1.

Sagitalni odnos gornje vilice prema bazi lobanje definisan je:

-Osnovnom ravni gornje vilice
-Uglom SNA
-Uglom SNB
-Uglom SN/SpP
-Ni jedan odgovor nije taan
2. Kod mezijalnog zagriaja:
-poveana je vrednost ANB ugla
-smanjena je vrednost SNB ugla i poveana vrednost SNA ugla
-smanjena je vrednost ANB ugla
-smanjena je vrednost SNA ugla i poveana vrednost SNB ugla
3. Kod dubokog zagriaja dolazi do:
-smanjenja ugla SN/SpP
-poveanja ugla SpP/MP
-smanjenja ugla SpP/MP
-poveanja ugla SN/MP
4. Prednja visina lica se vie poveava od zadnje kod:
-rasta lica zadnjom rotacijom
-rasta lica prednjom rotacijom
-kod uravnoteanog tipa rasta lica
-kod suprapozicije frontalnih zuba
-kod infrapozicije bonih zuba
5. Karakteristika distalnog zagriaja je:
-poveanje ugla ANB
-manjenje ugla ANB
-poveanje ugla B
-smanjenje ugla B
6. Analizom profilnog telerendgenskog snimka:
-mogua je analiza transverzalnog pravca
-mogua je analiza transverzalnog pravca u nekim sluajevima
-nije mogua analiza transverzalnog pravca
-ni jedan odgovor nije taan
7. Ugao NS/MP govori o:
-odnosu gornje vilice prema bazi lobanje u vertikalnom pravcu
-odnosu donje vilice prema bazi lobanje u sagitalnom pravcu
-odnosu donje vilice prema bazi lobanje u vertikalnom pravcu
-odnosu gornje prema donjoj vilici u vertikalnom pravcu
-odnosu gornje prema donjoj vilici u sagitalnom pravcu
8. Ugao SNA govori o:
-odnosu gornje vilice prema bazi lobanje u vertikalnom pravcu
-odnosu gornje prema donjoj vilici u vertikalnom pravcu
-meuvilinom odnosu u sagitalnom pravcu
-odnosu donje vilice prema bazi lobanje u sagitalnom pravcu
-ni jedan odgovor nije taan
9. Smanjenje vrednosti ANB ugla karakteristino je za pacijente sa:
-dubokim zagriajem
-distalnim zagriajem
-mezijalnim zagriajem
-otvorenim zagriajem
-ni jedan odgovor nije taan
10.Smanjenje ugla SpP/MP karakteristino je za pacijente sa:
-ukrtenim zagriajem
-dubokim zagriajem
-otvorenim zagriajem
-distalnim zagriajem
-dentoalveolarnim otvorenim zagriajem
11. Kod rasta lica zadnjom rotacijom:
-vie se poveava prednja visina lica
-podjednako se poveavaju i prednja i zadnja visina lica
-vie se poveava zadnja visina lica
-poveava se ugao NSGn
-smanjuje se zbir uglova Bjork-ovog poligona
12. Poveanje vrednosti ugla ANB karakteristino je za pacijente sa:
-distalnim zagriajem
-skeletnim otvorenim zagriajem
-mezijalnim zagriajem
-ukrtenim zagriajem
-dentoalveolarnim dubokim zagriajem
13. Analizom profilnog telerendgenskog snimka glave mogu se dijagnostikovati
nepravilnosti:
-transverzalnog i vertikalnog pravca
-vertikalnog i sagitalnog pravca
-sagitalnog i transverzalnog pravca
-sagitalnog pravca
-vertikalnog pravca
14. Ugao SpP/MP govori o:
-odnosu gornje vilice prema bazi lobanje u vertikalnom pravcu
-meuvilinom odnosu u vertikalnom pravcu
-meuvilinom odnosu u sagitalnom pravcu
-odnosu donje vilice prema bazi lobanje u vertikalnom pravcu
-odnosu donje vilice prema bazi lobanje u sagitalnom pravcu
15. Ugao NS/SpP govori o:
-meuvilinom odnosu u vertikalnom pravcu
-odnosu gornje vilice prema bazi lobanje u vertikalnom pravcu
-odnosu gornje vilice prema bazi lobanje u sagitalnom pravcu
-tipu rasta lica
-odnosu donje vilice prema gornjoj vilici u sagitalnom pravcu
16. Ugao SNB govori o:
-odnosu gornje vilice prema bazi lobanje u sagitalnom pravcu
-odnosu donje vilice prema bazi lobanje u vertikalnom pravcu
