Digestivni sistem

 Funkcije DIG- omogucava unos hrane, kretanje sadrzaja i njegovo varenje, apsorpcija
onoga sto nam treba a reapsorpcija onoga sto nam ne treba.
 Karakteristike DIG- presek tankog creva- tunica serosa, tunica muscularis (log i
cirkulatorni- izmedju ta dva misicna sloja regulise se motorika), submukoza
(sekrecija) i mukoza
 Glatki misici GIT-a- jednojedinicni, sicicijalna gradja- kad se jedna misicna celija
kontrahuje, kontrahuju se i susedne zato sto su njhove membrane povezane
poroznim vezama- ostalo sve kao kod glatkih misica
 Kontrakciju misica GIT-a moze da izazove: nervna stimulacija-IN vns (SY-VK, PSY-VD),
hormonska stimulacija (oksitocin- prilikom porodjaja, kod muskarca, istezanje)
 Nervna kontrola: vns i entericki nervni sistem), medijatori i receproti PSY i SY

 Vrste pokrete: peristalticki i pokreti mesanja

 Kontrola motaliteta- pod kontrolom vns i entericki nervni sistem
 Motalitet je kontrolisan i lokalnim faktorima, npr sekretin smanjuje motalitet
*stimulise vodenu sekreciju iz pankreasa i ona stimulise bikarbonate da bi se
neutralisao kiseo sadrzaj iz zeludca- sekretin*
 Motilim- povecava motilitet, oslobadja se kad smo gladni pa imamo grceva u zeludcu
 Jednjak- receptivna relaksacija. Kad se sadrzaj nadje u jednjaku iznad njega dodje do
kontrakcije misica a ispod sadrzaja do relaksacije. Na taj nacin se olakasva prolazak
zalogaja. Sadrzaj uvek ide od usne duplje ka anusu.
 Zeludac- pored propulzije, mesanja ima ulogu i u retropulziji (pokreti kontrakcije koji
teze da sadrzaj potisnu kroz tanko crevo. Sve sto nije lepo izmesano i usitenjeno se
vraca ponovo u zeludac).
 Tanko crevo- pokreti mesanja i pokreti peristaltike
 Debelo crevo- nema klasicnih pokreta mesanja. Longitudinalni misicni sloj je
podeljen u tri trake koje se zovu tenie coli. Kad se one kontrahuju zid izgleda kao
gomila vrecica nadovezanih jedna uz drugu i one se zovu haustre coli, a pokreti
haustracije.
 Sekretorne uloge GIT-a: pridodate su pljuvacne zlezde, pankreas i jetra.
 Varenje materije se zapocinje jos u usnoj duplji delovanjem lipaze koja razlaze skrob
do maltoze, izomaltoze, maltotrioze i granicnih dekstrina! EK
 Lingvalna lipaza razlaze
 Varenje nemamo u jednjaku i zdrelu. Njihova uloga je somato..
 U zeludcu pocinju da se vare proteini- pepsin u obliku pepsinogena koji ce se
aktivirati dejstvom HCl
 Dejstvom zeludacnog soka se aktivira i Kastlov unutrasnji faktor koji sluzi za
stimulaciju vitamina B12 iz tankog creva , HCl (ona moze da bude slobodna i vezana
uglavnom za proteine)
 Kiselost zeludacnog soka se meri stepenima murijatickog aciditeta. MA predstavlja
koliko NaOHbaze treba da se doda za neutralisanje 100ml zeludacnog soka. U
proseku nam treba 40-60ml NaOH
 Uloge HCl u zeludacnom soku- redukcija gvozdja (zato sto hranom uglavnom
unosimo gvozdje u trovalentnom obliku), nespecificna odbrana organizma
(antibakterijska), H+ joni pretvaraju pepsinogen u pepsin, razlaganje vezivne opne
proteina.
 Sekret pankreasa se izliva u duodenum.
 U sekretu pankreasa se nalaze: enzimi (proteoliticki enzimi (razlazu proteine)- svi se
sintetisu u neaktivnom obliku, aktivisu se tek kada dodju u tanko crevo. prvo se
aktivira trpsinogen-> tripsin pa onda nastaju svi drugi aktivni oblici; pankreasna
lipaza razlaze trigliceride na slobodne masne kiseline i monogliceride
 Za varenje masti je neophpodna zuc koju stvaraju hepatociti i izliva se u duodenum.
Zuc sadrzi zucne soli, holesterol i bilirubin. Holesterol i bilirobin imaju ekskretornu
ulogu zuci. Zucne soli sluze za emulogvanje masti (velike masti se dele na manje da bi
njih razlozila pankresna lipaza). Zuc ucestvuje u apsorpciji. Zucne soli imaju
