Metabolizmom aminokiselina biljno tkivo

stvara:
Alkaloide
Cijanhidrine
Glukozinolate
Nejestive proteine i toksine amino kiseline

H3C
N

H3C
N

O
N

(3S,4R)-(+)-Pilokarpin

O
N

O
8

10

Izopilokarpin

OH

CH3O

N
CH3

C2H5
H
OCOCH3
N
H
COOCH3
CH3 OH

COOCH3

C2H5
H
OCOCH3
N
H
COOCH3
COH OH

CH3O

Vinkristin (22-Oksovinkaleukoblastin)

Vindolin

CH2CH3

OH
C2H5

CH2CH3
OCOCH3
COOCH3
OH

17

Vinblastin (Vinkaleukoblastin)

19

OH
C2H5

C2H5

CH3O

Vinkamin

OH

COOCH3

CH3COO

N
H

14

ALKALOIDI
N

13

N
H

N
N
H

COOCH3

Katarantin

CH3

COOCH3
CH3O
Vindezin

C2H5
OH
N
H
CONH2
CH3 OH
H

Uvod

Alkaloidi su specifini sastojci biljaka, produkti njihovog sekundarnog

metabolizma.
Poseduju jaku i specifinu farmakoloku aktivnost.
Zbog njih se veliki broj droga koristi kao lekovi, ali isto tako uzrok su
otrovnosti nekih biljaka.
Struktura alkaloida je posluila kao model za sintezu odreenih grupa
lekovitih supstanci (morfin = analgetici, kokain = lokalni anestetici, hinin =
antimalarici, tubokurarin = miorelaksansi, kodein = antitusici).
Neki alkaloidi se jo primenjuje u doziranim farmaceutskim oblicima.
Biljne droge danas, uglavnom, predstavljaju samo sirovinu za ekstrakciju
alkaloida; retko se koriste u obliku galenskih preparata.

Izolacija alkaloida iz biljaka =

poetak naune farmacije

Po prvi put je Derosne izolovao meavinu narkotina i morfina 1803

god., a morfin je preistio Sertirner 1806 god.
U periodu od 1817-1820 god., francuski naunici Peltije i Kaventu
izolovali su itavu seriju alkaloida (kofein, emetin, hinin, cinhonin,
strihnin).
Prvi uspesi u odreivanju strukture povezani su s koniinom, a to je i
prvi alkaloid koji je sintetisan (if 1870 god.; Ladeburg 1886 god.).
Struktura veine drugih alkaloida je odreena tek sredinom XX veka.

Naziv alkaloid je izveden iz arapske rei "al kali "

(baza) i grkog izraza "ejdos " (slian), te u
jednostavnom prevodu znai "slian alkalijama".
Po prvi put ga je upotrebio poetkom XIX veka V.
Mejsner (da bi oznaio biljne sastojke, baznih
osobina, otkrivene u semenu sabadile.

Pravi alkaloidi

1- Alkaloidi su prirodni sastojci biljaka (ree ivotinja) koji

imaju vie ili manje kompleksnu strukturu u kojoj dominira
molekul azota u obliku nekog heterociklusa.
2- Heterociklini azot vodi poreklo od odgovarajuih
aminokiselina i odgovoran je za bazne osobine ove grupe
jedinjenja.
3- Alkaloidi poseduju izrazitu (jaku) i specifinu
farmakoloku aktivnost na humani i animalni organizam.
4- Ogranieno su rasprostranjeni u biljkama (ivotinjama).

Heterociklini sistemi koji predstavljaju osnovu

skeleta alkaloida

N
H

Furan
Pilokarpin

Pirolidin
Atropin
Kokain
Skopolamin

N
Piridin
Nikotin

N
H
Indol
Fizostigmin
Strihnin
Ergot alkaloidi

Izohinolin
Papaverin

N
Hinolin
Hinin

N
H
-Karbolin
Johimbin

Aminokiseline - osnova za formiranje alkaloida

ornitin, prolin, lizin, fenilalanin, tirozin, triptofan,
histidin

Pseudoalkaloidi
Po veini osobina odgovaraju definiciji alkaloida, ali ne nastaju
metabolizmom aminokiselina.
Primer za ovu grupu su izoprenski molekuli (terpenski i
steroidni alkaloidi), kao i jednostavna jedinjenja (koniin) koji
nastaju metabolizmom acetatnih jedinica.

Protoalkaloidi
Ovim pojmom su obuhvaeni jednostavni amini kod kojih azot nije
deo heterociklusa.
Ovakva jedinjenja poseduju baznost i nastaju metabolizmom
aminokiselina.
Primeri za ovakve strukture su meskalin, katin i dr. U ovu grupu bi
mogla biti svrstana i neka proteinska jedinjenja (proteinski
alkaloidi).

Gen-alkaloidi
Nekada dolazi do oksidacije azota alkaloida i formiranje Noksida alkaloida.
Oni se nazivaju gen-alkaloidi, polarniji su i bolje se
rastvaraju u vodi od osnovnog alkaloida.
Fizioloka aktivnost je ouvana, a smanjena je toksinost.

