[ Histologija - Prekovic ] 2010

DifuzniNeuroEndokrini Sistem

Pojedinačno raspoređene endokrine ćelije, kao i peptidni neuroni u epitelima i

vezivu mnogih organa predstavljaju delove DNES-a (Difuzni Neuro Endokrini Sistem). Svi
organi poseduju delove DNES-a – digestivni, respiratorni, cirkulatorni, urogenitalni, kožni,
endokrini, nervni sistem, njegovi elementi se nalaze i u grudima ženskih individual. Kod sisara
posebno dobro elementi DNES-a su razvijeni u digestivnom sistemu, odnosno mozgu. A kod
gmizavaca veoma puno ima elemenata ovog sistema u koži. Ćelije DNES-a sintetišu peptidne
hormone, kao i biogene amine, a funkcija ovog sistema jeste regulacija telesnih funkcija, a isto
tako i modulacija aktivnosti drugih ćelija. Ćelije ovog sistema svoje dejstvo mogu da izvršavaju
endokrino, parakrino, neuroendokrino, neurotransmitorski, neuromodulatorski, autokrino,
jukstakrino, pa čak i egzokrino. Kao odlika većine endokrinih ćelija i kod ovih se sreću granule
veoma blizu lumenu kapilara. Klasifikacija elemenata DNES-a je odrađena prema morfologiji
granula i izgleda središta granule. Treba naglasiti da u jednoj ćeliji može biti sintetisano viže
vrsta peptide, a isto tako oni mogu biti u jednoj istoj granuli. Ova proizvodnja više peptide
naziva se koegzistencija. Regulatorni peptide su grupisani u 10 familija, na osnovu strukturne
sličnosti.
Odmah treba napraviti glavnu razliku između ćelija koje karakterišu ovaj sistem, a to je da
postoje čelije dva tipa:
- otvorenog, koje su u kontaktu sa lumenom, i obično su piramidalne
- zatvorenog, koje nisu u kontaktu sa lumenom nikada
Digestivni trakt je najbolje proučen kada dođe do DNES-a, a po zastupljenosti elemenata ovog
sistema za gastro-intestinalni trakt se kaže da je najveći endokrini organ. U njegovoj mukozi
okarakterisano je oko 20 tipova endokrinih ćelija – mada ovaj broj nije konačan. Digestivni trakt
se razlikuje u kompoziciji ćelija DNES-a svojom dužinom, tako da nemaju svi njegovi delovi isti
broj i istu vrstu ćelija DNES-a. Tako naprimer – gastrinske ćelije odlikuju piloris (deo želuca) i
duodenum, dok ih u tankom i debelom crevu nema. Sekretinske zato odlikuju samo tanko crevo,
i to više u početnim delovima. Kao što je rečeno elementi se menjaju kroz digestivni trakt i tako
u želucu, tankom i debelom crevu nalaze se sledeći elementi:

Želudac
Fundus: Histaminske, nepoznate X ćelije, Somatostatinske, A-light ćelije
Pilorus: Gastrinske, Somatostatinske, Seratoninske, Bombezin-slične P ćelije

Duodenum
Tetrinske, Sekretinske, Seratoninske, Holecistokininske
 [ Histologija - Prekovic ] 2010

Jejunum
Motilinske, GIP, Somatostatinske, Seratoninske

Ileum
Enteroglukagonske PYY ćelije, Seratoninske, Somatostatinske

Debelo crevo
Somatostatinske, Seratoninske, Enteroglukagonske PYY

Zastupljenost somatostatinskih i seratoninskih je najveća zastupljenost.

Istorija proučavanja DNES-a nas vodi u 1870 i otkrića Hajdenhajna. On je naime otkrio da i
dao opis svetlim ćelijama fundusa. Zatim je Ciaccio 1906 je našao još jedne čelije u crevu i
nazvao ih nterohromafnim ćelijama – on je uočio da se ove ćelije razlikuju od drugih u mukozi
Nakon toga je dokazano da ove ćelije imaju sposobnost da talože soli srebra (Mason 1914). I to
na dva načina, pa su klasifikovane u argirofilne i argentofilne. Argirofilne imaju sposobnost
taloženja soli samo u prisustvu svetla ili nekog redukcionog agensa, dok argentofilnim ćelijama
nije potrebno ništa za redukciju soli. A Kuljčicki je 1925 je opisao bazigranularne acidofilne
ćelije. Feyrter je 1938 opisao ćelije DNES-a i van creva. Sve do 1966 nije bilo značajnih otkrića.
A te 1966 Pirs je postavio concept o APUD seriji. Naime on je rekao da APUD serija obuhvata
ćelije koje produkuju peptide, a u sebi sadrže biogene amide.
APUD potiče od anglosaksonske rečenice:

Amine and amine

Precursor
Uptake and
Decarboxylation

U ovu seriju spadaju ćelije GIT-a, hromafine ćelije medule nadbubrega, ćelije hipofize i
pankreasa, C (parafolikularne) ćelije tiroidee.

