POVREDE U SPORTU

POVREDE LAKTA (AIKIDO)

 POVREDE

• Sportske povrede zauzimaju visoko mesto u redosledu

učestalosti povreda u svetu.
• Pred sportiste se postavljaju stalno novi zahtevi i nove
mogućnosti iz godine u godinu. Samim tim dolazi do sve češćeg
povređivanja.
• Veoma je važno obratiti pažnju na preventivu, ali i na postupak
posle povređivanja.
• Treba uzeti u obzir da tzv. lake povrede mogu napraviti dosta
problema, iz razloga što se veruje da se one mogu brzo zalečiti,
brže nego što dozvoljavaju prirodni procesi.
Ciljevi kod sportskih povreda su tačno
definisani: povređeni sportista mora biti u
potpunosti izlečen,jer svako sledeće
povređivanje može biti gore od predhodnog,
ako oporavak nije bio celovit.
Sportske povrede čine od ukupnog broja
povreda 10-15%.
Najzastupljenije su u periodu pune
takmičarske zrelosti, od 20-30 godine života.
Prema podacima Medicinskog komiteta MOK-a,
na poslednje tri Olimpijade (Atina, Peking,
London), od ukupnog broja sportista
povređenih je bilo 11%, a od tog broja je ¼
nezalečenih povreda.
Danas postoje programi prevencije povreda u
sportu.
PREVENCIJA SPORTSKIH POVREDA

• Zagrevanje pre sportske aktivnosti

• Dan odmora od sporta
• Zaštitna oprema
• Pauza u radu
• Ispravna tehnika
• Mišićna snaga
• Fleksibilnost
• Poštovanje pravila
• Pojava bola
Unutrašnji faktori za nastajanje
povreda
• Starost
• Pol
• Prethodne povrede
• Anomalije u gradji
• Fleksibilnost
• Fizička sposobnost
• Mišićni dizbalans
• BMI
• Psihološki faktori
• Sistemske bolesti
Spoljašnji faktori povređivanja
• Površina na kojoj se trenira
• Oprema
• Pozicija u timu, vrsta sporta
• Zagrevanje & stretching
• Greške u treningu
• Spoljašnje sile
• Klimatski faktori
• Spoljašnji motivacioni faktori (roditelji,
trener, gledaoci)
 FASCIJA

Na kongresu istraživača
fascije na Harvardu
2007. godine akcenat je
bio na važnosti
fascijalnog sistema.
Fascija igra važnu ulogu
u svakom našem
pokretu i svakoj povredi
koju smo imali.
FASCIJA

Fascija ili ovojnica je deo vezivnog tkiva, koje se proteže i obmotava čitavo telo.
Fascija predstavlja kompleks membrana koje su spoje sa skeletom i koje prenose
minimalne tenzije i najmanji segmentalni pomak na čitavo telo.

Fascije okružuju i obmotavaju naše organe, mišiće i kosti. Fascije koje

obmotavaju mišiće nazivaju se miofascije. Ono što je zajedničko svim fascijama je
da grade veliku zaštitnu mrežu koja nema prekid i imaju uvek dva sloja između
kojih je tečnost, koja omogućuje nesmetano pomicanje i klizanje. Fascije su vezane
za koštani sistem samo na određenim mestima. Fascije se nadovezuju jedna na
drugu, bez ikakvog prekida i tako omogućavaju pokrete i povezanost najudaljenijih
delova tela. Svi delovi tela su tako u sinergiji i prate pokrete.
 ZGLOB LAKTA
• Zglob lakta  je složeni zglob, koji
formiraju tri kosti: humerus
(nadlaktica), radijus (podlaktica) i
ulna. Koštane kvrge sa unutrašnje i
spoljašnje strane se zovu
epikondili. Prisutni su ligamenti,
tetive i burse. Funkcija fleksora
lakta je da pomaže u savijanju
ručnog zgloba i skupljanju prstiju.
Zglob lakta čine tri zgloba:
humeroradijalni, humeroulnarni i
radioulnarni zglob. Svi se nalaze u
sinovijalnoj šupljini.
 ZGLOB LAKTA (articulatio cubiti)

• Articulatio humeroradijalis
• Articulatio humeroulnaris
• Articulatio radioulnaris proximalis

• Veoma složen zglob – articulatio composita

• Ova tri zgloba predstavljaju jednu morfološku celinu, jer
imaju zajedničku zglobnu čauru, jedinstvenu zglobnu
šupljinu i zajedničke veze.
• U funkcionalnom smislu ovo su tri razdvojena zgloba, jer
svaki za sebe ima tj. Ostvaruje različite pokrete.
 articulatio cubiti

• Sve zglobne površine su pokrivene zglobnom hrskavicom.