OH
O
O
N

CH3

CH3

Higrin (A)

CH3O
N

H OH
H

O H

N
CH3
H

CH3O

O
H

N
Senecifilin (C)

N-Metilkonin (B)

H3C
N

Matrin (D)

HO
(-)-Armepavin (F)

Hiosciamin (E)

H
HO
CH3O
O
H

HO

CH3

O
+
N

CH3O

Hinin (J)

N
O
Pilokarpin (H)

Harman (G)

OCH3

Vrste alkaloida

OH

16'

CO2CH3
H

OH
H3C

O
Kusparin (J)

OH

A: Pirolidinski
B: Piperidinski
C: Pirolizidinski
D: Hinolizidinski
E: Tropanski
F: Izohinolinski
G: Indolski
H: Imidazolski
I: Hinazolinski
J: Hinolinski
K: Purinski

OH

Vazicin (I)

OCOCH3
CO2CH3

Leurozidin (G)

CH3O

OCH3
O

OH
OCOCH3

N
HO
CH3O

OCH3
Akonitin

Nitidin (F)

N
H

CH3

N
O

CH3O

CH3O

H3C
N

N
H

Morfin (F)

Primeri strukture
razliitih
alkaloida

H
HO

O
O

CH3 N
O

N CH3
N
N
CH3
Kofein

Fiziko-hemijske osobine alkaloida

- organska jedinjenja

- molekulska masa izmeu 100 i 900.

-- alkaloidi
sukristalne
rastvorni
u nepolarnim
organskim
najee su
supstance,
ree amorfna
mase, retko
rastvaraima,
a nerastvorni u vodi.
teni.
-- sa
kiselinama
soli,
imaju
otru takugrade
topljenja.
sastoje
se od ugljenika,
vodonika,
azota, a veliki broj sadri
-- soli
alkaloida
su rastvorne
u vodi.
-kiseonik.
postoje i alkaloidi amfotermnog karaktera
- alkaloidi koji ne sadre kiseonik su tene konzistencije.
-- veliki
alkaloida
pokazuje
svojstvo
optike
veina broj
alkaloida
je bezbojna,
izuzeci:
soli berbrina
su ute, a
aktivnosti
soli sangvinarina su bakarnocrvene boje.
--farmakoloki
aktivni
su levogiri
oblici alkaloida
vie ili manje gorkog
ukusa,
izuzeci: kapsaicini,
piperin i
ljuti. racemate alkaloida.
-kavicin
drogesu
sadre

Bioloka funkcija alkaloida

Zato biljka sintetie alkaloide? Postoji nekoliko pretpostavki.
Smatra se da ova grupa jedinjenja definie odnos biljka-predator;
alkaloidi tite biljku od herbivora.
- Pojedini alkaloidi ispoljavaju antimikrobnu aktivnost pa biljku tite
od gljivinih i bakterijskih infekcija.
- Odreene grupe alkaloida vezuju slobodne kiseonine radikale, koji
oteuju biljno tkivo, pa je to jo jedan oblik njihove zatitne
funkcije.
- U obliku ovih jedinjenja, akumuliran je azot u biljom tkivu;
- U obliku soli alkaloida omoguen je transport odreenih specifinih
kiselina kroz tkivo biljaka.
- Mogue je da neki alkaloidi deluju kao regulatori rastenja biljaka.

Prisustvo u prirodi, rasprostranjenost, lokalizacija

Alkaloidi su veoma retko prisutni u bakterijama (Pseudomonas
aeruginosa), gljivama (Claviceps, Psylociba) mahovinama i
papratima.
Retko se nalaze i u golosemenicama (Gymnospermae Cephalotaxus), ali su iroko zastupljeni u skrivenosemenicama,
Angiospermae.
Potvreno je da 10-15 % skrivenosemenica sintetie alkaloide.
Najpoznatije familije koje sintetiu alkaloide: Amaryllidaceae i
Liliaceae, Apocynaceae, Fumariaceae, Papaveraceae, Loganiaceae,
Magnoliaceae, Solanaceae, Ranunculaceae, Rubiaceae, Rutaceae,
Lauraceae.
Naeni su i u insekatima, mekucima, vodozemcima i nekim
sisarima.

Poznato
Alkaloidijesuda
nekada,
razliitivrlo
delovi
specifino
iste biljke
povezani
sadre razliitu
samo sakoliinu
odreenom
alkaloida
=biljnom
droga su
vrstom
delovi
(npr.
u kojima
morfinjesekoncentracija
nalazi samo alkaloida
u biljci Papaver
najvea.
somniferum),
Postoje i primeri da pojedini delovi biljke ne sadre alkaloide koji su
prisutni
Nekadausu
drugim
prisutni
organima
u okviru(seme
jednogmaka
rodane
(npr.
sadri
tebain
alkaloide,
u vrstama
listovi
roda
hininovca
Papaver),ne
ili u
sadre
okvirualkaloide).
nekoliko rodova jedne familije (npr. tropanski
alkaloidi u rodovima Atropa, Hyoscyamus, Datura, Scopolia,
UDuboisia,
biljkama Mandragora
je retko prisutan
familije
samo
Solanaceae).
jedan alkaloid, obino se radi o smei
hemijski srodnih alkaloida.
Postoje i takvi primeri da se isti alkaloidi nalaze u biljnim vrstama
Koncentracija
veoma razliitih
alkaloida
i filogenetski
obinoudaljenih
se izraava
familija
kroz(npr.
koliinu
purinski
ukupnih
derivati u
alkaloida,
Rubiaceae,
preraunatu
Sterculiaceae,
prekoAquifoliaceae,
dominantnog Theaceae,
ili farmakoloki
Sapindaceae).
najaktivnijeg
jedinjenja.
Koliina alkaloida u drogama se kree se u irokom rasponu od 0,0002
% vinkristina u Catharanthi herba, do 15% alkaloida u kori hininovca,
Cinchonae cortex.

