Дихибридно, трихибридно

и повратно укрштање
 Мендел је у првим експериментима
пратио наслеђивање особине коју
детерминише само један пар
наследних фактора
 Такав тип наслеђивања назива се
МОНОХИБРИДНО наслеђивање
 Пратећи наслеђивање два или више
својстава истовремено (дихибридно
и полихибридно наслеђивање),
Мендел је дао уверљиве доказе
својих основних правила
 Дихибридно укрштање
 Две особине: облик и боја зрна
 Р генерација: укрстио је биљке
чистих линија округлог семена жуте
боје са биљкама набораног зеленог
семена (ААВВ х ааbb)
 F1 генерација: све биљке чија су
семена округла и жута
 Међутим у F2 генерацији је била
сасвим другачија ситуација
 Биљке F1 генерације могу дати следеће
типове гамета: АВ, Аb, аВ и аb
 Њиховим спајањем могуће је добити 16
комбинација (генотипова)
 F2 генерација је садржала 4 различита
ФЕНОТИПА:
– 9/16 ОКРУГЛО И ЖУТО (А_В_)
– 3/16 ОКРУГЛО И ЗЕЛЕНО (А_bb)
– 3/16 НАБОРАНО И ЖУТО (ааВ_)
– 1/16 НАБОРАНО И ЗЕЛЕНО (ааbb)
 Сразмера ових фенотипова је била:
9:3:3:1
 Панетова мрежа за дихибридно укрштање

F2: AaBb x AaBb

  AB Ab aB ab

AB AABB AAbB aABB aAbB

Ab AABb AAbb aABb aAbb

aB AaBB AabB aaBB aabB

ab AaBb Aabb aaBb aabb

         
 Ћелије садрже 2
пара хомологих
хромозома

репликаци
ја

У Анафази I мејозе се
сваки пар хомологих
хромозома независно
раздваја…

… тако да се гени лоцирани на различитим паровима

хромозома комбинују независно, производећи различите
комбинације алела у гаметима
 Повратно укрштање
 Укрштање јединки F1 генерације
са рецесивним родитељима
 На пример АаBb и aabb
 При дихибридном укрштању добио је
очекиване односе фенотипова
потoмака: 1:1:1:1
 Трихибридно укрштање
 Мендел је извршио и такво укрштање при
коме је пратио три особине: облик зрна,
боја котиледона и боја семењаче
 Р генерација: укрстио је биљке округлог
семена жуте боје семена и сиво-смеђом
семењачом са биљкама набораног зеленог
семена и обезбојеном семењачом
(ААВВСС х ааbbсс)
 F1 генерација: све биљке чија су семена
округла, жута са сиво-смеђом семењачом
 Гамети биљака F1 генерације могу
дати 8 типова гамета: АВС, АВс,
АbC, Abc, аВC, aBc и аbC и abc
 Њиховим спајањем могуће је
добити 64 комбинација
(генотипова)
 F2 генерација је садржала 8
различитих ФЕНОТИПА у
пропорцији
27:9:9:9:3:3:3:1
 Панетова мрежа за трихибридно укрштање

F2: AaBbCc x AaBbCc

  ABC ABc AbC Abc aBC aBc abC abc  

ABC AABBCC AABBcC AAbBCC AAbBcC aABBCC aABBcC aAbBCC aAbBcC

ABc AABBCc AABBcc AAbBCc AAbBcc aABBCc aABBcc aAbBCc aAbBcc

AbC AABbCC AABbcC AAbbCC AAbbcC aABbCC aABbcC aAbbCC aAbbcC

Abc AABbCc AABbcc AAbbCc AAbbcc aABbCc aABbcc aAbbCc aAbbcc

aBC AaBBCC AaBBcC AabBCC AabBcC aaBBCC aaBBcC aabBCC aabBcC

aBc AaBBCc AaBBcc AabBCc AabBcc aaBBCc aaBBcc aabBCc aabBcc

abC AaBbCC AaBbcC AabbCC AabbcC aaBbCC aaBbcC aabbCC aabbcC

abc AaBbCc AaBbcc AabbCc Aabbcc aaBbCc aaBbcc aabbCc aabbcc

 
 Израчунавање броја фенотипова
и генотипова
Тип наслеђивања Бр. фенотипова Бр. генотипова
Монохибридно 2 21=
3 3
1=

Дихибридно
2 4
2=
3 9
2=

Трихибридно 2 8
3=
3 27
3=

Тетрахибридно 2 16
4=
3 81
4=

n-хибридно 2 n
3 n

где је n број особина које пратимо

 Број различитих типова гамета
 Број различитих типова гамета које може да
образује један генотип израчунава се по
формули 2ⁿ
– где је n број гена у генотипу који су у
хетерозиготном стању.
 Тако нпр. ако посматрамо генотип АА, ту је n=0 јер
нема хетерозиготних гена па је број типова гамета
које овај генотип може да образује 20= 1; другачије
речено сви гамети су исти јер сви садрже исти алел А.
 Када је у питању хетерозиготна особа за један ген
(Аа), она може да образује 2¹= 2 типа гамета: 50%
гамета који садрже алел А, и исто толико гамета са
алелом а.