Dubina sondiranja i nivo ivice gingive

-seminarski rad-
Gingiva (desni) je deo oralne sluzokože koji je najvećim delom pripojen za
alveolarnu kost i cement korena zuba.
Obuhvata koren zuba i prekriva deo alveolarne kosti.
Gingiva se anatomski može podeliti na: slobodnu gingivu, interdentalnu gingivu
i fiksiranu gingivu.
Slobodna gingiva je deo gingive koji nije pripojen za podlogu. Ovaj deo gingive
se naziva i marginalna gingiva, jer čini završni, ivični deo gingive u koronarnom
smeru.
Sa oralne i vestibularne strane zuba gingiva se u koronarnom smeru završava
ivicom gingive (margo gingivae).
Apikalno se slobodna gingiva pruža do nivoa dna gingivalnog sulkusa, gde se
bez vidljivog prelaza nastavlja u pripojnu gingivu.
Na aproksimalnim površinama zuba, slobodna gingiva prelazi u interdentalnu
gingivu (interdentalnu papilu) i zajedno sa njom u vidu kragne obuhvata koren
zuba.
Površine slobodne gingive okrenuta prema zubu zove se unutrašnja površina
slobodne gingive. Ona je pokrivena sulkusnim epitelom.
Na gingivalnom sulkusu se razlikuju: unutrašnji ili tvrdi zid, zatim spoljašnji -
meki zid, dno sulkusa, i ulazni otvor.
Oralni epitel slobodne gingive i sulkusni epitel spajaju se na ivicama gingive.
Između unutrašnje površine slobodne gingive i zuba nalazi se plitak kapilarni
prostor koji se označava kao gingivalni sulkus.
Gingivalni sulkus u prošeku je dubok 1 do 2 mm, zavisno od toga da li su
merenja vršena u predelu sekutića, premolara odnosno molara.
Parodontalni džepovi su patološka tvorevina, nastala produbljivanjem
gingivalnog sulkusa usled razaranja parodontalnih tkiva. To je najvažniji znak
parodontopatije odraslih i patognomičan je za ovo oboljenje. To znači da se
pojavljuje samo u slučaju parodontopatije.
Na svakom parodontalnom džepu mogu se videti: meki zid. tvrdi zid, dno i
otvor parodontalnog džepa prema usnoj duplji.
Meki zid parodontalnog džepa čini inflamirana gingiva dok tvrdi zid čini cement
korena zuba i gleđ ili samo cement.
Dno parodontalnog džepa čini koronarni kraj oštećenog pripojnog tela. Dno
parodontalnog džepa uvek je apikalnije od cementno-gleđne granice.
Kroz otvor parodontalnog džepa se može ući parodontalnom sondom. Na taj
način se meri dubina parodontalnog džepa.

Otkrivanje i dijagnoza parodontalnih džepova predstavlja najznačajniji

postupak prilikom dijagnostikovanja parodontopatije. Pošto su parodontalni
džepovi patognomoični za parodontopatiju, Parodontalni džepovi su patološka
tvorevina, nastala produbljivanjem gingivalnog sulkusa usled razaranja
parodontalnih tkiva.
Parodontalni džepovi se mogu otkriti na tri načina:
- kliničkim pregledom na osnovu znakova koji prate pojavu parodontalnih
džepova;
- sondiranjem i
- rendgenografijom.
Parodontalni džepovi se najsigurnije otkrivaju sondiranjem. Sondiranjem se
može odrediti dubina parodontalnog džepa, nivo pripojnog epitela i nivo ivice
gingive. Utvrđene vrednosti izražavaju se u milimetrima.

