Diskus hernija (Hernia) i slino

Vratna kima kraljenica

Slabinska kima
Leenje diskus hernije bez operacije
Ponovno javljanje diskus hernije
Bolesti kime koje lie na dikus herniju
Bolesti kicme u starih
Zdravstveni turizam
Povrede vratne kime
Primeri
Kimeni stub omoguava uspravni hod oveka. On se sastoji od 33-35 prljenova (kotani
elementi) izmedju kojih se nalaze diskovi koji funkcioniu kao amortizeri. Postoje 3 dela
kimenog stuba: vratni (cervikalni), grudni (torakalni) i slabinsko-krstani (lumbosakralni).
Spolja se na kimeni stub pripajaju miii koji omoguavaju razliite pokrete. Unutar kimenog
stuba postoji kanal u kome se nalaze kimena modina i poeci (koreni) kimenih ivaca koji
oivavaju telo.Iz kimene modine izlaze koreni koji, nakon izlaska izvan kimenog stuba,
formiraju nerve. Najee kod bolesti kimenog kanala postoji pritisak na koren nerva koji se
manifestuje bolom, utrnulou i slabou du celog nerva. Na primer diskus hernija izmedju 6. i
7. vratnog prljena pritiska na koren nerva C7 i C8 i to se manifestuje bolom u vratu, ramenu i
du ruke sa utrnulou prstiju i slabou miia ruke.nIz Naprimer vratna dikssus hernija
kimene modine izlaze koreni ivaca koji Korenikraljenica, ploice izmedu kraljeaka, kria,
kriobolja, operativno lijeenje boli u ledjima

Slika: Anatomija kimenog stuba- A-vratni segment, B-grudni segment, C-slabinsko-krstani

segment
VEINA TEGOBA VEZANIH ZA KIMU SE MOE LEITI NEHIRURKIM
(KONZERVATIVNIM) METODAMA. SMATRAM DA BI SVAKI NEUROHIRURG
TREBALO DA BUDE VEOMA KRITIAN U DONOENJU ODLUKE DA LI OPERISATI
ILI NE BOL U KIMI. SVAKI POZITIVAN NALAZ NA MAGNETNOJ REZONANCI (NPR.
DISKUS HERNIJE, SPONDILOZE, NESTABILNOSTI...) ZAHTEVA PREGLED
NEUROHIRURGA. U VEINI OVIH SLUAJEVA OPERACIJA NIJE INDIKOVANA. ZA
ISPRAVNU ODLUKU KADA JE OPERACIJA NA KIMI INDIKOVANA, A KADA NIJE,
POTREBNO JE VELIKO TEORIJSKO ZNANJE I STRUNO ISKUSTVO U OVOJ
OBLASTI.

VRATNA KIMA (BOL U VRATU)

SLABINSKA KIMA
Bolesti vratnog dela kimenog stuba su mnogobrojne i uglavnom poinju razliitim bolnim
sindromima. Najee je prisutan bol u vratu sa ili bez irenja u glavu, rame i ruku (cervikalni
sindrom-syndroma cervicale, sy cervicocephalicum, sy cervicobrachiale). Kod uznapredovale
bolesti, a nekad i od samog poetka, mogu se javiti znaci oteenja kimene modine i/ili
poetaka (korena) nerava (mijelopatije i radikulopatije). One se manifestuju slabou,
utrnulou, peckanjemi/ili nespretnou u predelu ruku i nogu. esto postoji i oseaj vrtoglavice
i nestabilnosti, naroito pri nekim pokretima u vratu.
Ukoliko se javi neki od ovih simptoma pacijent e biti upuen kod specijaliste (neurohirurga,
neurologa ili fizijatra) koji e ga detaljno neuroloki pregledati i nakon toga odrediti dodatna
ispitivanja. Najea dodatna ispitivanja su: rentgenski snimak dela kime u raznim
projekcijama; elektromiografija (EMG, EMNG) kojom se odredjuje stanje ivaca i miia;
somatosenzorni evocirani potencijali (SSEP) kojim se odredjuje stanje kimene modine i
ivaca; snimak obolelog dela kime kompjuterizvanom tomografijom (CT kime) ili ee
magnetnom rezonancom (MR). U obzir dolaze i druge dijagnostike metode.
Tokom dijagnostike posao neurohirurga je da utvrdi: tip bolnog sindroma, tip neurolokog
deficita i da li su oni izazvani uzrocima koji se hirurki lee (pritisak na nervne strukture i/ili
nestabilnost). Broj dijagnoza koje se ovim metodama mogu ustanoviti je velik. Neke postavljene
dijagnoze ukazuju samo na tegobe (npr sy cervicale- bol u vratu); neke na oteenja nervnih
struktura (npr radiculopathia), a neke ukazuju na uzrok tegoba (npr. diskus hernija, discus hernia,
Protrusio disci,...). Brojne dijagnoze predstavljaju ustvari sinonime (npr. hernijacija diska i
diskus hernija- hernia). Primer razliitog nivoa dijagnoza kod istog pacijenta moe biti:
degeneracija i naprezanje diska dovode do protruzije dela diska (protrusio disci), koji pritiska na
koren ivca i oteuje ga (radiculopathia). Ovo se kod pacijenta manfestuje bolom u vratu i ruci
(cervicobrachialgia). Znai ovaj pacijent e kod lekara dobiti dijagnozu cervicobrachialgia, kod
neurologa i dijagnozu radiculopathia, a nakon snimanja kime magnetnom rezonancom bie
postavljena i dijagnoza discus hernia. Tek sve ove tri dijagnoze zajedno odslikavaju pravo stanje
pacijenta.

