:

(240 )

3+0+2

1.
2.

,

;
3.
();
4.
5. ;
6.
7. ;
8.
9.
10.

:


, ,
,

() 4
,


.
:
1. ( 2 ),
2. ( 22 ),
3. (4x9=36 ),

4. e ee ( 60 )
5. (. 30 )

, , ,
, . ., ,

1., ., , ., , . (2007):
. .
.
2. : I, ,
, 1988;
1.Tortora G.J., Funke B.R.,Case C.L.: Microbiology: An
introduction, 8th Edition, 2004, The
Benjamin/Cummings Publishing Company, Inc.
Preporueni izvori sa interneta:
http://www.personal.psu.edu/faculty/j/e/jel5/micro/
http://www.microbeworld.org/

Istorijski razvoj
mikrobiologije

Otkrie mikroorganizama

Mikrobiologija prouava male golim okom

nevidljive organizme (mikroorganizme)

Mikroorganizmi ukljuuju viruse, bakterije,

protozoe, alge i gljive

1. neke alge i gljive su vidljivi, ali ih prouava

mikrobiologija zbog slinih osobina i tehnika
prouavanja (izolacija, sterilizacija, gajenje na
vetakim podlogama)

Otkrie mikroorganizama

Otkrie mikroskopa
1. ZACHARIAS JANSSEN otkrie prvog
mikroskopa

2. ROBERT HOOKE (1665) engleski naunik

popularisao upotrebu mikroskopa
Posmatrao plutu elije
Razvoj teorije elije u 19. veku (Mathias
Schleiden, Theodor Schwann)

Zacharias Janssen
(1580-1638)

Uveanje 3 do 9 puta

Robert Hooke (1635-1703)

Otkrie mikroorganizama

Prva otkria mikroorganizama

1. Ideja da postoje nevidljiva iva stvorenja koja
su odgovorna za bolesti pre nego to se ona
manifestuje

2. Anntony van Leeuwenhoek (1632-1723)

konstruisao preko 400 mikroskopa prvi ovek
koji je posmatrao i tano opisao mikroorg.

Antony van Leeuwenhoek (1632-1723)

Graa Levenhukovog mikroskopa

Pisma Kraljevskom drutvu u Londonu

Otkria su se desila tokom 16 veka kada

su naunici verovali da su organizmi
nastajali spontano
Naunici su saznali da je elija osnovna
komponenta svakog organizma

Polemika oko spontane generacije abiogeneze

Franesko Redi (16261697)

Louis Jablot
mikroorganizmi treba da
imaju svoje roditelje

John Needham (17131781)- oviji bujon

nakon kuvanja se kvari
(podrka abiogenezi)

Redijevi eksperimenti - zakljuci

Do ovih eksperimenata naunici nisu znali
kako da se bore protiv bolesti
Redijevo otkrie naunici su dobili ideju
Redijevo otkrie ubijanjem
mikroorganizama koji izazivaju bolest
moe se spreiti bolest

Redijevi eksperimenti - zakljuci

Novi mikroorganizam moe nastati samo
reprodukcijom drugog mikroorganizma
Ubijanjem mikroorganizama ne moete
imati nove mikroorganizme spreavanje
irenja bolesti
Teorija biogeneze iva elija nastaje
od druge ive elije

Polemika oko spontane generacije - abiogeneze

1750-SPALLANZANI
zaepljeni sud kuvao 45
min.- ohladio, inkubirao
NEMA RASTA!!!
Zakljuak:
vazduh sadri MO
spoljanji vazduh je
potreban za rast MO koji
su u mediumu
optuen da
pregrevanjem vazduha u
boci unitava njegovu
vegetativnu snagu da
podri ivot
rastvor podrava rast MO
kada se izloi vazduhu

Luois Paster (1822-1895)

jednostavnim eksp. konano

obara teoriju abiogeneze

on je ve prouavao ulogu MO
u fermentaciji piva i vina

vazduh i praina sadre

mikroskopom vidljive
organizme koji dospevaju u
hranljive rastvore i tu se
razmnoavaju

