VARENJE I

APSORPCIJA
HRANLJIVIH
MATERIJA

Svetlana Stanii

Varenje predstavlja sloen

proces mehanike i
hemijske obrade hrane do
stvaranja himusa iz kojeg
organizam apsorbuje
nutritivne materije.
ta je himus?

ta regulie proces varenja?

centralni nervni sistem
hormoni
lokalne regulatorne materije

Himus je smea hrane sa

tenostima
gastrointestinalnog
sistema.

Kako hormoni utiu na proces varenja?

Hormoni su dostupni skoro svim
elijama u telu, ali na njihovu
promenu koncentracije reaguju samo
one elije koje imaju specijalizovane
receptore za specifine hormone.
Npr.

POVEAN UNOS MASTI I PROTEINA

HOLECISTOKININ
PANKREAS POVEANA KOLIINA
ENZIMA KOJA RAZLAE PROTEINE
ELUDAC INHIBIRA POKRETE ELUCA
UNA KESA KONTRAKCIJE
OSLOBAAJU U
ILI KISELI HIMUS IZ ELUCA TANKO CREVO
SEKRETIN
PANKREAS BIKARBONATI U
DUODENUMU

ime varenje zapoinje u organizmu?

Mehanika obrada hrane je

nespecifina i obuhvata :
vakanje
gutanje
meanje hrane u elucu
meanje i potiskivanje hrane
u tankom crevu
meanje i potiskivanje hrane
u debelom crevu

Da li se crevni sadraj
pokree zahvaljujui gravitaciji?

Digestivni trakt celom duinom u

svom sastavu ima miinu opnu
koja omoguava pokretanje
himusa, ali i njegovo bolje meanje
sa crevnim sokovima.

Kako se hrana jo obrauje osim mehaniki?

Hemijska obrada hrane predstavlja

hidrolitiko usitnjavanje hrane
enzimima specifinim za svaku
vrstu hranljivih materija.
Apsorpcija hranljivih materija je
proces preuzimanja konanih
proizvoda varenja od strane
sluznice.

Koliko nutricijenasa moe

da apsorbuje na organizam?

Ljudski gastrointestinalni
sistem je sposoban
da dnevno apsorbuje :
NEKOLIKO KG UGLJENIH
HIDRATA
0.5-1 KG MASTI
20 L TENOSTI

Povrina creva kad bi se

razvili svi nabori vidljivi
okom i mikroskopom bi
obuhvatila teniski teren
ili 250 m2.

Koliko onda nutricijenasa

na organizam upije dnevno?

NEKOLIKO STOTINA GRAMA

UGLJENIH HIDRATA
50-100 G AMINOKISELINA
100 G MASTI
7-8 L TENOSTI
Enterociti, ili elije sluznice
creva poto se nau na
povrini, posle probijanja iz
lezdanih kripti, otpadaju u
lumen creva posle 72 sata.

U kojim organima dolazi do

apsorpcije nutricijenasa?
eludac apsorpcija
samo visoko
liposolubilnih materijanpr alkohol,
acetilsalicilna kiselina
Tanko crevo apsorpcija
oko 6.5 do 7.5 l tenosti
dnevno (dnevni unos 1.5
+ 7 l sekretovanih
sokova), ugljenih hidrata,
masti i aminokiselina
Debelo crevo resorpcija
ostatka vode i elektrolita

KOJE ORGANE PREPOZNAJE NA MODELU?

Najvei obim apsorpcije hranljivih

materija se odvija kroz
sluznicu:
a. eluca
b. jednjaka
c. tankog creva
d. debelog creva
Apsorpcija hranljivih materija se
odvija kroz sluznicu:
a. usta, jednjaka, eluca, jetre,
tankog i debelog creva
b. usta, jednjaka, eluca, tankog i
debelog creva
c. jednjaka, eluca, tankog i
debelog creva
d. eluca, tankog creva i debelog
creva

Kako materije prolaze kroz zid

creva?