U daljem tesktu emo obraditi: najee bolne sindrome, najee neuroloke deficite i najee
uzroke bola i deficita
Bolni sindromi mogu imati razliite i esto udruene uzroke. Na poetku bolesti dominiraju tzv.
miofascijalni bolovi. Obino se manifestuju kao bol u vratu ili du kimenog stuba. Oni nastaju
zbog upale i gra u brojnim mekim tkivima npr. u miiima, ligamentima, kapsulama zglobova i
pripojima ovih struktura. Ovi bolovi su povezani sa: nepravilnim dranjem kime; traumama;
slabim miiima koji dre posturu (duboki miii oko kime, miii ledja, vrata i trbuha,...);
stalnim optereenjem kime (prekomerna telesna teina, optereenja na poslu, nepravilni pokreti
saginjanja i dizanja tereta, nepravilno i dugotrajno sedenje, tokom sportskih aktivnosti,...).
Takodje bolest moe poeti i u okviru raznih reumatskih bolesti ili nakon povreda. Tegobe
vezane za kimeni stub su este u bolestima koje napadaju vei broj organa npr. sistemske
autoimune bolesti, osteoporoza, neke bolesti krvi, maligne bolesti, bolesti koje due vreme
dovode do smanjenog kretanja,.... Mnoge bolesti okolnih organa mogu izazivati bol koji imitira
bolesti kimenog stuba (titna lezda, grlo,... ). Gorenavedene bolesti se obino neurohirurki ne
lee i redje izazivaju neuroloka oteenja.
Ukoliko hronini bol dugo traje on moe postati bolest za sebe. U tim sluajevima, i kada se
izlei uzrok bola, bol ostaje. Ovo se tumai razliitim promenama u nervnom sistemu (tkivima
oko kimenog stuba, korenu ivca, kimenoj modini, ak i u mozgu). Do ovih promena dovodi
primarni uzrok ali i dugotrajno trpljenje bola. Zbog toga je vano da se, potopoto, sprei da
znaajan bol neprekidno traje due od 3-6 meseci.
Neuroloki deficiti mogu biti u vidu oteenje korena ivaca za ruke zbog pristika na
njih(radikulopatija) ili oteenje vratnog dela kimene modine (mijelopatije). Vratna
radikulopatija se najee manifestuje: bolom koji se iri u rame i ruku; utrnulou i
mravinjanjem najee u prstima ake; slabou jedne ili vie grupa miia na jednoj ili obe ruke,
praenih atrofijom miia. Mijelopatija se najvie manifestuje na nogama u vidu njihove
slabosti, nespretnosti i utrnulosti.
U nerohirurgiji je vano ustanoviti 3 tipa procesa na kimi, koji dovode do bola i neurolokih
oteenja, a koji se mogu leiti hirurki. To su: a- patoloke promene koje vre pritisak na
nervne strukture (kimenu modinu ili korene ivaca); b- nestabilnost delova kimenog stuba i cdrugi, hiruri reiv, uzrok bola.
Najee patoloke promene koje vre pritisak na nervne strukture nastaju kao posledica
degenerativnih promena unutar kimenog stuba (diskova, prljenova, zglobova, ligamenata,...).
Redje su posredi tumori, infekcije, urodjene anomalije, povrede,... Ove promene najee, pored
bolova, izazivaju i neka neuroloka oteenja.
Degenerativne promene mogu zahvatiti diskove. U njima, tokom godina, dolazi do zamora
materijala kao posledica optereenja i loijeg sastava diska (disk manje otporan na ponavljana
optereenja se moe naslediti). Disk se sastoji iz sredinjeg dela (nucleus pulposus) koji slui kao
amortizer, a bogatiji je vodom i perifernog prstena koji daje vrstinu disku. U sluaju
degeneracije sredinji deo gubi vodu, periferni prsten puca i deava se sluaj kao na slici ispod.
Tada dijagnoza procesa na kimi moe da glasi: hernijacija diska, Protrusio disci, Prolapsus

disci, ekstruzija diska, diskus hernija, diskus hernia, discus hernia, kimena kila, U klinikom
smislu ovo moe da odgovara dijagnozama: Radiculopathia, Radiculomyelopathia, Sy
cervicobrachiale, Diskovi imaju naziv prema prljenovima izmedju kojih se nalaze- C2-C3,
C3-C4, C5-C6, C7-Th1.(ili C2C3, C3C4, C5C6, C7Th1)

Slika: prikazuje popreni presek vratnog prljena i diska izmedju 6. i 7. prljena. Disk je
degenerisan i njegov centralni deo je delom iscureo unazad kroz pukotinu perifernog prstena.
Taj deo diska vri pritisak na korene ivaca i kimenu modinu (uto obojeni). To moe dovesti
do radiculomyelopathia-e i poremeaje u oseaju dodira, te smanjenja snage miia u sva 4
ekstremiteta. Bol bi se prostirao u vratu, ramenu i du ruke sa utrnulou prstiju ake i slabou
miia ruke.Pri tome bi najvie bio zahvaen ulnarni nerv koji, izmedju ostalog, nastaje iz
ukljetenog korena nerava na slici. Tada bi trnuo mali i domali prst i aka bi bila neprecizna.

Slika: Nakon izlaska izvan kimenog stuba "ukljeteni" koren formira ulrani nerv i bol i utrnulost
se ire du njega do malog i domalog prsta. Zbog ovoga problem u kimi se moe manifestovati
npr. utrnulou malog prsta.

Slika prikazuje profilni presek vratnog dela kime i diskus hernije na dva nivoa koje vre
pritisak na kimenu modinu. Disk je napred, a kimena modina je iza njega.

Slika prikazuju profilni snimak vratne kime magnetnom rezonancom. Crvenim je oznaen disk
izmedju 6. i 7. vratnog prljena koji je iscurio i vri pritisak na kimenu modinu. Diskovi imaju
naziv prema prljenovima izmedju kojih se nalaze- C2-C3, C3-C4, C4-C5, C5-C6, C6-C7, C7Th1.(ili C2C3, C3C4, C4C5, C5C6, C6C7, C7Th1). Najee su hernijacije diskova C5-C6 i C6C7
Degeneracija prljenova dovodi do kotanog suenja kanala to se zove spinalna stenoza.
Odgovaraju joj pojmovi: Stenosis canalis spinalis centralis i Stenosis recessuss lateralis. Suenje
izazivaju najee razliiti kotani izrataji sa delova prljena ( Pojmovi koji se za ovo veu su
spondiloza- spondylosis, spondilartroza- spondylarthrosis, osteofiti,).

Slika prikazuje popreni presek grudnog prljena. Levo se vidi kimeni kanal normalne irine, a
desno je kanal suen kotanim izratajima- osteofitima koji rastu sa tela prljena (spondiloza) i sa
zglobova izmedju prljenova (spondilartroza). Izrataji su oznani strelicama.

Stenoza je ea u vratnom delu kime, a diskus hernija u slabinskom delu kime. Grudna kima
je redje zahvaena ovim procesima. Leenje moe biti simptomatsko, fizikalno ili hirurko. Cilj
leenja je da se deo koji vri pritisak na nervnu strukturu "odmakne" od nje. Glavno je pitanje,
ako pacijent ima dijagnozu -diskus hernija, "operacija ili ne"? Ukoliko pacijent zbog diskus
hernije ima samo bol treba probati sve metode terapije bola pre odluke za operaciju. Ukoliki se
bol pravilno lei veina diskus hernija ne zahteva operativno leenje. Ukoliko je indikovana
operacija se sprovodi pristupanjem disku "od napred" ili "od nazad".
Kod vratne kime, ukoliko dominira rast kotanih izrataja (osteofita), najee se radi
odstranjenje kompletnog diska i kotanih izrataja operacijom od napred. Umesto odstranjenog
diska ubacuje se transplantat karline kosti, vetaki materijali (npr struktura zvana kejd,
cage,...) ili proteza.

Slika: Rezom na prednjem delu vrata (duine oko 4 cm) se pristupa prednjem delu kime.
Odstrani se disk. Umesto njega se postavi zamena i rana se uije tako da se, posle par meseci, rez
ne primeuje.

Slika: Umetanje kotanog grafta (transplantata sa kosti karlice) umesto odstranjenog diska.
Nakon ovoga mogu se uraditi stabilizacija ploicom i rafovima koji se uvrnu u tela prljenova.

Slika: Rentgenski snimak vratne kime posle operacije diska- Odstranjeni diskovi zamenjeni
disk protezama.
Ukoliko u predelu vrata postoji samo diskus hernija moe se raditi operacija od nazad slino kao
u slabinskoj kimi. (laminectomia, interhemilaminectomia, laminoplastica,...)

Slika: Uklanjanje lamine (zadnjeg dela prljena) sa prljenova C4,C5 i C6. (laminectomia)
Nestabilnost kime podrazumeva svaku promenu odnosa izmedju prljenova koja vodi ka
poremeaju posture, bolovima i/ili neurolokim oteenjima. Ona je najee rezultat povrede ili
degenerativnih promena. Ona Nestabilnost se dijagnostikuje rentgenskim, CT i MR snimcima.
Nakon toga se odluujemo da li nestabilnost da leimo operativno i kojom metodom.

