Svaki terapijski postupak trebao bi ukljuivati:
1)
2)
3)
4)

profilaksu mekih tkiva,

izbeljivanje zuba,
evaluaciju i re-evaluaciju potrebnih restorativnih postupaka,
restorativnu terapiju.

Kliniki postupak :
1) Priprema- prie bilo kakvog zahvata na zubima potrebno je ustanoviti stanje
vitaliteta zuba, osetljivosti te, eventualnih hiperemijskih promena. Analizom Rtg-a
treba ustanoviti postojanje periapikalnih ili drugih promena kao npr. karijesa, loih
ispuna te irinu pulpne komore, to bi ukazivalo na moguu preosetljivost na
temperaturne promene tokom izbeljivanja. Transiluminacija e pomoi u otkrivanju
povrinskih fraktura glei kao i dubinu i slojeve obojenja. Zube je potrebno oistiti
profilaktikom pastom od plaka i povrinskih obojenja. Izolacija i zatita mekih tkiva i
zuba najbolje se postie koferdamom. Usne (gornju i donju, zavisno od tretmana)
pacijenta najbolje je zatititi gazom natopljenom hladnom vodom.
2) Aplikacija materijala za izbeljivanje- primena materijala za izbeljivanje zavisi od
teine i etiologije diskoloracija. Generalno, svi preparati se temelje na nekom obliku
vodonik-peroksida sa dodanim katalizatorom ili lampom za grejanje indirektno ili
direktno aplikovanom toplotom preko aparata za grejanje ili enzimskim katalizatorom
za ubrzavanje reakcije. Nakon aplikacije vatice ili gaze natopljene sredstvom za
izbeljivanje za ubrzavanje reakcije potrebno je sredstvo grejati . To je mogue uiniti
5

halogenom lampom za polimerizaciju, ali i posebnim aparatom, iluminatorom gde je

mogue tano odrediti temperaturu i trajanje grejanja. Celi postupak tijekom jedne
posete traje 30 minuta, a svakih 5 minuta vaticu ili gazu je potrebno natopiti sredstvom
za izbeljivanje. Nakon izbeljivanja ukloniti vaticu ili gazu i dobro isprati zube vodom,
ukloniti gazu sa usne i koferdam. Za poboljanje delovanja, kod teih diskoloracija
mogue je jetkati labijalne povrine tretiranih zuba 5 sekundi 37%-tnom fosfornom
kiselinom. Meutim, konzervativni pristup nalae prvo izbeljivanje bez jetkanja, a
ukoliko se eljeni rezultati ne mogu postii potrebno je primeniti jetkanje. Izbeljivanje
treba zapoeti na najvie diskolorisanim zubima, a zubi s manjim diskoloracijama
slue kao kontrola. ute i uto-smee diskoloracije je jednostavnije ukloniti nego
sive. Zbog manje debljine dentina incizalna podruja se bre izbeljuju nego cervikalna.
Kod generalizovanih obojenja, npr. tetraciklinskih, kao kontrola stepena uinkovitosti
postupka mogu posluiti donji zubi. Prema kriterijumima Amerikog stomatolokog
drutva (American Dental Association) izbeljivanje je uspeno ako se uspe promeniti
boja zuba za najmanje 2 nijanse po sistemu CIE Lab Color System (standardni sistem Standard Comission Internationale de LEclairage). Osim ovog sistema popularan je i
Munsell-ov sistem boja (Munsell Color System) koji se najee koristi u dentalnoj
industriji.
3) Zavrna obrada- nakon zavrenog izbeljivanja zube, posebno ako su jetkani treba
dobro ispolirati, fluorisati, odnosno zatititi smolom (sa fluorom ili hlorheksidinom).
Postupak je nekad potrebno nekoliko puta ponoviti dok se ne uspe dobiti eljena
nijansa. Takoe, zubi neposredno nakon izbeljivanja mogu izgledati vrlo beli, kredasti
zbog dehidracije, ali oni e potamniti za nekoliko dana. Mogua je i prolazna
preosetljivost pa je dobro izbegavati 1-2 dana hladna jela i pia. Trajnost dobijene
nijanse zuba varira izmeu pacijenata, meutim smatra se da je potrebno izbeljivanje
povremeno ponoviti jer promene nisu trajne. Takoe postojanje ispuna nalae
evaluaciju i zamenu budui da vodonik-peroksid u tako visokim koncentracijama ima
degradirajue delovanje na kompozitne i glasjonomerne materijale.

