ciklus 3

[ta se de{ava sa hranom

koju jedemo?

Slika 1

Hrana je osnovna potreba svakog `ivog organizma. Qudska ishrana, kao izuzetna interdisciplinarna tema, istovremeno ima pojedina~nu i grupnu dimenziju, zato {to svako dete, svaka porodica, svako dru{tvo ima specijalan stav u
odnosu na ishranu. Time je i davawe nau~nog odgovora na gorwe pitawe interesantno za svaku kulturu, a u vezi je i sa obrazovawem i zdravqem. Predlog
koji se ovde nudi nema pretenziju da postane model. On sugeri{e na~in na koji
istra`ivawe mo`e biti vo|eno tokom li~nog istra`ivawa samokontrolom
ili u grupi, uz sintezu koju formira celo odeqewe. Integri{e objektivna transferzalna saznawa: vladawe jezikom usmeno-pismeno-slikom, tra`ewe literature, argumentacija, konfrontacija znawa koja elaboriraju deca iz prihva}enih i publikovanih znawa.
Osim literature, uz ovaj tekst dat po temama, na}i }ete i dokumenta u formi
slika, video filmova i CD-ROM-ova koji su podeqeni u~enicima.

[ta se de{ava sa hranom koju jedemo?

43

Mesto u programima
U ciklusu 1: aktivnosti otkrivene ~ulima, kulinarska iskustva mogu navesti na skup konstatacija i pitawa o ishrani. [ta mogu, a {ta ne mogu da jedem? [ta volim, a {ta ne volim da
jedem? Kako dolazi do povra}awa? [ta daje snagu? U~enici su nau~ili da pripremaju
jednostavnija jela; razlikuju ukuse: slatko, slano, kiselo, gorko. Ponekad im se ve} desilo da
posle nekontrolisanog gutawa nekog predmeta (ko{tica vi{we, plasti~na kuglica) opaze da
se ona izbacuje preko izmeta. Poznato je da se mala deca mogu zagu{iti kada progutaju kikiriki
okrenut popre~no.
U ciklusu 2: razmatra se dijeta, higijena ishrane i zuba. [ta je dobro jesti? Kako dobro
jesti? ^emu slu`e zubi? U~enici otkrivaju da u wihovoj porodici ili u {koli neki qudi
imaju specijalan re`im ishrane iz zdravstvenih razloga (ne podnose neke supstancije, moraju
da oslabe), iz estetskih razloga, ili zbog intenzivne sportske aktivnosti.
U ciklusu 3: produbqeno istra`ivawe u vezi s potrebama za hranom vodi do otkri}a op{te
organizacije digestivnog aparata i wegove uloge u ishrani. Zdravstveno obrazovawe ima
nau~nu osnovu.
Izvod iz primewenih dokumenata

Izvod iz programa
Qudsko telo
i zdravstveno obrazovawe
Najosnovnije razmatrawe
funkcija ishrane (varewe,
disawe i cirkulacija).

Specifi~ne sposobnosti

Komentari

Sposobnost da se shvate
put i transformacija hrane
u digestivnim organima i
wen prelazak u krv.
Sposobnost za kori{}ewe
raznih dokumenata
(radiografija, kwige,
multimedija).

Odabrati funkcionalan pristup,

polaze}i od pitawa: [ta se
de{ava u tvom telu sa onim {to
si popio, {to si pojeo, s
vazduhom koji udi{e{?, da bi se
uspostavila veza izme|u
razli~itih funkcija (disawe,
varewe malih delova koji mogu
da pro|u kroz jedwak, a uneti su u
sve organe tela ~ime se omogu}uje
wihovo funkcionisawe).

U starijim razredima izu~avaju se stadijumi hemijskih aspekata transformacije hrane, kao i

koncepti rastvorqivosti i difuzije.
U sredwoj {koli se izu~avaju pojmovi povr{inske razmene, hemijskih reakcija i metabolizma
u interakciji s konceptom energije.
Kori{}eni koncepti, konstrukcija
pojmova

Prvi nivo

Drugi nivo

Put hrane

2. ciklus

3. ciklus

Mehani~ka transformacija hrane

2. ciklus

3. ciklus

Hemijska transformacija hrane

3. ciklus (podse}awe) stariji razredi, sredwa {kola

Funkcije enzima za varewe

44

sredwa {kola

Rastvarawe hrane

3. ciklus

stariji razredi

Difuzija kroz membranu

3. ciklus

stariji razredi

Prelazak hrane u krv (krvotok)

3. ciklus

stariji razredi, sredwa {kola

Predavawe nauka u {koli ciklus 1, 2 i 3

Mogu}a obrada teme

Prethodni ~as o ishrani mo`e biti uvod u temu
Po~etno pitawe

Aktivnosti koje
vode u~enici

Jezi~ke
aktivnosti

Organizacija
odeqewa

Saznawa, znawa
i ve{tine

^as 1.

Kuda prolaze
voda i hleb?

Prihvatawe i
konfrontacija
predstava

Crte`i,
pismeno,
usmeno.

Pojedina~no,
po dvoje i celo
odeqewe.

Komunikacija
pomo}u teksta,
{ema i govora.

^as 2.

[ta ose}amo kada Posmatrawe

jedemo?
sebe, rad na
dokumentima.

Usmeno, pismeno Po dvoje,

pojedina~no.
(izve{taj)
{ematizacije.

Posmatrati,
napraviti crte`
o posmatrawu.

^as 3.

[ta se de{ava
kada gutamo?

