Савремени генетички концепти

 Данас знамо да ћелије

еукариотских организама
садрже у својим једрима
хромозоме који су
носиоци наследних
чинилаца
 Коренс 1900. и Бовери и
Сатон 1904. први утврђују
везу између наследних
фактора и хромозома
 Број и облик хромозома
су карактеристични за
свaку врсту
 На пример:
◦ Човек 46
◦ Миш 40
◦ Воћна мушица 8
◦ Грашак 7
◦ Црни дуд 308
 Хромозоми су по
природи
НУКЛЕОПРОТЕИНИ
 Састављени су од ДНК
и протеина који су
организовани на
посебан начин и чине
хроматин једра
 Можемо рећи да врста
поседује одређен број
ПАРОВА ХРОМОЗОМА
 Парови хромозома се
називају и ХОМОЛОГИ
ХРОМОЗОМИ
 Свакичлан хомологог пара
потиче од различитог
родитеља
 Например, у телесним
ћелијама следећих врста
постоји:
◦ Човек 23 пара хромозома
◦ Миш 20 парова хромозома
◦ Воћна мушица 4 пара
хромозома
◦ Црни дуд 154 пара
хромозома
 Код човека, 22
хромозома су
морфолошки слични
својим парњацима
 Такве хромозоме
називамо
АУТОЗОМИМА (AA)
 Хромозоми једног пара се
битно разликују код особа
мушког пола (X и Y хромозоми)
 Код женског пола су слични (XX
хромозоми)
 Хромозоме тог пара називамо
ПОЛНИМ ХРОМОЗОМИМА
 Скуп
свих хромозома у
једној телесној ћелији
организма.

КОД ЧОВЕКА:
 Кариотип мушкарца:
22АА+XY
 Кариотип жене: 22АА+XX
Хромозоми уређени по
паровима, поређани
по величини,
нумерисани и
подељени у групе
 Нормалан мушки
кариограм
 Данас знамо да су Менделови
“наследни чиниоци” - гени
 Морган 1911. утврђује да сваки
ген има своје одређено место у
специфичном хромозому
 Авери, Маклеод и Меккарти
1944. доказују да се гени састоје
из дезоксирибонуклеинске
киселине
 Улоге гена
◦Да репродукује самог себе
◦Да се повремено мења
◦Да контролише стварање
спесифичног полипептидног
ланца (протеина)
Сваки ген има:
◦Одређен положај у
хромозому
◦Специфичну структуру
◦Одређену функцију
 Одређено
место гена на
хромозому
 Различити облици једног истог гена
 Разлике настају услед мутација
 Кодорганизама са паром
хомологих хромозома на
одређеном генском локусу
налазе се исти гени, некад са
истим, некад са различитим
алелима
 Када су оба генска алела на
хомологом пару хромозома
исте структуре
 Такве алеле означавамо
истим симболом
◦АА, А1А1, А2А2, аа
 Када су генски алели на
хомологом пару хромозома
различити
 Такве алеле означавамо
различитим симболима
◦Аа, А1А2, С3С5, аа
 Свеукупност наследних фактора
или гена који улазе у састав
ћелијских хромозома једног
организма (у ширем смислу)
 Одређена комбинација наследних
фактора под чијом се контролом
развија специфична особина (АА,
аа, Аа) – у ужем смислу
 Особине које одликују један
организам било да се односе на
његов изглед или на способност
обављања одређене функције (у
ширем смислу)
 Одређена особина коју
посматрамо (боја очију, облик
зрна грашка) – у ужем смислу
 Фенотип зависи од комбинације
гена које јединка при зачећу
добија од родитеља али и од
чинилаца средине под којим се
остварује развиће
 Фенотип се не наслеђује већ
само могућност да се развије
под одређеним условима
средине
 Две особине: облик и боја зрна
 Р генерација: укрстио је биљке
округлог семена жуте боје са
биљкама набораног зеленог
семена (ААВВ х ааbb)
 F1 генерација: све биљке чија су
семена округла и жута
 Међутим у F2 генерацији је била
сасвим другачија ситуација
 Гамети биљака F1 генерације могу дати
следеће типове гамета: АВ, Аb, аВ и аb
 Њиховим спајањем могуће је добити 16
комбинација (генотипова)
 F2 генерација је садржала 4 различита
ФЕНОТИПА:
◦ 9/16 ОКРУГЛО И ЖУТО (А_В_)
◦ 3/16 ОКРУГЛО И ЗЕЛЕНО (А_bb)
◦ 3/16 НАБОРАНО И ЖУТО (ааВ_)
◦ 1/16 НАБОРАНО И ЗЕЛЕНО (ааbb)
 Сразмера ових фенотипова је била:
9:3:3:1
 Панетова мрежа за дихибридно укрштање

F2: AaBb x AaBb

AB Ab aB ab

AB AABB AAbB aABB aAbB

Ab AABb AAbb aABb aAbb

aB AaBB AabB aaBB aabB

ab AaBb Aabb aaBb aabb