Slika: Nestabilnost vratne kime nakon preloma prljena C5

Slika: Crte prikazuje stabilizaciju vratne kime od napred. rafovi su postavljeni u tela
prljenova i spojenim ploicom.

Slika: Rentgenski snimak prikazje stabilizaciju vratne kime od napred. rafovi su postavljeni u
tela prljenova i spojeni ploicom.

Slika: Rentgenski snimak prikazuje stabilizaciju vratne kime od napred i od nazad.

Prognoza
U dobro odabranim sluajevima bol se hirurki uspeno rei (nestaje ili se znatno smanji) u 90%
sluajeva. Ukoliko se na vreme operie znaajno se popravljaju i oteenja ivaca i kimene
modine (slabost, utrnulost, nespretnost).
Operativno leenje dovodi do stabilizacije kime i uklanja pritisak na nervne strukture. Ovim se
smanjuje bol i spreava dalje propadanje nervnih elemenata. Ipak mogu zaostati tegobe zbog ve
izazvanog oteenja nervne strukture, ali i zbog postojanja udruenih bolesti. One
podrazumevaju bol koji nije izazvan pritiskom na koren ivca ili nestabilnou. Ova bol je
opisan u uvodnom delu teksta. To su npr: miofascijalni bolovi, hronini bol od prethodnog
oteenja korena ivca koje je dugo trajalo i drugi tipovi bolova. Pored ovoga nakon operacije
ostaju faktori rizika: prekomerna telesna teina, slabost miia koji stabilizuju kimeni stub,
nepravilni pokreti i dizanje tereta, nepravilno dranje,... Ove i druge promene izazivaju smanjenu
pokretljivost u raznim zglobovima. U tom sluaju se nakon operacije sprovodi terapija bola.
Oteeni nervi i kimena modina, se manjim delom odmah oporave nakon uklanjanja pritiska
na njih. Za oporavak zaostalih neurolokih deficita (slabost miia, utrnulost, nespretnost,
peckanje,...) potrebni su vreme i dodatne terapijske metode. Obino se 75% oporavka dogodi u
prvih 6 meseci. Ukoliko je neuroloko oteenje bilo vee i due trajalo, pogotovo kod starijih
ljudi, utoliko e vie trajnog deficita zaostati.
Operativno leenje kime je uvek samo deo terapije. Pre, a pogotovo posle operacije, potrebne su
i druge metode leenja. Dominantno mesto zauzimaju simptomatska i potporna terapija, te
fizikalno leenje i menjanje navika pacijenta. Simptomatska terapija je obino terapija protiv
bola i upale (antireumatici, nesteroidni analgetici - Movalis, Nimulid, Diklofenak,,...), te protiv
gra miia (Benzodiazepam, Tetrazepam,...). Potpora regeneraciji nervnih tkiva podrazumeva
upotrebu razliitih lekova. Ovi lekovi su esto skupi i njihov terapijski efekat nije presudan, a
esto nije ni dokazan (razliiti preparati B vitamina, OHB-12 inekcije,...).
Metode fizikalog leenja su brojne, a izdvajamo znaaj kineziterapije uz edukaciju pacijenata u
vezi faktora rizika. Da bi se naglasio znaaj poslednjeg esto se ustanove koje se bave leenjem
bolova u kimi nazivaju "Back school". Pored njih postoje elektroterapija, magnetoterapija, laser,
zagrevanje, masaa i alternativnije metode- akupresura, hiropraksija, akupunktura,... Ove
alternativne metode leenja su u svetu vie zastupljene nego kod nas. Vano je znati da i za njih
terapeut mora biti edukovan i struan, te da ih ne treba forsirati kada postoje uspenije metode
leenja. Pacijentima esto nije jasno da i ove metode imaju kontraindikacije i tetne efekte.

Slabinska kima (BOL U LEDJIMA)

Leenje diskus hernije bez operacije
Bolesti lumboskralnog dela kimenog stuba su mnogobrojne i uglavnom poinju kao bol u
krstima koji se moe iriti u nogu (syndroma lumbale, lumboischialgia, iijas). Kod
uznapredovale bolesti, a nekad i od samog poetka, mogu se javiti znaci oteenja poetaka
nerava za noge (korena nerva- radikulopatije). Radikulopatije se manifestuju slabou i
utrnulou nogu. Ako se javi utrnulost ona je najee lokalizovana na stopalu. (Pacijentu trne
unutranja ili spoljanja strana stopala.) On takodje moe da oteano hoda na prstima ili petama
jednog ili oba stopala.
Ukoliko se javi neki od ovih simptoma pacijent e biti upuen specijalisti (neurohirurg, neurolog
ili fizijatar) koji e ga detaljno neuroloki pregledati i nakon toga odrediti dodatna ispitivanja.
Najea dodatna ispitivanja su: rentgenski snimak dela kime u raznim projekcijama;
elektromiografija (EMG, EMNG) kojom se odredjuje stanje ivaca i miia; somatosenzorni
evocirani potencijali (SSEP) kojim se odredjuje stanje kimene modine i ivaca; snimak
obolelog dela kime kompjuterizovanom tomografijom (CT kime) ili ee magnetnom
rezonancom (MR). U obzir dolaze i druge dijagnostike metode.
Broj dijagnoza, koje se ovim metodama mogu ustanoviti, je velik. Neke dijagnoze ukazuju samo
na tegobe (npr lumbago, lumbalni sindrom- bol u slabinsko-krstanom delu kime); neke
ukazuju na oteenja nervnih struktura (npr radiculopathia), a neke na uzrok tegoba (npr
Protrusio disci). Brojne dijagnoze predstavljaju ustvari sinonime (npr. hernijacija diska i diskus
hernija - hernia). Primer razliitog nivoa dijagnoza kod istog pacijenta moe biti: degeneracija i
naprezanje diska dovode do "curenja" dela diska (protrusio disci), koji pritiska na koren ivca i
oteuje ga (radiculopathia), a ovo se manfestuje bolom u nozi (iijalgija). Znai ovaj pacijent e
kod lekara dobiti dijagnozu ishialgia, kod neurologa jo i dijagnozu radiculopathia, a nakon
snimanja kime magnetnom rezonancom bie postavljena i dijagnoza discus hernia. Tek sve ove
tri dijagnoze zajedno odslikavaju pravo stanje pacijenta. Ova klinika slika je najvie specifina
za diskus herniju.U sluaju suenja kimenog kanala zbog spondiloze u poetku se tegobe mogu
javljati samo prilikom hoda
Tegobe, kod stenoze slabinskog dela kimenog kanala, se u poetku javljaju tokom dueg, pa sve
kraeg hoda. One se javljaju u formi bola, utrnulosti i/ili slabosti koji nastaju nakon peaenja
odredjene distance i prestaju kada pacijent stane ili sedne. Zovu se neurogene intermitentne
klaudikacije (Claudicatio neurogenes intermitens). Rezultat su pritiska na korene ivaca koji je
naroito jak prilikom hoda. Moraju se razlikovati od klaudikacija (bolova pri hodu) koji nastaju
zbog suenja arterija nogu.
U daljem tesktu emo obraditi: najee bolne sindrome, najee neuroloke deficite i najee
uzroke bola i deficita.
Bolni sindromi u lumbalnom delu kime mogu imate razliite i esto udruene uzroke. Na
poetku bolesti dominiraju tzv. miofascijalni bolovi. Oni nastaju zbog upale i gra u brojnim
mekim tkivima npr. miiima, ligamentima, kapsulama zglobova i pripojima ovih struktura.