Usmeno, crte`
(plan).

Grupe.

Manipulacija,
razmi{qawe.

^as 4.

Posmatrawe
Kako
`ivotiwa.
funkcioni{u
organi za varewe?

Pismeno
(izve{taj o
posmatrawima),
usmeno (pitawa
tokom disekcije).

Celo odeqewe
(disekcija),
pojedina~no
(izve{taj).

Posmatrawe,
razmi{qawe.

^as 5.

[ta se de{ava sa Tra`ewe literahranom u telu?

ture, sinteza.

^itawe, pisawe i Po dvoje, celo

razgovor.
odeqewe.

Tra`ewe
informacija:
biblioteka,
dokumentacioni
centar,
internet.

Crte`, pisawe.

Preispitati
znawa ste~ena u
okviru teme.

^as 6.

Konstruisawe
makete.

Evaluacija.

Pojedina~no.

Uvod i po~etna diskusija o ishrani

O hrani
Postoje brojni na~ini za uvod u temu o hrani. Mogu}e je po~eti od uloge
porodice u vezi sa ishranom ili predlo`iti svakom u~eniku da iznese svoje
mi{qewe o pitawu hrane. Zapa`amo da ne jedemo svakog trenutka. Dru{tvena
dimenzija susreta tokom obeda ima posebno mesto u nauci o ishrani: mo`emo se
zapitati o posledicama grickawa noktiju ili uzimawa sode. Dok gojaznost
preti sve ve}em broju qudi, lo{a ishrana preti brojnim zemqama.
Neka pitawa koja su u~enici postavili svojim drugovima tokom diskusije su
napisana na tabli; ona treba da podstaknu daqa pojedina~na razmi{qawa. Svaki
u~enik pismeno odgovara u svom delu sveske za eksperimente i upotrebqava te
bele{ke za u~e{}e u razmeni mi{qewa koja sledi. Evo nekoliko mogu}ih pitawa
koja je zabele`io nastavnik.
[ta najvi{e voli{ da jede{?
[ta ne voli{?
Koja hrana ti daje snagu?
[ta ne voli{, ali treba da jede{? Za{to?
[ta se de{ava kada ne jedemo?

[ta se de{ava sa hranom koju jedemo?

45

Diskusija i pitawa
U nastavku navodimo nekoliko ise~aka iz sveske za eksperimente u~enika CM2.

Slika 2. Izvod iz sveske za eksperimente

Pojedina~na gledi{ta:
Izvod iz sveske (L): Koja hrana daje snagu? Mislim da zeleno povr}e daje snagu
jer ima mnogo kalcijuma i vitamina, zato treba jesti dosta povr}a.
Izvodi iz sveske (R): Hrana koja daje snagu je kivi jer ima vitamine. Tako|e
mislim da i spana} daje snagu. Supa tako|e mora da daje snagu jer u woj ima
mnogo povr}a. Volim bombone s vo}em i mentom. Ono {to ne volim a daje snagu
je spana}.
Izvod iz sveske (A): Namirnice koje daju snagu su: kivi, jabuke i drugo vo}e i
cerealije. Cerealije su dobre za probavu, ali ja ih ne volim.

Slika 3

Izve{taj o diskusiji koju su vodila ~etiri u~enika.

U~enici imaju isto mi{qewe o ishrani. Nasuprot tome, u ovom stadijumu re~
sila ne predstavqa ni{ta precizno i nema nikakve veze sa nau~nim konceptom sile. Ona }e postepeno biti zamewena re~ju energija. Na tom uzrastu,
u~enici misle da vitamini i kalcijum daju snagu, kako se ~esto prikazuje u
reklamama. Upravo su to namirnice koje ne vole da jedu, a koje, zamislite, daju
snagu... Nesumwivo, to je jedan od argumenata koji upotrebqavaju roditeqi da
bi ih naveli da pojedu ono {to ne vole.
Po zavr{etku diskusije name}e se pitawe: Kako namirnice koje pojedemo mogu
dati snagu telu i omogu}iti mu da raste?
Nastavnik mo`e predlo`iti u~enicima da odu i pitaju sportiste (ako je neki
klub blizu {kole) ili u medicinsku {kolu, ili pak da na|u u kwizi {ta treba
jesti i piti pre i tokom takmi~ewa da bi se dobila energija. Razgovor s kuvarima
u {kolskom restoranu tako|e mo`e biti od velike koristi.
Ova diskusija mo`e dota}i vi{e oblasti i imati vi{e pravaca. Ove oblasti
su ve} razmatrane u 2. ciklusu, a mogu biti produbqene u 3. ciklusu i u starijim
razredima. Oblast koja je daqe razvijena je uglavnom mehani~ka, nasuprot
hemijskoj ili energetskoj koje }e biti obuhva}ene sredwo{kolskim programom. Sadr`e predloge opcionih tema u vezi sa fundamentalnijim temama
kako na{e telo prihvata hranu. To je glavni problem koji treba re{iti.

46

Predavawe nauka u {koli ciklus 1, 2 i 3

^as 1. Kuda odlaze voda i hleb?

Formulisawe problema i prihvatawe po~etnih koncepcija
Nastavnik pre svega utvr|uje da nijedan u~enik nije podvrgnut nekom specijalnom na~inu ishrane. Svakom u~eniku daje hleb i ~a{u vode, neku vrstu
zakuske. Po~iwe diskusija o tome {ta se de{ava sa onim {to su pojeli i
popili: U koji deo tela odlaze voda i hleb? Deli listove hartije na kojima je
nacrtana silueta ~oveka, pored koje pi{e: Nacrtaj put hleba i vode. Napi{i
kako se zovu delovi tela kroz koje prolazi hrana. [ta se de{ava sa hranom u telu?

