Мендел је пратио особине које се 

алтернативно испољавају тј. на један од два

могућа начина – нпр. облик зрна грашка може да буде:

 округао или
 наборан.
У зависности од тога колико се особина прати укрштање може бити:

 монохибридно, у коме се прати наслеђивање једне особине;

 дихибридно ако се посматрају две,

 трихибридно или
 полихибридно укрштање, када се истовремено прати већи број особина.

 Монохибридно укрштање
Мендел је одгајао чисте линије (сорте) биљака : једну која у
свакој генерацији даје округло и другу која даје наборано семе. Биљке из такве
две линије укршта међусобно и то назива родитељском или паренталном
генерацијом (Р). У потомству је добио све биљке са округлим зрном и ту
генерацију је назвао прва филијална (F1). Међусобним укрштањем биљака F1
генерације добио је наредну, F2 генерацију у којој се јављају биљке и са
округлим и са набораним семеном у бројном односу 3 : 1 (три пута има више
биљака са округлим него са набораним семеном ).
Пример 1.

када се 2 миша укрсте 5 потомака је смеђе а 15 црно, нека је В црно а b смеђе

-пошто су родитељи истог фенотипа (црни) а потомство се јавља у 2 фенотипа, оба родитеља морају бити
хетерозиготи а црна боја је доминантна (15:5)

2.начин:

-Један родитељ је рецесивни хомозигот (bb), а други је хетерозигот (Bb) :

Пример 2.

Парењем црног и смеђег миша добијено је 8 црних и осам смеђих потомака

-Два фенотима, подједнако заступљена, један мора бити хомозигот а други хетерозигот

Пример 3.

-плаве очи: аа (рецесивни хомозигот)

-браон очи: Аа (хетерозигот)

Очекивано потомство?

Пример 4.
-чупаво крзно заморца – R (доминантно)
-глатко крзно – r (рецесивно)
-спаривањем настаје 8 чупавих и 7 глатких потомака

-ако би се чупави парио са глатким, какво се потомство може очекивати?

Симболом великог слова А обележио је фактор који одређује округло, а малим

словом а онај који изазива наборано зрно.
Када се ова два фактора нађу заједно (Аа) у једној биљци онда се испољава
само дејство фактора А - доминантан.
рецесиван - (а) фактор који није дошао до изражаја у F1 генерацији.
При настанку F2 генерације фактори се растављају један од другог (при
образовању гамета), а затим се слободно комбинују са факторима из друге
јединке (односно њеним гаметима). Тако се у F2 генерацији могу добити само
четири комбинације ових фактора : АА, Аа, аА и аа. Прве три комбинације, због
присуства доминантног фактора дају округло семе, а само једна комбинација (аа)
даје наборано семе (однос 3 : 1 је тиме потврђен).
хомологни хромозоми - један хромозом из пара се добија од мајке, а други од
оца
генски локус - тачно одређеном место на хромозомима где се налазе гени 
алели - гени који заузимају иста места на хомологим хромозомима  
- различити облици једног истог гена.
Телесна ћелија увек садржи пар алела једног гена јер садржи и пар хромозома на
којима се налазе ти гени.
хомозиготи – јединке код којих су алели на пару хомологих хромозома једнаки.
хетерозиготи – јединке код којих се на хомологим хромозомима налазе
различити алели.

генотип - комбинације алела које се налазе у телесним ћелијама организама

-  скуп свих гена које има један организам
фенотип - скуп свих особина једног организма насталих деловањем његовог
генотипа и услова спољашње средине
Фенотипске особине могу бити:

 квалитативне и
 квантитативне.
Квалитативне особине - одређује један ген или мали број гена и средина на њих
нема утицаја
Квантитативне (полигене) особине - одређује већи број гена (полигени) и
средина може на њих да утиче и да их мења
алели једног гена се обележавају истим словом (алтернативни облици алела):
- доминантан – велико штампано слово
- рецесиван – мало писано слово
рецесиван алел - његово дејство се испољава само у хомозиготном стању (када
се нађе у пару са истим таквим алелом). 
доминантан алел - испољава се увек и у хомозиготном и у хетерозиготном
стању.

Прво Менделово правило - закон раздвајања алела - при образовању гамета -

Јединка која је хомозигот образује само један тип гамета као нпр. генотип АА
образује гамете који су сви исти, односно сви садрже алел А (исто важи и за
генотип аа )
Друго Менделово правило - слободног комбиновања алела - спајање гамета
да би се образовала следећа, F1 генерација, који се међусобно комбинују по
принципу случајности што значи да се сваки гамет једног родитеља може спојити
са сваким гаметом другог родитеља.
Генотипски однос у F2 генерацији је 1:2:1.
фенотипски однос у F2 генерацији је 3:1
доминантна особина - особина коју одређује доминантан алел
рецесивна особина - одређена рецесивним алелом
Број различитих типова гамета које може да образује један генотип
n
израчунава се по формули 2  , где је n број гена у генотипу који су у
хетерозиготном стању.
Тако нпр. ако посматрамо генотип АА, ту је n = 0 јер нема хетерозиготних гена па је број типова гамета
које овај генотип може да образује 20= 1 ; другачије речено сви гамети су исти јер сви садрже алел А.
Када је у питању хетерозиготна особа за један ген (Аа), она може да образује 2 1= 2 типа гамета (50%
гмеата који садрже алел А, и исто толико гамета са алелом а).