Pasterov eksperiment

John Tyndall (1820-1893) Irski fiziar

pokazao da praina nosi

MO
hranljivi rastvor ostaje
sterilan ak iako je izloen
vazduhu
pruio dokaze o
postojanju bakterija
otpornih na toplotu
postupak frakcione
sterilizacije tindalizacija

Ferdinand Cohn (1828-1898)

nezavisno od Tyndall-a
otkrio postojanje
bakterijskih endospora

Cohn je dao poziciju

Kohu u svojoj laboratoriji
i pomogao mu u radu na
antraksu

Teorija klica

Sve do kraja 18. veka nije se znalo puno o bolestima

izuzev njihovog uticaja

Znalo se da bilo ko doe u kontakt sa obolelom osobom

posta bolestan

bolesti koje se ire izlaganjem infekciji se zovu

kontagiozne bolesti

nepoznati agens koji uzrokuje bolest se zove kontagion

Danas se zna da je kontagion mikroorganizam -klica

u 18. veku teko je bilo poverovati da tako neto malo

moe prouzrokovati takve posledice

Robert Koch (1843-1910)

ustanovio vezu izmeu

bakterije Bacillus
anthracis i bolesti
antraksa crni prit

Kohovi postulati jo
uvek se koriste za
uspostavljanje veze
izmeu odrenog MO i
odreene bolesti

Kohovi postulati

mikroorganizmi moraju biti prisutni u kod svake

bolesne ali odsutni kod svake zdrave individue

izaziva bolesti mora se izolovati i da raste u istoj

kulturi

kada se takav organizam unese u zdravu individuu

on izaziva istu bolest

isti mikroorganizam mora biti ponovo izolovan iz

zaraene individue

Kohovi postulati

Koh je ukazao na ulogu spora pri prenoenju

infektivnih bolesti

znaaj istih kultura razvio razliite tehnike za

izdvajanje istih kultura

gajenje mikroorganizama na vrstim hranljivim

podlogama krompir, elatin, agar

Koh i Paster zlatno doba mikrobiologije

Vakcinacija

18. vek variola rairena bolest

Variolu izaziva virus variole (smallpox)
Ko preivi variolu plikovi i oiljci
Variolacija
Mlekarice dolazile u kontakt sa kravljim
boginjama imune prema varioli

Edvard Jenner (1798)

koristio je vakcinaciju radi

zatite ljudi od velikih
boginja
Vakcinacija vacca (lat.) krava

Edvard Jenner (1798)

Elie Metchnikoff (1845-1916)

dokazao postojanje fagocitnih elija u krvi

elijski imunitet

Ubijanje mikroorganizama

Krupni koraci u razvoju antiseptinih tehnika

nainjeni u 19. veku

Ignaz Semmelweis smanjenje smrtnosti

novorodjenadi primena antiseptinih
postupaka

Infekcije se mogu spreiti korienjem

antiseptinih tehnika

Upoznavanje uloge mikroorganizama u izazivanju

bolesti

Joseph Lister (1872-1912)

hirurka sepsa
sterilizacija instrumenata,
minimalan dodir rana sa
vazduhom

Operacija kod koje je korien sprej sa karbolnom

vodom - 1869

PAUL EHRLICH

Nobelova nagrada 1908.

Kako ubiti MO kada je ve

inficirali telo

Magini metak leenje

bolesti

Nemaki hemiar Paul

Ehrlich, otkrio magini metak

Erlihov pronalazakhemoterapija korienjem

sintetikih lekova dobijenih
hemijskom sintezom

Salvarazan lek protiv sifilisa

ALEXANDER FLEMING

otkrie antibiotika
Aleksandar Fleming
(1881-1955) penicillin

Penicillium notatum

plesan koja deluje

protiv bakterije
Staphylococcus aureus
Nobelovac 1945

Nemaka kola Koh

izolacija, kultivacija i
odreivanje karakteristika
izazivaa zaraznih bolesti,
kohov bacil, prouzrokova
kolere

Francuska kola
Paster tok razvoja inf.
bolesti, sticanje
imuniteta, vetaka
imunizacija,

Louis Pasteur (1822-1895)

Pasteur je pokazao da
su mikrobi iz vazduha
izazivai bolesti
Pasteur je nastavio rad
Edward Jenner-a i
uspeo da otkrije
nekoliko vakcina:
pilea kolera,
antraks
besnilo.

