ПОПУЛАЦИЈА КАО ГЕНЕТИЧКИ СИСТЕМ

Једна од Дарвинових теза јесте да се еволуција одвија на нивоу популације, а не јединке.

Важно је да постоји генетичка варијабилност, како би еволутивни механизми деловали на
јединке. Уколико су јединке исте, еволуција се не може одвијати.

Популација представља групу јединки исте врсте које живе на одређеном простору, имају
заједничко еволутивно порекло и могу да ступе у слободне репродуктивне односе. Под врстом
подразумевамо групу истих јединки које насељавају различите просторе, а могу оставити
плодно потомство. Ипак, у природи се обично репродукција дешава између јединки исте
популације.

Код већине врста, особине су одређене једним генским алелом и то су мономорфни гени.
Неке особине су одређене већим бројем генских алела и то су полиморфни гени.
Скуп свих алела у једној популацији назива се генски фонд или генофонд. Да би се одредила
генетичка структура у једној популацији потребно је пратити одређене особине (морфолошке
или физиолошке). Ако знамо број јединки у популацији, могуће је одредити учесталост
генотипова за ту особину и учесталост генских алела који је одређују.

У књизи имате пример за боју цвета. Од 500 јединки, 320 има црвену боју, 160 ружичасту и 20
белу.

Учесталост јединки са црвеним цветом: Р (АА)= 320/500= 0,64

Учесталост јединки са ружичастим цветом Н (Аа)= 160/500=0,32

Учесталост јединки са белом бојом цвета Q (аа)= 20/500= 0,04

Одавде се рачуна учесталост алела А и а.

Р (А)= N (А)/2N=2N+N/ 2N =2*320*160/1000=0,8

Q(а)=N(a)/2N = 2N +N/ 2N =2*160+160/1000=0,2.

Учесталост алела у популацији која је у равнотежи гласи: рА+qа=1 или 100%.

Из ове једначине можемо добити учесталост генотипова (квадрат бинома). У популационој

генетици узимају се у обзир сва могућа укрштања, тако да је вероватноћа сусрета двају гамета
једнака производу учесталости одговарајућих алела.

Харди-Вајнбергов принцип:

P2 + 2pq+ q2 =1 или P+ H + Q= 1

Да би популација била у генетичкој равнотежи потребно је да:

-све јединке стварају једнак број гамета

-да гамети имају једнаке шансе да преживе и буду оплођени

-да такви зиготи имају једнаке шансе да преживе

-нема протока гена

-нема настанка нових алела, нема мутација.