Висока здравствена школа струковних студија Београд

Семинарски рад

Предмет: Физиологија

ТЕМА: Моторика дигестивног тракта

Професор: Студент:

Проф. др сци. мед. Душан Митровић Александрић Филип ЗП14/18

Београд, 29. Новембар 2018.

1
Садржај:
1 Увод ................................................................................................................................... 3

2 Дигестивни тракт .............................................................................................................. 4

3 Глад и апетит..................................................................................................................... 4

3.1 Глад ............................................................................................................................. 4

3.2 Апетит ........................................................................................................................ 4

4 Стварање болуса и гутање ............................................................................................... 5

4.1 Стварање болуса у усној дупљи .............................................................................. 5

4.2 Гутање болуса ............................................................................................................ 5

4.2.1 Језична фаза ........................................................................................................ 5

4.2.2 Фарингеална фаза .............................................................................................. 5

4.2.3 Езофагеална фаза ............................................................................................... 6

5 Моторне функције желуца .............................................................................................. 6

5.1 Депоновање хране ..................................................................................................... 6

5.2 Мешање и потискивање хране ................................................................................. 7

5.3 Пражњење желуца ..................................................................................................... 7

6 Моторне функције танког црева ..................................................................................... 7

6.1 Покрети мешања( сегментационе контракције) ..................................................... 8

6.2 Покрети потискивања( пропулзивни/перисталтички покрети) ............................ 8

7 Моторне функције дебелог црева ................................................................................... 8

7.1 Покрети мешања у деблом цреву( хаустрације) .................................................... 8

7.2 Потискивање садржаја у дебелом цреву ................................................................. 9

7.3 Дефекација ................................................................................................................. 9

8 Литература: ..................................................................................................................... 10

2
1 Увод
Тема овог семинарског рада је моторика дигестивног тракта. Овај рад ће се бавити
целим процесом проласка хране кроз дигестивни тракт, описивањем motornih funkcija
покрета од почетка тј. убацивања хране у усну дупљу до избацивања сварене хране кроз
анални отвор, ондосно дефекације.

3
2 Дигестивни тракт
Дигестивни тракт, или систем органа за варење је скуп више органа кроз које
пролази храна и у њима се одвијају одређени процеси варења, апсорпције и секреције.
Од почетка до краја, дигестивни тракт чине: усна дупља, ждрело, једњак, желудац, танко
црево, дебело црево са аналним отвором( чмар) као завршним делом и дигестивне
жлезде( јетра и панкреас). Танко црево се дели на три дела: дванаестопалачно црево(
duodenum) , празн црево( jejunum), криво црево(ileum).(слика 1)

Слика 1.

3 Глад и апетит
Уношење хране у у дигестивни тубус је регулисано вишом нервном делатношћу, тј
осећањем ситости и глади. Центри за ситост и глад се налазе у хипоталамусу.

3.1 Глад
Глад има главну улогу у узимању хране. Појам глад подразумева непријатан осећај
празнине и кратког понављања болног осећаја у желуцу које су изазване ритмичким и
тоничним контракцијама желуца. Глад прати снажан осећај за конзумацијом хране.

3.2 Апетит
Апетит је потреба за узимањем неке одређене врсте хране и то је најпре пријатан
осећај. Супротно од апетита је гађење и оно може исто бити усмерено ка некој одређеној
врсти хране.

4
4 Стварање болуса и гутање
4.1 Стварање болуса у усној дупљи
Храна се у усној дупљи ситни и меша са пљувачком и тиме се обликује гладак и
клизав залогај које је лако гута и то је болус.

Ситњење хране се постиже жвакањем и у процесу жвакања учествују зуби и

мишићи жвакачи. Предњи зуби, тј. секутићи( dentes incisivi) сецкају храну док задњи
зуби ( dentes molares) мељу храну. Процес жвакања је контролисан нервним једром које
се налази у можданом стаблу. Ситњење хране је веома важно јер се тим процесом
повећава површина на коју делују ензими чиме се олакшава варење. Процес жвакања је
рефлексна и циклична радња која се одвија наизменичним контракцијама и
релаксацијама мастикаторних мишића.