AKTIVNI TRANSPORT je apsorpcija

materija koja ukljuuje utroak energije,
jer se materija prenosi suprotno
gradijentu koncentracije:
Proteini koji se nalaze u membrani rade kao
pumpe koje uvlae materiju, pri tome
razlaui ATP.
Najbolje prouena je Na,K pumpa koja
ispumpava Na+ iz elije, a upumpava
+ u eliju.
PASIVNI TRANSPORT
Difuzija je prolazak sitnih molekula,
uglavnom gasova kroz membranu, koji
se rastvaraju u mastima, ime se ne
troi energija, jer je u pravcu gradijenta
koncentracije.
npr. kiseonik u pluima
Olakana difuzija je za razliku od difuzije,
prolazak krupnijih molekula, koji se ne
rastvaraju u mastima pa moraju proi uz
pomo molekula nosaa.
npr. glukoza u crevima

Koji jo poremeaji mogu dovesti

do malnutricije osim
neodgovarajueg unosa?

Nesposobnost organizma da razloi hranu

Nesposobnost organizma da preuzme materije
Ubrzana ekskrecija
Bolesti ili fizioloko stanje koje poveava
potrebe organizma.

VARENJE UGLJENIH HIDRATA

U sastav hrane ulaze:
u veoj meri : skrob, saharoza i
laktoza, od nesvarljivih celuloza
u manjoj meri : glikogen, pektini,
dekstrini
Varenje zapoinje u usnoj duplji,
gde se svari 3-5 % skroba,
nastavlja se u elucu 30-40 %.
Ostatak varenja se odvija u
tankom crevu pod dejstvom
pankreasnog enzima amilaze i
crevnih enzima saharaze,
maltaze, laktaze, alfa
dekstrinaze i trehalaze.

Koji enzimi uestvuju u razlaganju

ugljenih hidrata?
PTIJALIN ( alfa amilaza ) u usnoj duplji
PANKREASNA AMILAZA u tankom
crevu
ALFA DEKSTRINAZA u tankom crevu
SKROB

DEKSTRINI

MALTOZA

LAKTAZA u tankom crevu

LAKTOZA

GALAKTOZA + GLUKOZA

SAHAROZA

GLUKOZA + FRUKTOZA

SAHARAZA u tankom crevu

MALTAZA u tankom crevu
MALTOZA

2 MOLEKULA GLUKOZE

TREHALAZA u tankom crevu

TREHALOZA

2 MOLEKULA GLUKOZE

Objasni varenje i apsorpciju ugljenih hidrata na

slici

Varenje ugljenih hidrata

poinje u:
a. ustima
b. jednjaku
c. elucu
d. tankom crevu
Varenje ugljenih hidrata se
odvija u:
a. ustima, jednjaku, elucu,
tankom crevu i debelom
crevu
b. ustima, jednjaku, elucu i
tankom crevu
c. ustima, jednjaku i elucu
d. ustima i elucu

Ptijalin (alfa-amilaza) je enzim za

varenje:
a. ugljenih hidrata
b. masti
c. belanevina
d. svi navedeni odgovori su tani
Ptijalin (alfa-amilaza) razlae:
a. disaharide do monosaharida
b. oligosaharide do monosaharida
c. skrob do monosaharida
d. skrob do maltoze i alfa-graninih
dekstrina
Aktivnost ptijalina se zavrava u:
a. ustima
b. jednjaku
c. elucu
d. tankom crevu

Trehaloza je vrsta
disaharida koji se nalazi
u bakterijama, algama,
peurkama i insektima.
S obzirom na
zanemarljiv unos u
ishrani postojanje
enzima trehalaze
verovatno ukazuje na
ishranu praoveka koja
je obilovala ovim
vrstama hrane.

Laktaza, enzim za razlaganje

mlenog eera se proizvodi u
najveoj meri od stadijuma
odojeta do 4 godine starosti.
Posle toga kod veine populacije
njegova aktivnost opada na 10 % ,
osim kod ljudi u severnim
krajevima. Kod Eskima je najee
nema.
Najee ipak, nedostaje enzim
saharaza.
Nedostatak ovih enzima
nadoknauje se tabletama.

Koji eer
se zove
krvni eer?
Ugljeni hidrati
se u tankom
crevu
resorbuju u
obliku
monosaharida
: glukoze,
galaktoze i
fruktoze.

