Medicinski fakultet Nis

Strukovne studije zubni proteticar

SEMINARSKI RAD
TEMA: POKRETI MANDIBULE

Mentor: Ljiljana Aleksov

Studenti: Mirjana Trajkovic 30 zp

Natasa Petkovic 34 zp
Jovana Cvetkovic 39 zp
Djurdjija Mitrovic 42 zp

Pokreti mandibule
Pokreti donje vilice odredjeni su :anatomskim oblikom
temporomandibularnih zglobova, zglobnim ligamentima,
mastikatornim
misicima
i
zubima,
a
regulisani
neuromuskularnim refleksnim mehanizmima.
Pokreti temporomandibularnih zglobova su slozeni,
mogu biti :
Osnovni
Funkcionalni
Parafunkcionalni
Granicni i intergranicni

Osnovni pokreti
Osnovni pokreti su dvojaki:
Okret ili sarnirski pokret; odigrava se u donjem delu TMZ-a i postoje
dve mogucnosti :
okret oko horizontalno-frontalne osovine, koji prolazi kroz centre oba
kondila (oko interkondilne osovine), pokret je simetrican;
okret oko vertikalno-sagitalne osovine, koji prolazi kroz centar kondila i
na radnoj i na balansnoj strani, pokret je asimetrican.
Pokret spustanja ( klizenja ); to je pokret klizenja kondila, zajedno sa
diskusom duz zadnjeg zida zglobne kvrzice temporalne kosti.Odigrava se
u gornjem delu TMZ-a. Moze biti simetrican i asimetrican.

Funkcionalni pokreti
Funkcionalni pokreti su kombinacija osnovnih pokreta .Mogu
biti:
Slobodni,oni koji se desavaju bez dodira dentalnih lukova ;
dodirni pokreti, odigravaju se uz neposredan dodor dentalnih lukova.
Svi pokreti donje vilice pocinju i zavrsavaju se u polozaju
fizioloskog mirovanja.
Iz didaktickih razloga funkcionalni pokreti se dele u tri grupe:
Otvaranje i zatvaranje usta
Pokreti napred i nazad
Lateralni pokreti .

Otvaranje i zatvaranje usta

Otvaranje usta nije jednostavan sarnirski pokret TZM-a, vec je

slozen pokret koji se sastoji od sarnirskog pokreta i kretnje
unapred.

Otvaranje i zatvaranje usta predstavlja kombinaciju okreta i

spustanja.Donja vilica se pokrece oko horizontalne interkondilne ose,
kao sarnir i istovremeno se krece napred i dole niz zadnji zid zglobne
kvrzice.
Nagib spustanja zavisi od anatomske gradje zglobne kvrzice i
iznosi od 0-50 stepeni, prosecno 33 stepena.Polazna tacka svih pokreta
je polozaj fizioloskog mirovanja. Ukoliko je polazna tacka otvaranja usta
polozaj centralne okluzije, otvaranje usta je u prvoj fazi cista rotacija,
dok donja vilica ne stigne u polozaj fizioloskog mirovanja.

Pokreti donje vilice unapred i unazad

Pokreti donje vilice u sagitalnoj ravni su simetricni. Razlikuju se:
Pokreti donje vilice unapred-propulsio
Pokreti donje vilice unazad-retropulsio.

Propulzija
Propulzija zavisi od dva faktora:
Anatomskog oblika zglobne kvrzice
Da li donja vilica ima zube ili je bezuba.
Ako postoje zubi, propulzija zavisi od velicine incizalnog ugla, koji
zavisi od vrste okluzije i velicine preklopa prednjih zuba, a ugao ima
vrednosti od 0-90 stepeni. Ako je intaktni zubni niz, propulzijsku trasu
cine tri medjusobno razdvojena dela: desna i leva sagitalna kondilna
putanja i incizalna putanja.

Propulziju determinisu tri faktora:

A- anatomski oblik zglobne kvrzice
(kondilna putanja)
B-visina kvrzice na lateralnim zubima,
nagib i nivo okluzalne ravni
C-preklop prednjih zuba

Pokreti donje vilice unapred je

kombinovane kretnja rotacije i
spustanja prema napred.Pri
otvaranju usta preovladjuje rotacija,
a pri propulziji kretnja klizanja
unapred.
Determinante okluzije su: nagib
kondilne putanje, velicina incizalnog
ugla, dubina sagitalne okluzalne
krive, nivo okluzalne ravni i visina i
nagib kvrzice na lateralnim zubima.
Od njih zavisi iznos rotacije pri
propulziji i pri izradi zubnih
nadoknada ovi faktori se moraju
podesiti medjusobno, kako ne bi
nastale smetnje u dinamici okluzije i
u vilicnim zglobovima.

