PEDIJATRIJA - ISHRANA

 Period sisanja – prvih 6 meseci, izvor svih hranljivih potreba – majčino mleko.
 Tranzitorni period – druga polovina života, kada se uz mleko uvodi i druga nemlečna
hrana specijalno pripremljena za potrebe odojčeta.
 Modifikovani adultni (odrasli) period: druga godina života, u ishranu odojčeta se uvodi
hrana koju koriste i odrasli.
 ANATOMIJA digestivnog trakta:
 Usna duplja – cavum oris – obložena je nežnom sluznicom koja je relativno vlažna i
bogata krvnim sudovima. Prema spolja oivičena je usnama na kojima se nalazi
poprečni nabor (nabor za sisanje). U unutrašnjem delu usne duplje se nalaze zubi koji
se javljaju između 4-10 meseca. Tu su smeštene i pljuvačne žlezde. Od 3.meseca života
količina pljuvačnog soka se znatno povedava, posebno u vreme izbijanja zuba.
Pljuvačka kod dece: natapa hranu, čime olakšava žvakanje i gutanje (naročito čvrste
hrane); rastvara hranljive materije, te one lakše dospevaju do nervnih završetaka u
usnoj duplji, čime se refleksno nadražuje lučenje želudačnih žlezda i povedava apetit;
kod odojčeta smanjuje tvrdodu zgrušanog mleka i time poboljšava njegovo varenje i
prolaz; ptijalin iz pljuvačnog soka razgrađuje skrob.
 Jednjak – oesophagus – cevasti organ, pruža se od farinksa do želuca. Glavna funkcija:
prenos tečnosti i hrane iz ždrela u želudac. Između jednjaka i želuca je sfinkter –
cardia. Između želuca i tankog creva – pylorus.
 Želudac – gaster – nastavlja se na jednjak i pruža se do tankog creva. Kapacitet na
rođenju je mali, oko 30ml, u 5/6.mesecu je oko 300ml, krajem prve godine – oko
500ml. Kod novorođenčeta je položaj želuca horizontalan. Tek kada dete počne da
stoji i hoda, želudac zauzima vertikalan položaj. On treba da pripremi hranu za dalje
varenje. Uloge: učestvuje u varenju hrane, služi kao rezervoar hrane, želudačni sok
stimuliše lučenje pankreasnog soka, deluje baktericidno na mnoge bakterije (HCL),
može da resorbuje vodu, iz njega se resorbuju Ca i Fe. (Pankreasni enzimi – glavni u
varenju.)
 Crevo – intestinum – deli se na tanko i debelo. Tanko: duodenum, jejunum, ileum.
Creva novorođenčeta su 6 puta duža od dužine njegovog tela, a kod odraslog su 4,5
puta duža. Veliku resorpcionu mod creva kod dece omogudava njihova velika
resorpciona površina, sve se resorbuje na nivou creva.
 Gušterača – pancreas – žlezda, luči pankreasni sok. Ima mnogobrojne enzime, koji
učestvuju u varenju: amilaza – razgrađuje skrob, lipaza – razlaže masti, tripsin i
himotripsin – razlažu složene belančevine, erepsin – razlaže polipeptide do
aminokiselina.
 Jetra i žuč – u jetri se stvara žuč, koja se deponuje u žučnoj kesici (vesica felea seu
holecista). 3 važne uloge: vari masti; utiče na peristaltiku creva; utiče na pravilan
sastav crevne flore.
 Duodenalni sok (crevni sok): stvara se sekrecijom mnogobrojnih žlezda duodenuma i
jejunuma. Za varenje su važni: amilaza – koja deluje na skrob, maltaza – razlaže
maltozu, saharaza – razlaže saharozu, laktaza – razlaže laktozu.
 VARENJE:
 Varenje i resorpcija su fiziološki procesi u toku kojih hranljive materije prolaze kroz
sluzokožu creva u cirkulaciju.
 Varenje i apsorpcija belančevina
 Počinje u želucu gde HCL cepa polipeptide na peptide. U crevima, pod dejstvom
pankreasnog pepsina cepa ih na oligopeptide, koji se na površini crevnih delija
razgrađuju do aminokiselina koje ulaze u deliju aktivnim transportom a zatim u
cirkulaciju. U prvih 3 – 6 meseci života povedana je crevna propustljivost za krupne
belančevine, što može dovesti do alergije. Zato se u ovom periodu ne daje detetu celo
kravlje mleko.
