POVREDE U FUDBALU

Dr Aleksandar Omerovi,spec. interne medicine

POVREDE TIPINE ZA FUDBAL

Direktne povrede.
Direktne povrede nastaju kada deo tela direktno dolazi u kontakt
sa mehanikom silom koja povredu nasnosi. Prosto reeno, ovo
se deava u sudarima igraa, u skoku u vazduhu kada dolazi do
direktnog sudaranja glavama, udar glave ili tela u stativu.
Indirektne povrede
Tipine povrede fudbalera nastaju indirektnim mehanizmima, sa
najeom lokalizacijom na nadkolenici, kolenu i skonom
zglobu.

Najee su povreeni sledei regioni tela:

(redosled po uestalosti povreivanja):
1. koleno
2. nadkolenica
3. skoni zglob
4. rame
5. aka
6. glava
7. stopalo
8. list
9. prepona
10. lea.

* 60% povreda u fudbalu otpada na koleno. Razlog je upotreba

krampona na kopakama, koji onemoguavaju rotaciju stopala na
podlozi, nego se "zakopaju" u teren. To omoguava stabilnost oslonca
pri utu, ali se rotacione sile iscrpljuju na kolenu,gde, onda, dolazi do
povreda meniskusa i ligamenata.
* Na drugom mestu, po uestalosti povreivanja, je skoni zglob.
Ovde su najee povreeni ligamenti. U zatiti ligamenata skonog
zgloba od povreivanja, pomae zatitna bandaa.
Veoma esto se fudbaleri ale na bol u preponi. Najei uzrok bola
u preponi je razlika i neravnotea u snanim butnim i slabim
trbunim miiima,to dovodi de preoptereenja preponskih
ligamenata i otvaranja preponskog kanala (pretea kila),to izaziva
bol.
Prelomi kostiju nisu retki. Najei prelomi su prelomi kljune kosti
(zbog padova na rame). podkolenica, kostiju stopala.

Povrede stopala
Inverzione povrede (kada stopalo ode ka unutra) ine
oko 70-85% svih povreda skonog zgloba. Do povrede
dolazi kada je stopalo poloaju slinom onome koji
zauzima stopalo prilikom pritiska papuice za gas u
automobilu (tzv. plantarna fleksija) ili kada je
stopalo rotirano ka unutra (supinacija).
Mehanizam povrede esto ukljuuje doskok
ili stajanje na stopalo drugog igraa, to su
situacije koje se neretko deavaju .Tako
dolazi do istezanja spoljanje veze
skonog zgloba, u smislu deliminog ili
potpunog prekida ligamenata.

Povrede skonog zgloba

Povrede skonog zgloba predstavljaju najee povrede u sportu,
oko 15% svih sportskih povreda predstavlja ova vrsta povreda.
Najvei broj povreda skonog zgloba predstavljaju uganua sa
povredom spljanjih ligamenata (oko 85%), koje nastaju pri
mehanizmu izvrtanja (inverzije) stopala.
Daleko redje, svega oko 3% povreda, predstavljaju povreda
unutranje strane skonog zgloba.Nakon povrede prisutan je bol sa
spoljanje strane zgloba, oteano je oslanjanje na povredjenu nogu i
ubrzo nastaje otok na mestu povrede.

Uganue (distorzija) se klasifikuje u tri kategorije:

1. Istegnue ligamenata (distenzija)

2. Delimino kidanje ligamenata (parcijalna ruptura)

3. Potpuno kidanje ligamenata (kompletna ruptura)
Prva pomo:primenjuju se principi akutnog
leenja sportskih povreda RICE (rest, ice,
compresion, elevation). Primenjuje se led
lokalno u trajnju od 10-15minuta, zatim
elastina bandaa elastinim zavojem,
mirovanje sa podignutom nogom. Tretman
ledom ponavljati na svaka dva sata (u
poetku, posle prorediti). Cilj ove faze je
borba protiv nastanka otoka i hematoma.

Procena spremnosti sportiste za povratak na teren se odreuje na

sledei nain:
1.ne postoje bolovi ni u mirovanju ni pri pokretu,
2.postignut je pun obim pokreta u zglobu,
3.u poreenju sa zdravom nogom povreena je povratila 90%
snage miia,
4.otklonjen strah kod sportiste od obnavljanja povrede.
Po povratku na teren preventivno se
preporuuje upotreba dinamikih
ortoza ili bandairanja i do mesec
dana. Odravanje elastinosti i snage
miia uz pravilno zagrejavanje je od
presudne vanosti za rekovalescenta.