Povezani su sa nepravilnim dranjem, traumama, slabim miiima koji dre posturu. (duboki
miii oko kime, miii ledja i trbuha,...), stalnim optereenjem kime (prekomerna telesna
teina, optereenja na poslu, nepravilni pokreti saginjanja i dizanja tereta, tokom sportskih
aktivnosti,...). Takodje bolest moe poeti i u okviru raznih reumatskih bolesti ili nakon povreda.
Tegobe vezane za kimeni stub su este u bolestima koje napadaju vei broj organa npr.
sistemske autoimune bolesti, osteoporoza, neke bolesti krvi, maligne bolesti, bolesti koje due
vreme dovode do smanjenog kretanja,.... Mnoge bolesti okolnih organa mogu izazivati bol koji
imitira bolesti kimenog stuba (bubrezi, materica, jajnici,...). Gorenavedene bolesti se obino
neurohirurki ne lee.
Ukoliko hronini bol dugo traje on moe postati bolest za sebe. U tim sluajevima, i kada se
izlei uzrok bola, bol ostaje. Ovo se tumai razliitim trajnim promenama u nervnom sistemu
(tkivima oko kimenog stuba, korenu ivca, ak i u mozgu). Do ovih promena dovodi primarni
uzrok ali i dugotrajno trpljenje bola. Zbog toga je vano da se, potopoto, sprei da znaajan bol
neprekidno traje due od 3-6 meseci.
Neuroloki deficiti mogu biti u vidu oteenja korena ivaca za noge zbog pristika na njih
(radikulopatije) ili sindroma kaude ekvine (oteenje veine korena ivaca za noge i malu
karlicu). Lumbalna radikulopatija se najee manifestuje: bolom koji se iri iz krsta, niz zadnji
deo noge, do stopala; utrnulou i mravinjanjem najee u stopalu; slabou jedne ili vie gupa
miia na jednoj ili obe noge, praenih atrofijom miia (najee su zahvaeni miii
potkolenice i oslabljeno je pomeranje stopala). Sindrom kaude ekvine se najvie manifestuje
slabou donjeg dela nogu, nevoljnim oticanjem mokrae i stolice, ili njihovom retencijom. Ovo
je teko i veoma urgentno stanje.
U neurohirurgiji je vano ustanoviti 3 tipa procesa na kimi koji se mogu leiti hirurki. To su:
a- patoloke promene koje vre pritisak na nervne strukture (korene ivaca - jedan ili vie njih);
b- nestabilnost delova kimenog stuba i c- drugi, hiruri reiv, uzrok bola.
Najee patoloke promene koje vre pritisak na nervne strukture nastaju kao posledica
degeneracije unutar kimenog stuba (degeneracije diskova, prljenova, zglobova, ligamenata,...).
Redje su posredi tumori, infekcije, urodjene anomalije, povrede,...
Degenerativne promene u srednjim ivotnim godinama zahvataju najee diskove. U njima
tokom godina dolazi do zamora materijala kao posledica optereenja i loijeg sastava diska.
Disk manje otporan na ponavljana optereenja se moe naslediti. Disk se sastoji iz sredinjeg
dela (nucleus pulposus) koji slui kao amortizer, te je bogatiji vodom i perifernog prstena koji
daje vrstinu disku. U sluaju degeneracije sredinji deo gubi vodu, periferni prsten puca i
deava se sluaj kao na slici ispod. Tada dijagnoza procesa na kimi moe da glasi: protruzija
diska, hernijacija diska, Protrusio disci, Prolapsus disci, ekstruzija diska, diskus hernija, discus
hernia, kimena kila, Prema vodeim simptomima, ovo moe da odgovara sledeim
dijagnozama: Lumoischialgia, Radiculopathia, Sy caudae equinae,

Slika prikazuje poprene preseke 2 lumbalna diska. Levo je zdrav disk bez promena u
centralnom (uto obojenom) delu diska. Desno postoji odvajanje centralnog dela diska i njegov
prolazak kroz pukotinu perifernog prstena. Deo diska koji je iscurio unazad vri pritisak na
korene ivaca (rozo obojeni). To dovodi do lumboiijalgije i poremeaja u oseaju dodira, te
esto do slabosti miia u delu noge koga taj koren ivca inervie (oivava)

Slika: Koren nerva ukljeten kao na prethodnoj slici izlazi izvan kimenog stuba i formira
iijadini nerv (br 3). Zbog ukljetena korena bol i utrnulost se ire du ovog nerva tj. du zadnje
strane noge prema stopalu. Takodje se javlja i slabost stopala.Zbog ovoga problem u kimi se
moe manifestovati npr. utrnulou malog prsta stopala.

Slika prikazuje profilni presek grudnog dela kime i napredovanje diskus hernije koja sve vie
vri pritisak na kimenu modinu. Disk je napred, a kimena modina je iza njega.

Slike prikazuju snimak lumbosakralne kime magnetnom rezonancom - levo je profilni, a desno
popreni presek. Crvenim strelicama je oznaen deo diska koji je iscurio i vri pritisak na korene
nerava. Diskovi imaju naziv prema prljenovima izmedju kojih se nalaze- L2-L3, L3-L4, L4-L5,
L5-S1 (L2L3, L3L4, L4L5, L5S1). Najee su hernijacije diska na nivoima L4-L5 i L5-S1.

Degeneracija prljenova podrazumeva kotano suenje kanala to se zove spinalna stenoza.

Odgovaraju joj pojmovi: Stenosis canalis spinalis centralis i Stenosis recessuss lateralis. Suenje
izazivaju najee razliiti kotani izrataji sa delova prljena ( Pojmovi koji se za ovo veu su
spondiloza- spondylosis, spondilartroza- spondylarthrosis, osteofiti,).

Slika prikazuje popreni presek grudnog prljena. Levo se vidi kimeni kanal normalne irine, a
desno je kanal suen kotanim izratajima oznanim strelicama.
Stenoza je ea u vratnom delu kime, a diskus hernija u lumbalnom delu kime. Grudna kima
je redje zahvaena ovim procesima. Stenoza ee poinje bolom prilikom hoda (neurogena
klaudikacija), dok diskus hernija od poetka izaziva iijas.