4.2 Гутање болуса

Гутање (deglutitio) је веома сложен ланчасти рефлексни акт, са центром у
продуженој мождини, у току кога се залогај премешта из уста у желудац низом покрета.
Рецептори овог рефлекса се налазе у усној дупљи, ждрелу и почетном делу једњака.
Након механичке и хемијске обраде хране и формирања залогаја( болуса) који је у
просеку запремине од 3 до 4 мл, почиње његово гутање. Процес гутања се одвија у три
фазе: језична фаза, фарингеална фаза и езофагеална фаза. (слика 2. и 3.)

Језична фаза
Језична фаза започиње жвакањем и представља потискивање болуса хране према
ждрелу. Овај процес је вољан.

Фарингеална фаза
Фарингеална фаза је невољан процес и током те фазе се болус потискује из
ждрела у једњак. Ову фазу чини читав низ рефлексних радњи. Као прво долази до
подизања меког непца чиме се затварају хоане и тиме се спречава прелазак бране из
усне у носну дупљу. Улазак болуса је спречен и према дисајним путевима тако што
мишићи врата повчаче гркљан на горе и на пут напред, а епиглотис належе на отвор
гркљана док се гласне жице приближавају једна другој и тиме се ствара физичка баријера
која спречава улазак хране у дисајне путеве. Приближавањем непчаних лукова се
контролише запремина болуса која прелази у једњак и запремине је од 3 до 4 мл. Затим
подизањем једњака долази до проширења једњака и онда се у једњаку релаксира
езофагеални сфинктер који се налази на почетку једњака и спречава улазак ваздуха у

5
једњак током процеса дисања. Када се подигне гркљан долази до контракције целог
мишићног зида ждрела и том контракцијом отпочиње перисталтички талас који
потискује храну у једњак.

Езофагеална фаза
Она је невољна и током те фазе се болус помера кроз једњак до желуца.
Потискивање болуса потпомажу примарни и секундари перисталтички таласи и сила
Земљине теже. Стална тоничка контракција доњег езофагеалног сфинктера онемогућава
повратаг киселог садржаја из желуца у једњак. Центар за гутање се налази у продуженој
мождини.

Слика 2. и 3.

5 Моторне функције желуца

Моторне функције желуца су депоновање, мешање, млевење и потискивање хране.

5.1 Депоновање хране

Желудац као проширени део дигестивног тракта служи за депоновање хране.
Храна која је доспела у желудац се правилно распоређује, док храна која је раније
доспела у желудац се распоређује уз зидове желуца и директно је у контакту са
секретима желудачних жлезда. Зид желуца је веома растегљив и има запремину која је
око 50 мл.

6
5.2 Мешање и потискивање хране
Спонтане ритмичке контракције, односно спори таласи доводе до мешања хране
са желудачним секретима и до веома слабог потискивања садржаја желуца према
дванаестопалачном цреву. Карактеристично је за желудац да идући од тела желуца
према антруму снага контракција повећава и стварају се све јачи перисталтички
контракцијски прстенови. Управо ово има значајну улогу у мешању хране јер се због
јаког притиска и немогућности да садржај желуца прође кроз пилорус, исти садржај се
враћа ка телу желуца и кружи и тако се додатно меша и меље недовољно сажвакана
храна. Желудачни садржај који је помешан са желудачним секретима назива се химус.

5.3 Пражњење желуца

Химус из желуца потискивањем кроз пилорус прелази у дванаестопалачно црево(
дуоденум). Потискивање химуса потпомажу перисталтичке контракције и пилорусна
пумпа. Антралне перисталтичке контракције су таласи мешања и потисккују не више од
пар милиметара химуса. Највише потискивању химуса у дуодену помажу контракције
антрума које имају око шест пута већи притисак од уобичајеног. У физиолошким
условима постоји мали отвор кроз који порлоази вода и друге течности неомеатно, али
је недовољно велики за пролазак химуса у дуоденум. (слика 4. и 5.)

