Ishrana zivotinja

Pavle Vujacic III2

Uvod

• Za obavljanje svih zivotnih procesa svakom zivom bicu

neophodan je izvor energije. Od mikroskopskih ameba koje se
razmnozavaju prostom deobom, pa sve do slozenih zivotinja koje
imaju kompleksne strategije prezivljavanja i razmnozavanja,
organizmi funkcionisu kao skladan sistem u kojem je sve
povezano. Glavni pokretac svih procesa jeste energija koju
dobijamo iz hrane. Hrana nije samo izvor energije, vec je i
gradivni materijal za rast i razmnozavanje.
 Amebe I sundjeri
• Kod ameba, uneta hrana vari se
u hranjivoj vakuoli. Enzimi za
varenje nalaze se u samoj celiji.
Ovaj tip varenja naziva se
unutarcelijsko varenje.
• Filtracionom ishranom kod
sundjera hranjive cestice
dospevaju u hoanocite, a potom
i u ameboidne celije. U ovim
celijama odvija se unutarcelijsko
varenje.
Planarija
• Kod planarija, usni otvor nalazi se
na sredini tela, sa trbusne strane.
Imaju zdrelo koje izbacuju u
spoljasnju sredinu I njime hvataju
plen koji uvlace u crevo. Crevo je
razgranato I slepo se zavrsava.
Hrana se prvi put vari iskljucivo u
crevu, u koje se iskljucuju enzimi
za njenu razgradju. Ovaj tip
varenja naziva se vancelijsko
varenje. Nesvarenu hranu
izbacuju kroz usni otvor. Hranjive
cestice prenose se kroz parenhim
difuzijom.
 • Varenje je dakle razlaganje hrane na sitnije cestice
sve do osnovnih gradivnih jedinica. Pod dejstvom
enzima koji se nalaze u celijama (Unutrasnje
varenje) ili u crevnom traktu (Vancelijsko varenje),
hrana se hemijski razgraduje.
• Krupni Komadi hrane teze se vare. Da bi enzimi
efikasnije delovali, neophodno je da se hrana
raskomada na manje partikule. Zato se razvijaju
strukture za sitnjenje I prvljenje hrane. Mehanicka
Varenje obrada hrane podrazumeva sitnjenje zubima,
natapanje sokovima za varenje rastvaranje hrane I
njeno kretanje kroz digestivni trakt.
• Digestivnim traktom hrana se razgradjuje do
osnovnih gradivnih jedinica, Neophodan je
transport do drugih celija koji se kod prostih
organizama vrsi difuzijom potom ulogu za
prenosenje hranjivih materija preuzimaju
udocelomska tecnost, hemolimfa I krvni sistem.
Sistem organa za varenje kod crva, puzeva I
glista

• Sistem organa za varenje kod valjkastih crva je u vidu duge cevi, koja
se proteze od usnog do analnog otvora. Varenje je vancelijsko I
hranjive materije raznose se pomou pseudocelomkse tecnosti.
• Kod puzeva se u usnoj duplji javlja organ sa zubicima za sitnjenje
hrane po imenu radula. Hranjiv materijal prenosi pomocu hemolimfe.
• Kod kisne kliste usna duplja nastavlja se na zdrelo, u kjoje se ulivaju
pljuvacke zlezde. Zdrelo Prelazi u jednjak iza koga je prosiren deo u
kom se skladisti hrana. Dalje ide zeludac koji se nastavlja u crevo.
Razlaganje se vrsi u zelucu I crevu.
Zglavkari
• Pukoliki zglavkari su uglavnom grabljivice koje ubijaju svoj plen I u njega
ubrizgivaju enzime za varenje. Varenje plena zapocinje van tela. Potom
izbacuju kasasti sadrzaj cije se varenje nastavlja u crevu.
• Mnogi zglavkari imaju posebno prilagođene telesne nastavke (nožice)
prednjeg regiona tela (helicere i pedipalpe). Ovi nastavci imaju različite
funkcije: hvatanje i pridržavanje hrane, pridržavanje ženke za vreme
parenja, prijem draži... Pauci helicerama ubijaju svoj plen. U osnovi helicera
nalaze se otrovne žlezde.
• U zavisnosti od načina ishrane, kod insekata se razvijaju različiti tipovi
usnog aparata, koji se formiraju srastanjem nožica oko usnog otvora.
Svakako je nama veoma poznat usni apatrat za bodenje i sisanje kod
komarca. Postoje i usni aparati za grickanje, lizanje, srkanje...
Gradja Creva i adaptacija ishrani
• Opšti plan građe creva isti je za
sve životinje. Crevo je
diferencirano na prednje koje
obuhvata delove do želuca. U
želucu se uglavnom skladišti
hrana, srednje u kojem se odvija
digestija i apsorpcija hrane i
zadnje crevo u kome se nalaze
nesvareni ostaci hrane.
• Za mesosdere je karakteristicno
da mogu duze da prezive bez
uslova jer imaju veliki zeludac.
• A kod biljojeda zeludac je
najcesce kompleksnije gradje, a
tanko crevo je veoma dugacko.
Ptice
• Kod ptica koje se hrane zrnevljem
javlja se voljka deo jednjaka u kome
se skladisti hrana. Zeludac se sastoji
iz zlezdanog dela u kome se luce
sokovi. Bubac ucestvuje u drobljenju
hrane cime se kompenzuje
nedostatak zuba.
• Takodje mnoge zivotinje nemaju zube
I cesto se hranom unose I kamencici
koji se u crevima pokrecu I mrve
hranu.
Covekova ishrana

• Čovek u svojoj ishrani koristi

namirnice i biljnog i životinjskog
porekla. Organski molekuli koje
unosimo hranom i koji ujedno
izgrađuju naš organizam jesu
ugljeni hidrati, lipidi, proteini i
nukleinske kiseline. Pored
osnovnih gradivnih materija
neophodno je unositi i minerale i
vitamine, koji učestvuju u
mnogim hemijskim reakcijama.
 • Većina delova digestivnog sistema nalazi se u
abdomenu i pričvršćeni su mezenterama trbušne
duplje. Hrana se kroz digestivni sistem kreće
zahvaljujući kontrakcijama glatkih mišića koji se
nalaze u zidovima organa za varenje. Ovi pokreti
nazivaju se peristaltički pokreti creva i veoma su
intenzivni u tankom crevu. Kada ste gladni
Covekov možete čak i da osetite pokrete, a naročito da
čujete zvuk koji zovemo "krčanje creva". Oko
digestivni creva nalaze se krvni sudovi, te se svarene
sistem hranljive materije resorbuju u krv I transportuju
do svih celija.
• Organi sistema za varenje obloženi su sluzokožom
u kojoj se nalaze mnogobrojne žlede. Neke žlezde
luče sokove za varenje u kojima su digestivni
enzimi. Takođe postoje žlezde koje luče sluz. Sluz
oblaže sluzokožu organa u kojima se odvija
razgradnja hrane i tako štiti sluzokožu od
razornog dejstva enzima.
Hvala na paznji!
Pavle Vujacic III2