Leenje degenerativnih bolesti lumbalne kime moe biti simptomatsko, fizikalno ili hirurko.
Cilj leenja je da se deo, koji vri pritisak na nervnu strukturu, "odmakne" od nje. Glavno je
pitanje, ako pacijent ima dijagnozu -diskus hernija, "operacija ili ne"?
Leenje diskus hernije bez operacije - U praksi se obino javlja sledei sluaj: Bol u
krstima i/ili nozi (lumbago ili lumboiijalgija) se lee analgeticima (Diklofenak i sl)
i miorelaksantima. Ukoliko ovo ne pomogne pacijent se podvrgava fizikalnom
tretmanu. Ako ni sada nema rezultata radi se snimak kime magnetnom
rezonancom. U sluaju postojanja diskus hernije, budui da bol traje ve due
vreme i ne prolazi, indikuje se operacija. Ipak u ovoj fazi bolesti, ukoliko ne
postoji neuroloki deficit (miina slabost) treba sprovesti interventnu terapiju
bola (II etapa u leenju bola). Ovo su specifine intervencije koje se rade uz
pomo rendgenskog snimanja, kratko traju, obino su u formi inekcija, nije
potrebno leanje u bolnici i veoma su efiksane. Ovim metodama se smanjuje

upala oko korena nerva, postie bezbolnost i omoguava rastereenje i

oporavak nerva. Na ovaj nain se moe izbei operacija kod veine diskus
hernija. Zbog ovoga operaciju diskus hernije ne bi trebalo sprovesti pre primene
ovih metoda. I u sluaju kod postojanja potreba za operacijom ona se esto moe
izvesti bez operativnog reza. (videti nie napisano)

Hirurko leenje diksus hernije - U sluaju slabinske diskus hernije operacija je indikovana
samo u 10% sluajeva. Ona se izvodi ukoliko se na snimku dokae diskus hernija, a postoji vee
neuroloko oteenje ili su bolovi dugotrajni i ne prolaze na fizikalni tretman (ve nakon 6
nedelja, pogotovo ako je disk velik i nema vie prostora u spinalnom kanalu za odmicanje diska
od korena nerva). Najhitnije stanje je u sluaju pojave utrnulosti, bolova i slabosti u obe noge, uz
smetnje mokrenja i stolice. To se zove sindrom kaude ekvine (syndroma caudae equinae) i
zahteva hitnu operaciju unutar 48 asova. Operacija diskus hernije podrazumeva uklanjanje dela
diska koji je ispao i delova diska koji mogu ispasti (sredinji degenerisani deo diska). Postoje
razliite tehnike operacije. Operacija se vri preko konog reza na sredini ledja duine oko 3 cm.
Nema presecanja miia, niti odstranjenja veeg dela kosti prljena. Operacija se radi u
mikroskopskoj tehnici ili uz pomo endoskopa. Pored uklanjanja pritiska na koren ivca mora se
uraditi sve da se, minimalno invazivnom hirurkom tehnikom, sprei nastanak velikog oiljka
oko korena ivca, kao i nestabilnosti prljenova.
Pacijentu se savetuje da ustane tek sutra, posle operacije, uz pomo fizioterapeuta. Fizioterapeut
mu tada objanjava naine ustajanja, saginjanja, leganja, vebe... U neposrednom
postoperativnom toku obino nestaje ili se znaajno smanji bol u nozi, ali se esto pojavi bol u
predelu rane. On se moe poveavati do 4. dana i rezultat je otoka tkiva na mestu operacije.
Takodje se moe javiti i kratkotrajan bol u nozi. Ovi bolovi nisu rezultat pritiska na nerve i
uspeno se lee analgeticima. Pacijent ostaje u bolnici obino 4 dana. Devetog dana se skidaju
konci i poinje se sa fizikalnim leenjem na odeljenju za fizikalnu medicinu ili u nekoj od banja.

Slika: Prodiranje instrumenta hvatalice, sa ili bez odstranjenja dela zadnjeg zida kimenog
kanala, da bi se ulo u kanal i odstranio deo diska koji vri pritisak na koren ivca.

Postoje i druge metode perkutanog reavanja diskus hernije (ubodom kroz kou, bez njenog
reza). One su indikovane kod posebne vrste diskus hernija i, ukoliko ih izvodi lekar sa iskustvom
u postavljanju indikacija i samoj intervenciji, rezultati su dobri. Najpoznatija metoda je
enoskopska diskektomija (endoscopic discectomy) i PLDD.
Endoskopsko odstranjivanje diska je indikovano kod veine diskus hernija. Ono omoguava
uklanjanje pritiska na koren nerva bez klasinog reza na koi i, to je najvanije, bez oteenja
miia koje odravaju stabilnost kime, kao i bez oteenja kotanih elemenata prljena. Ovo sve
se manifestuje malim postoperativnim tegobama, pacijent je bez bolova i ustaje istog dana kad
je i operisan. Kompletno leenje traje 2-3 dana.

U sluaju da postoji diskus hernija koja ispunjava posebne uslove moe se raditi
minimalna intervencija na diskusu. (PLDD, PDD, percutaneus disc decompression) Njome se
samo preko uboda koe, bez reza i operacije, omoguava otklanjanje pritiska na ivac nastalog
zbog diskus hernije. Pri ovome se koriste razliiti aparati: laser, plazma ili mehaniki
dekompresor. Svi oni odstranjuju degenerisani materijal centralnog dela diska izmedju
prljanova i ovim omoguavaju da se iscureli deo diska vrati nazad u svoje leite i prestane da
pritiska na koren ivca. Svi ovi aparati imaju podjednaku uspenost.
Indikacije za ovu intervenciju su:
1.

da je uzrok bola u ledjima i nozi diskus hernija koja dovodi do pritiska na koren
nerva

2.

da konzervativne metode leenja nisu dale rezultate (Svaka intervencija moe

imati neeljene efekte i komplikacije o kojima treba razmiljati. Kod ove
intervencije oni su redji i blai nego kod klasine operacije. I kod ove intervenije
i kod klasine operacije komplikacije su veoma retke.)

3.

da ne postoji znaajnije akutno oteenje funkcije radiksa sa slabou miia ili

poremeajem sfinktera, te

4.

da diskus hernija ima takve anatomske karakteristike (to se vidi na snimku

kime magnetnom rezonancom) da se ova intervencija smatra uspenom.

Ukoliko postoji prave indikacije za ovu intervenciju ona ima sledee osobine:

sprovodi se u lokalnoj anesteziji

ne zahteva rez
nije bolna
traje oko pola sata
uspeh se postie u 90% sluajeva
obino nije potrebno leanje u bolnici nakon nje
uspeh se u velikom procentu vidi istog dana.

Video: Perkutana dekompresija diska (PDD) Prvi deo videa prikazuje

kako dolazi do curenja centralnog dela diska prema korenu nerva
(nastajanje diksus hernije). Ovo dovodi do bolne radikulopatije.
(manifestuje se esto iijasom). Ukoliko postoje indikacije moe se
sprovesti perkutano odstranjenje

Zamene diska vetakim (lumbalne disk proteze) su mnogo redje nego u vratnoj kimi.
Indikacije za ove intervencije su kontroverzne, a dugotrajni rezultati jo nisu poznati.
U sluaju postojanja stenoze mora se ukloniti vei deo zadnjeg zida kimenog kanala operacijom
koja se zove laminektomija (laminectomia ili laminoplastica).
Kimena nestabilnost je najee rezultat povrede ili degenerativnih promena. Ona
podrazumeva svaku promenu odnosa izmedju prljenova koja vodi ka poremeaju posture,
bolovima i/ili neurolokim oteenjima. Ukoliko je neka od ovih tegoba prisutna mora se
dijagnostikovati tip nestabilnosti rentgenskim, CT i MR snimcima. Nakon toga se odluujemo da
li nestabilnost da leimo operativno i kojom metodom.

Slika prikazuje nestabilnost koja se manifestuje klizanjem poslednjeg lumbalnog prljena prema
napred. Ovaj tip nestabilnosti se zove spondilolisteza. Ukoliko izaziva tegobe indikovana je
stabilizacija kao na sledeoj slici.