Zajedni~ka analiza onog {to su u~enici uradili u vezi

s postavqenim pitawem
Suo~avawe u~enika s postavqenim pitawem, za prvu priliku, ostvariti jednostavnim razmewivawem listova izme|u suseda. U po~etku diskusije u~enici }e
upotrebqavati slobodan de~iji re~nik, s re~ima pi{kiti i kakiti. Nastavnik }e odlu~iti kada je pravi momenat da ove pojmove zameni odgovaraju}im
re~ima koje koristi nauka, na primer, urin i izmet, uz maksimalnu opreznost
da bi se izbegle situacije u kojima bi se u~enik mogao osetiti poni`enim.
Nastavnik sakupqa crte`e, klasira ih u vi{e kategorija, ponovo formira
grupe u~enika koji su imali isto mi{qewe o postavqenom problemu i preporu~uje im da naprave veliki plakat na kome }e to prikazati.

Prikupqawe u~eni~kih pitawa i postavqawe hipoteza

U svakoj grupi je odre|en izve{ta~ koji }e pred odeqewem prikazati {ta se, po
wegovom mi{qewu, de{ava sa hranom. Po~iwe diskusija u kojoj svaka grupa
dobija mogu}nost da izla`e i brani svoj stav. Ne tra`i se odmah ta~an odgovor,
nego ono {to bi moglo biti.
Nastavnik zapisuje na tabli ili na plakatu pitawa koja su postavili u~enici
tokom faze razmene i su~eqavawa svojih predstava. To se pospe{uje kori{}ewem videa, grafoskopa, skenera itd.
Ovde predstavqamo nekoliko primera takvih prezentacija (drugi primeri su
dati na CD-rom-u).

Dva ulaza, dve cevi i dva izlaza

Jedan ulaz, jedna cev i jedan

izlaz

Jedan ili dva ulaza, ali bez

izlaza

Slika 4

[ta se de{ava sa hranom koju jedemo?

47

U~enici nisu me|usobno saglasni ili ne znaju slede}e:

Putawa

Transformacija

Promene

Jedan ili dva ulaza?

Jedan ili dva izlaza?
Jedna ili dve cevi?

@elucem?
Kako se odvija varewe?
[ta je varewe?
Kada je varewe lo{e?
[ta je povra}awe?

Dobra i lo{a hrana?

Da li se voda pretvara u urin?
Kako je upotrebqena dobra hrana?
Da li se mozak hrani?
^emu slu`i krv?

^as na kome se su~eqavaju predstave omogu}uje svakom da preispita sopstvene

ideje i da dobije motivaciju da na|e meru i ~vrstu argumentaciju da bi
odgovorio na pitawa koja je istaklo odeqewe.
Prepreke uo~ene tokom ovog su~eqavawa mogu da navedu na vi{estruke aktivnosti, koje predla`u u~enici ili iniciraju nastavnici. Potrebno je izvr{iti
odgovaraju}i izbor, da pristup ne bi bio suvi{e kompleksan i dug. Deo fenomena
u igri mo`e biti evidentiran eksperimentalno ili manipulacijom na maketi.
Preostali deo mo`e biti razmatran tokom kori{}ewa literature. (Druge
mogu}nosti se mogu na}i na CD-rom-u).
Hipoteza koju prihvata odeqewe ovog ~asa bi mogla biti slede}a: Pretpostavqamo da te~nost odlazi u jedan rezervoar za te~nost i pretvara se u urin,
dok ~ista hrana ide drugim putem i pretvara se u izmet. Ona }e biti testirana
tokom slede}eg ~asa.

^as 2. [ta ose}amo kada jedemo?

Istra`ivawa na sopstvenom telu
Nastavnik deli hleb i vodu, kao i po jedno ogledalo za svaku grupu u~enika.
Potrebno je tra`iti razlikovawe ose}aja, naro~ito pri zakqu~ivawu da li
postoje jedna ili dve cevi, jedna za te~nost i jedna za ~vrstu hranu. [ta ose}amo
kada jedemo?
Tokom zajedni~ke pripreme ~asa, nastavnik pita da li je neko od u~enika nekad
gutao popre~no hranu, i kako oni obja{wavaju taj fenomen.
Posmatrawe grla i pipawe vrata tokom gutawa ne omogu}uju da se odgovori na
pitawe, ali se izgleda uo~ava da te~na i ~vrsta hrana ulaze kroz isti otvor.
Kroz taj otvor se unose te~na i ~vrsta hrana. Jednom sa`vakana, ~ak i ~vrsta
hrana postaje neka vrsta ka{e, ni potpuno te~na, ni potpuno ~vrsta. Dakle,
malo je verovatno da postoje dva odvojena puta za te~nu i ~vrstu hranu. (Pogledajte zapa`awa u~enika zabele`ena na CD-rom-u).
Istra`ivawa pomo}u snimaka radiografskih metoda1
Ova faza mo`e biti zamewena ili kompletirana posmatrawem radiografskih
snimaka sistema za varewe koji su dobijeni od lekara ili roditeqa u~enika.
Prikazivawe video filma Put hrane s prethodnim komentarima i odre|enim pitawem treba da orijenti{e posmatrawe.
Evo primera jednog filma iz bolnice. Pacijentu se daje da pojede ka{u koja
zaustavqa X-zrake koji imaju mo} da pro|u kroz qudsko telo. Radiografija je
proces u kome se pacijent izla`e dejstvu takvih zraka koji omogu}uju da se vidi
unutra{wost qudskog tela.
Pretpostavqamo da ka{a ide istim putem kao i hrana. Koja je, dakle, wena
putawa?

