ЋЕЛИЈСКА МЕМБРАНА

(плазма мембрана)
 Мембрана је у еукариотској
ћелији присутна на
– површини ћелије и
– у њеној унутрашњости где
ограничава поједине органеле.
 Улога ћелијске
мембране
 Обезбеђује услове за одвијање свих
животних процеса.
 Одржава разлике између
унутарћелијске и ванћелијске
средине.
 Успоставља контакте са другим
ћелијама и ванћелијском средином.
 Размењује материје са њима.
Липидни двослој са уроњеним протеинима

Ланци угљених хидрата

Ланци протеина

Фосфолипиди Глобуларни протеин

Холестерол
 Грађа ћелијске мембране
 Липиди граде двослој у који су
уроњени молекули протеина, при
чему се и липиди и протеини
непрекидно померају, клизе.
 Липиди и протеини су међусобно
у таквом односу да граде тзв.
течни мозаик
Липиди мембране
 Липиди у мембрани еукариотских
ћелија могу бити
– фосфолипиди,
– гликолипиди и
– холестерол,

 Липиди мембране су
поларизовани–
– један крај је
хидрофилан и
назива се глава, а
– други је хидрофобан
и назван је реп.
 Захваљујући томе
они формирају два
слоја у мембрани
тако што се репови
групишу у средини,
а главе се окрећу
према споља .
 Протеини мембране
 Протеини мембране се према улози
деле на:
– структурне који успостављају
организацију ћелије тако што се везују за
ћелијски скелет или околоћелијску средину
(или обоје), као и образовање ћелијских
веза
– ензиме
– рецепторе
– носаче и канале, учествују у транспорту
кроз мембрану као нпр. јонске пумпе
 Према месту које заузимају у мембрани
протеини се могу поделити на:
– периферне који се налазе са обе стране
мембране (цитоплазматичне и спољашње
стране);
– интегралне (називају се још и
трансмембрански протеини) који се
делимично или потпуно простиру кроз
мембрану;
 Гликокаликс (''слатки'' омотач).
 Код животињских ћелија се за протеине
и липиде спољашње површине мембране
везују полисахариди (шећери), градећи
гликопротеине и гликолипиде.
 Улоге гликокаликса су
да штити мембрану од
оштећења, прима
сигнале из околне
средине, успоставља
комуникације између
ћелија и др.
Транспорт материја кроз
мембрану
 Транспортматерија
кроз мембрану може
бити
–активан и
–пасиван.
 Пасиван транспорт
 При пасивном транспорту материје се
крећу кроз мембрану захваљујући
разлици у концентрацији са једне и
друге стране мембране
 Супстанце се крећу из средине са већом
у средину са мањом концентрацијом
(низ хемијски градијент), при чему
се енергија не троши.
 Облици пасивног транспорта су
дифузија, олакшана дифузија и осмоза
 Дифузија
 Транспорт материја кроз
мембрану из средине са
већом у средину са мањом
концентрацијом све док се
концентрације не
изједначе.
 Материје растворљиве у
липидима и малог
молекула пролазе брзо
кроз мембрану слободном
(простом) дифузијом (тако
се преносе гасови О2 и
CO2 у плућима и ткивима).
Олакшана дифузија
 транспорт материја, које се
не растварају у липидима,
низ хемијски градијент, али
помоћу молекула носача
(зато се назива олакшана
дифузија).
 Молекул носач је протеин
који пролази кроз липидни
двослој и садржи место за
које се материја везује.
 Олакшаном дифузијом се
транспортује глукоза.
 Овај начин транспорта
регулишу хормони па тако
олакшану дифузију глукозe
регулише инсулин.
 Осмоза
 Дифузија воде кроз
полупропустљиву
мембрану.
 Молекули воде се
крећу из средине са
мањом
концентрацијом (ту
је више воде) у
средину са већом
концентрацијом
растворених
материја (ту је воде
мање).
 Активан транспорт
 Врши се насупрот хемијском
градијенту – материје се
транспортују из средине са мањом
у средину са већом
концентрацијом, помоћу протеина
носача и уз утрошак енергије.
 Енергија за одвијање активног
транспорта добија се хидролизом
ATP-а у ADP.
 Протеини носачи раде као пумпе и
као ензими ATP-азе (аденозин
трифосфатазе) јер катализују
разлагање ATP -а.
 Најбоље проучена је Na - K пумпа
која насупрот хемијском
градијенту, активно испумпава Na+
из ћелије, а упумпава К+ у ћелију
 ЕНДОЦИТОЗА И ЕГЗОЦИТОЗА
 Макромолекули као што су
– протеини,
– полисахариди,
– полинуклеотиди или чак
– читаве ћелије (нпр. бактерије)
не могу пролазити кроз мембрану ни једним
од наведених типова транспорта.
 Уношење и излучивање великух молекула
обавља се активним учешћем мембране при
чему она образује везикуле, а процеси се
називају ендоцитоза и егзоцитоза.
 Процес уношења макромолекула и раствора
назива се ендоцитоза,
– При ендоцитози долази прво до удубљења на
мембрани, у које улази материја која треба да се
унесе у ћелију.
– Удубљење се све више спушта у унутрашњост
ћелије, а затим се ивице мембране споје и око
унете материје се образује везикула.
 Ендоцитоза обухвата два процеса:
– фагоцитозу и
– пиноцитозу.
 Уношење крупних честица је фагоцитоза
(грч.пхагеин = јести), а растворених
материја је пиноцитоза (грч. пино =
пити).
 Док скоро све врсте ћелија непрекидно
уносе течности и растворене молекуле
пиноцитозом, фагоцитозу могу да врше
само посебне ћелије – фагоците (нпр.
леукоцити врше фагоцитозу бактерија).
 Избацивање специфичних производа ћелије
или неких других материја у ванћелијску
средину назива егзоцитоза.
 Процесом егзоцитозе у ванћелијску средину
доспевају материје које ћелија треба да
одстрани (супротно ендоцитози).
 Такви су хормони и ензими чија се функција
испољава изван ћелије која их је
синтетисала, као што нпр. ћелије панкреаса
излучују инсулин.
 Око материје, која треба да се избаци из
ћелије, се образује везикула. Везикула се
креће ка површини ћелије, њена мембрана
се уједињује са ћелијском мембраном, а
садржај везикуле бива избачен
literatura
 http://www.bionet-skola.com/w/Ćelija
 http://www.bionet-skola.com/w/Ćelijska_membrana
 Šerban, M, Nada: Ćelija - strukture i oblici, ZUNS,
Beograd, 2001
 Grozdanović-Radovanović, Jelena: Citologija, ZUNS,
Beograd, 2000
 Pantić, R, V: Biologija ćelije, Univerzitet u Beogradu,
beograd, 1997
 Diklić, Vukosava, Kosanović, Marija, Dukić, Smiljka,
Nikoliš, Jovanka: Biologija sa humanom genetikom,
*Grafopan, Beograd, 2001
 Petrović, N, Đorđe: Osnovi enzimologije, ZUNS, Beograd,
1998.