Slika: Stabilizacija slabinskih prljenova rafovima koji se urafe u prljenove, a spoje metalnim
ipkama. Time se spreava dalje pomeranje prljenova, jednog u odnosu na drugi, a oni se mogu
i vratiti u normalan poloaj.

Prognoza
U dobro odabranim sluajevima bol se hirurki uspeno rei (nestaje ili se znatno smanji) u 90%
sluajeva. Ukoliko se na vreme operie znaajno se popravljaju i oteenja ivaca i kimene
modine (slabost, utrnulost, nespretnost).

Operativno leenje dovodi do stabilizacije kime i uklanja pritisak na nervne strukture. Ovim se
smanjuje bol i spreava dalje propadanje nervnih struktura. Ipak mogu zaostati tegobe zbog ve
izazvanog oteenja nervne strukture, ali i udruenih bolesti. One podrazumevaju bol koji nije
izazvan pritiskom na koren ivca ili nestabilnou, kao to je u uvodnom delu pomenuto. To su
npr: miofascijalni bolovi, hronini bol od prethodnog oteenja korena ivca koje je dugo trajalo
i drugi tipovi bolova. Pored ovoga nakon operacije ostaju faktori rizika: prekomerna telesna
teina, slabost miia koji stabilizuju kimeni stub, nepravilni pokreti i dizanje tereta, nepravilno
dranje,... Ove i druge promene izazivaju smanjenu pokretljivost u raznim zglobovima.
Oteeni nervi se manjim delom odmah oporave nakon uklanjanja pritiska na njih. Za oporavak
zaostalih neurolokih deficita (slabost miia, utrnulost, nespretnost, peckanje,...) potrebni su
vreme i dodatne terapijske metode. Obino se 75% oporavka dogodi u prvih 6 meseci. Ukoliko
je neuroloko oteenje bilo vee i due trajalo, pogotovo kod starijih ljudi, utoliko e vie
trajnog deficita zaostati.
Zaostali bol se esto uspeno moe leiti i hirurki. O tome vie pie u poglavlju sajta o
hirurkom leenju bola.
Operativno leenje kime je uvek samo deo terapije. Pre, a pogotovo posle operacije, potrebne su
i druge metode leenja. Dominantno mesto zauzimaju simptomatska i potporna terapija, te
fizikalno leenje i menjanje navika pacijenta. Simptomatska terapija je obino terapija protiv
bola i upale (antireumatici, nesteroidni analgetici - Movalis, Nimulid, Diklofenak,,...), te protiv
gra miia (Benzodiazepam, Tetrazepam,...). Potpora regeneraciji nervnih tkiva podrazumeva
upotrebu razliitih lekova. Ovi lekovi su esto skupi i njihov terapijski efekat nije presudan, a
esto nije ni dokazan (razliiti preparati B vitamina, OHB-12 inekcije,...).
Metode fizikalog leenja su brojne, a izdvajamo znaaj kineziterapije uz edukaciju pacijenata u
vezi faktora rizika. Da bi se naglasio znaaj poslednjeg esto se ustanove, koje se bave leenjem
bolova u kimi, nazivaju "Back school". Pored njih postoje elektroterapija, magnetoterapija,
laser, zagrevanje, masaa i alternativnije metode- akupresura, hiropraksija, akupunktura,... Ove
alternativne metode leenja su u svetu vie zastupljene nego kod nas. Vano je znati da i za njih
terapeut mora biti edukovan i struan, te da ih ne treba forsirati kada postoje uspenije metode
leenja. Pacijentima esto nije jasno da i ove metode imaju opisane kontraindikacije i tetne
efekte.

Ponovo javljanje diskus hernije se moe desiti na istom ili susednom nivou od ranije
operisanog. Bol u ledjima nakon operacije se zove Failed back sindrom i potrebno je ustanoviti
njegov razlog. Kao i kod prve bolne faze uzrok bola moe zahtevati operativno ili konzervativno
leenje. Prilikom prve operacije hernijacije diska hirurg odstranjuje sve ono to je iscurelo iz
prostora diska i ono to potencijalno moe da iscuri, ostavljajui ono to izgleda zdravo. Niko ne
moe spreiti dalje propadanje diska i nove diskus hernije se javljaju u 10-15% sluajeva. Ne
znai da je svaka lumboiijalgija recidiv (veina to nisu). Ukoliko neurohirurg posumnja na novu
kompresiju korena ivca on e indikovati MR snimak kime, ali ovaj put pre i nakon davanja
kontrasta u venu. Ukoliko se uradi snimanje bez kontrasta esto nismo u mogunosti da
procenimo da li unutar oiljka, od ranije operacije, postoji disk. Budui da je sada oko korena
ivca oiljak od ranije operacije, potrebno je da iscure i manji komadi diska da bi izazvali

tegobe. Ponovne operacije na ranije operisanom nivou su veoma specifine i treba da ih indikuje
i obavlja neurohirurg kome je ova oblast bliska.

BOLESTI KIME KOJE LIE NA DISKUS HERNIJU

Postoje brojne bolesti koje izazivaju bol u ledjima, koji se moe iriti i u nogu. Primeri ovakvih
bolesti su: sindrom piriformnog miia, faset sindrom, sindrom obturatornog nerva, drugi
entrapment sindromi, upala i povrede raznih miia, upala sakroilijanog zgloba, bolesti radiksa
(radikulopatije), upale pripoja ligamenata, zatezanje raznih ligamenata, ... Sve ove bolesti mogu
biti razlog bola u ledjima i nozi kod kojih je normalan snimak kime magnetnom rezonancom.
Postoji varijanta i da je jedan od ovih uzroka bola maskiran diskus hernijom koja se vidi na
snimku, a ije operativno ostranjenje ne bi dovelo do smanjenja bola. Najvanije je prilikom
pregleda posumnjati na ove uzroke bola i dodatnim pregledima ih potvrditi. Slino vai i za bol u
vratnoj kimi.
Zakljuak je da je potrebno veliko znanje i iskustvo da se, prilikom pregleda, zaista odredi koja
je to struktura koja izaziva lumbago ili iijas i da se u skladu sa takvim pregledom oitava
snimak kime magnetnom rezonancom. Diskus hernija, koja se na njemu prikazuje, esto nije
vodei razlog bola i tada je ne treba operisati.

Tarlove ciste
Ove promene se obino dijagnostikuju na snimku magnetnom rezonancom slabinske kime i
smetene su najee u donjem delu kimenog kanala. Opisuju ih i kao meningealne
periradikularne ili perineuralne ciste. To su proirenja omotaa korena ivaca koja su ispinjena
providnom tenou (likvorom). One retko vre znaajan pritisak na korene nerava da bi
zahtevale operativno leenje. Obino se radi o uzgrednom nalazu na snimku. Ipak neke fizike
aktivnosti mogu biti limitirane zbog tegoba nastalih usled ovih cista ili one izazivaju
radikulopatije. Odluku o eventualnom hirurkom leenju donosi neurohirurg.