Otkrie Virusa
metod primene filtera
Ivanovski (1892) je primenio
postupak na filtrat listova duvana
filtrat zadrava infektivno svojstvo
uzronik nisu bakterije
filtrabilni submikroskopski agensi virusi

Otkrie uticaja mikroorganizama na

organsku i neorgansku materiju

Luj Paster je pokazao da je alkoholna

fermentacija rezultat aktivnosti MO i da neki MO
mogu smanjiti koliinu stvorenog alkohola
aerobne i anereobne fermentacije mlena,
buterna
razvio proces pasterizacije zatita vina tokom
uvanja

Otkrie uticaja mikroorganizama na organsku i

neorgansku materiju

kruenje materije u prirodi (C, N, S ..)

mikrobioloki procesi u zemljitu
Sergej Winogradsky (1856-1953)
otkrio da zemljine bakterije mogu da
oksiduju Fe, S, NH3 da bi dobili energiju
anaerobna fiksacija azota i razgradnja
celuloze

Otkrie uticaja mikroorganizama na organsku i

neorgansku materiju

Martinus Beijerinck
(1851-1931) izolovao
aerobne N fiksirajue
bakterije i sumporredukujue bakterije

Otkrie uticaja mikroorganizama na

organsku i neorgansku materiju

Beijerinck i Winogradski pioniri u obogaivanju kultura i

korienju selektivnih medija

Razvoj mikrobiologije u 20. veku

1940 te blia veza mikrobiologije i ostalih

disciplina
Beadle i Tatum (1941) prouavali vezu izmeu
gena i enzima koristei gljivu Neurospora crassa
Salvadore Luria i Max Delbrueck (1943)
pokazali postojanje spontanih mutacija
Oswald, Colin, MacLeod i McCarty su 1944
dokazali da je DNK genetski materijal i nosi gen.
informaciju tokom transformacije

Razvoj mikrobiologije u 20. veku

Mikrobiologija- znaajan doprinos razvoj

molekularne biologije mehanizmi sinteze DNK,
RNK, proteina, regulacija ekspresije gena,
kontrola enzimske aktivnosti

1970. mikrobiologija razvoj tehnologije

rekombinantne DNK i genetskog ininjeringa

Svet mikroorganizama

Znaaj mikrobiologije

Mikroorganizmi su bili prvi organizmi na planeti,

ive svuda gde je ivot mogu, brojniji su od
ostalih grupa organizama, i najverovatnije ulaze
najveim delom u biomasu planete

itav ekosistem zavisi od aktivnosti

mikroorganizama i MO utiu na ljudsko drutvo na
bezbroj naina

Mikrobiologija ima znaajan uticaj na: medicinu,

proizvodnju hrane, ekologiju, genetiku, biohemiju
i ostale naune discipline

Znaaj mikrobiologije

Mikrobiolozi se mogu interesovati za specifine

grupe MO:
bakterije bakteriolozi
alge algolozi, fikolozi
gljive mikolozi
protozoe - protozoolozi

Znaaj mikrobiologije

Mikrobiolozi se mogu za razliite karakteristike i

aktivnosti MO:
1. mikrobnu
2. mikrobnu
3. mikrobnu
4. mikrobnu
5. mikrobnu
6. mikrobnu

morfologiju
citologiju
fiziologiju
ekologiju
genetiku i molekularnu biologiju
taksonomiju

Znaaj mikrobiologije

Mikrobiolozi mogu imati vei interes za primenu

MO:
1. medicinska mikrobiologija (imunologija)
2. mikrobiologija hrane
3. sanitarna mikrobiologija
4. industrijska mikrobiologija
5. poljoprivredna mikrobiologija