Može se postaviti pitaje – A što neuro u onom DNES?

Naime, 1970 godine Baumgartner je uspomoću EM otkrio autonomna nervna vlakna sa krupnim
skretnim granulama koja se nalaze blizu endokrinih ćelija. Ova vlakna sadrže peptide i biogene
amine. On njih naziva peptidnim vlaknima.

Takođe Fujita uočava kako strukturnu tako i funkcionalnu sličnost nervnih i endokrinih ćelija. I
to stukturne sličnosti koje se odnose na prisustvo osmofilnih granula i sinaptičkih vezikula, a
funkcionalno odnosno metabolički – produkcija supstanci sličnih neurosekretima i
neurotransmiterima.
 [ Histologija - Prekovic ] 2010

Gastrointestinalni trakt:
Želudac:

U želucu se nalaze ćelije DNES-a i otvorenog i zatvorenog tipa. Zapravo u fundusu i korpusu
zatvorenog, a u pilorisu gastrinske ćelije otvorenog tipa koje poseduju mikroresice. Ove
gastrinske ćelije čak izbacuju granule i u lumen želuca. Misli se da imaju ulogu u potpomaganju
varenja hrane. Još jednom treba napomenuti kako želudac ima ćelije i otvorenog i zatvorenog
tipa – i to fundus i korpus zatvorenog, dok piloris ima otvorenog tipa. Najviše ćelija je
zatvorenog tipa.

Tanko i debelo crevo:

U tankom i debelom crevu ćelije DNES-a su pretežnno otvorenog tipa. U tankom crevu mogu se
naći i na vilusima i u kriptma, ali ih najviše ima na granici vilus-kripta. U debelom crevu su
raspoređene u kriptama.

Pregled ćelija DNES-a:

Enterohromafne ćelije:

Ove ćelije produkuju serotonin, ima ih najviše i zastupljene su u svim regionima creva sem u
fundusu i korpusu. Kao što je rečeno sintetišu serotonin (5-hidroksitriptamin). A njegova
funkcija je snižavanje sekrecije HCl od strane parijetalnih ćelija. Poboljšavanje sekrecije mukoze
u želucu i kolonu, povećavaju motilitet (pokretljivost) creva. Ćelije su veoma heterogene, a sve
su otvorenog tipa. Morfološke odlike su piramidalni oblik, široka baza gde se mogu uočiti
procesusi koji mogu dopirati čak do susednih kripti i ka susednim ćelijama, ili žlezdama. Kao što
je rečeno otvorenog su tipa – što znači da dopiru do lumena.
Već je pomenuto das u heterogene, time ima više podtipova. Svi podtipovi ove grupe ćelija
sintetišu serotonin.

- EC1, poseduju granule od oko 300 nm veličine, pleomorfne. Nalaze se u celom digestivnom
traktu. Sinteza, pored serotonina, supstance P (SP) koja utiče na peristaltiku, povečavanje bola.
Ovaj proizvod je neurotransmiter.

- ECn, imaju tamne granule. Nalaze se u želucu, (piloris). Sintetišu melatonin koji ima ulogu u
kontrakciji sfinktera.

- EC2, nalaze se u duodenumu i jejunum. Imaju prilično velike granule (350nm), jako su tamne
ćelije i pored seratonina proizvode i motilin.
 [ Histologija - Prekovic ] 2010

- Mo, dva tipa od kojih su jedne argirofilne, a druge argentofilne – proizvode motilin koji ima
ulogu u preistaltici creva.

Peristaltika:

Hrana u duodenumu vrši pritisak na mukus, a time in a ćelije, što dovodi na izlučivanje
serotonina i time do kontrakcije mišića, pa i same peristaltike.