BOLESTI KICME U STARIH

Vecina ljudi starijih od 60, 70, a pogotovo 80 godina ima bolove u kicmi. Cesto su oni intenzivni
i znacajno im oteavaju svakodnevni ivot. Pored ovoga oni cesto imaju i udruene bolesti. Kako
stare svi organi, tako stari i kicmeni stub. Zbog toga snimci kicme (magnetnom rezonancom i
RTG snimak) kod njih pokazuju brojne degenerativne promene. Cesto su snimak sa brojnim
promenama i udruene bolesti razlozi tj. izgovori da se stariji pacijent ne leci. Navodno potrebna
je velika operacija koja je za njih riskantna. Iz iskustva mogu reci da je uzrok bola kod ovih
pacijenata cesto samo jedna od tih degenerativnih promena, ili cak nijedna od njih tj. uzrok bola
se detektuje pregledom, a ne snimkom. Shodno tome ovi pacijenti obicno ne zahtevaju velike
operacije, vec manje invazivne intervencije za lecenje bola. Ukoliko i zahtevaju operaciju ona u
vecini slucajeva, i pored slike "tekih i obimnih" degenerativnih promena, nije velika jer se
izvodi samo na onoj promeni koja do bola trenutno i dovodi. Sutina je dijagnostikovati ta je
izvor bola i imati znanje, opremu i lekove da se ona uspeno leci.

ZDRAVSTVENI TURIZAM I PROGRAM LEENJA

BOLA
U mnogim razvijenim zemljama, i pored dobrog zdravstvenog sistema, esto pacijenti dugo trpe
bolove u kimi, ali i drugim delovima tela. Razlozi su brojni, a svi se svode na to da pacijenti
jednostavno nisu pregledani i leeni kod dobrog specijaliste za bol. Njihovi lekari ili nisu
ozbiljno shvatali njihov bol, ili su ih uporno slali kod lekara koji imaju samo poneke terapijske
metode ili su morali dugo da ekaju dijagnostiku, a sami nisu bili bili u mogunosti da je plate,...
Kod nas se moe, u rekordno kratkom vremenu (esto za 1 ili nekoliko dana), po veoma
povoljnim cenama, postaviti adekvatna dijagnoza (koja struktura je zaista bola i koji patoloki
proces se u njoj deava) i izleiti ili znaajno smanjiti bol. Mi imamo veliko iskustvo, dostupne
najsavremenije dijagnostike metode i vladamo svim metodama savremene terapije bola. Tome
su svedoci brojni pacijentki koji su, u okviru ovoga programa, dolazili iz inostranstva kod nas i
reavali se bola koga su godinama trpeli.

Distorzija vratne kime

Ovaj tip povrede vratne kime se navodi pod razliitum imenima: Distorsio colli, Distensio colli.
U engleskoj nomenuklaturi se koristi jo vei broj termina koji opisuju ovu povredu: Neck
Strain, Neck Sprain, Cervical Strain, Cervical Sprain, Flexion-Extension Injury, Cervical
Hyperextension Injury, Acceleration-Deceleration Injury, Soft-Tissue Neck Injury,
Uzrok ove povrede je traumatski pokret vratne kime van njenih fiziolokih obima pokreta
(prekomerno savijanje, istezanje, okretanje,...). Uzroci mogu biti: trzajna povreda vrata pri
saobraajnoj nesrei, pad, pad sa visine, povrede od druge osobe, udarac u glavu,... Tom prlikom
se mogu oteti razna meka tkiva vratne kime i tkiva oko nje (zglobovi, kapsule, ligamenti,
miii, ivci)

Slika: pokreti preteranog savijanja vratne kime (nazad i napred) prilikom saobraajne nesree

Slika: Zglobovi dva vratna prljena. Dva prljena se zglobljavaju napred preko diska i nazad
preko dva fasetna zgloba.
Povreda se karakterie bolom u vratu i njegovom ogranienom pokretljivou nakon traume. U
osnovi se moe raditi o uganuu malih zglobova vratne kime, te istegnuu ili pucanju raznih
miia, tetiva, nerava i ligamenata u okolini vratne kime. U veini sluajeva se radi o leziji
veeg broja anatomskih struktura. Klasian pregled i dijagnostika ne omoguavaju da se uvek
precizno odrede sve oteene strukture, ali to je delom i od akademskog znaaja. Oteene
strukture se mogu potpuno ili delimino oporaviti.
Prilikom pregleda vano je uoiti tegobe koje ukazuju na postojanje distorzije vrata (bol, bolne
trigger take, ogranienu aktivnu i pasivnu pokretljivost). Nakon toga se radi iskljuivanje drugih
povreda i bolesti kao to su: prelomi prljanova, diskus hernije, ranije postojee spondiloze,
nestabilnost prljenova... Dijagnostika podrazumeva RTG snimke vratne kime, a po potrebi
snimke magnetnom rezonancom,...
Posao neurohirurga je takodje da utvrdi da li je prlikom povrede vratne kime dolo i do povrede
korena ivaca koji iz nje izlaze i grade nerve za ruku. U ovome nam pomae i EMNG. Povrede
korena ivaca su ee ukoliko su ranije postojale degenerativne promene kimenog stuba
(spondiloza, spondilartroza, diskopatija,...) ili oteenja korena ivaca (radikulopatija). Preterani
pokreti kod vratne kime nekad mogu izazvati povredu kimene modine i slabost sva 4
esktremiteta bez preloma prljenova i iskakanja diskova. (Quadriparesis, kvadripareza)

Slika: Preterani pokreti kod vratne kime nekad mogu izazvati povredu kimene modine i
slabost sva 4 esktremiteta bez preloma prljenova i iskakanja diskova
Leenje u poetku podrazumeva terapiju bola: anagetike (sistemske i lokalne), spazmolitike,
blokade, imobilizaciju vratne kime kragnom, ... Potpuno izbegavanje pokreta u vratu ne treba da
traje due od nekoliko dana, kada treba poeti sa prvim vebama.
Nakon smanjenja bola sprovodi se fizikalni tretman ambulantno ili, kod teih sluajeva,
hospitalno. Njega odredjuje i sprovodi fizijatar.
Ova povreda je esto predmet sudskomedicinskog vetaenja. Ono se sprovodi nakon zavrenog
leenja. Cilj je da se ustanovi teina povrede, trajnost i stepen bolnog sindroma, stepen
smanjenja obima pokreta u vratnoj kimi i koje aktivnosti, tokom svakodnevnog ivota i rada, su
oteane ili onemoguene ovom povredom. Neurohirurg mora takodje ispitati i postojanje
oteenja korena ivaca koji imaju reperkusije na funkciju vrata, ali vie na funkciju ruku. Zbog
toga se njihov uticaj, na umanjenje ivotnih i radnih sposobnosti, posebno uzima. Naravno
tokom vetaenja mora se uzeti u obzir da li je kod povredjenog pre povrede postojalo oboljenje
kimenog stuba i korena ivaca i koliko ono ima udela u sadanjem umanjenju ivotnih
aktivnosti i radnih sposobnosti. Distorzija vrata, ako nije komplikovana teim neurolokim
deficitima i drugim lezijama kime, je sama po sebi laka telesna povreda.
Dolenavedene primere nisam birao kao retke sluajeve u mojoj praksi, ve svakodnevne
sluajeve da bi bili ilustrativni za to vei broj pacijenata.

