Univerzitet u Prištini

Medicinski fakultet u Kosovskoj Mitrovici

SEMINARSKI RAD
IZ GNATOLOGIJE

Tema: Kretnje donje vilice

Profesor: Aleksandar Djordjevic

Student: Amar Sinanovic

Br indeksa:
 SADRZAJ

1…………………………………..…………………………………………..Kretanje donje vilice

2……………………………………………………………………Funkcijske kretnje donje vilice

3……………………………………………….………………………..…………………Žvakanje

4…………………………………………………………………………………………….Gutanje

5……………..……………………………………………………………………………….Govor

6……………………..……………………………………………..Referentni polozaj donje vilice

7……………………………..…………………………………..Fiziolosko mirovanje donje vilice

 1. KRETNJE DONJE VILICE

Osnovne kretnje mandibule su: otvaranje i zatvaranje usta, protruzija, retruzija,

lateralne kretnje i vraćanje iz lateralnih položaja u centralni položaj.
Složene kretnje nastaju kombinacijom osnovnih pokreta, ovde spadaju funkcijske
kretnje donje vilice kao što su žvakanje, govor, mimične kretnje itd.
Prema opsegu kretnje se dele na granične i sve one koje se odvijaju unutar
graničnih.
Funkcijske kretnje su svrsishodne kretnje donje vilice usmerene ka obavljanju
određenih funkcija (žvakanje).
Pod apsolutnom kontrolom su CNS i perifernog ns.
Parafunkcijske kretnje su nesvesne, nesvrsishodne kretnje, na nivou CNSa.
Granične kretnje donje vilice
Dijapazon viličnih kretnji je ograničen koštanim strukturama zglobne jame i
ligamenata.
Granične kretnje su extremne exkurzije koje donja vilica može da izvede u
određenom pravcu bez oštećenja zglobnih struktura.
Ove kretnje počinju i završavaju se u extremnim, odnosno graničnim
položajima:položaj maximalne protruzije, maximalne retruzije, maximalno otvaranje
usta, lateralni položaji. Pošto su limitirane fixnim anatomskim strukturama ,
granične kretnje donje vilice su stabilne, odnosno nezavisne od prisustva zuba.
Granične kretnje nisu uobičajene kretnje koje donja vilica izvodi u toku žvakanja ili
govora. Ove kretnje se mogu izazvati voljnim angažovanjem.
Funkcijske mogućnosti orofacijalnog sistema se mogu registrovati kod određene
osobe. Ovo se izvodi praćenjem kretnji jedne ili više definisanih tačaka na donjoj
vilici. To je dijagram putanje tačke kontakta donjih inciziva. Ovo registrati se koriste
za podešavanje visokopodesivih artikulatora.
Otvaranje usta iz centralne relacije se registruje i reprodukuje pri svim gnatološkim
procedurama. Počinje rotacijom kondila(čisto šarnisrsko otvaranje usta) oko
zajedničke horizontalne osovine i odvija se kao čista rotacija sve dok se mandibula
ne spusti za 20-25mm mereno na nivou sekutića. Dalje otvaranje usta predstavlja
kombinaciju rotacije i translacije kondila. Kretnja se odvija aktiviranjem donjih
snopova lateralnih pterigoidnih i suprahioidnih mišića. Zatvaranje usta vrši se
kontrakcijom srednjih i zadnjih vlakana temporalnih mišića .
Položaj CR stabilizuju gornji snopovi lateralnih pterigoidnih mišića, vlakna
temporalnih mišića i Tm ligamenti.
Spontano otvaranje usta je otvaranje usta iz položaja fiziološkog mirovanja ili
maximalne interkuspacije. Kretnja počinje rotacijom koja se nastavlja translacijom
(spuštanje) kondila odmah po napuštanju interkuspalnog položaja. Zadnji deo
habitusnog otvaranja usta karakteriše uglavnom rotacija.
U položaju maximalno otvorenih usta donja vili ca je u proseku 45-55mm udaljena
od gornje, mereno na nivou sekutića. Kod 70% ljudi kondili se nalaze ispred vrhova
eminencije artikularis. Stabilnost habitusnog otvaranja i zatvaranja usta zavise od
broja zuba, stanja okluzije.. Ne može se sa sigurnošću reprodukovati.
Protruzija mandibule je simetrična kontaktna kretnja usmerena napred i nadole.
Rezultat je simultane kontrakcije medijalnih i laterlanih pterigoidnih mišića i
zatezanja zglobnih ligamenata. Ako kontrahujemo oba dolazi do protruzije, a
samo jedan dovodi do letrotruzije.
Simetrična putanja kondila pri protruziji mandibule naziva se sagitalna kondilna
putanja.
Retruzija mandibule se izvodi aktivnošću srednjih i zadnjih vlakana temporalnih i
suprahioidnih mišića. Iz položaja maximalne interkuspacije 90% osoba može da
retrudira mandibulu u proseku za 1mm iza interkuspalnog položaja.
Granične laterotruzijske kretnje mandibule-kretnja u stranu je složena asimetrična
kretnja mandibule pri kojoj se ona spušta i pomera prema strani na kojoj se obavlja
određeni rad. Dominantnu ulogu imaju m.temporalis, m.pterigoideus medialis i
temporomandibularni ligament na radnoj strani. Kontrakcija lateralnog
pterigoidnog mišića na neradnoj strani, potpomognuta delovanjem temporalisa i
medijalnog pterigoidnog mišića sa suprotne strane, uzrokuje povlačenje kondila
neradne strane prema napred, nadole i medijalno. Istovremeno kondil na radnoj
strani se pomera upolje do iznosa koji mu omogućuje elastičnost kapsularnih
ligamenata.
Najjednostavnija naprava za registrovanje ovih kretnji sastoji se od dve pločice od
kojih je jedna fixirana za gornju, a druga za donju vilicu i kočića preko koga se
ostvaruje kontakt između gornje i donje vilice i koji ostavlja vidljiv trag pri lateralnim
kretnjama mandibule. Pri kretnjama donje vilice iz centralnog položaja udesno ili
ulevo tačka između donjih centralnih inciziva opisuje lučnu putanju u desno (ili levo) i
nazad u centralni položaj. Grafički prikaz ovih kretnji u horizontalnoj ravni poznat je
pod nazivom „gotski luk“ ili „strelasti ugao“.