-odnosu gornje vilice prema bazi lobanje u vertikalnom pravcu
-meuvilinom odnosu u sagitalnom pravcu
-ni jedan odgovor nije taan
17. Ugao ANB govori o :
-meuvilinom odnosu u sagitalnom pravcu
-odnosu gornje vilice prema bazi lobanje u sagitalnom pravcu
-meuvilinom odnosu u vertikalnom pravcu
-odnosu gornje vilice prema bazi lobanje u vertikalnom pravcu
-odnosu donje vilice prema bazi lobanje u sagitalnom pravcu
18. Najkrae rastojanje od prednje irine do najisturenije take na labijalnoj povrini
sekutia u medijalnoj ravni predstavlja:
-irinu vilice u interkaninom sektoru
-visinu nepca
-visinu luka
-nain odreivanja poloaja sekutia u transverzalnom pravcu
19. Tabelarne vrednosti za varcovu analizu odreuju se na osnovu:
-sume gornjih inciziva za gornju, a sume donjih inciziva za donju vilicu
-sume gornjih inciziva i za gornju i za donju vilicu
-sume donjih inciziva i za gornju i za donju vilicu
-indeksa lica i sume gornjih inciziva i za gornju i za donju vilicu
-ni jedan odgovor nije taan
20. irina lica je rastojanje :
-od take Oph do take Gn
-od take N do take Gn
-od take Zy do take Zy
-od take Oph o take Zy
-od take Eu do take Gn
21. Take za premeravanje zadnje irine u gornjoj vilici su:
-vrh srednje bukalne krice estog zuba
-najdublji deo centralne fisure estog zuba
-vrh buko-mezijalne kvrice estog zuba
-buko-mezijalni brid estog zuba
-najdistalniji deo centralne fisure estog zuba
22. Visina luka u gornjoj vilici je:
-najkrae rastojanje od zadnje irine do najlabijalnije take na incizalnoj ivici sekutia
-najkrae rastojanje od incizalne ivice gornjeg do incizalne ivice donjeg sekutia
-najkrae rastojanje od prednje irine do najisturenije take na labijalnoj
povrini incizalne ivice sekutia u medijalnoj ravni
-najkrae rastojanje od prednje irine do najlabijalnije take na vestibularnoj povrini
sekutia
23. Take za premeravanje zadnje irine u donjoj vilici su:
- vrh srednje bukalne krice estog zuba
-najdublji deo centralne fisure estog zuba
-vrh buko-mezijalne kvrice estog zuba
-buko-mezijalni brid estog zuba
-najdistalniji deo centralne fisure estog zuba
24. Take za premeravanje prednje irine u gornjoj vilici su:
-vrh bukalne kvrice etvrtog zuba
-najdistalniji deo centralne fisure etvrtog zuba
-bukomezijalni brid etvrtog zuba
-vrh palatinalne kvrice etvrtog zuba
-najdublji deo centralne fisure etvrtog zuba
25. Take za premeravanje prednje irine u donjoj vilici su:
-vrh bukalne kvrice petog zuba
-najdistalniji deo centralne fisure petog zuba
-bukomezijalni brid petog zuba
-vrh oralne kvrice petog zuba
-najdublji deo centralne fisure petog zuba
26. Odnos meziodistalnog promera gornjih i donjih sekutia je:
-4/3
-5/8
-8/5
-2/3
27. Incizalni razmak je:
-rastojanje od labijalne povrine donjeg sekutia do incizalne ivice gornjeg
sekutia
-rastojanje od labijalne povrine donjeg sekutia do palatinalne povrine gornjeg
sekutia
-rastojanje od incizalne ivice donjeg sekutia do incizalne ivice gornjeg sekutia
-smanjen kod otvorenog zagriaja
28. Spina nazalis posterior predstavlja:
-zadnju taku za odreivanje sredine gornje vilice
-taku za definisanje sredine zadnje irine gornje vilice
-najvarijabilniju taku na sredini gornje vilice
-skeletnu strukturu pomou koje se utvruju asimetrije zuba u sagitalnom pravcu
29. Prednja taka za odreivanje sredine donje vilice utvruje se:
-okluzalnim snimkom spine metalis
-retroalveolarnim snimkom donjih sekutia
-ortopantomografskim snimkom
-profilnim kefalometriskim snimkom glave
30. Da bi se utvrdio razlog neslaganja sredina gornjeg i donjeg zubnog niza, potrebno je:
-napraviti ortopantomografski snimak
-napraviti nagrizni snimak gornje vilice
-napraviti snimak spine mentalis
-sprovesti funkcionalnu analizu na pacijentu
-analizirati profilni kefalometrijski snimak glave
31. Zadnja taka za odreivanje sredine gornje vilice je:
-sredina rastojanja izmeu vrhova bukomezijalnih kvrica prvih stalnih molara
-projekcija spine posterior
-sredina zadnje ivice postolja modela
-polovina zadnje irine
-sredina izmeu dve foveole palatine
32. Snimak spine metalis slui za odreivanje:
-dentalnog doba pacijenta
-sredine donje vilice
-vestibulo-oralnog poloaja impaktiranog zuba
-diferencijalne dijagnoze primarne i sekundarne teskobe
-sume inciziva ukoliko nisu iznikla sva etiri stalna sekutia
33. Prednja taka za odreivanje sredine gornje vilice je:
-najdistalnija taka papile incizici
-sredina zubnog niza
-presek drugog para plika transverzi sa raphae palati
-polovina rastojanja izmeu najdistalnijih taaka u centralnim fisurama premolara
34. Za odreivanje sredine donje vilice snimak spine metalis:
-uvek je potreban
-nije potreban
-potreban je u nekim sluajevima
-nije potreban ukoliko postoji ortopantomografski snimak
35. Zub udaljeniji od medijalne ravni pri proceni asimetrija frontalnih zuba u
transverzalnom pravcu je nepravilniji u sluaju:
-frontalne teskobe
-frontalne rastresitosti
-protruzije frontalnih zuba
-neslaganja sredine zubnog niza i sredine vilice
-uskosti vilice
36. Zub udaljeniji od medijalne ravni pri proceni asimetrija bonih zuba u transverzalnom
pravcu je nepravilniji u sluaju:
-uskosti vilica
-preirokih vilica
-kod neslaganja irina gornje i donje vilice
-kod malokluzija II klase 1.odelenja
-kod rastresitosti zubnih nizova
37. Zub blii medijalnoj ravni pri proceni asimetrija bonih zuba u transverzalnom pravcu
je nepravilniji u sluaju:
-uskosti vilica
-preirokih vilica
-kod neslaganja irina gornje i donje vilice
-kod teskobnosti zubnih nizova
38. Zub blii medijalnoj ravni pri proceni asimetrija frontalnih zuba u transverzalnom
pravcu je nepravilniji u sluaju:
-frontalne teskobe
-frontalne rastresitosti
-protruzije frontalnih zuba
-uskosti vilice
-ni jedan odgovor nije taan
39. Pri proceni asimetrija frontalnih zuba u sagitalnom pravcu, oralnije postavljen zub je
nepravilniji:
-kad je visina luka poveana
-kada je visina luka smanjena
-kada je tana vrednost visine luka
-pri postojanju teskobe u predelu frontalnih zuba
-pri neslaganju sredine zubnog niza i sredine vilice
40. Asimetrije u transverzalnom pravcu odreuju se u odnosu na:
-medijalnu liniju
-tuber ravan
-okluzalnu ravan
-prednju irinu
-RPT liniju
41. Asimetrije u sagitalnom pravcu odreuju se u odnosu na:
-medijalnu ravan
-tuber ravan
-prednju irinu
-RPT liniju
-okluzalnu ravan
42. Ukoliko je visina luka vea nego to je tablina vrednost, a postoji asimetrija u
poloaju dva centralna sekutia tada je:
-istureniji centralni sekuti pravilnije postavljen
-oralniji centralni sekuti pravilnije postavljen
-ne rade se asimetrije u sagitali
-oba zuba su nepravilna
43. Ukoliko je vilica ira nego to je tabelarna vrednost, tada je:
-zub blii medijani pravilniji