1. Opciona faza koja mo`e poslu`iti u me|uetapi na po~etku ~etvrtog ~asa.

48

Predavawe nauka u {koli ciklus 1, 2 i 3

Da bi odgovorili na ovo pitawe, u~enici zaustavqaju film onoliko puta koliko smatraju da im je potrebno da bi formirali tekst i {emu u delu sveske za
eksperimente koji sami ure|uju.
Postoji vi{e na~ina organizovawa diskusija, a ako postoji projektor mo`e se
flomasterima na foliji nacrtati {ema putawe kojom je pro{la ka{a i ostvariti
projekcija na zidu. Ako se poseduje samo televizor ili ra~unar, isti posao mogu
uraditi razli~ite grupe u~enika prislawawem papira na ekran. Vr{i}e se pore|ewa izme|u razli~itih grupa. Objektivno posmatrawe zahteva rad koji dovodi u
pitawe li~ni stav i navodi u~enika da ~e{}e konsultuje literaturu da bi potvrdio ili opovrgao ~iwenice navedene u svesci za eksperimente.
Usmena razmena omogu}uje da se naglasi vi{e eksperimenata koji su u saglasnosti i koji bi mogli biti potvr|eni posle drugog gledawa filma. Na kraju
diskusije u~enici }e u delu sveske namewenom za zajedni~ke zakqu~ke zabele`iti slede}e:
1. gusta ka{a ulazi u grlo; izgleda da se koleba izme|u dva puta, ali se ipak
usmerava ka cevi namewenoj za hranu;
2. silazi kroz tu cev;
3. sti`e u neku vrstu xepa;
4. prolazi kroz neku cev konstantnim kretawem.
Hipoteza prema kojoj se ~vrsta hrana i te~nost ra~vaju u dve cevi nije potvr|ena.
Postoje dve cevi, ali samo kroz jednu ide hrana, bilo da je te~na ili da je ~vrsta.
Prelistavawem literature (na primer, neke enciklopedije) vidi se da je cev
kroz koju prolazi hrana poznata kao jedwak. Xep u koji ulazi hrana je poznat kao
`eludac, a cev kroz koju konstantno prolazi naziva se crevo.
Druga cev koja se nalazi u predwem delu vrata naziva se du{nik. On vodi vazduh
do plu}a. U~enik mo`e da postavi pitawe kako je hrana usmerena prema jedwaku,
a ne prema du{niku, ili pak o situaciji kada do|e do zagu{ewa. Na to pitawe
odgovor se dobija odgovaraju}om modelizacijom datom u prvom delu tre}eg ~asa.

^as 3. [ta se de{ava pri gutawu?

Pravqewe makete2
Maketa je napravqena tako da opona{a funkcije prirodnih ventila, a to su
nep~ani lukovi i grkqanski preklopnik, da bi se razumela raskrsnica respiratornih kanala i kanala za prolazak hrane. Iz tog razloga, nastavnik tra`i
od u~enika da ozna~e deo grla koji se pokre}e tokom gutawa (to je grkqanski preklopnik, koji se postavqa u poziciju koja odgovara zatvarawu grli}a du{nika,
sme{tenog u predwem delu jedwaka) i tokom naglog spre~avawa udisawa kroz nos
(to su nep~ani lukovi, koji se postavqaju tako da razdvoje nozdrve od usta).
Prikaz grla, predlo`en u ovom razmatrawu (ili kori{}ewem neke fototeke),
u~enici kompletiraju pokretnim elementima i wihovim vezivawem, u zavisnosti od postavqene hipoteze. Svako re{ewe koje nije bilo u saglasnosti s direktnim zapa`awima putem posmatrawa ili pomo}u slika na filmu je odba~eno
(pogledati sliku 4).
Putawa kojom ide hrana
Slede}e etape mogu biti oboga}ene dodatnim radiografskim snimcima, koji se
fotokopiraju ili precrtavaju. Re~ je o istra`ivawu elemenata, kori{}ewem
slike, koji bi trebalo da daju odgovor na pitawa o cevima. Film omogu}uje da
se boqe predstave sistem za varewe i wegovo dinami~ko funkcionisawe, a
pogotovu kontrakcije creva. Zaustavqawe slike na filmu ili radiografskom
snimku olak{ava {ematizaciju ili interpretaciju. U~enici tako mogu da uo~e
oblik tankog creva i da to saznawe primene na sva creva i iskoriste kod pove}awa povr{ine kroz koju se vr{i razmena.

2. Opciona faza bi mogla poslu`iti u me|ufazi, na po~etku ~etvrtog ~asa.

[ta se de{ava sa hranom koju jedemo?

49

Nep~ani
lukovi

Grkqanski kapak

Slika 5. Pokretni elementi makete koji se mogu objasniti:

jezik, grkqanski kapak i nep~ani lukovi

Kako se hrana kre}e od usta do kraja creva?