Ve u crevnom tkivu
galaktoza i fruktoza se
konvertuju u glukozu, koja
predstavlja osnovni
ugljenohidratni

Pankreasna amilaza je enzim za

varenje:
a. ugljenih hidrata
b. masti
c. belanevina
d. svi navedeni odgovori su tani

Optimalni pH za dejstvo pankreasne amilaze

je:
a. 4-5
b. 5-6
c. 6-7
d. 7-8

Pankreasna amilaza razlae:

a. disaharide do monosaharida
b. oligosaharide do monosaharida
c. skrob do monosaharida
d. skrob do maltoze i alfa-graninih
dekstrina

Varenje ugljenih hidrata se zavrava u:

a. jednjaku
b. elucu
c. tankom crevu
d. debelom crevu

Aktivnost pankreasne amilaze se

zavrava u:
a. jednjaku
b. elucu
c. tankom crevu
d. debelom crevu

Enzimi koji razlau disaharide do

monosaharida se stvaraju u:
a. pljuvanim lezdama
b. pankreasu
c. jetri
d. crevnom epitelu

Kako je glukoza uskladitena kod biljaka, oveka ili

ivotinja?

MITOVI O ISHRANI...

DIJETA BEZ MASTI SU NAJBOLJE ZA MRAVLJENJE.

Istina : skoro treina kalorija treba da potie od masti.
IZGLADNJIVANJE VODI BRZOM GUBITKU MASE.
Istina: Izgladnjivanje vodi brzom gubitku i masti i miia, usporavanju metabolizma i snienju energetskih potreba.
KASNA VEERA VIE GOJI.
Istina: Ukupna koliina kalorija na dnevnom nivou je presudna.
BEZMASNO MLEKO IMA MANJE KALCIJUMA.
Istina: Bezmasno mleko ima jednako kalcijuma, jer je kalcijum rastvoren u vodi a ne u masti.
VEGETARIJANCI IMAJU MANJE MIINOG TKIVA.
Istina: Dobrom kombinacijom povra vegetarijanci unose dovoljno esencijalnih aminokiselina.
LJUDI KOJI PRESTANU DA PUE SE ODMAH UGOJE.
Istina: Nikotin ubrzava metabolizam ali u veoma maloj meri.

VARENJE LIPIDA
U sastav hrane ulaze:
u veoj meri : trigliceridi
u manjoj meri : fosfolipidi,
holesterol, estri holesterola.
Varenje zapoinje u elucu
pod dejstvom eludane
lipaze. Nastavak varenja se
odvija u tankom crevu pod
dejstvom pankreasne (u
manjoj meri) i crevne lipaze,
holesterol esteraze i
fosfolipaze A2.

Koji enzimi razlau masti ?

ELUDANA LIPAZA u elucu
Trigliceridi sa kratkolananim masnim kiselina
monogliceridi

PANKREASNA LIPAZA u tankom crevu

CREVNA LIPAZA u tankom crevu
Ostali trigliceridi
masne kiseline
+glicerol
HOLESTEROL ESTERAZA u tankom
crevu
Holesterolni estri holesterol +masne
kiseline
FOSFOLIPAZA A2 u tankom crevu
Fosfolipidi
masne kiseline +
glicerol + fosfatni deo

Opii proces varenja masti prikazan na slici

Da li su dovoljni enzimi ?

U procesu emulgovanja
masti i njihovog
grupisanja u sitne
kapljice, zvane MICELE,
to ih ini dostupnim za
delovanje hidrolitinih
enzima, najveu ulogu
imaju une soli.
u se skladiti u unoj
kesici luenjem iz jetre i
zajedno sa pankreasnim
enzimima se kroz isti
odvodni kanal sprovodi do
tankog creva nakon
uzimanja hrane.

Emulgacija masti se vri pod

dejstvom sekreta koji se stvara
u:
a. pljuvanim lezdama
b. pankreasu
c. jetri
d. crevnom epitelu
Emulgacija masti je proces koji
predstavlja:
a. razlaganje triglicerida do masnih
kiselina i monoglicerida
b. razlaganje estara holesterola do
slobodnog holesterola i masnih
kiselina
c. razlaganje estara fosfolipida do
slobodnih fosfolipida i masnih
kiselina
d. usitnjavanje masnih kapljica
Emulgaciju masti omoguavaju:
a. une boje
b. une soli
c. masne kiseline koje se nalaze u
ui

Koje jo emulzije zna?

Varenje masti se odvija u:
a. ustima, jednjaku, elucu, tankom
crevu i debelom crevu
b. ustima, jednjaku, elucu i tankom
crevu
c. ustima, jednjaku i elucu
d. elucu i tankom crevu
Enzimi za varenje masti se stvaraju u:
a. pljuvanim lezdama
b. pankreasu i crevnom epitelu
c. jetri
d. unoj kesi
Pankreasna lipaza je enzim za
varenje:
a. ugljenih hidrata
b. masti
c. belanevina
d. svi navedeni odgovori su tani

Kako se masti prenose u krvi?