Gastrinske ćelije:

Ove ćelije se nalaze u pilorisu i otvorenog su tipa. One predstavljaju veoma velike ćelije koje su
piramidalnog oblika i poseduju različite molekulske forme gastrina, pa se po tome dele na
podgrupe:

- G, nalaze se u antrumu, poseduju G-17. Imaju zrele granule koje su svetle i male tamne koje
sadrže ACTH i koje su nezrele.

- IG, Nalaze se u crevu – duodenum i jejunum. Imaju molekulsku formu G-34 i imaju tamne
granule – sa halom okolo tamnog centra.

- TG, poseduju C-terminalni gastrin. Prilično velike granule (350nm) se mogu sresti u njihovoj
citoplazmi. Ove čelije su argirofilne.

Sve molekulske forme gastrina potiču od specifičnog sečenja preprogastrina. Primećeno je da

ćelije imaju običaj i izbacivanja nezrelih formi.

Somatostatinske (D) ćelije:

Proizvodi ovih ćelija imaju inhibitorno dejstvo na susedne ćelije, kako endokrine, tako i stale
ćelije. Njihovi sekreti imaju endokrino, parakrino, pa čak i neurotransmitorno dejstvo. Ćelije
poseduju dugačke procesuse do kapilara. Imaju velike granule (150-350-400 nm). Zrele granule
odlikuje zrnast izgled, valovite membrane i prosvetljenost. D ćelije se nalaze duž celog
digestivnog trakta. Takođe, kao i gastrinske, one imaju različite molekulske forme somatostatina
– S-14 (želudac, pankreas, nervi), S-28(crevo), S25, S-20.

Sekretin produkujuće ćelije:

Nalaze se u tankom crevu – duodenum i jejunum, na vilusima i u kriptama. Poseduju granule od

oko 200 nm, vrlo su tamne. Ćelije u citoplazmi imaju i glikogene čestice. Njihova funkcija jeste
veoma bitna zato što one regulišu sekreciju egzokrinog pankreasa i to tako što povećavaju
izlučivanje vode i bikarbonata ćelija izvodnih kanala. To deluje na pH duodenuma, pošto je
veoma bitno da duodenum bude bazna sredina – odnosno da pH u duodenumu bude oko 10-11,
zbog samog delovanja enzima.
 [ Histologija - Prekovic ] 2010

Holecistokininske – I ćelije:

Ove ćelije se nalaze takođe u tankom crevu – duodenum i jejunum – ali se isto tako mogu naći i
u mozgu gde su i prvo otkrivene. Njihova funkcija jeste stimulacija sekrecije enzima egzokrinog
pankreasa, a takođe izazivaju i kontrakcije žučne kese. Poseduju ovalne, tamne granule (250
nm). Proizvode više molekulsikh formi CCK.

K ćelije:

GIP produkujuće ćelije koje se nalaze u duodenumu i jejunum. Glukoza koja se unese kroz usta
deluje na ove ćelije koje deluju na B ćelije pankreasa koje počinju da luče insulin. Njihove
granule su zrnaste, ali poseduju i druge granule koje su veoma slične insulinskim granulama iz B
ćelija pankreasa. Imunohistohemijskim metodama je i potvrđeno da ove ćelije mogu sadržati
insulin.

L ćelije:

Ove ćelije produkuju enteroglukagon odnosno L-glicentin. Nalaze se u ileumu i debelom crevu.
Poseduju velike, tamne granule (400 nm). Sadržaj granula je glicetin, GLP-1, GLP2 i PYY.
GLP-2 ima uticaj na inhibiciju peristaltike, proliferaciju ćelija kripti, kao i trofičko dejstvo na
tanko i debelo crevo. Ćelije su argerofilne.

ECI ćelije:

Ove ćelije su zatvorenog tipa, nalaze se u fundusu i korpusu. Produkuju histamine i utiču na
sekreciju HCl (tj. na parijetalne ćelije), kao in a sekreciju pljuvačke, Imaju velike franule sa
halom okolo elektron negativnog centra (450 nm).

P ćelije:

Bombezin produkujuće ćelije koje se nalaze u antrumu i duodenumu. Stimulišu sekreciju G

čelija. Poseduju sitne, veoma tamne granule (120 nm).

D1 (VIP) ćelije:

VIP koje one produkuju ima funkciju vazodiletatora – smanjuje krvni pritisak. Njih odlikuju
filament uz jedro i granule od 104 nm. Nalaze se u duodenumu.