Vezani geni i rekombinacija

Rekombinacija je sortiranje alela u nove

kombinacija koja se javlja kod dihibrida

Punnettov ogled sa ukrtanjem graka sa linijom ljubiastih

cvetova i izduenim polenovim zrnom i linijom crvenih
cvetova i okruglim polenovim zrnom

F1 i F2 genaracija gde brojni odnos u F2 nije 9:3:3:1

Krosing over se odigrava u pahitenu mejoze I i

odgovoran je za rekombinaciju

Mejoza II

Vezani geni
Svi geni na jednom hromozomu su vezani geni.
Blie locirani geni su skoro potpuno vezani, a udaljeniji
geni su slabije vezani i mogu se razdvojiti krosing
overom.
Vezani geni su grupa fiziki povezanih gena je na
jednom hromozomu.
Vezani geni i krosing over su suprotni procesi, gde su
vezani susedni aleli razliitih lokusa, a krosing over ih
razdvaja tako da dozvoljava alelima da se rekombinuju u
novim kombincijama.
Vezani geni nisu nezavisni i ne kombinuju se nezavisno.
Krosing ove se odigrava sluajno.

Krosing over uzrokuje rekombinacije

Krosing over je reciprona razmena gene
izmeu nesestrinskih hromatida homologih
hromozoma. Proces obuhvata prekide na
nesestrinskim hromatidama i njihovo ponovno
spajanje.
Rekombinacija je prekid susednih ili vezanih
gena na jednom hromozomu.
Krosing over uzrokuje genetike rekombinacije
na hromozomu kod eukariota i prokariota.
Hijazma je mesto na dva homologa hromozoma
gde se odigrao krosing over.

Mehanizam krosing overa

a) Nema krosing overa, b) krosing over i formiranje

nerekombinovanih (NR) ili roditeljskih i
rekombinovanih gameta (R)

to su geni udaljeniji jedan od drugog vea je

frekvencija rekombinacija

Dvostruki krosing over izmeu dva udaljena vezana gena dovodi do formiranja
nerekombinovanih gameta i ne moe se detektovati da se odigrao.

Tri tipa krosing overa se mogu odigrati izmeu 3 gena na

nesestrinskim hromatidama homologih hromozoma

Morganov eksperiment sa vinskom muicom enka sa

belim oima i minijaturnim krilima i mujak divlji tip

Kako se obeleavaju vezani geni?

Kada geni nisu vezani genotip se pie:

AaBb x AaBb
Kada su geni vezani genotip se pie:
AB/ab kod serije spajanja, dominanti
geni su ja jednom a recesivni na drugom
homologom hromozomu
Ab/aB kod serije razdvajanja,
dominantan i recesivan gen su na oba
homologa hromozoma

1. Slobodno kombinovanje gena kod

dihibrida
1) Geni mogu biti locirani na razliitim
hromozomima i tokom mejoze se
nezavisno razdvajaju i sluajno kombinuju
ili rekombinuju.
P: AaBb x AaBb
G: AB, Ab, aB, ab odnos gameta je 1:1:1:1
F1: 9 A-B- : 3A-bb :3 aaB- : 1aabb

2. Geni mogu biti potpuno vezani

Tada se dva susedna gena nalaze tako
blisko locirana na jednom hromozomu da
se retko deava da se razdvoje tokom
krosing overa. Mala je ansa da e se
odigrati krosing over izmeu njih.
P: AB/ab x ab/ab
F1: AB/ab, ab/ab
Nema formiranja rekombinovanog
potomstva Ab/ab i aB/ab

Kod potpuno vezanih geni obrazuje se samo NR potomstvo, a kod

slobodnog kombinovanja gena obrazuju se svi tipovi potomaka u
odnosu 1:1:1:1

3. Nepotpuno vezani geni

P: AB/AB x ab/ab
F1: AB/ab x ab/ab test ukrtanje
F2: AB/ab, ab/ab, nerekombinovano
potomstvo
F2: Ab/ab, aB/ab, rekombinovano
potomstvo
Uvek je vei broj nerekombinovanih jeinki
od rekombinovanih u F2 generaciji.