• A zglobna čaura je zajednička za sva tri zgloba (capsula
articularis)
• Zglobne veze ili ligamenti koji ojačavaju lakatni zglob: lig.
collaterale radiale (spoljašnja bočna veza); ligamentum
collaterale ulnare (unutrašnja bočna veza); lig. anulare
radii (prstenasta veza radijusa) i ligamentum quadratum
(četvrtasta veza).
 SLUZNE KESE

• Najznačajnije – BURZE – sluzne kese, koje se nalaze

u predelu olekranona (vrha lakta).
• U potkožnom tkivu iza olekranona se nalazi bursa
subcutanea olecrani, a između tetive m. triceps
brachii i olecranona se nalazi bursa subtendinea
musculi tricipitis brachii.
 Burse

• Najčešća su zapaljenja potkožne sluzne kese

olekranona.
• Ona nastaju kao posledica dugotrajnih trenja i
padova na lakat i prilikom povrede kože.
• Ređe su upale burze ispod tetive m.triceps brachii.
One nastaju prilikom čestih ponavljanja flekcije i
ekstenzije.
• Zapaljenja burzi karakteriše bol pri fleksiji lakta
Burze (sluzne kese) – upale - AIKIDO
AIKIDO TEHNIKE
AIKIDO I POVREDE LAKTA
 LAKATNA KOST

Lakatna kost (lat. ulna) je jedna od dve duge kosti

u podlaktici. Druga je žbica.
Nalazi se na
suprotnoj strani palca i proteže se od lakta do
zgloba šake. U anatomskom položaju, kada su
dlanovi okrenuti napred, lakatna kost se nalazi na
bočnoj strani podlaktice najbliže telu sa medijane
strane. Lakatna kost se može slomiti zbog
prekomerne težine ili uticaja opterećenja.
POVREDA LAKTA

• Povreda lakta, posebno u

odraslih, če­sto za posledicu
ima slabiju pokretljivost
zgloba. Gubitak fleksije
predstavlja teži in­validitet od
gubitka ekstenzije lakta. Zbog
toga se povredeni lakat nikada
ne imobiliše u ekstenziji.
Postoji nekoliko vrsta pre­loma
lakta. To su:
Do povrede lakta dolazi uglavnom zbog stalno
ponavljanih pokreta uglavnom kod tenisera,
igrača golfa i veslača. Uglavnom se dešava da je
nepravilno izveden udarac, pa je došlo do povrede.
Ili pak je došlo do povrede zbog nedovoljno
razvijenih mišića ekstenzora. Povrede lakta su
karakteristične i kod borilačkih sportova, kod
dizača tegova i kod kuglaša. Kod borilačkih
sportova dolazi do povrede lakta zbog nepravilno
izvedenih padova. Dok kod kuglaša i dizača tegova
bol se uglavnom javlja sa unutrašnje strane lakta i
dolazi do ograničenih pokreta.
POVREDE LAKTA
Česte povrede kod lakta
Za lakat su karakterisične:
 subluksacije,
 luksacije, 
 prelomi olekranona, 
 prelomi glave radijusa 
 prelomi usled udara u „prolazu“(Sideswipe prelomi),
 prelom dijafize ulne udružen sa dislokacijom glavice radijusa (Monteggia),
Kod povreda razlikujemo ekstenzioni i fleksioni tip preloma, a
 fractura radii loco typico,
prema položaju ruke u trenutku pada na ruku. Ekstenzioni tip se
 povrede mekih tkiva, javlja u 99% slučajeva.
 povrede u predelu glavice radijusa,
 kontuzije radijalnog živca,
 ulnarni neuritis,
 povreda ularnog kolateralnog ligamenta,
 hiperekstenzione povrede lakta,
 burziti u predelu lakta i
 kasnije posledice povrede lakta.
 IŠČAŠENJE LAKTA

Iščašenje lakta nastaje pri padu na ruku ispruženu u laktu. Učestalost ovog

povređivanja kreće se od 25 do 28% svih luksacija.
 