Izbeljivanje matricom (nightgard vital bleaching) provodi se izradom matrice u koju

se nanosi materijal za izbeljivanje i aplikuje na celi zubni luk. Obino se izbeljuje jedna pa
druga vilica, a ona koja se ne izbeljuje slui za kontrolu nijanse promenjene boje zuba.
Matrica se nosi uglavnom 1-4 sata dnevno, ali i due, to zavisi od sistema za izbeljivanje koji
se koristi.
Terapija traje 2-6 nedelje tokom kojih se stanje redovno kontrolie u ordinaciji. Mogue
je kombinovati obe tehnike, koristiti jae sredstvo u ordinaciji uz blae sredstvo za
izbeljivanje kod kue to dovodi do najbrih i najpredvidljivijih rezultata. Indikacije za
upotrebu matrice su blaa uta ili uto-smea obojenja, blai oblici tetraciklinske
diskoloracije, pacijenti s preosetljivim zubima. Glavnu kontraindikaciju predstavljaju
6

ekstremno preosetljivi zubi, nemogunost uspostave saradnje s pacijentom, tei stepen

diskoloracije, zubi s velikim ispunima.
Kliniki postupak :
1. Otisak zubnih lukova u alginatu ili nekom drugom preciznom materijalu, izrada
studijskih modela;
2. Izrada individualne matrice (zapravo titnika za zube) aparatom za titnike za
zube. Na otisku je mogue predvideti prostor za materijal za izbeljivanje. Na ovaj
nain mogue je i selektivno izbeljivanje odreenih grupa zuba;
3. Proba i adaptacija matrice u ustima;
4. Aplikacija materijala za izbeljivanje u matricu, te postavljanje matrice u usta;
5. Povremene kontrole u ordinaciji .
Veina sistema za izbeljivanje ovom tehnikom koristi karbamid-peroksid u razliitim
koncentracijama, a najee 10-15%. Mogue je tokom terapije menjati koncentraciju, pa
zapoeti sa rastvorom 5-6%, za nedelju dana poveati procenat na 10-12%, da bi na kraju
tree nedelje koncentracija bila 15-17%. Na ovaj se nain postepenim poveavanjem
koncentracije smanjuje osetljivost zuba iako se bri rezultati postiu veim koncentracijama i
uz veu viskoznost materijala za izbeljivanje.
Karbamid-peroksid je generalno blaeg delovanja od 35%-tnog vodonik-peroksida,
10-16%-tni rastvor disosuje u 3-5%-tni vodonik-peroksid i 7-10%-tnu ureu. Vodonikperoksid reaguje na ve opisan nain, a urea se degradira u amonijak i ugljen-dioksid.
Rezultati promene nijanse boje zuba su stabilni 6-12 mjeseci. Postupak je potrebno
povremeno ponavljati kada se primeti promena u nijansi boje zuba.

Mikroabrazija kao terapijski postupak se primenjuje za uklanjanje izolovanih smeih ili

belih diskoloracija, ne dubljih od nekoliko desetina milimetra. Postupak se izvodi aplikacijom
paste silicijum-karbida i hidrohlorne kiseline u spreju posebnim aparatom. Iako se na ovaj
nain moe najbolje kliniki kontrolisati uklanjanje diskoloracije, dubinu diskoloracije je
teko proceniti unapred, to je esto mogue tek tokom postupka. Ovaj se postupak esto
kombinuje s restaurativnim tretmanom kompozitnim materijalom.