-zub blii medijani nepravilniji
-zub koji je dalji od medijane nepravilniji
-ne rade se asimetrije u transverzali
-zub koji je dalji od medijane je pravilniji
44. Ako je poveana visina luka, u sagitalnom pravcu je nepravilniji:
-labijalnije postavljen sekuti
-oralnije postavljen sekuti
-oba zuba su nepravilna ukoliko su asimetrino postavljeni
-mezijalnije postavljen sekuti
-vie rotiran sekuti
45. Kod pacijenata sa rastresitou frontalnih zuba, pri procenjivanju nepravilnosti
poloaja zuba, nepravilniji je:
-zub udaljeniji od medijalne ravni
-zub blii medijalnoj ravni
-zub koji je vie inkliniran
-zub koji je vie rotiran
-zub koji je vie protrudiran
46. Kod osoba sa irom vilicom pri procenjivanju nepravilnosti poloaja zuba u
transverzalnom pravcu, nepravilniji je:
-zub blii medijalnoj ravni
-zub udaljeniji od medijalne ravni
-ektopino postavljen zub
-zub koji je vie rotiran
-mezijalnije postavljen zub
47. Kod osoba sa uom vilicom pri procenjivanju nepravilnosti poloaja zuba u
transverzalnom pravcu, nepravilniji je:
-zub blii medijalnoj ravni
-zub udaljeniji od medijalne ravni
-ektopino postavljen zub
-zub koji je vie rotiran
-zub koji je vie inkliniran
48. Kod pacijenata sa teskobom frontalnih zuba, pri procenjivanju nepravilnosti poloaja
zuba, nepravilniji je:
-zub udaljeniji od medijalne ravni
-zub blii medijalnoj ravni
-zub koji je prelazi preko medijalne ravni
-zub koji je vie rotiran
-zub koji je vie protrudiran
49. Ako je izmerena visina luka jednaka potrebnoj vrednosti (iz tabele) pri utvrivanju
nepravilnosit poloaja frontalnih zuba u sagitalnom pravcu:
-nepravilniji je labijalnije postavljen zub
-nepravilniji je oralnije postavljen zub
-nepravilniji je mezijalnije postavljen zub
-nepravilniji je distalnije postavljen zub
-nepravilniji je zub koji je vie rotiran
50. Asimetrije u transverzalnom pravcu za bone zube odreuju se u odnosu na:
-medijalnu ravan
-frontalnu ravan
-prednju irinu
-RPT liniju
51. Sekundarna teskoba:
-zahteva rekonstrukciju pri varc-ovoj analizi
-ne zahteva rekonstrukciju pri varc-ovoj analizi
-zahteva rekonstrukciju u varcovoj analizi samo pri merenju visine luka
-zahteva rekonstrukciju samo kada se analiza radi kod pacijenta sa meovitom
denticijom
-zahteva rekonstrukciju samo kada se analiza radi kod pacijenta sa stalnom denticijom
52. Teskobnost i rastresitost se rekonstruiu kod:
-Moyers-ove analize
-Bolton-ove analize
-Lundstrom-ove analize
-Nance-ove analize
-svi odgovori su tani
53. Kod opacijenta sa primarnom teskobom, onjaci se nalaze:
-na RPT liniji
-5mm ispred RPT linije
-5mm iza RPT linije
-7mm ispred RPT linije
-7mm iza RPT linije
54. Rekonstrukcija i primarne i sekundarne teskobe se radi kod:
-Bolton-ove analize
-varc-ove analize
-Moyers-ove analize
-ni jedan odgovor nije taan
55. Rekonstrukcija poloaja zuba kod primarne teskobe se radi:
-kod odreivanja prednje irine vilice
-kod odreivanja zadnje irine vilice
-kod odreivanja klase po Angle-u
-ni jedan odgovor nije taan
56. Moyers-ova analiza zahteva rekonstrukciju poloaja:
-sekutia
-sekutia i prvog stalnog molara
-prvog stalnog molara
-stalnih onjaka u gornjoj i donjoj vilici
57. RPT linija slui za utvrivanje:
-primarne teskobe
-primarne rasteresitosti
-sekundarne teskobe
-protruzije frontalnih zuba
-asimetrija poloaja zuba u sagitalnom pravcu