Слика 4. и 5.

6 Моторне функције танког црева

У танком цреву као и у осталим деловима дигестивног система постоје две врсте
покрета, а то су покрети мешања и покрети потискивања.( слика 6.)

7
6.1 Покрети мешања( сегментационе контракције)
Покрети мешања се јављају због растезања цревног зида химусом. КОнтракције
захватају сегменте што захвата око један центиметар цревног зида, док је између
контрахваних сегмената зид црева је релаксиран. У следећим перисталтичним таласима
контракције се јављају у до малопре релаксираним сегментима. Фреквенција
контракција је око дванаест у минути, а трајање једне је свега неколико секунди.
Мешањем се химус разлива преко слузнице црева, што потпомаже апсорпцији.

6.2 Покрети потискивања( пропулзивни/перисталтички покрети)

Покрети потискивања као основну улогу имају потискивање хране, али такође
имају и улогу у мешању хране. Химус се дуж танког црева креће неком просечном
брзином од око 1цм по минути, што отприлике значи да је химусу потребно од три до
пет сати стигне од дуоденума до до илеоцекалне валвуле. Улога илеоцекалне валвуле је
да спречи враћање химуса из цекума у илеум. У дебело црево садржај улази пасивно.

Слика 6.

7 Моторне функције дебелог црева

У моторне функције дебелог црева се убрајају мешање и потискивање хране,
депоновање несварених супстанци, али и њихово избацивање из црева( дефекација).

7.1 Покрети мешања у деблом цреву( хаустрације)

Надражај изазива контракција како циркуларног, тако и целокупног
лонгитудиналног мишићног слоја организованог у три уздужне траке( taeniae coli).

8
Делови који су ненадражени између прстенастих сужења и уздужних контракција се
шоре упоље и изгледају као врећице, односно хаустре. Због тога су контракције и добиле
назив контракције. Покрети мешања омогућавају адекватну апсорпцију воде и
електролита.

7.2 Потискивање садржаја у дебелом цреву

Потискивање садржаја узрокују хаустрације и „масовни покрети“. Масовни
покрети су карактеристични за дебело црево. Последицом надражаја јавља се
циркуларна контракција у дужини од десет до дванаест центиметара и због тога се
истовремено контрахује црево, а не прстенасто као код танког црева. Због тога добијају
назив „масовни покрети“. Ти покрети се јављају у серијама једанпут или двапут дневно
и траје отприлике од десет минута па до пола сата. Започиње у трансверзалном колону
и од њега се шири дистално према ректуму. До отпочињања масовних покрета доводи
растезање и надражај зидова дебелог црева( иритација), растезање зидова желуца(
гастроколични рефлекс) и растезање зидова танког црева( дуоденоколични рефлекс).

Несварени остаци хране чине фекалну масу( фецес) и њеним потискивањем у

ректум настаје потреба за дефекацијом.

7.3 Дефекација
Дефекација је у својој основи вољна радња. Од друге године живота дефекација
евоулише из невољне радље у вољну радњу. У процес дефекације су укључена два
рефлекса: унутрашњи рефлекс и парасимаптички дефекациони рефлекс. Учесталост
дефекације је углавном ствар навике, али то је у већој мери једном до двапут дневно.
Све више од тога се сматра дијарејом. (слика 7. и 8.)

Слика 7. и 8.

9
8 Литература:
 Основи физиологије човека, Проф др сци. мед. Душан М. Митровић и сарадници,
Београд, 2003.
 Физиологија човека, Јелена Ђорђевић, Београд, 2013.
 Анатомија човека, Проф др сци. мед. Марјан С. Бошковић, Београд, 2003.
 Анатомија као наука- одабрана поглавља-, Проф. др сци. мед. Дејан
Митрашиновић, Београд, 2018.

10