Paste za zube i sistemi za izbjeljivanje bez recepta postali su vrlo popularni obzirom
da su lako dostupni. Zubne paste uklanjaju povrinske diskoloracije poliranjem i abrazivnim
delovanjem, meutim nema dokaza da su one delotvorne i kod izbeljivanja internih
diskoloracija. Sistemi za izbeljivanje koji se mogu nabaviti u trgovakim centrima bez recepta
takoe koriste kao aktivnu supstancu karbamid-peroksid i univerzalnu matricu koja se
adaptira pre upotrebe.
Problem predstavlja dijagnoza stanja budui da se diskoloracija usled npr. karijesne lezije
ne moe tretirati izbeljivanjem. Takoe nekontrolisana upotreba preparata moe dovesti do
7

oteenja glei, a loe adaptirana matrica moe uticati na stanje okluzije i time na poremeaj
temporomandibularnog zgloba.

IZBELJIVANJE AVITALNIH ZUBA

Najei uzrok diskoloracije avitalnih zuba je degeneracija pulpnog tkiva praena

krvarenjem to je esta posledica trauma. Mehanizam nastanka diskoloracije je sledei: usled
traume dolazi do oteenja, rupture krvnih sudova i krvarenja u pulpnu komoru. Krv puni
dentinske tubule gde se eritrociti hemoliziraju i oslobaaju hemoglobin. Hemoglobin se dalje
degradira i oslobaa elezo koje u spoju sa vodonikovim sulfidom daje elezni sulfid, crne
boje koji se deponira u tubulima. Nekrotino tkivo takoe sadri produkte degradacije
proteina koji ine sivo-crnu diskoloraciju.
Osim traume, diskoloraciju mogu izazvati i ostaci pulpnog tkiva nakon loeg
endodontskog tretmana korenskog kanala, kao i materijali za punjenje i medikamenti.
Bez obzira na etiologiju stepen diskoloracije direktno je povezan sa vremenom izmeu
gubitka vitaliteta pulpe i poetka terapije. to je to vreme due, penetracija u dentinske tubule
je dublja i diskoloracija jaa. Za uspjeno izbjeljivanje nevitalnih zubi korektno izvedena
endodontska terapija je prvi uslov.
Takoe postoje i kontraindikacije :
1.
2.
3.
4.

mala koliina preostalog dentina;

veliki ispuni;
pukotine, hipoplazija ili jako podminirana gle;
diskoloracija metalnim solima npr. amalgamom.

Izbeljivanje avitalnih zuba provodi se najee u ordinaciji direktno ili tehnikom

privremenog stavljanja sredstva za izbjeljivanje u kavitet (tzv. Walking Bleach). Izbor tehnike
zavisi od stepena diskoloracije.

Kliniki postupak:
1. Priprema je slina bez obzira radi li se u ordinaciji ili se stavlja privremeni uloak
za izbeljivanje. Zube i meka tkiva je najbolje zatititi od kaustinog rastvora
koferdamom. Treba provesti ienje zuba profilaktikom pastom, ekskavaciju
karijesa u kruni zuba, evaluaciju i eventualnu zamenu ispuna. Sledi izrada kaviteta
s lingvalne (palatinalne) strane dovoljno velikog za pristup celoj pulpnoj komori i
ulazu u korenski kanal. Paljivo treba ukloniti povrni dentin unutar pulpne
komore mikromotorom da bi se omoguila laka penetracija sredstva za
izbeljivanje. Treba imati na umu da to je dentinsko tkivo deblje due e se
zadrati rezultat izbeljivanja. Ispun korijenskog kanala treba ukloniti u dubini od
2-3 mm apikalno od cervikalnog podruja. Kavitet isprati acetonom ili drugim
8