58. U varc-ovoj analizi rekonstrukcija poloaja zuba se:
-radi u sluajevima primarne teskobe
-radi u sluajevima sekundarne teskobe
-radi u sluajevima protruzije frontalnih zuba
-radi u sluajevima rastresitosti frontalnih zuba
-ne radi
59. Kod Moyers-ove analize rekonstrukcija poloaja frontalnih zuba se radi u sluaju:
-primarne teskobe
-rastresitosti
-protruzije
-retruzije
-svi odgovori su tani
60. RPT linija normalno prolazi:
- kroz distalne povrine lateralnih sekutia
-izmeu vrha i distalne povrine onjaka
- kroz mezijalne povrine prvih premolara
-5mm ispred vrhova onjaka
61. Rekonstrukcija poloaja frontalnih zuba u Moyers-ovoj analizi radi se:
-kod primarne teskobe
-kod otvorenog zagriaja
-kod ektopinog poloaja onjaka
-kod protruzije
-kod neslaganja sredine zubnog niza i sredine vilice
62. Rekonstrukcija poloaja zuba pri odreivanju klase po Angle-u radi se kod:
-primarne teskobe
-sekundarne teskobe
-protruzije frontalnih zuba
-retruzije frontalnih zuba
-kombinovane teskobe
63. Pri izvoenju Moyers-ove analize, rekonstrukcija poloaja prvog stalnog molara :
-radi se kod primarne teskobe
-radi se kod sekundarne teskobe
-nikad se ne radi
-radi se kod neslaganja sredine zubnog niza i sredine vilice
-radi se kad postoje ankilotini drugi mleni molari
64. Ako RPT linija see pjrvi premolar, onda se radi o:
-primarnoj teskobi
-sekundarnoj teskobi
-protruziji frontalnih zuba
-rastresitosti zubnih nizova
-tercijernoj teskobi
65. RPT linija dodiruje:
-mezijalni deo papile incizivi
-distalni deo papile incizivi
-presek drugog para plika transverzi sa raphae palati
-mezijalni deo prvog premolara kod sekundarne teskobe
-mezijalni deo prvog premolara kod primarne teskobe
66. Suma incizivi donjih sekutia koristi se u:
-Moyers-ovoj analizi
-varc-ovoj analizi
-Bolton-ovoj analizi
-Lundstrom-ovoj analizi
67. Moyers-ovom analizom odreujemo :
-prostor za smetanje donjih frontalnih zuba
-prostor za smetanje gornjih i donjih bonih zuba
-prostor za smetanje frontalnih i bonih zuba u obe vilice
-prostor za smetanje stalnih onjaka u obe vilice
68. Lundstrom-ova analiza se koristi u:
-mlenoj denticiji
-meovitoj denticiji
-stalnoj denticiji
-analizi transverzalne razvijenosti vilica
69. U Moyers-ovoj analizi, kod pacijenta sa teskobom frontalnih zuba meri se rastojanje
od:
-distalne povrine lateralnog sekutia do mezijalne povrine prvog stalnog molara
-rekonstruisanog poloaja distalne povrine lateralnog sekutia do mezijalne
povrine prvog stalnog molara
-mezijalne povrine mlenog onjaka do distalne povrine drugog mlenog molara
-rekonstruisanog poloaja distalne povrine lateralnog sekutia do distalne povrine
prvog stalnog molara
70. Prosene tabline vrednosti za Moyers-ovu analizu odreuju se prema:
-sumi inciziva gornjih sekutia
-sumi inciziva donjih sekutia
-prednjoj irini u gornjoj vilici
-indeksu lica i sumi inciziva gornjih sekutia
-ni jedan odgovor nije taan
71. Bolton-ova analiza se radi:
-kod pacijenata sa I klasom
-kod pacijenata u stalnoj denticiji
-kod pacijenata sa teskobom
-kod pacijenata sa ukrtenim zagriajem
-svi odgovori su tani
72. Moyers-ova analiza:
-radi se u mlenoj denticiji
-radi se zbog peocene transverzalne razvijenosti vilica
-radi se u stalnoj denticiji
-radi se zbog diferencijalne dijagnoze primarne i sekundarne teskobe
-ni jedan odgovor nije taan
73. Smanjenje dubine preklopa sekutia je posledica:
-infrapozicije frontalnih zuba
-infrapozicije bonih zuba
-lateralnog otvorenog zabriaja
-loe navike tiskanja jezika
74. Dentoalveolarni otvoren zagriaj predstavlja nepravilnost:
-u sagitalnom pravcu
-u vertikalnom pravcu
-u transverzalnom pravcu
-u predelu frontalnih zuba koja je posledica njihove suprapozicije
-koja je jedna od posledica preleanog rahitisa
75. Kod nepravilnosti poloaja zuba u vertikalnom pravcu, zubi su u suprapoziciji kada:
-i gornji i donji ne dolaze do okluzalne ravni
-i gornji i donji prelaze preko okluzalne ravni
-i gornji i donji prelaze preko okluzalne ravni i pri tome su u teskobnom poloaju
-i gornji i donji ne dolaze do okluzalne ravni i pri tome su u retruziji
76. Kod nepravilnosti poloaja zuba u vertikalnom pravcu, zubi su u infrapoziciji kada:
-i gornji i donji ne dolaze do okluzalne ravni
-i gornji i donji prelaze preko okluzalne ravni
-i gornji i donji prelaze preko okluzalne ravni i pri tome su u teskobnom poloaju
-i gornji i donji preko okluzalne ravni i pri tome su u retruziji
77. Skeletni otvoren zagriaj via se:
-samo udruen sa distalnim zagriajem
-samo udruen sa progenim zagriajem
-kod sve tri skeletne klase
-samo u skeletnoj I klasi
-samo udruen sa ukrtenim zagriajem
78. Dubok zagriaj via se:
-samo udruen sa distalnim zagriajem
-samo udruen sa progenim zagriajem
-kod sve tri skeletne klase
-samo u skeletnoj I klasi
-kod pacijenata sa divergentnim rastom vilica
79. Odlika pravog, skeletnog, dubokog zagriaja je:
-smanjen ugao SpP/MP
-smanjena donja traina lica
-vei interokluzalni razmak u fiziolokom mirovanju
-smanjen interokluzalni prostor u fiziolokom mirovanju
-normalan ugao SpP/MP
80. Odlika pravog, skeletnog, dubokog zagriaja je:
-povean ugaoNS/MP
-normalna donja traina lica
-normalan interokluzalni razmaku fiziolokom mirovanju
-normalan ugao SpP/MP
-ni jedan odgovor nije taan
81. Odlika pravog, skeletnog, dubokog zagriaja je:
-smanjen ugao SpP/MP
-smanjena donja traina lica
-vei interokluzalni razmaku fiziolokom mirovanju
-izraen rast mandibule prednjom rotacijom
-svi odgovori su tani
82. Odlika lanog, dentoalveolarnog, dubokog zagriaja je:
-smanjen ugao SpP/MP
-smanjena donja traina lica
-ugao SpP/MP u granicama normalnih vrednosti
-povean interokluzalni prostor u fiziolokom mirovanju
-donja treina lica ista kao srednja i gornja
83. Odlika lanog, dentoalveolarnog, dubokog zagriaja je:
-smanjen ugao ANB
-poveana donja traina lica
-ugao SpP/MP manji od normalnih vrednosti
-povean interokluzalni prostor u fiziolokom mirovanju
-ni jedan odgovor nije taan
84. Odlika lanog, dentoalveolarnog, dubokog zagriaja je:
-mentolabijalni i nazolabijalni sulkusi normalno izraeni
-ugao SpP/MP u granicama normalnih vrednosti
-donja treina lica ista kao srednja i gornja
-svi odgovori su tani
85. Otvoren zagriaaj i protruzija gornjih frontalnih zuba je nepravilnost:
-sagitalnog i transverzalnog pravca
-sagitalnog i vertikalnog pravca
-transverzalnog i vertikalnog pravca
-sagitalnog pravca
-vertikalnog pravca
86. Progeni i ukrten zagriaj je nepravilnost:
-sagitalnog i transverzalnog pravca
-sagitalnog i vertikalnog pravca
-transverzalnog i vertikalnog pravca
-sagitalnog pravca
-vertikalnog pravca
87. Distalni i dubok zagriaj je nepravilnost:
-sagitalnog i transverzalnog pravca
-sagitalnog i vertikalnog pravca
-transverzalnog i vertikalnog pravca