 Varenje i apsorpcija ugljenih- hidrata
 Počinje u ustima, gde ptijalin deluje na skrob. Najvedi deo varenja se odvija u
duodenumu gde pod dejstvom pankreasne amilaze nastaju oligosaharidi, koji se na
nivou delija razgrađuju do monosaharida, koji aktivnim transportom ulaze u
cirkulaciju. Ptialina ima dovoljno, ali amilaza dostiže adekvatan nivo tek u 9.mesecu.
zato se ne daju složeni šederi, kao što je čokolada.
 Varenje i apsorpcija masti
 Počinje u želucu procesom emulzije, a onda u duodenumu nastaju masne kiseline pod
dejstvom pankreasne lipaze. Na masne kiseline deluju žučne kiseline i nastaju micelle
(sitne kapljice), koje se pasivnim transportom unose u dlije. I lipaza i žučne kiseline su
na rođenju smanjene, pa je samim tim smanjena i apsorpcija i varenje masti. Samo
lipaza iz humanog mleka omogudava bolju apsorpciju.
 Prolaz hrane kroz digestivni trakt
 Gutanje ima 2 faze:
 Buktalna – hrana se iz prednjeg dela usne duplje prebacuje u zadnji deo.
 Farigijalna – hrana se iz zadnjeg dela usne duplje prebacuje u farinks i jednjak.
 Prva faza kod novorođenčeta nije dovoljno razvijena, zato je ono sklono da hranu
vrada natrag, dok je druga faza od prvih dana sasvim dobra. Zato je potrebno da se u
početku hrana stavlja na sredinu jezika.
 Čvrsta hrana prolazi kroz jednjak zahvaljujudi peristaltičkim pokretima, a tečnost
prolazi slobodno i brzo. Kada se hrana i tečnost nakupe iznad kardije želuca, oni je
 nadraže i posle nekoliko sekundi sfinkter kardije se otvara i hrana odlazi u želudac.
Važno je znati da je tonus sfinktera kardije slabiji prvih meseci života, pa se hrana
slobodno vrada iz želuca u jednjak, te dete često povrada.
 Pasaža kroz digestivni trakt:
 Kod odojčadi na prirodnoj ishrani, hrana se u želucu zadrži 2-2,5h, a kod odojčadi na
veštačkoj ishrani 3-4h.
 Iz duodenuma hrana posle 3-5h prelazi u jejunum i ileum, a posle 7-8 časova u debelo
crevo. Kroz debelo crevo hrana prolazi 5-8h, tako da ukupna pasaža hrane kod zdrave
odojčadi traje 13-16-21h.
 Voda i mineralne materije u ishrani
 Voda
 Voda je osnovni sastojak svih živih bida. Nalazi se u delijskom, vandelijskom prostoru,
krvnim sudovima. Vodena ravnoteža je odnos između unosa i izlučivanja i unos uvek
mora biti vedi.
 Mineralne materije
 Na – održava zapreminu cirkulišude tečnosti. Sadrže ga kuhinjska so i namirnice
životinjskog porekla.
 K – izaziva vazodilataciju krvnih sudova i sprečava taloženje holesterolau krvnim
sudovima. Ima ga u vodu, povrdu, mesu.
 Ca – ulazi u sastav kostiju i zuba, a sadrže ga mleko i mlečni proizvodi, riba, mahunasto
i zeleno povrde.
 P – ulazi u sastav kostiju i zuba i neophodan je za funkcionisanje mišida. Izvori: mleko,
meso, jaja, žitarice, mahunasto povrde.
 Mg – neophodan je za funkcionisanje nervnog, mišidnog i digestivnog sistema. Izvori:
mleko, meso, riba, školjke, mahunasto povrde, orah, badem, lešnik, smokve, limun.
 Fe – učestvuje u prenosu kiseonika, izvori su meso, riba, jaja, mahunasto i zeleno
povrde, žita, ribizla, višnja, borovnica, kupina, šljiva.
 J – učestvuje u izgradnji hormona štitne žlezde, izvori: riblje ulje, morska riba, rakovi,
školjke, alge.
 F – učestvuje u mineralizaciji kostiju i zaštiti zuba od karijesa. Nalazi se u vodi, a
preporučuje se upotreba tableta fluora u trudnodi i deci do 14 godina.
 Belančevine, masti i ugljeni-hidrati u ishrani
 Belančevine
 Najsloženija jedinjenja, sadrže C, H, O i N, a neke i S, P, J, Cu. Imaju gradivnu ulogu, a
samim tim utiču na pravilan rast i razvoj, sastavljene su od aminokiselina. Izvori:
mleko, mlečni proizvodi, jaja, meso, riba, mahunasto povrde, žitarice, orah, lešnik,
badem, kikiriki.