hidrofobni deo (nepolarni) koji se veze za masnu cesticu i imaju hidrofilni deo koji je
okrenut ka spolja. Na taj nacin se omogucava da masne cestice stignu do enterocita.
 Najveci deo varenja se odvija u tankom crevu! U debelom crevu se ne vari hrana.
 Imuni sistem GIT-a - Pajerove ploce (tanko crevo), Kupferove celije u jetri- prva linija
odbrane. Sav sadrzaj koji se apsorbuje u tankom crevu ulazi u portni sistem, izuzev
masti koje odlaze u limfotok.
 Specificnost krvotoka NE PITAJU
 Skoro sve materije se apsorbuju iz tankog creva osim alkohola i nekih lekova koji se
apsorbuju iz zeludca!
 *U zeludacnom soku- Lab ferment- razlaze belancevine od mleka, kod beba posebno
prisutan, kod coveka slabije prisutan.
 VARENJE MASTI I ULOGE ZUCI OBAVEZNO ZA GAVRILA
 Jetra- hepatociti stvaraju zuc. Uloge jetre: sintetisu se svi proteini krvne plazme,
faktori koagulacije, Kupferove celije- prva linija odbrane, makrofagi, rezervoar krvi- u
krvnim sudovima moze da stane litar krvi, termogeneza- najbolje pokazuje temp tela,
zove se laboratorija organizma- detoksikacija materija (stetne materije koje su
rastvoriljive u telesnim tecnostima pretvara u nerastvorljive kako ne bi delovale na
nase celije i tkiva), pufer je za glukozu, insulin nije potreban za ulazak glukoze u celiju
*(ali i za enterocite, celije CNS-a, tubulocite, celije retine i crvena krvna zrnca)*.
Insulin je potreban da bi aktivirao glikogen sintetazu. Glukoza koja je usla u celije
jetre se deponuje u vidu glikogena. Glikogenski depo se nalazi i u misicima. Glukoza
se nakon toga pretvara u masti. Ekskrektrona uloga zuci je u varenju masti- eliminise
se holesterol i bilirubin. Bilirubin nastaje hemolizom eritrocita. U jetri se desava
glukoneogeneza. Kada glukoza nedostaje u organizmu najvise radi jetra i bubrezi.
 Hemostaza ili uloga zuci u varenju GB
 Hemostaza EK
 Opste karakteristike imunog sistema. HCl kao vid nespecificne odbrane. Ako nesto
prezivi HCl naidje na Kupferove celije.
 Refleks povracanja ili refleks defekacije (PO IZBORU DA SE OBJASNI JEDAN)
 Mehanizam sekrecije HCl- ne nastaje u celiji, vec van nje. H-pumpa izbacuje jone H+
van celije. H i Cl se izbacuju, nastane HCl i ona ide u lumen.
 Aktivnost gastricne pumpe, sta je regulise
 Enterogasticni refleks- smanjuje motilitet zeludca i aktivira se kada iz zeludca u
tanko crevo dospe kiseo himus, aminokis i masti i hiperosmolaran sadrzaj=
 zeludacni sadrzaj. Smanjuje se pokretljivosti zeludca da bi himus postepeno mogao
da ulazi i da bi enzimi iz pankreasa imali dovoljno vremena da deluju.
 Reapsorpcija u tankom crevu- primeri za sekundarni aktivni transport- ugljeni hidrati
se transportuju u obliku monosaharida (najvecim delom je to glukoza, moze da bude
fruktoza ili maltoza). Apsorbuju se sekundarni aktivnim transportom i to sa
natrijumom. Na luminalnoj strani enterocita se nalazi Na-glukoza kotransporter, na
bazolateralnoj strani Na/K pumpa koja gradi konc gradijent natrijuma. Amino kiseline
se apsorbuju sekundarnim aktivnim transportom sa natrijumom. Masti se
reapsorpuju putem zuci u obliku micela, slobonih masnih kiselina i monoglicerida.

 Kod glatkih misica- vrste dielektricne aktivnosti misicnih celija- spori (LP u okviro
hipopolarizacije, u zidu gl misica se nalaze Kajalove celije koje imaju kanale za Na. Kada
Na udje u celiju i posto su porozne veze to se prenese na sve glatke misicne celije) i siljati
talasi (Kada spori talas dostigne potencijal od -45mV nastaje siljati potencijal). Sto je veci
intenzitet sporog talasa, preko 45mV, bice veca frekvenca AP.
 PSY dominira nad GIT-a i kod srca
 SY dominira nad krvnim sudovima
 Tonus SY- ako padne dolazi do VD ako se poveca dolazi do VK