U biljci su alkaloidi lokalizovani u parenhimskim elijama

perifernih delova tkiva.
Nekada mogu biti povezani za specijalizovane elije (sekretorne
elije i mleni sok).
Alkaloidi grade soli sa obinim kiselinama prisutnim u biljkama
(limunskom, jabunim, vinskom, izobuternom, benzojevom) ili
specifinim kiselinama (mekonskom, akonitinskom,
helidoninskom).
Soli su rastvorene u elijskom soku u vakuolama.
Nerastvorni kompleksi alkaloida s taninima ili eerima se u
obliku amorfnih masa nalaze u citoplazmi elija.

Dokazivanje alkaloida
-hemijske reakcije
- opte reakcije zasnovane su na graenju teko
rastvornog kompleksa sa odgovarajuim reagensima,
- specifine reakcije su, obino, bojene reakcije,
bazirane na oksido-redukcijama.
- hromatografija (na tankom sloju adsorbensa, tena
hromatografija, gasna hromatografija).
-organoleptiko dokazivanje
- gorak ili ljut ukus,
- boja pljuvake (berberin = uta boja)
- specifian miris (koniin).
-fizike osobine
- sublimacija hinin,
- rastvor soli hinina fluorescira.
- bioloko dokazivanje na osnovu farmakolokih efekata.

Odreivanje alkaloida
Odreuje se ukupna koliina alkaloida i izraava na jedno
jedinjenje koje je dominantno ili farmakoloki najaktivnije.
- postupak titracije,
- gravimetrijsko odreivanje,
- kolorimetrijsko/spektrofotometrijsko/fluorimetrijsko
odreivanja.
Savremenim tehnikama mogu se definisati i odnosi pojedinih
sastojaka alkaloidnog kompleksa u drogama,
- tene hromatografije,
- planarne hromatografije
- kapilarne elektroforeze.
U specifinim sluajevima mogue je primeniti i bioloki
metod odreivanja, na osnovu specifinih farmakolokih
efekata sastojaka droge na izolovana tkiva, organe ili
laboratorijske ivotinje.

Ekstrakcija alkaloida
Metoda ekstrakcije alkaloida zavisi od razloga i svrhe ekstrakcije, ali i
od same biljne sirovine.
Za potrebe industrijske ekstrakcije, koristi se nekoliko osnovnih
pristupa, koji se oblikuju u razliite tehnoloke procese.
1. ekstrahuje alkaloida nekim organskim rastvaraem iz zaalkalisane
sirovine.
2. ekstrakcija soli alkaloida u kiselo-vodenom filtratu.
3. destilacija tenih alkaloida vodenom parom iz zaalkalisane droge.
4. specifini postupak ekstrakcije fenolnih (amfoterminih) alkaloida.
Primenom svakog od nabrojanih pristupa ekstrakcije, dobija se
meavina alkaloida.
Razdvajanje i preiavanje pojedinanih alkaloida radi se
preparativnim hromatografskim tehnikama, frakcionom
precipitacijom ili frakcionom kristalizacijom soli alkaloida .

Farmakoloka aktivnost
Izrazita aktivnost! Doza definie lekovitost i toksinost
alkaloida!
- delovanje na centralni nervni sistem
- depresivno (morfin, skopolamin),
- stimulativno (strihnin, kofein),
- delovanje na autonomni nervni sistem
- simpatomimetici (efedrin),
- simpatolitici (johimbin, ergot alkaloidi),
- parasimpatomimetici (ezerin, pilokarpin),
- antiholinergici (atropin, hiosciamin),
- blokatori ganglija (spartein, nikotin),
- anestezirajue delovanje (kokain, kurare-alkaloidi),
- citotoksino delovanje (vinkristin, vinblastin, kolhicin),
- delovanje na izazivaa malarije (hinin),
- antiaritmijsko delovanje (hinidin, ajmalin),
- antibakterijsko delovanje (berberin, helidonin),
- amebicidno delovanje (emetin)...

Danas, alkaloidne droge predstavljaju sirovinu za

ekstrakciju i preiavanje alkaloida.
Prirodni alkaloidi ili njihovi derivati delimino
promenjene strukture, koriste se za izradu doziranih
farmaceutskih oblika (tableta, kapsula, draeja,
injekcionih rastvora).
Veoma retko se alkaloidne droge koriste za izradu
nekih galenskih oblika ili ekstrakata i fitopreparata.