POVREDE KOLENA
I. Povreda meniskusa

Vie od polovine svih povreda zgloba kolena ine lezije meniskusa.

Povreda medijalnog meniskusa je 1520 puta ea od povrede

lateralnog meniskusa, to je posledica njegove slabije pokretljivosti u
odnosu na lateralni meniskus.
Kod fudbalera uzrok povreda delom lei u kramponima,
koji imaju zadatak da daju bolju stabilnost stajaoj nozi.Kramponi
spreavaju rotacione kretnje stopala.

Znaci svee povrede meniskusa su:

1. znatne funkcionalne smetnje

2. spontan bol na strani povreenog meniskusa
3. umeren otok u kolenu
4. bol pri palpaciji kolena u podruju zglobne pukotine

II.Povrede kolateralnih ligamenata

U ovu povredu spadaju:

-nategnue,
-delimina ruptura i
-potpuna ruptura.
Pri nategnuu nema znakova nestabilnosti kolena, pri deliminoj
rupturi nestabilnost kolena moe biti minimalna ili izostati, a
pri potpunoj rupturi nestabilnost kolena je izrazito velika.
Lig.colaterale mediale povreuje se 15 puta ee od
lateralnog colateralnog ligamenta,a esto je
zbog anatomskih odnosa u tom podruju praen povredom
medijalnog meniskusa.
Prva pomo: Banda. Preporuuje se mirovanje u krevetu, s
jastukom ispod kolena, u trajanju 24 nedelje.

III.Ruptura unakrsnih veza

Ova povreda moe biti posledica iznenadne rotacije potkolenice prema
unutra, uz istovremenu fleksiju i pomak prema napolje.
Takoe kod fudbalera moe nastati nakon udarca nogom u prazan
prostor umesto u loptu,te pri udarcu po prednjoj strani potkolenice
ispruene noge.
Sportista uje ili oseti prasak te ima oseaj da se koleno pomaklo
sa svog mesta.Tipino je da dolazi do cepanja i ostalih ligamenata.
Vrlo brzo nakon povrede razvija se hemartros, ve tokom prva 2
sata.Za postavljanje dijagnoze potrebno je bolesnu stranu uporediti
sa zdravom stranom.

IV. Prelomi u predelu zgloba kolena

1. Kondilusni prelomi femura

2. Prelomi platoa tibie

3. Prelomi aice
4. Luksacioni prelomi zgloba koljena(najtei)
5. Prelomi patele(usled pada ili udara)
6. Kominutivni prelomi(multifragmentalni prelomi)
7. Intraartikularni prelomi glave tibie (nastaju pri
nabijanju ispruene ili lagano savijene noge po duini
ali i dejstvom sile sa strane.)

BOL U PREPONAMA
Prepone su mesto spoja izmeu donjih ekstremiteta i trupa, i kao takve
izloene su estim povredama kod fudbalera kao i u sportovima u
kojima dominira tranje sa estim promenama pravca kao i skakanje,
utiranje, tranje sa naglim ubzanjima i usporenjima i naravno trauma.
Sindrom bolnih prepona ima tri razvojna stepena:
- prva faza podrazumeva samo blagu nelagodu i napetost,
- druga faza nastupa kada se uz pomenute simptome javi i bol pri
pokretima a razvija se i otok,
- trea faza podrazumeva postojanje neprekidnog bola praenog
redukcijom pokreta.
Pored pomenutih simptoma moe da se javi podliv u zahvaenoj zoni
kao i potpuna nemogunost privoenja noge srednjoj liniji (prekid
miia).

POVREDE RAMENA
Rame je izuzetno sloen zglob sa najveim obimom pokreta od svih
zglobova u naem telu.
Postoje povrede koje su posledica akutne traume, to znai
direktnog udarca ili pada na ruku. To su prelomi i iaenja. Oni se
javljaju najee u kontaktnim sportovima kao to je fudbal.
Radi se najee o povredama: Iaenje ramena ili kljune kosti,
prelom kljune kosti, a neto rei je prelom vrata humerusa. Ove
povrede se relativno lako dijagnostikuju s obzirom da se problem
javlja neposredno nakon udarca ili pada.