Na ovako postavqeno pitawe dobijaju se od u~enika vrlo razli~iti odgovori.
Naj~e{}i odgovor je da misle da hrana pada usled gravitacije. S ~u|ewem se
konstatuje da je ova hipoteza pogre{na po{to je cev za varewe vi{e puta savijena u krug, a da se i tokom no}i, u horizontalnom polo`aju, tokom spavawa,
varewe nastavqa. Gledawem filma Put hrane uo~ava se da postoje kretawa
koja se mogu i ~uti (kr~awe creva) kada se uvo nasloni na stomak u~enika
suseda. Nove hipoteze mogu biti testirane pomo}u ure|aja opisanog na:
www. inrp.fr/lamap/activites/insights/corps_humain/
www. inrp.fr/lamap/activites/insights/corps_humain/sequences/accueil.html
Problem je predstavqen tako {to je uzeto plasti~no crevo i u wega stavqena
ping-pong loptica. Kako }e loptica pro}i od jednog do drugog kraja creva?

Slika 6

50

Predavawe nauka u {koli ciklus 1, 2 i 3

U~enici, manipuli{u}i, nastoje da simuliraju princip peristaltike, tj.

kontrakcija koje guraju sadr`aj u crevima du` creva.
Modelirawe cevi za varewe
Posmatrawem radiografskog snimka mogu}e je dobiti niz drugih informacija:
proceniti veli~inu `eluca, pore|ewem sa sudom poznate veli~ine;
proceniti du`inu creva, prora~unom na osnovu veli~ine date slike (matemati~ke aktivnosti).
Maketa sistema za varewe konstruisana je uz upotrebu creva za polivawe ili kanapa
du`ine oko deset metara, plasti~ne kese, raznih {ema, etiketa na kojima su
napisani nazivi pojedinih organa sistema za varewe. Ova maketa omogu}uje da se
stekne predstava o veli~ini sistema za varewe. Poma`e da se shvati kako velika
povr{ina za razmenu pospe{uje prelazak hrane u krv. (O ovom }e biti vi{e re~i na
slede}em ~asu.) Maketa ima svoja ograni~ewa: konstantan polupre~nik vrpce, nema
strukture koja se ponavqa, nedostaje veza s krvotokom... Bilo bi zato po`eqno, kada
mogu}nosti dozvoqavaju, i uz neophodne predostro`nosti (pogledati materijal za
~as 4. Posmatrawa, disekcije neke `ivotiwe), ostvariti disekciju zeca ili pileta da bi se stekla predstava o veli~ini, realnom obliku i vezi sistema za varewe s
drugim organima.

[ematizacija sistema za varewe

Podela nekompletnih {ema koje treba dopuniti i ozna~iti omogu}uje u~enicima da zakqu~e ovaj deo izu~avawa, zadr`avaju}i ono {to je su{tinsko.
Tako rekonstruisan sistem za varewe mo`e biti postavqen u op{tiju {emu koja
}e sadr`ati jo{ respiratorni i cirkulatorni sistem.

^as 4. Kako funkcioni{e sistem za varewe?

Posmatrawa na sopstvenom telu
Mo`emo upore|ivati koli~inu hrane koja se unese i koja se izbaci preko izmeta.
Procena reda veli~ine mo`e biti ostvarena upotrebom pribli`nih merewa.
Pomoranxa: 100 g

^a{a vode: 100 g

Tawir testa: 200 g

Supena ka{ika {e}era

ili kocka {e}era: 5 g

Dnevno mokrewe: oko 1 kg kod dece,

a dvostruko vi{e kod odraslih

Dnevni izmet: 200 g

Ovaj tip pore|ewa pokazuje da se ve}i deo hrane ne izbacuje preko urina i izmeta.
Podse}a se na hipoteze o ulozi hrane, pomenute na ~asu 1. One delimi~no daju
odgovor na to pitawe, jer deo hrane slu`i, na primer, za obnavqawe i zamenu kose i
mrtve ko`e (peruti...) koju na{e telo kontinualno proizvodi, kao i za osigurawe
rasta deteta, a drugi deo je iskori{}en pri stvarawu energije tokom disawa. Ostaje
da se sazna kuda hrana prolazi kroz telo da bi ispunila svoju hranqivu ulogu.
N. B. U ovoj temi nisu razmatrani dijetetska uloga hrane i pojam normalne
uhrawenosti. Ovo je va`no za zdravstveno obrazovawe dece, pa }e ovaj deo programa biti razmatran pre ili posle ove teme.

Istra`iti kod ku}e:

Koji se lekovi koriste kod razli~itih te{ko}a s varewem?

Soda bikarbona kod ote`anog varewa.

Lekovi protiv proliva ili mu~nine.
Lekovi ili celulozom bogata hrana kod zatvora.
Ove informacije dobijene u ku}i formiraju svest o va`nosti ishrane. To najboqe
potvr|uje i op{teprihva}ena fraza Prijatno, koja se koristi pre jela.

[ta se de{ava sa hranom koju jedemo?

51

Zapa`awa na disekciranoj `ivotiwi ili na fotografiji

koja prikazuje disekciju3
Hipoteze koje postavqaju deca se znatno boqe proveravaju disekcijom zeca ili
pileta nego posmatrawem filma ili slika.
N. B. Pa`wa! Disekcija ki~mewaka je dozvoqena samo pod strogo utvr|enim
uslovima, iskqu~uje sve divqe sisare, a posebno nije dopu{teno da to rade deca
(regulisano zakonom u svakoj zemqi).
Metod za disekciju `ivotiwa je dobro opisan u delu Qudsko telo (Taymont
Tavernier, Bordas, 1972)4. Neophodan materijal ~ine podloga od plute ili drveta,
rukavice za rad, o{tre makaze, skalpel ili no`, {penadle, {tapi}i (na primer kineski) koji mogu poslu`iti kao kanile, za proveru putawe hrane.
Delikatno vo|ewe ~asa zahteva od nastavnika da podeli u~enike u dve grupe,
tako da se jednoj prikazuje model, a druga pretra`uje literaturu. U~enici
zahtevaju od u~iteqa da se provere hipoteze koje su postavili. Na primer, da se
utvrdi ili opovrgne povezanost izme|u `eluca i creva pomo}u kanile.
Nastavnik raseca stomak kao {to je prikazano na slici 7, od dna karlice do
grudnog ko{a. Ovo omogu}uje da se otvori stomak i da se {penadlama pri~vrsti za
neku podlogu. Prate}i kretawe du` creva, vidi se kako se sud za hranu modifikuje.