Apsorpcija masti se
vri u tankom crevu
gde zavrni produkti
varenja prolaze u
limfne sudove i dalje
u cirkulaciju, u obliku
LIPOPROTEINA, gde
su zbog svoje
nerastvorljivosti u
vodi spakovane sa
proteinima.

Mnogi lekovi i toksine materije su

lipofilne,
pa istovremenim unosom daju
izraeniji efekat, npr DDT pesticid

TA SU TO
LIPOPROTEINI?
Lipoproteini su tvorevine sainjene od
masti i proteina.
Postoje 5 klasa lipoproteina:
Hilomikroni, koji nose 80-90%
triglicerida iz tankog creva, nakon
apsorpcije, u elije,
VDLD, bogat trigliceridima, stvoren u
jetri, predaje trigliceride tkivima,
nakon ega postaje
LDL, bogat holesterolom, uzronik
ateroskleroze, ili
IDL, lipoprotein srednje gustine
HDL, bogat proteinskom
komponentom sakuplja holesterol iz
elija i prenosi ga u jetru.

ATEROSKLEROZA
Ateroskleroza je najrasprostranjenija
bolest modernog sveta.
Poseban problem je to se simptomi
angine pektoris, bolesti koja
obuhvata promene na krvnim
sudovima srca meaju sa
prejedanjem, poveanom
eludanom kiselinom.
Zato treba obratiti posebnu panju
na simptome kao to su:
-peenje, arenje i stezanje iza
grudne kosti,
-radijacija bola u levu ruku i vratni
predeo (razlog za prvobitni naziv
angina).
Razvoj bolesti poinje od mladosti, a
ene generalno obolevaju 10
godina kasnije od mukaraca, pri
emu je odnos 2:1 u korist
mukaraca.

TA JE
ATEROSKLEROZA?
95% sranih udara uzrokovano je potpunim ili
deliminim zaepljenjem arterija koje ishranjuju
srani mii, koje se javlja na mestu nailaska
tromba (ali i masti idr) na mesto gde je arterija
suenog lumena zbog ateroskleroze.
Zid krvnog suda biva poetno oteen, to je
posledica raznih faktora, kao to su puenje,
dijabetes, hipertenzija, LDL povean, visok
krvni pritisak, bakterijske i virusne infekcije. U
procesu reparacije oteenja dolazi do
nagomilavanja masnih naslaga u zidu, ime
poinje razvoj ateroskleroze.
Ateroskleroza je generalizovan proces, koji
obuhvata sve krvne sudove, ali su njene
posledice na arterijama mozga i srca
najdrastinije.
U sledeoj fazi bolesti zid krvnog suda postaje
rigidan, ime se smanjuje njegov elastian
odgovor na promenu krvnog pritiska.

Koji su faktori rizika za

aterosklerozu?
Najznaajniji su sledei:
Ukupni krvni holesterol >200-240
mg/dl krvi, a LDL >130-160 mg/dl
Puenje, a naroito u kombinaciji sa
oralnim kontraceptivima
Hipertenzija, sa sistolnim >140 i
dijastolnim >90 mm Hg
Dijabetes, zbog poveane sinteze
holesterola u jetri i LDL u krvi.
Ostali faktori su: HDL < 40 mg/dl krvi,
godine (45-55, zavisno od pola),
genetika, gojaznost, neaktivnost
(vebanje poveava elastinost krvnih
sudova i troi masti).
Po istraivanjima i nedovoljan unos
vitamina B6, folata i B12 vodi
smanjenju homocisteina u krvi, to
oteuje zidove k. sudova.

Koje su dve najznaajnije vrste

lipoproteina koje se odreuju testovima?

Pankreasna lipaza:
a. razlae trigliceride do
masnih kiselina i
monoglicerida
b. razlae estre holesterola
do slobodnog holesterola
i masnih kiselina
c. razlae estre fosfolipida
do slobodnih fosfolipida i
masnih kiselina
d. usitnjava masne kapljice
Optimalni pH za dejstvo
pankreasne lipaze je:
a. 4-5
b. 5-6
c. 6-7
d. 7-8
Varenje masti se zavrava
u:
a. jednjaku
b. elucu
c. tankom crevu

VARENJE PROTEINA
Proteini se u hrani
nalaze u obliku
lanaca aminokiselina
i varenje predstavlja
kidanje veza i
skraivanje lanaca
kako bi se u crevima
preuzimale putem
aktivnog transporta
kroz endotel.