 Ugljeni-hidrati
 Energetske materije, sastavljeni su od C, H, O. Izvori: med, žitarice, mahunasto povrde,
semenke, crni i beli luk, krompir, vode, povrde.
 Masti
 Energetske materije, neophodne su za odvijanje vitalnih procesa, sadrže C, H, O, ali
ima više C tako da pri sagorevanju se troši dosta kiseonika i stvara se velika količina
toplote. Izvori: ulja, svinjska mast, loj, kajmak, pavlaka, margarin, semenke, bundeve,
maslac, susam.
 Vitamini
 Liposolubilni vitamini
 Vitamin A (retinol) – učestvuje u procesu viđenja, jer ulazi u sastav vidnog pigmenta
koji nam omogudava gledanje i nodu, kao i u normalnom rastu epitelnog tkiva. Izvori:
kajsija, breskva, pomorandža, šargarepa, zeleno lisnato povrde, cvekla, bundeva,
paradajz, mladi grašak, kukuruz, kravlje i humano mleko, goveđa džigerica, žumance,
puter, riblje ulje. Dnevne potrebe: 2000IJ.
 Vitamin D (kalciferol) – stvara se u koži pod dejstvom Sunčeve svetlosti. Reguliše
metabolizam Ca i P i na taj način održava pravilnu mineralizaciju kostiju i zuba. Izvori:
riblje ulje, žumance, kravlje i humano mleko, morske alge i pečurke. Dnevne potrebe:
400-800IJ.
 Vitamin E (tokoferol) – učestvuje u održavanju normalne građe i funkcije mišida;
učestvuje u metabolizmu nukleinskih kiselina; u reproduktivnom ciklusu
eksperimentalnih životinja. Nalazi se u ječmu, kukuruzu, pirinču, pšenici, humanom
mleku. Dnevne potrebe: 3-30mg.
 Vitamin K – učestvuje u sintezi faktora koagulacije. Nalazi se u spanadu, karfiolu,
kupusu, koprivi, krompiru, džigerici, jajima, mleku. Dnevne potrebe: 1-2mg.
 Hidrosolubilni vitamini
 Vitamin C (askorbinska kiselina) – učestvuje u metabolizmu masti, belančevina i
ugljenih-hidrata; u hematopoezi; u sintezi antitela, a na taj način u odbrani od
infekcije. Nalazi se u limunu, pomorandži, koviju, jagodi, malini, borovnici, kupusu,
spanadu, paradajzu, paprici. Dnevne potrebe: od 50mg.
 Vitamin B1 (tiamin, aneurin) – učestvuje u metabolizmu proteina i ugljenih-hidrata,
kao i u sintezi acetil-holina, a samim tim i u prenosu impulsa kroz sinapse. Izvori:
džigerica, bubreg, pšenica, pirinač, pasulj, grašak, ima ga manje i u mleku, žumacu,
krompiru i orasima. Dnevne potrebe: 1-2mg.
 Vitamin B2 (riboflavin) – učestvuje u sintezi glikogena. Izvori: mleko, jaja, džigerica,
bubreg, kelj, kvasac, riba, spanad. Dnevne potrebe: 2-3mg.
 Vitamin B3 (PP factor, nijacin, nikotinska kiselina) – učestvuje u metabolizmu masti i
ugljenih-hidrata, kao i u delijskom disanju. Nalazi se u džigerici, bubregu, ribi,
žitaricama, siru, krompiru, mleku. Dnevne potrebe: 4-6mg.
 Vitamin B5 (pantotenska kiselina) – učestvuje u svim metaboličkim procesima
stvaranja energije. Nalazi se u džigerici, mesu, žumacu, spanadu, krompiru, kupusu,
mleku.
 Vitamin B6 (piridoksin) – učestvuje u metabolizmu belančevina, masti i ugljenih-
hidrata. Nalazi se u džigerici, mesu, jajima, mleku, žitaricama, kvascu, mahunastom
povrdu. Dnevne potrebe: 0,4mg.
 Vitamin B8 (biotin, vitamin H) – neophodan je za razvoj kože i dlaka. Izvori: džigerica,
bubreg, jaja, mleko.
 Vitamin B9 (folna kiselina) – učestvuje u sintezi DNK. Nalazi se u zelenoj salati,
spanadu, kupusu, limunu, banani, dinji, džigerici, bubregu, kvascu, pečurkama, pšenici.
 Vitamin B12 (kobalamin) – učestvuje u sintezi DNK; reguliše brzinu rasta delija i
sprečava anemiju. Nalazi se u džigerici, jajima, mleku, siru, morskoj ribi. Dnevne
potrebe: 2-5 mikrograma.