Slika 7

Slika 8

Tek uneta hrana se raspore|uje u jedwaku, `elucu (gu{a, zatim `eludac kod pileta). Pratimo je zatim du` tankog, slepog i debelog creva. Za razliku od sistema
za varewe kod sisara, pile ima nesrazmerno veliki `eludac, s jakim mi{i}ima,
koji ~esto sadr`i kamen~i}e da bi se drobila uneta zrna.
Kod zeca su velika creva da bi se lak{e varila trava, posebno u oblasti slepog
creva (na ulazu u debelo crevo). Transformacija suda za hranu od ulaza do izlaza
sistema za varewe vrlo lako se opa`a. Bogatstvo krvnih sudova na zidovima
sistema za varewe tako|e je vrlo uo~qivo.

Zakqu~ak ove etape

Ispituje se odeqewe, kqu~ne re~i se pi{u na tabli, s ciqem da se napravi sinteza.
Nema dobre i lo{e hrane. Neka hrana nije svarqiva i nije zdrobqena (na primer,
biqna vlakna). Druga nije otporna, pa je svedena na vrlo male par~i}e. Eksperiment
koji bi ovo simulirao, upotrebom filtra za kafu, pokazuje da voda sadr`i sitne
~estice, dok najkrupnije ostaju na filtru. Par~e {e}era, ~ak i onog u prahu, ne
prolazi kroz filtar. Nasuprot tome, voda mo`e da rastvori {e}er i tako mu
omogu}i da u celini pro|e. Hrana nije izlo`ena samo mehani~koj nego i hemijskoj
transformaciji, o kojoj }e biti vi{e re~i u starijim razredima. Pitawe o poreklu
slatkog ukusa zalogaja hleba pri du`em `vakawu ili mirisa pri povra}awu mo`e
voditi do uvo|ewa ovog pojma, a da se ne ostvari produbqenije izu~avawe.
3. Fakultativna nastava
4. Konsultovati biblioteku

52

Predavawe nauka u {koli ciklus 1, 2 i 3

^as 5. [ta se de{ava sa hranom u telu?

Ostaje da se re{i vi{e problema: gde se ostvaruje transformacija hrane u telu?
Kako }e uneta hrana biti upotrebqena posle transformacije?
Kori{}ewe literature
Da bi se odgovorilo na pitawa, prethodno primewen pristup (posmatrawe
`ivog bi}a i fotografija u vezi s problemom eksperimentisawa, konstruisawe makete) nije dovoqan. Sada su ve} potrebna potpunija znawa. Ona }e poslu`iti za razvijawe sinteze, koja }e se su~eliti sa sakupqenim rezultatima
odeqewa i nau~no ustanovqenim rezultatima (zasnovanim na medicinskim i
istra`iva~kim tehnikama, nedostupnim u~enicima). Udvoje se obavqa pretra`ivawe literature u biblioteci (polovina odeqewa) i na internetu (druga
polovina odeqewa).
Saveti:
Prona|ite tekst (najvi{e deset redova), slike iz oblasti nauke, kao i {eme
koje }e omogu}iti delimi~an ili potpun odgovor na dva pitawa: kako se
ostvaruje prolaz hrane u telu? Kako telo koristi svarenu hranu?

Radni list: Pretra`ivawe na Internetu

1. Izabrao sam: www . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
2. Kqu~ne re~i koje sam izabrao: . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
(ili s nastavnikom: varewe, ishrana, crevna apsorpcija, hranqivost...)
3. Me|u adresama, izabrao sam prvu ~iji mi rezime izgleda
najjednostavniji, a najvi{e mi odgovara: . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
4. Na adresi koja mi je najinteresantnija nalazim informacije o. . . .
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
5. Tekst koji sam uzeo (najinteresantnija re~enica za na{u anketu):
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
6. Prona|ena slika iz oblasti nauke (opisi adresa):
7. Izabrana {ema (opis i adresa):

Radni list: Pretra`ivawe literature u biblioteci

1. Kori{}eni deo se naziva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
2. Izabrana kwiga ima naslov . . . . . . . . . . . i izgleda da odgovara
mojim istra`ivawima: . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
3. U sadr`aju biram poglavqe: . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
4. Izabrani tekst sadr`i:
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
5. Iz wega uzimam:
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Prona|ena slika (opis i strana):
Uzeta {ema (opis i strana):
N. B. Gorwi kartoni su na CD-u.

[ta se de{ava sa hranom koju jedemo?