Mehanizam iščašenja lakta je: prevelika ekstenzija vrha olekranona koji se upre u 
fosu olecrani, razdere se zglobna čaura, koronoidni nastavak uzdigne i sklizne iz
svog ležišta preko trohleje nadlaktične kosti i zaustavlja se u jami olekranona.
 
Pritisak i dalje deluje, dolazi do potiskivanja podlaktice prema gore duž nadlaktice
a popuštanjem sile napeti flektori podlaktice kontrahuju se i dovode lakat do 120
stepeni. Time je luksacija prema natrag završena. Komlikacije usled neadekvatnog
lečenja (imobilizacija nije dovoljno dugo primenjena) pojava miozitisa ostifikansa.
Subluksacija i luksacija ovog zgloba najčešće se javlja kod rvača, džudista,
gimnastičara i u sportovima sa loptom.
Luksacija znači iščašenje zgloba (lat.luxatio). To je gubitak
međusobnog kontakta između dve zglobne površine kostiju koje čine
zglob. Ako se zglobne površine samo delimično dotiču, takvo stanje se
naziva subluksacija.
U zdravom zglobu čvrsto vezivno tkivo povezuje kosti snažnim
tračcima ili ligamentima i zglobnom čaurom ili ovojnicom koja
formira zglobnu šupljinu. Ligamenti i zglobna čahura su čvrsti i
neelastični, ali dozvoljavaju pokrete unutar normalnih granica za
pojedini zglob. U slučaju iščašenja jedna od kostiju koje čine zglob
biva izbačena iz svog prirodnog položaja zbog prekomernog istezanja i
istrzanje zglobne kapsule i ligamenata.
Uzroci iščašenja su neprilagođeni nasilni pokreti zgloba koji prelazi
izdržljive granice pokreta. Obično je to zbog nastupa traume pri
udarcu, pri skoku ili padu. Sila koja deluje je obično nejednakaa,
putem mehanizma poluge. Istovremeno sa luksacijom moguć je i
prelom kosti što komplikuje i menja lečenje i prognozu. Zato je uvek
potrebna rendgenska dijagnostika pre nameštanja zglobova.
Iščašenje najlakše prepoznajemo prema određenom neprirodnom
stavu ili položaju zahvaćenog dela tela, u ovom slučaju ruke.
 
Intenzivan bol kod luksacije
Karakterističan je intenzivan bol. Dodirom tj. palpacijom se određuje stepen
dislokacije. Velika je sličnost kao kod preloma (kontraktura), potpuna funkcionalna
nemoć ekstremiteta). Zglob je izrazito deformisan i otečen, krvnim podlivima i u nekim
slučajevina direkna kompresija na nerve.

 
 
Kako se leči?
Kod luksacije prvi i osnovni zadatak je uraditi repoziciju (vraćanje u
prvobitni položaj) ako je ona moguća što pre u prvih nekoliko sati, posebno
kod sportista dok se ne pojavi spazam ili grč (izvrši se imobilizacija, stavi se
led i uzdigne se deo povređenog tela da bi se sprečilo da serozna ili krvava
tečnost dođe u zglob).
 
Imobilizacija obično traje nekoliko nedelja, a onda se kreće na, hidro 
terapija (bazen ili kupke), elektrostimulacija, elektroforeza (kombinacija
angaletik, kortikostereoid), diodinamik, oligotermičke doze ktd,
magnetoterapija, kinezi terapija. Početi sa laganin bazičnim treningom kad
se dobije saglasnost specijaliste sportske medicine. 

Otvorene luksacije, habitulne i rekurentne obavezno se leče operativnim

putem, i drenažom povređenog zgloba. Luksacije nastala od piogenih
infekcija u zglobu tkz. patološke leče se operativnim putem ali se ostvaruje
samo palijativni efekat.
PREVENCIJA I REHABILITACIJA
vežbice
vežbice
vežbice
vežbice
HVALA NA PAŽNJI