Detektovanje vezanih gena pomou test ukrtanja

vinske muice b=crno telo, b+=sivo, vg=vestigal krila vg+=normalna
krila

P: b+b+vgvg x bbvg+vg+
Siva, vestigal x crna, normalna
F1: b+bvg+vg x bbvgvg (siva,normalna x crna,vestigal)
F2:

283 siva, normalna, b+-vg+1294 siva, vestigal, b+-vgvg

1418 crna, normalna, bbvg+vg+
241 crna, vestigal, bbvgvg
3236 ukupno

2- test za podatke test ukrtanje i provere hipoteze da se

dva gena nalaze na razliitim hromozomima

Fenotip

Eksperimentalne Teoretske
(E)
(T)

E-T=d

d2/T

Roditeljski

2712

1618

1094

739,7

Rekombinacije

524

1616

-1094

739,7

Total

3236

3236

2 = 1479,4 df= 8, P 0,01 hipoteza se ne prihvata da se radi o

genima na razliitim hromozomima

Test ukrtanje sa jedinkom koja ima dva recesivna

vezana gena

Gde se sve moe odigrati rekombinacija

Brojni odnos kod ukrtanja bundeve gde su

vezana tri gena (p, j, r)

Redosled tri vezana gena na hromozomu

Pravi redosleg gena na hromozomu: p (ljubiast

plod), r (okrugao plod), j (soan plod)

Genska mapa p, j, r gena dobijena na osnovu

frekvencije rekombinacija nastalim ukrtanjima
bundeva predstavljena u cM ili mu.

Frekvencija rekombinacija odreuje udaljenost izmeu

gena i poloaj gena na hromozomu koji je aditivan

Boja oiju muice

Genska mapa 6 gena za boju oiju i 5 drugih gena

na autozomima muice

Jednostruki i dvostruki krosing over

Dvostruku krosing over kod tri vezana gena

Ukrtanje biljaka paradajza sa normalnim oblikom

lista i visokih biljaka i uvijenim listovima i niskih
biljaka test ukrtanje

F1 generacija posle test ukrtanja gde je dolo do

rekombinacije gena i formiranja nerekombinovanog
(NR) i rekombinovanog (R) potomstva

Serija spajanja i razdvajanja i brojni odnos

potomaka posla test ukrtanja kod vinske muice

Vezani geni
to su geni blie locirani na hromozomu
rekombinacija e se ree odigrati izmeu njih u
mejozi i veinom e se formirati
nerekombinovano potomstvo.
to su geni udaljeniji jedan od drugog na
hromozomu, procenat (frekvencja)
rekombinacija je vei i formirae se
nerekombinovano (vei broj jedinki) i
rekombinovano (manji broj jedinki) potomstvo.

Hromozomska mapa

Na osnovu frekvencije rekombinacija moe se odrediti

relativno rastojanje izmeu susednih gena i to
predstavlja gensku mapu.
Genska mapa je mapa hromozoma koja pokazuje
linearan redosled gena na hromozomu i priblino
rastojanje izmeu gena koje je izraunao na osnovu
frekvencije rekombinacija.
Fizika mapa je hromozomska mapa izraunata na
osnovu fizike udaljenosti predstavljena brojem baznih
parova.

Broj rekombinacija koje se odigraju tokom mejoze naziva

se frekvencija rekombinacija i oznaava koliko je jedan gen
udaljen od susednog

Frekvencija rekombinacija se izraunava na

osnovu broja rekombinovanih potomaka kroz
ukupan broj potomaka x 100%.
FR=Broj RP/Ukupan broj potomaka x 100%
U primeru sa paradajzom taj broj se izraunava
(8+7) / (55+53+8+7) = x 100% = 15/23 x 100% =
12%
12% jedinki e imati novu kombinaciju gena sa
rekombinovanim osobinama, a rastojanje tih
gena je 12 centimorganida (cM).

Morganida i centimorganida
Udaljenost na genskoj mapi se meri u
jedinicama mape (m.u.).
Jedna jedinica mape predstavlja 1%
rekombinacija i obeleava se sa m.u. ili
cM.
Jedinica mape se jo naziva centimorgan
(cM) u znak na Thomasa Morgana.
Jedna Morganida sadri 100 cM.

Test ukrtanje bubuljiavog, mat i glatkog, sjajnog

krastavca

Brojni odnos rekombinovanih i nerekombinovanih

potomaka posle test ukrtanja

Rekombinacije nastale ukrtanjem tri vezana gena

Genska mapa vinske muice

Mitotiki krosing over

Genska mapa paradajza sa 12 grupa vezanih gena

Genska mapa

Genetika rekombinacija
Rekombinacija gena se moe odigrati usled sluajnog
razdvajanja gena na nehomologim hromozomima.
Drugi izvor rekombinacija je krosing over izmeu
homologih hromozoma.
Ako su dva gena blisko locirana na istom hromozomu,
manje od 50% gameta e biti rekombinovano.
Geni na hromozomu mogu biti mapirani pomou
uestalosti krosing overa.
Ako je frekvencija rekombinacija dva gena 50%, oni
pripadaju razliitim grupama vezanih gena (oni su na
razliitim hromozomima) ili su veoma udaljeni na istom
genu.
Genske mape mogu biti konstruisane na osnovu
ukrtanja dve i tri vezana gena i praenja njihovog
potomstva.

Molekularni mehanizam krosing overa

Molekularni mehanizam krosing overa

Molekularni mehanizam krosing overa

Molekularni mehanizam krosing overa