U bezubim ustima postoji

samo jedan fiksni faktornagib sagitalne kondilne
putanje. Sagitalna kondilna
putanja duga je oko 13mm,
siroka oko 3-4mm, i na
registratu je oblika
izduzenog latinicnog slova
S. U ustima sa zubima,
kondili i incizalna putanja su
osnovni faktori koji
determinisu propulziju.

Nagib sagitalne kondilne putanje. Distalna

padina zglobne kvrzice zaklapa sa
horizontalom ugao od prosecno 33 stepeni.
Normalni pokreti kondila desavaju se samo
na srednjem delu zglobne jame (b); zadnji
(a) i prednji deo (c).

Retropulzija
Retropulzija je pokret unazad iz propulzije
u polozaj fizioloskog mirovanja ili polozaja
centralne okluzije.
Iz polozaja centralne okluzije donja vilica
se moze pokrenuti dodatno unazad u iznosu od 12 mm. Pokret se izvodi svesnim naprezanjem
mastikatornih misica ili nasilnim putem, i zove se
ligamentozni polozaj, a sama kretnja retrakcija ili
retralna kretnja.

Lateralni pokreti
Lateralni pokreti su asimetricne
kretnje TMZ-a. Strana na koju se
mandibula krece zove se radna
strana, a suprotna njoj je
balansna ( neradna ) strana.

Pri lateralnim pokretima kondil na radnoj

strani ostaje skoro na mestu, dok
kontralateralni kondil (balansna strana)
se spusta. Strelica oznacava smer
kretanja donje vilice (radna strana).

Lateralna kretnja zapocinje

uvodnim pokretom cele
mandibule koji je ogranicen
i minimalan (do 1mm ). Na
radnoj strani zove se
Benetova kretnja.
Na radnoj strani kondil se
pomera unazad, nagore i
upolje, a na balansnoj
napred, nadole i medijalno.

Kondil na balansnoj strani klizi

prema radnoj strani, po tzv.
lateralnoj kondilnoj putanji.
Ona obrazuje ugao sa
sagitalnom ravni , koja prolazi
kroz centar kondila. Ugao se
naziva Bennett-ov ugao i
prosecno iznosi 15 stepeni.
Benetova kretnja je
individualno razlicita i zavisi od
oblika zglobne kvrzice. Meri se
po kretnjama incizalne tacke
(protetska simfiza). Pri
maksimalnoj lateralnoj kretnji
incizalna tacka opisuje dva luka,
koji zaklapaju ugao od 60-150
stepeni, prosecno 120.

Transverzalna simetrala, koja spaja odgovarajucu potpornu i vodecu

kvrzicu na svakom bocnom zubu je skoro paralelna sa lateralnom
kondilnom putanjom.
Amplituda lateralnog pokreta najveca je ada je kondil 1-2 mm ispred
zenita zglobne jame.

Fizioloski polozaj kondila u zglobnoj jamici

determinisan je okluzijom bocnih zuba koji
cine potpornu zonu vilicnom zglobu.
Potpornu zonu formira klasa premolara
(PM) i klasa molara (M), i ukupno imamo 4
potporne zone.

Sa gubitkom potporne zone donja vilica se

pomera distalno, a kondili dospevaju u zadnji
deo zglobne jamice, preostali zubi inkliniraju
i visina okluzije se smanjuje (kolabiran
zagriz).

Parafunkcionalni pokreti
Parafunkcionalni pokreti su skripanje (bruksizam ) i
stiskanje (bruksomanija) zuba i kontrolne kretnje
opipavanjem antagonista (okluzalni taktilni senzibilitet).
Parafunkcionalne kretnje sire su od funkcionalnih pokreta,
a generiane sile mogu biti ekstremno velike, pa tako
razorno deluju na parodoncijum i tvrda zubna tkiva.
Okuzalni taktilni senzibilitet predstavlja sposobnost
identifikacije debljine strane tela izmedju zuba. Kod
mladih osoba senzorni prag je nesto veci, a vrednost se
ustaljuje oko 17. godine zivota.

Granicni pokreti
Granicni pokret je izvedena osnovna kretnja sa
maksimalnom amplitudom.
Granicne kretnje reflektuju maksimalno otvaranje usta ,
maksimalnu propulziju i retropulziju i maksimalne
lateralne piokretne donje vilice.
Sve granicne kretnje donje vilice su krive, a ne pravci i na
njih ne utice prisustvo ili odsustvo zuba, kao ni polozaj
glave.
Intergranicnim pokretima nazivaju se funkcionalne i
parafunkcionalne kretnje i one se odigravaju po svojoj
kinematickoj putanji unutar granicnih kretnji i ne mogu
se reprodukovati.