PITANJA PACIJENATA
Ovo su neka od pitanja pitanja koje mi pacijenti postavljaju. Moda i Vi imate slicne
tegobe?
1. Molim vas za savjet operirala sam vratnu kicmu u dva navrata stalno su prisutni bolovi u vratu
i tjeme glave neznam kome se obratit za pomoc
Potovana,
Operacija diskusa na vratnoj kicmi ne reasava sve bolove u vratu i glavi. Nadalje je potrebno
potraziti pomoc specijaliste koji se bavi lecenjem bola i koji ce odrediti koje sve strukture su
napadnute kojim bolestima i sta vas sve zaista boli i u zavisnosti od toga kako se leci.
2. Nalazi mri l/s kicme ukazuju na umjerene degenerativne promjene po tipu def. Spondiloze na
kostanim strukturama. Manja smorlova hernija gornje pokrovne plohe l3 kraljeska. Baldzing
nivoa l5 s1. Da li mi mozete objasniti sta tacno ovi pojmovi znace i kako se lijece? Unaprijed
zahvalna
Potovana,
Najvaznije je ustanoviti koji je uzrok vasih tegoba. Za to je ubedljivo najvazniji pregled. Vecina
uzroka bola se ne detektuje mr snimanjem. Nakon pregleda se tek interpretira mr snimak, a opis
koji ste poslali nije toliko bitan. Ipak cini mi se da snimak nije prikazao jasno uzrok vasih
tegoba, da vam treba pregled nekoga ko se bavi lecenjem bola.
3. Postovani, imam bol u donjem dijelu ledja vec duze od pola god koji se siri na kukove pa niz
lijevu nogu do stopala. Nalaz skenera glasi: u nivou l5-s1 vidno izrazena diskus hernija
paramedijalno lijevo uz radikularnu kompresiju i kompresiju duralne vrece i stenozu spinalnog
kanala. Neurolog mi savjetuje operaciju a mene interesuje i vase misljenje. Ne koristim terapiju.
Unaprijed hvala.
Potovana,
Lecenje vecine diskus hernija ne zahteva operaciju. Ipak najbolje je da odluku o tome donese
neurohirurg koji moze i operisati disk, ali ga i leciti procedurama bez operacije. On ce vam reci
da li je odmah potrebna operacija, da li se moze pokusati drugim metodama lecenja (najcesce je
to moguce) . Konacno vazno je da vam dijagnostikuje sve izvore bola osim diskus hernije i kaze
koja je verovatnoca da deo bola zaostane i nakon opercije i kako ce se on dalje leciti. Odredjeni
bol nakon operacje diskus hernije zaostaje u 25-50% slucajeva.

Prikazi sluajeva
PERSONAL CASES - PERSONAL FLLE

Primer 1
Pacijentkinja starosti 50 godina koja je 8 meseci ranije imala lumboiijalgiju. Bol se delimino
smanjio nakon 2 meseca. Unazad 6 meseci, i pored intenzivne fizikalne terapije u banjskim
uslovima i mera terapije bola, bol se znaajno nije smanjio i ometao je u obavljanju i osnovnih
funkcija. Pacijentkinja zbog njega nije mogla da se vrati na posao. Nakon operacije pacijentkinja
je ustala to vee, bolovi su se znaajno smanjili. Bila je na fizikalnoj terapiji 1 mesec i vratila se
zatim na posao.

Slika: strelica pokazuje diskus herniju koja vri pritisak na korene ivaca i uzrokuje bol kod
pacijentkinje.

Primer 2
Pacijent, starosti 55 godina, se nekoliko godina alio na bol u vratu, koji se vremenom sputao u
ramena i obe ruke. Nakon toga javila se utrnulost u akama. Dva meseca pre operacije javlja se
slabost sva 4 ekstremiteta koja je brzo napredovala. Kada sam pacijenta pregledao ve je imao
teka oteenja korena ivaca obe ruke, to se menifestovalo slabou ruku, a najvie aka (nije
mogao da dri u njima ni lake predmete). Takodje su postojali znaci oteenja kimene modine

koji su se najvie manifestovali slabou nogu (pacijent je veoma teko hodao do 10 metara).
Snimak vratne kime magnetnom rezonancom je prikazao veliku hernijaciju diska C6-C7 sa
intenzivnim pritiskom na korene ivaca i kimenu modinu. I stanje na nivou C5-C6 je bilo loe.
Pacienta sam hitno operisao. Veoma preciznom operacijom sam odstranio: diskove C5-C6 i C6C7, delove diskova i kotane izrataje (osteofite) koji su priskali nervne strukture. Ve nekoliko
dana nakon operacije stanje se znaajno popravilo (pacijent je bolje pomerao ruke i vraala se
snaga u noge). Tri nedelje nakon operacije otpoet je fizikalni tretman. Oporavak je trajao oko 4
meseca. Pacijent se potpuno vratio ivotnim aktivnostima i poslu.

Slika: RTG snimak vratne kime pre operacije. Strelica prikazuje prednje kotane izrataje
(osteofite) na nivou C6-C7 koji su znaci izraene vratne spondiloze.

Slika: MR snimak vratne kime. Strelica prikazuje masivni prolaps diska na nivou C6-C7 koji
vri velik pritisak na kimenu modinu.

Slika:MR snimak vratne kime. Strelica prikazuje masivni prolaps diska na nivou C6-C7 koji
vri velik pritisak na korene ivaca za ruke i kimenu modinu.

Slika: RTG snimak vratne kime 4 dana nakon operacije. Strelice prikazuju vetake diskove
napravljenje, po meri, od kosti pacijenta. Ovi diskovi e srasti sa telima prljenova, obezbediti
bezbolan postoperativni oporavak, dobru stabilnost prljenova i ouvati normalnu krivinu vratne
kime.

Primer 3
Pacijentkinja, starosti 54 godine, je 2003. godine poela da osea bolove u vratu i desnom
ramenu. Bolovi su se posle nekoliko meseci spustili do desne ruke i ona je postala slabija. Nije
imala preciznost i snagu u aci, stvari su joj ispadale. Uradjen joj je MR snimak vratne kime
koji je pokazao diskus herniju i spondilozu na nivou izmedju 5. i 6. vratnog prljena. Ove
promene su pritiskale korene nerava za aku i dovodili do ovakvog stanja. Pacijentkinju sam tada
operisao pristupom od napred. Odstranio sam joj disk i kotane izrataje koji su pritiskali korene
ivaca. Pacijentkinja je ubrzo bila bez bolova, a snaga u aci se popravljala nekoliko meseci.
Sada, 5 godina nakon toga, pacijentkinja nema veih tegoba, a neuroloki nalaz je uredan.

Slika: RTG snimak vratne kime pacijentkinje. Strelica prikazuje prednje i zadnje spondilotine
promene (kotane izrataje) 5. i 6. vratnog prljena.

Slika: MR snimak vratne kime pacijentkinje. Strelica prikazuje ispali deo diska koji vri pritisak
na nervne strukture.

Slika: MR snimak vratne kime pacijentkinje. Strelica prikazuje ispali deo diska koji vri pritisak
na nervne strukture.

Slika: MR snimak 5 godina nakon operacije prikazuje da ne postoji nikakav pritisak na nervne
strukture na operisanom nivou.

Slika: MR snimak 5 godina nakon operacije prikazuje da ne postoji nikakav pritisak na nervne
strukture na operisanom nivou.

Slika: pacijentkinja 5 godina nakon operacije nema veih tegoba i urednog je neurolokog
nalaza.