ТИПОВИ НАСЛЕЂИВАЊА

Наслеђивање може бити аутосомно или везано за пол. Код аутосомног наслеђивања, алели гена се
налазе на аутосомним хромозомима, тј. на једном од 22 пара хромозома који нису полни. Код
наслеђивања везаног за пол, алели се налазе на 23 пару хромозома, тј. на полним хромозомима
(наслеђивање везано за Х или за У хромозом)

1. АУТОСОМНО ДОМИНАНТНО-РЕЦЕСИВНО НАСЛЕЂИВАЊЕ

Доминантно-рецесивно наслеђивање је тип наслеђивања које је резултат интеракције генских алела.

Доминантан алел (А) одређује синтезу одређеног протеина који доводи до испољавања одређене
особине (или болести). То значи да је доминантан алел функционалан и у хомозиготном (АА) и у
хетерозиготном (Аа) стању и испољава се у фенотипу. Присуство два рецесивна алела (аа) доводи до
испољавања алтернативне особине.
Пример је наслеђивање Rh (Rhezus) фактора крвних група. За Rh фактор постоје два алела: доминантан
(D) и рецесиван (d). Алел D доводи до стварања антигена на еритроцитима, па се такве особе означавају
као Rh+ . Рецесиван алел је нефункционалан и не доводи до стварања антигена. Особе са два рецесивна
алела (dd) су Rh-. С обзиром да се доминантан алел испољава и у хомозиготном и у хетерозиготном
стању, Rh+ фенотип могу имати особе са хомозиготним (DD) или хетерозиготним генотипом (Dd). Особе
које имају Rh- фенотип, могу имати само један генотип-рецесиван хомозигот (dd).
Други пример је албинизам: наследни недостатак ензима тирозиназе неопходног
за производњу меланина. Албино особе су рецесивни хомозиготи (аа). Већина
људи је доминантни хомозигот (АА). Дете којем је један родитељ доминантни
хомозигот (АА), а други родитељ албино (аа) биће хетерозигот (Аа) и имаће
нормалну пигментацију. Ако су оба родитеља хетерозиготи, вероватноћа за
рођење албино детета је 25%, док је код пара у којем је један хетерозигот, а
други албино, шанса за рођење албино детета 50%.

2. ИНТЕРМЕДИЈЕРНО НАСЛЕЂИВАЊЕ (НЕПОТПУНА ДОМИНАНСА)

У појединим случајевима фенотипско испољавање доминантног алела је слабије код

хетерозигота него код хомозигота. Фенотип хетерозигота показује
форму фенотипа између два хомозигота (АА и аа). Пример је
укрштање биљке зевалице са црвеним цветовима (АА) са зевалицом
белих цветова (аа). У F1генерацији све биљке ће имати ружичасте
цветове јер се у хетерозиготном облику доминантни алел слабије
испољава. Укрштањем два хетерозигота фенотипски однос у F2
генерацији је 1 (АА) : 2 (Аа) : 1 (аа), а не 3:1 као код доминантно-
рецесивног наслеђивања.

3. КОДОМИНАНТНО НАСЛЕЂИВАЊЕ

Пример за кодоминантно наслеђивање је АБО систем

крвних група. Генетску основу чини један ген који има 3
алела: IA, IB, i. Прва два гена су доминантна у односу на
трећи. Tакође су међусобно кодоминантни тј. подједнако се
испољава дејство оба алела. Особа чији је фенотип А крвна
група има генотип IA IA или IA i. Фенотип Б крвне групе има генотип IB IB или IB i . О крвна група је
рецесивни хомозигот ii, док АБ крвна група има кодоминантне алеле I A IB .

4. НАСЛЕЂИВАЊЕ ПУТЕМ ВИШЕ ПАРОВА АЛЕЛА

Често у испољавању једне особине учествује више

парова алела. Пример је облик кресте кокошака
коју одређују два пара алела. Укрштањем кокошки
са крестом у облику руже (RRbb) и крестом у
облику грашка (rrBB), у F1 генерацији се појављује
нови фенотип: креста у облику ораха (RrBb).
Укрштајући хетерозиготне кокошке са крестом у
облику ораха, у F2 генерацији се појављују два
потпуно нова фенотипа који настају током развића
јединке као резултат међусобног дејства
беланчевина: двоструко доминантна креста у
облику ораха (RRBB) и двоструко рецесивна
обична креста (rrbb)

Такође на више фенотипских особина може утицати један пар алела. Пример је српаста анемија:
поремећај просторне структуре хемоглобина доводи до промене облика еритроцита. Српасти
еритроцити су склони слепљивању и стварају угрушке. Угрушци ометају нормалну циркулацију у разним
деловима тела. Способност оксигенације је снижена. Сталним уклањањем угрушака долази до анемије.
На тај начин један пар алела утиче на низ фенотипских одлика.

НАСЛЕЂИВАЊЕ КВАНТИТАТИВНИХ ОСОБИНА (ПОЛИГЕНО

НАСЛЕЂИВАЊЕ)
Квантитативне (или метричке) особине су морфолошке особине које се могу измерити одговарајућим
инструментом и исказати мерним јединицама. То су нпр. висина и тежина, антропометријске
карактеристике лица човека и др. Ове особине су полигене (одређује их више гена) и на њихово
испољавање у великој мери утиче средина. На пример, на варирање читавог низа особина биљака
може да утиче светлост, влага, састав земљишта...
Ове особине показују континуирану расподелу-низ вредности чија се заступљеност у популацији може
представити Гаусовом (звонастом) кривом.
Један од првих примера било је изучавање боје зрна пшенице. Укрштањем пшенице са тамноцрвеном и
белом бојом љуске, у F1 генерацији су сва зрна била средњецрвене боје. У F2 генерацији зрна су могла
да се поделе на 5 група: бела, ружичаста, средњецрвена, црвена, тамноцрвена у односу 1:4:6:4:1.
Сумирано (заједничко или адитивно) дејство гена показује континуиран распоред.
ХЕРИТАБИЛНОСТ је онај део фенотипске променљивости који зависи само од дејства гена. Познавајући
херитабилност, може се проценити испољавање квантитативних особина у следећој генерацији.