U elucu se svari svega 10-20% prote

ta se dobija razgradnjom proteina?

PEPSIN lui ga sluznica eluca, a aktivira ga niska pH vrednost

dobio ime po grkoj rei pepsis, to znai varenje. Razlae kolagen.
TRIPSIN, HIMOTRIPSIN, ELASTAZA, KARBOKSIPEPTIDAZA A I B ,
pankreasni enzimi koji deluju u crevima. Razlau proteine na male
polipeptide.
PEPTIDAZE, lui ih sluznica tankog creva. Razlau peptide na
aminokiseline.

Opii varenje proteina prikazano na slici

Varenje proteina poinje u:

a. jednjaku
b. elucu
c. tankom crevu
d. debelom crevu
Varenje proteina se odvija u:
a. ustima, jednjaku, elucu, tankom
crevu i debelom crevu
b. ustima, jednjaku, elucu i tankom
crevu
c. ustima, jednjaku i elucu
d. elucu i tankom crevu
Varenje proteina se zavrava u:
a. jednjaku
b. elucu
c. tankom crevu
d. debelom crevu

Pepsin:
a. razlae kolagen u elucu
b. razlae kolagen u tankom crevu
c. razlae proteine do malih
polipeptida
d. odvaja po dve aminokiseline sa
kraja polipeptida
Enzimi za varenje proteina se
stvaraju u:
a. pljuvanim lezdama i pankreasu
b. elucu, pankreasu i crevnom
epitelu
c. jetri i pankreasu
d. jetri i unoj kesi
Pepsin je enzim za varenje:
a. ugljenih hidrata
b. masti
c. belanevina
d. svi navedeni odgovori su tani
Pepsin se stvara u:
a. pljuvanim lezdama

Da li se za apsorpciju aminokiselina troi energija?

Produkti razlaganja proteina,

aminokiseline, se u tankom
crevu apsorbuju uz utroak
energije.
Sve hidrofilne materije idu
portalnom venom u jetru, a
sve hidrofobne materije idu u
limfatini sistem i ductus
thoracicus direktno u srce. To
je vano zbog uzimanja
nekih lekova.

Tripsin i himotripsin:
a. razlau kolagen u elucu
b. razlau kolagen u tankom crevu
c. razlau proteine do malih polipeptida
d. odvajaju po dve aminokiseline sa kraja polipeptida
Optimalni pH za dejstvo tripsina i himotripsina je:
a. 4-5
b. 5-6
c. 6-7
d. 7-8
Enzimi koji razlau peptide do pojedinanih aminokiselina
se stvaraju u:
a. elucu
b. pankreasu
c. jetri
d. crevnom epitelu

Optimalni pH za dejstvo
pepsina je:
a. 2-3
b. 3-4
c. 4-5
d. 5-6
Tripsin i himotripsin su enzimi
za varenje:
a. ugljenih hidrata
b. masti
c. belanevina
d. svi navedeni odgovori su
tani
Tripsin i himotripsin se
stvaraju u:
a. pljuvanim lezdama
b. elucu
c. jetri
d. pankreasu

Koja je uloga najvee lezde u

ljudskom organizmu?

Detoksikuje endogene i
egzogene toksine, alkohol i
drogu
Sintetie proteine krvi i
neesencijalne aminokiseline
Deponuje esencijalne
nutricijense i lipofilne
vitamine
Stvara ureu iz amonijaka
Konvertuje eere u masti
kako bi se deponovali u
drugim delovima tela
Lui u

Koja lezda ima znaajnu ulogu u varenju?

Pankreas je lezda sa
kombinovanom, egzokrinom i
endokrinom funkcijom :
EGZOKRINA funkcija
podrazumeva luenje digestivnih
enzima, oko 1l dnevno kroz kanal
koji je zajedniki sa unom
kesom u duodenum
ENDOKRINA funkcija
podrazumeva luenje enzima koji
utiu na metabolizam ugljenih
hidrata, iz elija Langerhansovih
ostrvaca

Kako pankreas
utie na
koncentraciju
glukoze u krvi?

Glukagon i insulin
su dva hormona
kojima pankreas
regulie
nivo eera u krvi.