sredstvom za otapanje masnoe da bi se omoguila to bolja penetracija sredstva

za izbeljivanje u dentin. Pokriti ispun korenskog kanala fosfatnim ili
glasjonomernim cementom budui da sredstvo za izbeljivanje moe djelovati na
punjenje.
2. Terapijski postupak u ordinaciji provodi se punjenjem kaviteta vaticom i
stavljenjem vatice na labijalnu povrinu zuba. Na vaticu nanijeti 35%-tni vodonikperoksid i u kavitet i labijalno. Aplikovati na zub toplotu halogenom lampom ili
posebnim instrumentom (aparatom). Pacijentovo lice treba zatititi naoarima te
mokrom gazom preko usne. Grejati 5 minuta i nakon toga promeniti vaticu s
rastvorom u osueni kavitet te ponovo grejati. Ponoviti postupak 5-6 puta tj.
ukupno 20-30 min. Izbeljivati treba za malo svetliju nijansu od eljene budui da
zub posle terapije potamni.
3. Postupak izvan ordinacije (Walking Bleach) provodi se stavljanjem u kavitet
meavine natrij-perborata i 35%-tnog vodonik-peroksida zameanog u tvrdoj pasti.
Kavitet privremeno zatvoriti na 5 dana. Ukoliko stepen izbeljivanja nije
zadovoljavajui, postupak ponoviti .
4. Zavrna obrada je ista za obe tehnike. Ukloniti sredstvo za izbeljivanje, kavitet
isprati, osuiti, oistiti acetonom, te izraditi kompozitni ispun adhezijskom
tehnikom.

ZAKLJUAK:

Izbeljivanje zuba je danas vrlo popularan postupak promene nijanse boje zuba. Iako su
rezultati vrlo esto pozitivni, ipak ih je vrlo teko predvideti. Razlog za to je dubina
diskoloracije koju je teko proceniti. Veina terapijskih postupaka se moe smatrati uspenim
tj. mogue je njihovom primenom promeniti boju zuba za minimalno dve nijanse. Meutim,
promena koja se postie esto nije trajna te je ponekad potrebno postupak ponoviti.
Komplikacije koje se mogu pojaviti su prolazna preosetljivost zuba te iritacija gingive kod
izbeljivanja vitalnih zuba. Kod izbeljivanja avitalnih zuba treba osobito paljivo raditi zbog
mogue resorpcije korijena u cervikalnom podruju. ini se da je vrstoa adhezije
kompozitnih materijala za povrinu glei nakon izbeljivanja nia. Sredstva za izbeljivanje
imaju destruktivan erozivni uticaj na povrinu kompozitnih i glasjonomernih materijala te je
potrebno posle terapije proveriti postojee ispune i po potrebi ih zameniti. Iako postoje mnogi
sistemi za izbeljivanje slinog sastava i delovanja, za optimalan rezultat potrebna je saradnja
pacijenta i terapeuta te vrlo paljivo postupanje kako bi se spreila pojava komplikacija.

10

LITERATURA:

1. Beloica D: Deja stomatologija; Stomatoloku fakultet u Beogradu, 2005

2. Beloica D: Deja stomatologija Praktikum; Stomatoloki fakultet u Beogradu, 2006
3.

Haywood VB, Heymann HO. Nightguard vital bleaching. Quintessence Int 1989; 20:
173-6

4.

http://sr.wikipedia.org

11

SADRAJ:

1. UVOD.....................................................................................................................................1
2.BELJENJE ZUBA KOD DECE..............................................................................................2
3.SREDSTA ZA IZBELJIVANJE..............................................................................................3
4.METODE IZBELJIVANJA.....................................................................................................4
5.IZBELJIVANJE VITALNIH ZUBA.......................................................................................4
6.IZBELJIVANJE AVITALNIH ZUBA....................................................................................8
7.ZAKLJUAK........................................................................................................................10
8.LITERATURA.......................................................................................................................11

12