Dubina sondiranja

Dubina parodontalnog džepa je rastojanje od ivice gingive do dna

parodontalnog džepa.
Sondiranje parodontalnih džepova daje podatak o tome da li postoje
parodontalni džepovi, kolika je njihova dubina, gde su lokalizovani i da li u
njima ima konkremenata.
Za sondiranje parodontalnih džepova se koristi parodontološka graduisana
sonda sa zatupljenim vrhom ili kuglicom na vrhu. Za sondiranje se može
koristiti i obična stomatološka sonda, ali se preporučuje da bude sa zaobljenim
vrhom.
Deo sonde koji ulazi u parodontalni džep treba da da ima označena rastojanja
u milimetrima, i da je dovoljno dugačak, da bi mogli da se izmere i najdublji
džepovi, čija dubina nekada može da odgovara dužini korena zuba..
Za sondiranje parodontalnih džepova koji se nalaze u predelu furkacija
višekorenih zuba koristi se specijalna parodontološka sonda sa povijenim
radnim delom.
Sondiranje se vrši neposredno uz zub u apikalnom smeru, bez korišćenja veće
sile. Sonda prati vertikalnu osovinu zuba sve do pojave otpora koji nastaje od
pripojnog epitela.
Sondiranje parodontalnih džepova je bezbolan zahvat. Izuzetno, ako su veoma
izražene ulceracije na mekom zidu džepa, sondiranje može biti bolno i pored
pažljivog manipulisanja. Čak i prilikom vrlo pažljivog sondiranja i veoma blagog
pritiska, može se javiti intenzivno krvarenje.
Bol može nastati i usled kretanja sonde po površini korena zuba.
Sondiranjem se može utvrditi da li je u pitanju gingivalni sulkus, gingivalni ili
parodontalni džep. Za njihovo razlikovanje bitno je utvrditi cementno-
gleđnu granicu. To se postiže ako se sondom klizi po površini gleđi u
apikalnom smeru. U jednom trenutku osetiće se prelaz između cementa i
gleđi. Ako sonda ne prodire dublje od nje u apikalnom smeru, a izmerena
vrednost je do dva milimetra, u pitanju je gingivalni sulkus. Ukoliko je
izmerena vrednost veća od dva milimetra, onda je u pitanju gingivalni džep.
Ako posle utvrđivanja cementno-gleđne granice sonda I dalje bez otpora klizi
po cementu u apikalnom smeru onda je u pitanju parodontalni džep.
Značajne smetnje prilikom sondiranja parodontalnih džepova mogu izazvati
subgingivalni konkrementi na korenu zuba.

Nivo ivice gingive

Nivo Ivice gingive se određuje merenjem rastojanja od ivice gingive do

gleđno-cementne granice.
Određuje se na sredini vestibularne ili oralne površine zuba I izražava se u
milimetrima.
Na osnovu ovog parametra je moguće proceniti obim gubitka gingivalnog
tkiva (vertikalna dimenzija defekta).
Ukoliko se ivica gingive nalazi na uobičajenom nivou (ako nema edema,
hiperplazije ni recesije gingive), onda dubina parodontalnog džepa i nivo
pripojnog epitela imaju iste vrednosti.
Ako postoji ogoljenost korenova zuba, tako da je ivica gingive apikalnije od
gleđno-cementne granice, onda je dobijena vrednost dubine parodontalnog
džepa manja od vrednosti za nivo pripojnog epitela.
Ukoliko je ivica gingive koronarnije od gleđno- cementne granice (zbog
hiperplazije ili edema), tada je vrednost za dubinu džepa veća od one za nivo
pripojnog epitela.
Ukoliko se u regiji GCG odredi horizontalna dimenzija defekta – trougao ili
trapez, može se izračunati površina ogoljenog korena zuba. To može biti od
značaja u prognozi bolesti, izradi plana terapije, kao I proceni uspeha terapije
parodontopatije.
Na osnovu podataka dobijenih sondiranjem parodontalnih džepova utvrđuje
se prognoza i plan terapije parodontopatije.
Nekada je otežano utvrđivanje tačnog položaja GCG usled klinastih erozija,
rotacije zuba, angulacije zuba ili postojanja protetskih nadoknada. U slučaju
postojanja recesije gingive, ovaj parametar dobija negativan predznak (minus
ispred numeričke vrednosti).

Merenja za utvrđivanje ovih parametara se vrše na vestibularnoj površini

(mezijalno, sredina vestibularne površine i distalno) i na oralnoj površini
(mezijalno, sredina oralne površine i distalno).
Za vrednosti DS, NIG i NPE sabiraju se sve izmerene vrednosti za svaki
parametar, zatim se zbir podeli sa šest (6 tačaka na svakom zubu). Kada se
dobijeni količnik podeli sa brojem izmerenih zuba, dobija se vrednost DS, NIG i
NPE za ispitivanu osobu.
U okviru merenja, potrebno je imati u vidu značajan deo ovog rastojanja
(nekada najveći deo) čini uvećana gingiva usled edema ili hiperplazije. Zbog
toga se merenjem parodontalnog džepa ne sagledava veličina razaranja
parodoncijuma.