KAKO PANKREAS PRI LUENJU ENZIMA NE SVARI SAM SEBE ?

Enzime za varenje u neaktivnom

obliku i bikarbonatni rastvor,
od 1-3 l dnevno, elije pakuju
u vakuole zajedno sa
inhibitornim faktorima koji
spreavaju aktivaciju enzima
u pankreasu i njegovu
autolizu.
Poto izlui neaktivne forme
enzima u tanko crevo zajedno
sa inhibitorima, aktivatori
tripsinogena poreklom iz
sluznice poinju da deluju a
inhibitori bivaju neutralisani.
Faktori kao alkohol, uni kamen
i droga mogu dovesti do
greki u mehanizmu
samoodbrane i autolize
pankreasa praene okom i
nekad letalnim ishodom.

ELUDANA KISELINA

eludana kiselina, poreklom od

parijetalnih elija, HCl razvija
pH 2. To je dovoljno da izazove
opekotine po koi a
neophodno je za :
-aktivaciju pepsinogena
-koagulaciju proteina
-unitavanje bakterija
U isto vreme mukozne elije
eluca pod uticajem
prostaglandina, lue sluz koja
stvara zatitnu barijeru za
sluzokou.
Neki lekovi (aspirin, brufen) ili
alkohol, spreavaju luenje
prostaglandina i tako smanjuju
debljinu mukoznog sloja i
izazivaju gastritis i ulkus.

Obrnuto, atrofija eludane sluznice

vodi
nedostatku kiseline i zbog
nedostatka vitamina B12 - anemiji.

ZATO ANOREKSINA DECA IMAJU VELIKI STOMAK ?

Da bi voda kao glavni sastojak

krvi, ostala u okviru krvnih
sudova, jetra stvara proteine
krvi - albumine koji odravaju
osmotski pritisak u krvnim
sudovima. U organizmima
koji su izloeni dugoronom
izgladnjivanju jetra nema
dovoljno raspoloivih
aminokiselina i ne stvara
albumine u dovoljnoj meri.
Odmah nakon apsorpcije
vode u crevima, voda na putu
kroz venu portu curi kroz
zidove krvnih sudova u
trbunu duplju. Ova vrsta
pothranjenosti poznata je kao

Podseanje na pojam
osmotski pritisak

Rastvara tei da razblai koncentrovan

rastvor.
Albumini zadravaju vodu u krvnim
sudovima inei krv dovoljno

POTHRANJENOST AFRIKE DECE

KVAIORKOR na jeziku stanovnika Gane znai bolest koju dobije

prvo dete kada se rodi drugo dete. Razvija se kada novoroene
posle godinu dana dojenja pree na ishranu biljkama,
karakteristinu za Afriku. Nedostatak energije, ali pre svega
proteina, daje otok u predelu stomaka, kou bez potkonog tkiva,
sklonost infekcijama, nerazvijenost mozga i promene u svim
organskim sistemima. Od njega mogu oboleti i neki hospitalizovani
bolesnici kada primaju rastvor glukoze, bez proteina u duem
periodu.
MARASMUS je bolest koja nastaje zbog nedostatka i proteina i
energije, a eventualna razlika u odnosu na kvaiorkor moe se
uoiti kao potpuno odsustvo potkonog masnog tkiva, nepostojanje
otoka, i uestalija mentalna retardacija.

KRATAK PREGLED ULOGE DELOVA SISTEMA ZA

VARENJE
USNA DUPLJA
-vakanje, mrvljenje hrane
-formiranje bolusa sa pljuvakom
-dejstvo ptijalina ili alfa amilaze
JEDNJAK
-sprovodi hranu do eluca

 ELUDAC
-rezervoar hrane
-luenje HCl, pepsina, mucina,
intrinsic faktora
-poinje varenje eera,
proteina, masti
-alkohol, voda, neki lekovi se apsorbuju
Iz eluca u duodenum prelazi hrana
koja je kaaste konzistencije.

JETRA
-lui u
-metabolie
hranljive
materije
-deponuje
nutricijense

 PANKREAS
-lui insulin i glukagon
-lui proteaze, lipaze i amilazu
TANKO CREVO
-stimulie hormonima pankreas,
unu kesu i sopstvene enzime
-lui peptidaze i disaharidaze
-apsorbuje sve hranljive materije
DEBELO CREVO
-apsorbuje Na, vodu i vitamin K
-flora creva produkuje vitamin K

HVALA NA PANJI