53

Zajedni~ka sinteza na osnovu pretra`ene literature

Posle rada udvoje u~enici donose rezultate do kojih su do{li: nastavnik prethodno sakupqa listove koje su mu predali u~enici i priprema nekoliko tekstova, slika i {ema. Raspodequje na ~etiri grupe od po {est do osam u~enika ~etiri teme:
Grupa 1: [ta se de{ava sa hranom u sistemu za varewe?
Grupa 2: Uloga krvi.
Grupa 3: [ta se de{ava sa hranom u telu?
Grupa 4: Op{ta {ema hrane (varewe, kru`ewe, izbacivawe).
Ovo je prilika za svakog u~enika da zabele`i u svoju svesku za eksperimente ono
{to je kolektivno zakqu~eno. U~iteq priprema fotokopiju kompletne {eme
krvotoka i sistema za varewe. Upotrebqava providan papir da bi uo~io veze i
nacrtao ova dva sistema zajedno. Evo nekoliko re~enica koje mogu biti zabele`ene u delu sveske za eksperimente namewene kolektivnim zakqu~cima:
Hrana koju jedemo se usitwava i transformi{e. ^vrsta i te~na hrana se ne
razdvaja. Mali komadi zatim prolaze kroz tanko crevo i odlaze u krv, koja se
zatim transportuje u na{e organe, daju}i im energiju ({e}eri, masti), elemente
za rast (kalijum, proteini) ili funkcionisawe (voda, vitamini).
Nedovoqno usitwena hrana (nesvarena) odlazi u debelo crevo, a zatim se kroz
anus izbacuje u formi izmeta.
Otpaci koje na{i organi ubacuju u krv se filtriraju u bubrezima, a zatim se
prebacuju u urin.
Varewe ozna~ava transformaciju hrane u sitne materijale. Apsorpcija ozna~ava
prolazak kroz zidove creva. Transportovawe pomo}u krvi i doturawe u organe
(dozvoqavaju}i osloba|awe energije, rast i obnavqawe tkiva) slede posle ove
dve faze.
Uloga disawa u ishrani bi}e izu~avana posle razmatrawa provetravawa plu}a i
disawa. Osnovno je povezati disawe i hranu, jer je krajwi rezultat disawa snabdevawe svih }elija i organa kiseonikom. Kiseonik omogu}uje oksidaciju hrane
unete preko krvi i hemijske reakcije u kojima se osloba|a energija. [tavi{e,
disawem se iz organizma izbacuje ugqen-dioksid koji nastaje oksidacijom hrane.
Ove dve informacije odgovaraju nivou znawa u~enika starijeg uzrasta. U tre}em
ciklusu zadovoqavamo se konstatovawem da postoji veza izme|u ove dve funkcije: iz iskustva sportista poznato je da su potrebni i odgovaraju}a ishrana i provetravawe plu}a (bol u vidu gr~a je posledica lo{e oksidacije hrane i stvarawa
mle~ne kiseline u mi{i}ima).

^as 6. Ocena
Polaze}i od siluete deteta, tra`i se da u~enici ponovo nacrtaju put hrane u telu.
Mo`e se ponovo zatra`iti prakti~na manipulacija predlo`ena na ~asu 3.
Otvorenijim pitawima mogu}e je utvrditi da li u~enik ume da preispita znawa
ste~ena tokom ovog ~asa.
Objasni za{to kada jede{ ze~etinu ili {argarepu ne postaje{ deo zeca ili
{argarepe. Hrana podle`e transformaciji, ulazi u na{e telo i slu`i kao
materijal za gradwu na{eg tela (rast, gojewe), a snabdeva nas i energijom (treba
nam vi{e energije kada smo u pokretu).
U svojoj svesci o zdravqu, pogledaj kwigu o rastu bebe i to opi{i. [ta ti omogu}uje
da raste{ i da se goji{? Beba raste i goji se zahvaquju}i hrani. Mleko sadr`i sve
neophodne hranqive materije. Pri tome postoje gubici. Samo deo onog {to beba
pojede odlazi preko krvi u weno telo. Hrana omogu}uje rast i snabdevawe energijom.
Predlo`ena procena na datom primeru omogu}uje da se razume promena koja je nastala
kod bebe izme|u po~etka i kraja teme. Primeri prihvatqive formulacije za tre}i
ciklus, dati su na adresi:
www.ac-toulouse.fr/ariege-education/sciences09/programmation_biologie.PDF, s prihvatqivim formulacijama za 1. i 2. ciklus kao primerima za pore|ewe.

54

Predavawe nauka u {koli ciklus 1, 2 i 3

Uslovi potrebni za realizaciju ovog ~asa

Materijal i dokumenta
Radiografija cevi za varewe, na primer u Qudskom telu, (Taverner, Bordas).
Film, na primer Put hrane u qudskom telu (Delagrace/CNDP).
Materijal za pravqewe makete sistema za varewe, savitqiva creva, plasti~ne kese, kanap (10 m), karton,
makaze, pri~vr{}iva~i...
Endoskopske slike sistema za varewe, na primer CD-rom Misterije qudskog tela (Hachette).
Predostro`nosti
Ova tema je u vezi s telom u~enika, wegovom intimno{}u i integritetom.
Neophodno je, dakle, po{tovati svakog od wih.
Ako je predvi|eno secirawe zeca ili pileta, treba imati na umu da }e nekoj deci biti muka kada
vide krv (postoji zakonski ~lan u vezi sa za{titom `ivotiwa i mogu}no{}u disekcije u odeqewu).
Prethodno obja{wewe vrlo ~esto olak{ava problem. Kada se prevazi|e ovaj delikatan momenat,
anga`ovawe u~enika postaje aktivnije.
Trajawe
Potrebno je 68 ~asova po 45 minuta sa odeqewima CM1 i CM2. U zavisnosti od ciqa istra`ivawa, ne po~iwe se odmah s pisawem teksta, crtawem grafika ili kori{}ewem tehnologije
(makete, izlo`be).
Usvajawe svih ta~aka programa ne podrazumeva nu`no i isto potrebno vreme.
U ovom primeru, omogu}en je slobodan izbor razli~itih tipova aktivnosti da bi se ukazalo na
razli~ite na~ine istra`ivawa, koja u~enik mo`e da obavqa tokom godine. Nastavnik bira ono {to
mu najvi{e odgovara da bi ostvario postavqeni ciq.
Predlo`ena literatura
Ishrana `ivotiwa i qudi: varewe i lu~ewe, Zdravstveno obrazovawe.

