Đurđija Žarić

z
Genetika - uvod
z
Šta proučava genetika?

Način na koji se
Nasleđivanje i nasledna informacija
varijabilnost prenosi kroz generacije,
(promenljivost) osobina kako se održava,
ispoljava i menja.
 z
Šta su osobine?
 Osobine su određena svojstva (odlike
/karakteristike) organizama. Osobine mogu
biti
 Morfološke
 Fiziološke
 Osobine u ponašanju

 Skup svih osobina jednog organizma je

FENOTIP [fenos (gr.) – izgled]

 Skup svih gena jednog organizma je

GENOTIP

 FENOTIP = GENOTIP + SREDINA

 Neke osobine su uslovljene isključivo

genotipom, dok se ostale ispoljavaju pod
uticajem gena i sredine
 Hromozomi
z
 Hromozomi predstavljaju najviši stupanj kondenzacije jedrovog materijala
hromatina koji se sastoji od DNK i proteina

 Vidljivi samo u toku ćelijske deobe

 Broj i oblik hromozoma karakterističan je za svaku vrstu.

 Telesne (somatske) ćelije su diploidne (imaju 2n hromozoma), a polne

(gameti = jajne ćelije i spermatozoidi) haploidne (n).

 • Čovek ima 46 hromozoma: 22 para autozoma (telesni hromozomi, nose

gene za telesne osobine) i jedan par gonozoma (polnih hromozoma, koji
nose gene za telesne i polne osobine).

 • U telesnim ćelijama muškarca, pored autozoma, prisutni su X i Y polni

hromozomi: 44 + XY

 • U telesnim ćelijama žene, pored autozoma, postoje dva X hromozoma: 44

+ XX
 Građa hromozoma
z

 Metafazni hromozom je izgrađen od

dve hromatide (sestrinske hromatide) i
sadrži dva molekula DNK (svaka sa po
jednim) spojene centromerom.

 Centromera jeprimarno suženje

hromozoma za koje sve vezuju proteini
deobnog vretena

 Hromozom ima dva kraka: p i q

 Podela po položaju centromere:

 Metacentričnih hromozoma centromera
je na sredini, pa su kraci jednaki.
 Submetacentrični hromozomi imaju
centromeru bliže jednom kraju,
 Akrocentričnih (subtelocentrični
)centromera je skoro na samom kraju
hromozoma.
 Telocentrični (acentrični) hromozomi
nemaju p krak.
z
Homologi hromnozomi

 Istog oblika i veličine

 Isti raspored genskih lokusa

 Isti ili različiti aleli

 Jedan potiče od majke a jedan

od oca

 Sparuju se u toku profaze I

 Gameti sadrže po jedan iz para

(nasumično razdvojeni u
anafazi, tj. anafazi I ili II)
 z
Mapiranje hromozoma

 Kariotip = slika metafaznih  Kariogram = poređani i

hromozoma upareni metafazni homologi
hromozomi
z
Genski lokus i alel

 Geni su delovi DNK koji kodiraju neku RNK

 Lokus je mesto gena na hromozomu, koji

zauzima linearnu poziciju

 Aleli su različiti oblici (varijante) jednog gena.

 Aleli se nalaze se na istom lokusu na

homologim hromozomima.

 Geni koji imaju više alela su polimorfni geni, a

oni koji imaju samo jedan oblik su monomorfni
geni.
 Mendelovska genetika
z Gregor Mendel (1822 - 1884)
 Češki sveštenik, biolog, botaničar i
matematičar koji se smatra začetnikom
klasične genetike
 Dokazao partikularno nasleđivanje
 8 godina eksperimentisao na baštenskom
grašku
 Pratio nasleđivanje alternativnih osobina
 Objavio rezultate (1866.) za 7
osobina: oblik semena, boja
kotiledona, oblik mahune, boja
mahune, boja cveta, položaj cveta,
visina stabljike.
 Mendel je ukrštao linije graška koje
su se jasno razlikovale po određenim
osobinama. ->Imale su alternativne
osobine-žuto ili zeleno zrno, okruglo
ili naborano, ljubičast ili beo cvet itd.
 Pratio je nasleđivanje date osobine
kroz generacije-da li se osobine gube
ili zadržavaju, i u kojim odnosima
(proporcijama).
z

 Mendel je dokazao da svaki  U zavisnosti od toga koliko se

roditelj daje potomstvu određene osobina prati ukrštanje može biti:
faktore-nasledne jedinice, koje su
 - monohibridno, u kome se prati
kasnije nazvane GENI.
nasleđivanje jedne osobine;
 • Zaključio je da se te jedinice
 - dihibridno ako se posmatraju
prenose kroz generacije i da
dve,
određuju pojedine osobine.
 - trihibridno ili

 - polihibridno ukrštanje, kada se

istovremeno prati veći broj osobina
z
Monohibridno nasleđivanje

Generacija = period
P generacija razvića jedne vrste
(parentalna – roditeljska organizama od
X generacija njihovog začeća do
*čista linija postizanja polne
zrelosti
F1 generacija (fiilijalna –
potomačka prva generacija)
 . *hibridbna linija
(ukurštanjem genetički
različitih roditelja)

F2 generacija (filijalna-
potomačka druga generacija)
 z
Monohibridno nasleđivanje

P genetarcija
X Mendelova pravila:
AA aa

1. Pravilo razdvajanja naslednih

faktora – u gametogenezi
A A a a gameti
2. Pravilo nezavisnog kombinovanja
naslednih faktora –
prilikom oplođenja

F1 generacija

Aa Aa Aa
 z
Monohibridno nasleđivanje

F1 generacija
X
Aa Aa
1. Pravilo razdvajanja naslednih
faktora – u gametogenezi
A a A a gameti
2. Pravilo nezavisnog kombinovanja
naslednih faktora –
prilikom oplođenja

F2 generacija

AA Aa aa
 z
Monohibridno nasleđivanje

Dominantni alel (A –
P generacija – obeležava se
AA dominantni homozigot velikim slovom) –
X aa recesivi homozigot onaj koji nosi
osobinu koja se
AA aa
ispoljava

F1 generacija Recesivni alel (a –

 .
Aa hteterozigotkoji nosi obeležava se malim
Aa Aa dominantnu osobinu slovom) – osobina
se ne ispoljava pod
uticajem
F2 generacija dominantnog alela
Odnos fenotipova 3:1 (nema vidljivi učinak
AA Aa Aa aa u prisustvu
dominantnog alela)