REŠENJA KOLOKVIJUMA

PITANJA NA ZAOKRUŽIVANJE

- Dobijena vrednost heritabilnosti H2 = 0,8 ukazuje na to da je genetička varijanska veća od

sredinske.
- Bogatstvo razl. tipova hrom. inverzija predstavlja polimorfizam karakterističan za Drosophila i
insekte iz taksona Diptera.
- Ukoliko su učestaloti alela razl. kod ženskog i muškog pola za autozomni gen, po prestanku
delovanja faktora koji uzrokuje razlike ravn. uč. biće jednaka proseku kod oba pola.
- Češće sparivanje jedinki koje su u većem stepenu srodstva nego prosečan par iz populacije zove
se genotipsko asortativno parenje i kao posledicu ima povećanje homozigotnosti čitavog
genoma.
- Prirodna selekcija eliminiše dominantni alel koji izaziva smrt pre reproduktivne faze. U ovom
slučaju u odsustvu mutacijam moguće je da selekcija ukloni dom. alel u potpunosti.
- U osnovi varijabilnosti izgleda ploda kod biljke Datura stramonium u pitanju je pojava
aneuploidije na razl. hromozomima.
- Ukoliko su učestalosti alela razl. kod ženskog i muškog pola za polno-vezani gen, po prestanku
delovanja faktora koji uzrokuje razlike potreban je veći br. generacija kako bi se postigle
ravn. uč.
- Češće sparivanje razl. fenotipova prema nekoj osobini iz populacije naziva se fenotiposko
disasortativno parenje i kao posledicu ima povećanje heterozigotnosti gena koji determinišu
datu osobinu.
- Prirodna selekcija eliminište recesivni alel koji determiniše - ne vidi se šta piše - golubova, jer su
vidljiviji predatorima. Kao posledica ovakvog tipa selekcije smanjivaće se učestalost rec. alela,
ali on neće biti u potpunosti uklonjen.
- Dobijena vrednost heritabilnosti H2 = 0,5 ukazuje na to da je doprinos gen. i sred. varijab. u
fenotipskoj približno jednak.
- Varijabilni br. tandemskih ponovaka je vid DNK polim. koji se često koristi u genotipizaciji.
- Ukoliko su učestalosti alela razl. kod ženskog i muškog pola za gen na X hrom, po prestanku
delovanja faktora koji uzrokuje razlike, uč. alela kod ženskog pola u narednoj generaciji biće
jednaka proseku uč. kod muškog i ženskog pola u prethodnoj generaciji.
- Češće sparivanje jedinki koje su u manjem stepenu srodstva nego prosečan par iz populacije kao
posledicu ima povećanje heterozigotnosti celog genoma.
- Promena uč. alela usled genetičkog drifta će biti veća što su aleli sličnijih uč.
- Dobijena vred. heritabilnosti H2=1 ukazuje da sredinska varijabilnost nije prisutna.
- Varijabilnost u popul. predstavljena sinonimnom nt zamenom u strukturnom genu koji kodira
protein je vid DNK polim. i može se detektovati sekvenciranjem.
- Ukoliko su učestalosti alela razl. kod ženskog i muškog pola za gen na X hrom, po prestanku
delovanja faktora koji uzrokuje razlike, uč. alela kod muškog pola u narednoj generaciji biće
jednaka uč. kod ženskog pola u prethodnoj generaciji.
- Češće sparivanje sličnijih fenotipova prema nekoj osobini, iz heterogene popul, kao posledicu
ima povećanje homozigotnosti gena koji determinišu datu osobinu.
- U kom slučaju će se najviše promeniti uč. alela usled genetčkog drifta za gen koji deterinište
boju krljušti kod afričkih ciklida? Ako popul. od 1000 jedinki smanji svoj br. na 10 jedinki.
(manja populacija, veći efekat drifta)
- Dobijena vred. heritabilnosti H2=0 ukazuje da gen. varijab. nije prisutna.
- U osnovi varijabilnosti izgleda ploda kod biljke Datura stramonium leži hromozomska
varijabilnost.
- Češće sparivanje razl. fenot. prema nekoj osobini, iz heterogene popul, kao posledicu ima
povećavanje heterozigotnosti gena koji determiništu datu osobinu.
- Ukoliko su učestalosti alela razl. kod ženskog i muškog pola za autozomni gen, po prestanku
delovanja faktora koji uzrokuje razlike ravnotežna uč. biće jednaka proseku uč. alela kod oba
pola.
- Prirodna selekcija eliminiše dominantni alel koji izaziva smrt pre reproduktivne faze. U ovom
slučaju u odsustvu mutacija moguće je da selekcija ukloni dom. alela u potpunosti.

PITANJA NA DOPUNJAVANJE

- Promena učestalosti MHC alela kod populacije Afričkih geparda

koja je u proteklom periodu doživela značajno smanjenje brojnosti
najverovatnije je genetički drift. (navesti evol. mehanizam).
- U populaciji Amiša Istočne Pensilvanije osobe - ne vidi se šta piše
- nego u opštoj populaciji regiona (vrv imaju neku bolest
učestalije) - genetički drift (evol. mehanizam)
- Svetlija linija na grafiku predstavlja distribuiju kvantitativnog
karaktera pre delovanja selekcije, dok tamna prestavlja distribuciju
nakon delovanja selekcije. O kom tipu selekcije se radi?
Stabilizirajuća
- Svetlija linija na grafiku predstavlja distribuiju kvantitativnog
karaktera pre delovanja selekcije, dok tamna prestavlja distribuciju
nakon delovanja selekcije. O kom tipu selekcije se radi?
Direkciona
- Opseg promene uč. alela uzrokovane gen. driftom je direktno
proporcionalan proizvodu uč. alela, dok je obrnuto proporcionalan veličini popul.
- Genetički drift deluje na način da nije moguće predvideti da li će se učestalot alela smanjiti ili
povećati. Međutim, na osnovu uč. alela i veličine populacije moguće je proceniti opseg promene
uč. alela.

PITANJA NA T/N

Mutacije menjaju učestalost alela uglavnom veoma brzo. NE

Balansna selekcija smanjuje gen. varijabilnost u popul. NE
Veštačka selekcija se ne primenjuje u određivanju koef. heritabilnosti kod ljudi. DA
Direkciona selekcija smanjuje genetičku varijabilnost unutar popul. DA
Efekat protoka gena najveći je kada su učestalosti alela jednake. NE
Studije blizanca se koriste u određivanju koeficijenta heritabilnosti. DA
Ukoliko su razl. u adap. vred. genot. veće efekat prirodne sel. je manji. NE
Spontane mut. uglavnom sporo menjaju uč. alela. DA
U određivanju koef. heritabilnosti može se koristiti regresija rod. i pot. DA
Balansna selekcija održava genetičku varijab. unutar popul. DA
Efekat protoka gena se ne može uočiti kada su učestalosti alela jednake u dve populacije. DA
Veštačka selekcija se primenjuje u određivanju koef. heritabilnosti kod ljudi. NE