-sagitalnog pravca
-vertikalnog pravca
88. Ukrten i otvoren zagriaj je nepravilnost:
-sagitalnog i transverzalnog pravca
-sagitalnog i vertikalnog pravca
-transverzalnog i vertikalnog pravca
-transverzalnog pravca
-vertikalnog pravca
89. Dubok zagriaj i bukalni promaaj je nepravilnost:
-sagitalnog i transverzalnog pravca
-sagitalnog i vertikalnog pravca
-transverzalnog i vertikalnog pravca
-transverzalnog pravca
-vertikalnog pravca
90. Distalni i otvoren zagriaj je nepravilnost:
-sagitalnog i transverzalnog pravca
-sagitalnog i vertikalnog pravca
-transverzalnog i vertikalnog pravca
-sagitalnog pravca
-vertikalnog pravca
91. Nepravilnosti vertikalnog pravca odreuju se prema:
-sagitalnoj ravni
-transverzalnoj ravni
-okluzalnoj ravni
-prednjoj irini
-visini luka
92. Infrapozicija frontalnih zuba dovodi do:
-poveane dubine preklopa
-smanjene dubine preklopa
-poveanja incizalnog razmaka frontalnih zuba
-smanjenja incizalnog razmaka frontalnih zuba
93. Vertikalna nepravilnost zagriaja je:
-ukrten zagriaj
-distalni zagriaj
-dentoalveolarni otvoren zagriaj
-retruzija frontalnih zuba
-dentoalveolarni dubok zagriaj
94. Suprapozicija frontalnih zuba dovodi do:
-smanjene dubine preklopa
-protruzije frontalnih zuba
-distalnog zagriaja
-ni jedan odgovor nije taan
95. Distalni zagriaj je:
-vertikalna nepravilnost
-sagitalna nepravilnost
-transverzalna nepravilnost
-nepravilnost kod koje dolazi do poveanja ANB ugla na profilnom snimku
glave
-nepravilnost kod koje dolazi do poveanja ugla SpP/MP na profilnom snimku glave
96. Kod 1/2 II klase okluzije po Angle-u gornji onjak okludira sa:
-donjim lateralnim sekutiem
-donjim onjakom
-donjim prvim premolarom
-donjim onjakom i prvim premolarom
97. Izgled zubnih nizova kod II/1 klase najee je:
-gornji uzan i dugaak
-gornji i donji uzani i kratki
-gornji i donji kratki i iroki
-donji kratak i iri od gornjeg
98. Izgled zubnih lukova kod II/2 klase najee je:
-gornji uzan i dugaak
-donji uzan i kratak
-donji kratak i irok
-gornji kratak i irok
99. Pseudoprogeniju karakterie:
-normalno razvijena gornja a prerazvijena donja vilica
-nerazvijena gornja, a prerazvijena donja vilica
-nerazvijena gornja, a normalno razvijena donja vilica
-protruzija gornjih i retruzija donjih frontalnih zuba
-smanjena vrednost ANB ugla
100. Kod prave progenije, najee su:
-gornji sekutii u retruziji a donji u protruziji
-i gornji i donji sekutii u retruziji
-gornji sekutii u protruziji a donji u retruziji
-i gornji i donji sekutii u protruziji
101. Kod II/1 klase:
-apikalne baze su slabo razvijene
-postoji apikalna teskoba
-apikalne baze su prerazvijene
-postoji koronarna teskoba
102. Kod II/2 klase:
-apikalne baze su slabo razvijene
-postoji apikalna teskoba
-apikalne baze su prerazvijene
-postoji koronarna teskoba
103. Ako je interkuspidacija gornjeg onjaka sa donjim prvim premolarom, radi se o:
-I klasi okluzije po Angle-u
-II klasi okluzije po Angle-u
-III klasi okluzije po Angle-u
-1/2 II klasi okluzije po Angle-u
-1/2 III klasi okluzije po Angle-u
104. Sagitalna nepravilnost zagriaja je:
-ukrten zagriaj
-distalni zagriaj
-dentoalveolarni otvoren zagriaj
-progeni zagriaj
-protruzija gornjih frontalnih zuba
105. . Ako je interkuspidacija gornjeg onjaka sa donjim onjakom, radi se o:
-I klasi okluzije po Angle-u
-II klasi okluzije po Angle-u
-III klasi okluzije po Angle-u