2. FUNKCIJSKE KRETNJE DONJE VILICE

Funkcijskim kretnjama se označavaju automatski ili voljni pokreti donje vilice koje
ona izvodi u toku osnovnih motornih funkcija orofacijalnog sistema: žvakanja,
gutanja, govora, disanja, sisanja i mimike.

3. ŽVAKANJE
je jedna od najvažnijih funkcija or sistema. Putem žvakanja se hrana
sitni, meša sa pljuvačkom, formira u zalogaj, delimično vari i priprema za gutanje.
Habitusno (prirodno) žvakanje spontano i odvija se automatski..
Usmereno žvakanje su žvačne kretnje koje subjekat izvodi voljno sledeći instrukcije
terapeuta.
Habitusno žvakanje kosd osoba sa očuvanom prirodnom okluzijom predstavlja
seriju unilateralnih žvačnih ciklusa koji se odvijaju sukcesivno čas na jednoj, čas na
drugoj strani zubika uz premeštanje zalogaja sa jedne na drugu stranu. U toku
žvačne sekvence zalogaj se 2-3 puta premesti sa jedne na drugu stranu. Međutim
većina ljudi preferira jednu tsranu posebno u završnim fazama žvakanja, koja se
onda označava kao dominantna strana pri žvakanju.
Žvakanje se sastoji od serije kontrolisanih ritmičkih pokreta spuštanja, odnosno
podizanja donje vilice. Put koji mandibula pređe od napuštanja interkuspalnog
položaja do ponovnog vraćanja u taj položaj (odnosno približavanja) naziva se
žvačni ciklus.
Neuromišićna regulacija žvakanja bazirana je na reflexima.
Posmatrano u frontalnoj ravni na žvačnom ciklusu se razlikuju: faza spuštanja, faza
podizanja donje vilice i okluzalna faza koja se završava u blizini ili samom
interkuspalnom položaju mandibule.
Ukupan broj žvačnih ciklusa od unošenja hrane do trenutka gutanja naziva se
žvačna sekvenca.
Ugao pod kojim kvržice zuba napuštaju ili se približavaju interkuspalnom položaju
naziva se funkcionalni ugao okluzije tj. Funkcionalni žvačni ugao.
Mastikatorne sile tokom žvakanja iznose u predelu inciziva oko 160-240N, odnosno
490-840N u predelu molara. Sila je veća kod muškaraca nego kod žena, a raste sa
godinama do pune adolescencije, a opada sa starošću jer atrofiraju mišići.

4. GUTANJE
je urođena automatska funkcija orofacijalnog sistema . Iniciranje akta
gutanja uslovljeno je prestankom disanja, odnosno obustavljanjem prolask
avazduha kroz usnu šupljinu i ždrelo u larinks. Akt gutanja ne može da počne bez
fixiranja mandibule, odnosno njenim podizanjem u interkuspalni položaj. Dok je
mandibula čvrsto oslonjena na zube gornje vilice u interkuspalnom položaju,
suprahioidni mišići podižu hioidnu kost i omogućuju da se zalogaj transportuje iz
ždrela u jednjak i želudac.
Oblik gutanja koji se zapaža kod odraslih osoba naziva se somatsko gutanje.
U infantilom periodu pre nicanja bočnih zuba stabilizacija mandibule se postiže
interponiranjem jezika između bezubih alveolarnih grebena i ovo gutanje naziva se
infantilno ili visceralno.
Akt gutanja ponavlja se u proseku oko 600 puta u toku jednog dana.

5. GOVOR je naučena neuromuskularna aktivnost.

Labijalni suglasnici P, B, M –pri njihovom izgovoru usne se dodiruju.
Dentolabijalni F, V
Lingvodentalni C, Z, S

6. REFERENTNI POLOŽAJI DONJE VILICE

Zbog činjenice da su relativno stabilni i da se pod određenim uslovima mogu
precizno registrovati i reprodukovati ovi položaji služe kao polazni (referentni) pri
funkcijskim analizama okluzalnih i međuviličnih odnosa, pri prenošenju modela u
artikulator, pri evaluaciji okluzije na gotovim nadoknadama...

7. FIZIOLOŠKO MIROVANJE
Je jedan od mirujućih položaja koji mandibula zauzima dok ispitanik stoji ili sedi
opušten, sa glavom i gornjim delom tela u uspravnom položaju i pogledom