Klinike manifestacije iaenja akromioklavikularnog zgloba

su:
-bol u zahvaenoj regiji koji je prilino jak;
-pojava otoka zahvaene regije;
-esto se javlja hematom na bazi vrata;
-kljuna kost esto tri poput stepenika na gore i postoji jasna
asimetrija leve i desne strane;
-specifian znak je simptom dirke na klaviru pri kom se prilikom
guranja kljune kosti na dole, ona vraa u prvobitan poloaj;
-postoji ograniena i bolna pokretljivost ruke i ramena;

Klinike manifestacije preloma kljune kosti:

-poto se kljuna kost nalazi ispod koe na gornjem delu
grudnog koa, najee je oigledno prisustvo povrede.
-rame je sa strane prelomljene kljune kosti sputeno, a ruka je
pribijena uz telo.
-postoji bol u predelu kljune kosti.
-koa je oteena i podlivena krvlju.
-pri pokretima moe se uti pucketanje koje nastaje prilikom
dodira kontaktnih povrina.
-nekada, prelomi mogu biti otvoreni, sa fragmentima kosti koji
vire kroz koe.

REAKCIJA POVREENOG SPORTISTE

Postoji nekoliko osnovnih reakcija povreenog sportiste:
-adekvatna reakcija - sportista je svestan injenice da je povreen,
shvata potrebu pravilnog leenja svoje povrede i spreman je da
sarauje sa lekarem.
-simulacija - kada sportista prikazuje okolini svoju povredu teom
nego to je ona u stvari, ili kada povreda uopte ne postoji.
-disimulacija - kada povreeni sportista nastoji da prikrije povredu
da bi nastavio da se takmii iz elje da se dokae treneru,
saigraima ili okolini.

Pravu procenu takmiarske sposobnosti moe da da samo lekar

i to na osnovu nekoliko elemenata: prirode povrede, bolne
osetljivosti, vremenskog faktora, poreenjem sa zdravim
ekstremitetom ili funkcionalnim ispitivanjima.

BAZINI PRINCIPI LEENJA SPORTSKIH POVREDA

Postoje etiri postupka koja su univerzalna za sve sportske povrede i
kojetreba primeniti odmah posle povreivanja. To su:
1. Hlaenje, koje treba da traje 24-48 sati od momenta povreivanja, i
to,uglavnom, 3 puta po 15 minuta dnevno. Ako se hlaenje due
primenjuje, onda se strogo treba drati sledeih principa: hladnoa
treba da bude suva (led se stavi u specijalnu gumenu posudu za totermofor- ili u obinu plastinu kesu kojutreba dobro zatvoriti da
voda ne curi kad se led bude topio, a kesa se. zatim,omota
pekirom). Vano je da izmeu koe i leda, bude izolator koji ne
dozvoljava direktan kontakt koe sa ledom, ime se izbegava
nastanak smrzotina, koje mogu da budu veoma neprijatne.
2. Kompresija. Mesto povrede treba komprimovati fiksacionim ili
elastinim zavojem,uz predhodno stavljanje sloja vate ili sunera
izmeu ekstremiteta izavoja, da bi se izbeglo ugroavanje krvotoka.

3. Elevacija. Povreeni ekstremitet treba podii, ako je mogue da

povreeno mesto bude najvia taka tela,kad povreeni legne.
4. Imobilizacija( poteda, mirovanje). Povreenom mestu je potrebno
mirovanje da bi to bre dolo do zarastanja povreenih tkiva.Zbog
toga,povreeni sportista treba da miruje.
Cilj ovih mera je da se smanji, na najmanju moguu meru,neizbeno
krvavljenje iz povreenih tkiva i svede pojavu hematoma, tj. krvnog
podliva, na najmanju veliinu. Tako se stvara mogunost za izleenje
sa najmanje posledica.
Po smirivanju akutne faze, koja traje oko 10 dana, zapoinje
intenzivna rehabilitacija.Sve vreme, od momenta povreivanja,
sportista treba da radi vebe miia, do granice bola. Bol je kontrolni
mehanizam koji pokazuje oteenje tkiva,i portiv njega ne treba raditi
nita.

Umesto zakljuka:
Uopte reeno, poetnici, neiskusni,
neoprezni, premoreni, netrenirani, sa
loom samokontrolom, slabom kontrolom
trenera i sudija, bie ee povreeni u
svakoj sredini, naroito na loim terenima i
bez zatitne opreme.

HVALA NA PANJI !