Zakqu~ak
Treba se kloniti nekih preterivawa. Preterano insistirawe na `vakawu
(mehani~ka destrukcija hrane) i ulozi pquva~ke (hemijska destrukcija hrane)
kod u~enika stvara sliku da se kompletno varewe obavqa u ustima. Dovoqno je
naglasiti ~iwenicu da se ono odnosi samo na {e}er. @vakawe je samo jedna etapa
u mehani~koj destrukciji hrane. Glavni deo mehani~ke destrukcije se obavqa u
`elucu, u suprotnom bi trebalo provesti vi{e ~asova u `vakawu (mu~nina je
posledica velikih komada hrane dospelih u `eludac). Varewe umnogome olak{ava kiselinska hidroliza hrane `eludac lu~i hlorovodoni~nu kiselinu.
Ovaj pojam mo`e biti uveden na taj na~in {to }e se pokazati da je `eludac
sna`an mi{i} koji meqe hranu, dok to nije slu~aj sa crevima, i da kada na hranu
sipamo kiselinu dolazi do wenog brzog razlagawa. Su{tinska destrukcija
hrane hemijskim putem ostvaruje se u tankom crevu, zahvaquju}i enzimima za
varewe. U su{tini, `eludac je zatvorena kesa s ventilom, u kojoj se hrana me{a i
usitwuje do neke vrste ka{e. Kada se hrana svede na takvo fizi~ko stawe (suspenzija), ventil }e se periodi~no otvarati da bi propustio tu ka{u u creva. Ova
gastroetapa je prili~no duga (nekoliko ~asova).
Voda nije namirnica kao sve druge. Ona je i neophodan rastvara~ za `ivot }elija,
tj. na{ih organa (mi{i}a, mozga, sistema za varewe, krvnih sudova...). Postoji
malo unutra{we jezero u na{em telu (to je ekstra}elijski prostor), u kome se
sve }elije kupaju. Voda ~ini 60% te`ine na{eg tela. Voda koju popijemo prelazi
u krv, zatim u unutra{we jezero, a vi{ak vode odlazi u urin (kada koja se
preliva!). Mo`emo ose}ati `e| a da nismo gladni, na primer kada se mnogo
znojimo (nivo vode u kadi je nedovoqan!). Ovo je osnovno, jer voda je rastvara~
soli i kada je nema dovoqno pove}ana koncentracija soli izaziva `e|. Urin

[ta se de{ava sa hranom koju jedemo?

55

sadr`i deo otpada koji poti~e od aktivnosti }elija organizma (na primer urea),
~iji je rastvara~ voda. Urin je rezultat filtrirawa krvi i omogu}uje izbacivawe
otpada (drugi takav deo je ugqen-dioksid koji izbacuju plu}a).
Procesi izbacivawa izmeta, s jedne strane, i urina, s druge strane, nisu iste prirode. Izmet sadr`i otpad hrane koji je preostao u organizmu a kroz ~mar se direktno izbacuje u spoqa{wu sredinu. Nasuprot tome, urin sadr`i otpad koji poti~e
od aktivnosti organa, dakle unutra{weg dela tela, unutra{we sredine. On je
izba~en iz krvi, zatim filtriran i odstrawen pomo}u bubrega.

Izbor web adresa

Internet sajtovi za konsultaciju, koji su korisni nastavniku
za pripremawe predavawa
Ruka u testu:
www.inrp.fr/lamap/activits/corps-humain/accueil.html
[kola nauka Ber`erak:
www.perigord.tm.fr/ecole-sciences/PAGES/Accueil.htm
Naro~ito:
www.perigord.tm.fr/ecole-sciences/PAGES/CORPSHUM/CorpsHum.htm
Kabinet za nauke Arie`e, s podrubrikama i metodama, primer programirawa
aktivnosti iz biologije u okviru tri ciklusa:
www.ac-toulouse.fr/ariege-education/sciences09/programmation_biologie.PDF
Sajtovi korisni za u~enike
u fazi tra`ewa literature
Eksperimenti o varewu:
www.palais-decouverte.fr/feteint/juniors/html/exp.htm
De~ija enciklopedija:
www.momes.net/dictionnaire/index.html
Komplementarne informacije o sistemu za varewe u nau~nom dosijeu qudsko
telo:
www.chez.com/haplosciences/index2.htm
Nacionalna banka slika:
www.bsip.com/homeF/
Realni preseci qudskog tela (interesantno, ali te{ko za interpretaciju):
www.meddean.luc.edu/lumen/MedEd/GrossAnatomy/cross_section/index.html
Izvori

Napredak u ovoj oblasti je testiran u vi{e razreda CM (sredweg kursa) u

d'ie-de-France, tokom 2000. i 2001.

56

Predavawe nauka u {koli ciklus 1, 2 i 3