Varijabilnost ljudske

populacije
Irina Sekulić 4/4
 Sadržaj

Varijabilnost 01

Genetička varijabilnost 02

Izvori varijabilnosti 03
 Sadržaj

Varijabilnost i evolucija 04

Kulturološka varijabilnost 05

Pojam rase 06
 01
Varijabilnost
● Ljudska varijabilnost obuhvata raznolikost koja postoji među ljudima u pogledu njihovih
fizičkih karakteristika, kultura, jezika, uverenja, vrednosti, sposobnosti i ponašanja. Ona je
rezultat interakcije između genetskih faktora, okoline i društvenih uticaja, pa čini osnovu za
bogatstvo i kompleksnost ljudskog iskustva. Ova varijabilnost može biti vidljiva i u mnogim
drugim područjima, poput obrazovanja, umetnosti, nauke i društvenih dinamika.

● Darvin je shvatio da je varijabilnost osnovna realnost živih sistema. Pripadnici iste vrste
poseduju neke osobine “karakteristične” za vrstu, ali istovremeno ispoljavaju varijabilnost niza
drugih osobina.
 Varijabilnost
Varijabilnost je važan faktor u evoluciji jer utiče na odgovor jedinke na pritisak okoline i na taj način
može dovesti do diferencijalnog opstanka organizama u populaciji pod uticajem prirodne selekcije
većine prilagođenih varijanti. Genetička varijabilnost takođe u osnovi podrazumeva diferencijalnu
podložnost organizama bolestima i osetljivosti na otrove ili lekove.
Nasledne osobine prenose se sa roditelja na potomstvo putem genetičkog materijala – DNK –
organizovanog u funkcionalne jedinice – gene.
02
Genetička
varijabilnost
 Genetička varijabilnost
● Genetička varijabilnost se odnosi na stanje ili mogućnost menjanja jednog živog sistema –
jedinki i njihovih populacija tokom vremena.
● Varijabilnost jedne osobine opisuje koliko ona ima tendenciju da se razlikuje, kao odgovor
na faktore životne sredine i genetičke uticaje. Genetička varijabilnost u populaciji je
značajna za održavanje biološke raznolikosti, jer bez nje se jedinka i populacija ne mogu
dugoročno prilagoditi promenama uslova sredine,pa postepeno izumiru.
● Genetička varijabilnost kod ljudi pojavljuje se na više nivoa, od većih promena na nivou
kariotipa do mutacije samo određenog nukleotida.
 Genetička varijabilnost

● Nukleotidna različitost (engl. nucleotide diversity) je prosečan broj nukleotida koji razlikuje dve
jedinke. Ljudska nukleotidna različitost je procenjena na između 0.1% i 0.4% od ukupnog broja
parova baza (Jorde, L. and Wooding, S., 2004.). To predstavlja razliku između 3 do 12 miliona
parova baza budući da ljudski genom ima oko 3 milijardi baza u haploidnoj ćeliji.

● Pojedinačni nukleotidni polimorfizam je razlika u jednom nukleotidu određenog niza DNK

između jedinki jedne vrste koja se pojavljuje s učestalošću od barem 1 % u populaciji. Procenjuje
se da ljudski genom sadrži između 10 do 30 miliona pojedinačnih nukleotidnih polimorfizama. To
je najčešći tip varijabilnosti između dva niza DNK (Collins, F. S.; Brooks, L. D.; Chakravarti, A.,
1998.).
 Genetička varijabilnost

Ako na nivou DNK posmatramo dva čoveka, razlikuju se na jednom mestu u 1300 baznih parova, što znači da
su 99,9% identični po DNK sekvencama. Ovaj parametar naziva se prosečni nukleotidni diverzitet za ljude,
dakle, iznosi 1/1300. Šimpanze se razlikuju u jednoj bazi na svakih 750, a gorile na 650 baznih parova. Ljudi
pokazuju daleko manji genetički diverzitet u poređenju sa drugim vrstama.

I na kraju, naučnici su dali odgovor i na pitanje koliko od ukupne genske varijabilnosti čine međugrupne
razlike – oko 85% genske varijabilnosti odlazi na individualne razlike pripadnika iste populacije, a samo 15%
na razlike između populacija. Zaključak: više se razlikujemo međusobno, ukoliko poredimo bilo koje dve
osobe iz nekog npr. razreda učenika, nego što bi se razlikovali kada uporedimo taj razred sa razredom iz Kine
(individualna varijabilnost).

https://youtu.be/csVywNHr7Vo?si=jfjoDLAaGq_Oov2M
 03
Izvori varijabilnosti
Poznato je, naime, da u prirodi trajno postoji nesklad između potrebe što bolje prilagođenosti datim uslovima životne
sredine i mogućnosti menjanja kada se ti uslovi promene. Od tih izvora, najćešće se pominju sledeći.
● Genetički drift: Nasumični događaji mogu prouzrokovati promene u genetskom sastavu populacije. U manjim
populacijama, genetički drift može biti značajniji jer su slučajni događaji, poput nasumičnog odabira jedinki koje će
se reprodukovati, veći uticaj na populaciju.
● Protok gena odnosi se na kretanje genetskog materijala između populacija iste ili slične vrste. To može biti rezultat
migracija jedinki iz jednog područja u drugo ili procesa poput polenizacije kod biljaka.
● Postizanje varijabilnosti u svim fazama delovanja gena i na svim nivoima živog sveta (jedinka,
populacija, vrsta i dr.) osnovni je cilj nasleđivanja i upravo su tome prilagođeni glavni genetički
mehanizmi. Nasleđivanje nije » kruto « umnožavanje postojećih osobina već održavanje sposobnosti
prilagođavanja promenljivim uslovima životne sredine.