-1/2 II klasi okluzije po Angle-u
-1/2 III klasi okluzije po Angle-u
106. Ako je interkuspidacija gornjeg onjaka sa donjim lateralnim sekutiem i onjakom,
radi se o:
-I klasi okluzije po Angle-u
-II klasi okluzije po Angle-u
-III klasi okluzije po Angle-u
-1/2 II klasi okluzije po Angle-u
-1/2 III klasi okluzije po Angle-u
107. Ako je interkuspidacija gornjeg onjaka izmeu donjeg prvog i drugog premolara,
radi se o:
-I klasi okluzije po Angle-u
-II klasi okluzije po Angle-u
-III klasi okluzije po Angle-u
-1/2 II klasi okluzije po Angle-u
-1/2 IIII klasi okluzije po Angle-u
108. Ukrten zagriaj je:
-vertikalna nepravilnost zagriaja
-transverzalna nepravilnost zagriaja
-sagitalna nepravilnost zagriaja
-esto posledica uskosti gornje u odnosu na donju vilicu
-esto posledica retruzije gornjih sekutia
109. Nepravilnost transverzalnog pravca je:
-dubok zagriaj
-distalni zagriaj
-ukrten zagriaj
-obrnut preklop sekutia
-bukalni promaaj
110. Transverzalna nepravilnost zagriaja je:
-ukrten zagriaj
-asimetrina uskost gornje vilice
-bukalni promaaj
-primarna teskoba
-distalni zagriaj
111. Nepravilnosti transverzalnog pravca odreuju se prema
-sagitalnoj ravni
-transverzalnoj ravni
-okluzalnoj ravni
-medijalnoj ravni
-prednjoj irini
112. Za odreivanje vestibulo-oralnog poloaja impaktiranog zuba koristi se:
-ortopantomografski snimak
-nagrizni snimak gornje vilice
-snimak metodom paralakse
-retroalveolarni snimak
113. Fiksacija mandibule miminom muskulaturom i jezikom je karakteristika:
-somatskog tipa gutanja
-infantilnog tipa gutanja
-rahitisa
-Sy Treacher-Collins
114. Analiza biometrijskog polja slui za odreivanje:
-tipa profila lica
-simetrinosti lica
-diferencijalne dijagnoze razliitih tipova progenih zagriaja
-svi odgovoti su tani
115. Snimak ake potreban je kod
-planiranja terapije funkcionalnim aparatom
-pre hiruke korekcije progenog zagriaja
-pre brzog razdvajanja nepane suture
-kod velike razlike dentalnog doba i hronolokog uzrasta pacijenta
-svi odgovori su tani
116. Kod unilateralnog kompletnog rascepa, na strani rascepa:
-postoji ukrten zagriaj usled nerazvijenosti vilice na strani rascepa
-postoji ukrten zagriaj usled preirokog gornjeg niza na strani rascepa
-nizovi su usklaeni u transverzalnom pravcu
-esto postoji anodoncija ili hiperodoncija lateralnog sekutia
117. Kod bilateralnog kompletnog rascepa:
-gornji zubni niz je ui od donjeg zbog kolapsa segmenata
-gornji zubni niz je iri od donjeg
-nizovi su usklaeni bez obzira na rascep
-esto postoji nepravilnost poloaja frontalnih zuba
118. Najee se sree anodoncija:
-u gornjoj vilici 3,5,8, a u donjoj 1,5,8
-u gornjoj vilci 2,5,8, a u donjoj 1,5,8
-u gornjoj vilici 1,5,8, a u donjoj 2,5,8
-i u gornjoj vilici i u donjoj vilici 2,5,8,
119. Kod geminacije:
-korenovi su kratki, a komora pulpe izduena skoro do apeksa
-postoji jedan koren, kanal i pulpa
-postoje dva kanala i dve pulpe
-postoji makrodoncija zahvaenog zuba
-postoji ugao izmeu osovine krunice i korena zahvaenog zuba
120. Metoda paralakse koristi se za:
-odreivanje sredine donje vilice
-odreivanje poloaja impaktiranog zuba u vestibulo-oralnom pravcu
-procenu tipa rasta
-procenu redosleda nicanje zuba
-procenu dentalnog uzrasta
121. Glasovi s,z,i c po mestu artikulacije su:
-dento-dentalni
-labio-labijalni
-labio-dentalni
-glotalni
-lingo-palatinalni