● Izvori genotipske i fenotipske varijabilnosti kod ljudi (promenljivost, raznovrsnost) su mutacije i

rekombinacije. Osnovna razlika između mutacija i kombinacija je u tome što mutacije dovode do
stvaranja novih alela (gena), a kombinacije predstavljaju raspoređivanje već postojećih gena roditelja pri
obrazovanju njihovih potomaka.
 Uticaj životne sredine
● Od uslova sredine zavisi da li će na neku osobinu delovati:
-pozitivna selekcija, da li će osobina biti korisna za svoje nosioce usled čega će se njena učestalost u
populaciji povećati, ili
-negativna selekcija, koja će uzrokovati smanjenje njene učestalosti u populaciji usled negativnog uticaja
na preživljavanje i reprodukciju jedinki
● Iz ovoga sledi da je priodna selekcija ta koja oblikuje varijabilnost u populaciji
04
Kulturološka
varijabilnost
 Kulturološka raznolikost
Kulturološka varijabilnost ljudi odnosi se na širok spektar kulturnih obrazaca, običaja, verovanja, vrednosti, jezika
i tradicija koje različite ljudske zajednice razvijaju i praktikuju. Ova varijabilnost proizlazi iz interakcije između
istorijskih, društvenih, ekonomskih i geografskih faktora koji oblikuju identitet i način života različitih grupa ljudi.

Ona se manifestuje kroz raznolikost religija, kulturnih izraza, umetnosti, običaja vezanih za porodicu, brak, hranu,
odeću i mnoge druge aspekte svakodnevnog života. Kulturološka varijabilnost pridonosi bogatstvu ljudskog
iskustva, omogućavajući različitim kulturama da zadrže svoj identitet i doprinesu globalnoj raznolikosti.
 Tradicije u različitim narodima
● Verske tradicije: Svetske religije poput hrišćanstva, islama, hinduizma, budizma, judaizma i drugih imaju
svoje specifične obrede, molitve, ceremonije i praznike koji se razlikuju od kulture do kulture.
● Kulinarske tradicije: Različite kulture imaju specifičnu kuhinju, različite načine pripreme hrane i
prehrambene navike koje odražavaju lokalne okuse, resurse i tradicionalne recepte.
● Umetnost: Tradicionalna umetnost, kao što su ples, muzika, slikarstvo i ručni radovi, često su vezani uz
kulturne tradicije i čuvaju se kao deo nasleđa naroda.
● Jezične tradicije: Folklor, priče, legende, izreke i pesme su integralni deo kulturnih tradicija i često se
prenose usmeno ili kroz pisanu reč.

https://youtu.be/cvb49-Csq1o?si=Q45zTP-mRuZTB4Iw
 05
Varijabilnost i
evolucija
Istraživanje ljudske genetičke varijabilnosti osim što ima medicinsku primenu koristi se pri proučavanju i
rekonstrukcije evolucijske istorije čoveka. Uzorci genetičke varijabilnosti informišu nas o istoriji populacije
zato što svaki veliki demografski događaj ostavlja trag na genetičkoj različitosti čitave populacije.

Dokaz afričkog porekla svih ljudi upravo je činjenica da najveća genetička varijabilnost prisutna u afričkim
populacijama.

Ovi demografski pokazatelji se prenose kroz generacije tako da genomi modernih jedinki reflektuju njihovu
demografsku prošlost. Akumulacijom podataka o genetičkoj varijabilnosti te razvojem alata za analizu, naša
evolucijska prošlost postaje sve jasnija.
Većina istraživanja evolucije čoveka temelji se na analizi mitohondrijske DNK i nerekombinantnog (engl. non-
recombining) dela Y hromozoma. Budući da nisu podložni rekombinaciji, nasleđuju se od samo jednog roditelja,
prenose se relativno nepromenjeni kroz generacije tako otkrivajući majčinsku i očinsku liniju populacije. Populacije
dele istu mitohondrijsku DNK ili Y hromozom kao rezultat zajedničkog porekla ili protoka gena.

Različiti delovi genoma imaju različit nivo varijabilnosti između različitih rodova hominida. Dokazano je da
divergentnost niza nukleotida između ljudi i šimpanzi izuzetno varira.
06
Pojam rase
 Rase
● Pojam "rase" kod ljudi ima kompleksnu istoriju i varira u značenju između različitih konteksta.
Tradicionalno, rasa se koristi za opisivanje grupa ljudi koje dele određene fizičke karakteristike, poput
boje kože, teksture kose ili oblika lica. U 18. veku Karl Line podelio je ljude na Afrikance, Azijate,
Indijance i Evropljane.

● Mišljenje da postoji jednoznačna veza između fizičkih karakteristika,poput boje kože ili genetičke
konstitucije organizma, i osobina ponašanja i inteligencije zove se biološki determinizam.
● Eugenika

● U nauci se sve više koristi pojam "etničke grupe" kako bi se opisale grupe ljudi koje dele određene
kulturne, jezične ili istorijske karakteristike, umesto da se koristi pojam "rase" koji ima negativne
konotacije i nedostatak naučne valjanosti.
 Rase
Najrasprostranjenija je podela na tri rase ljudi:
● bela (kavkaska) rasa
● crna (negroidna) rasa
● žuta (mongolidna) rasa
Kasnije je utvrđeno da osobine na osnovu kojih su ljudi podeljeni u rase variraju kontinualno.
Melezi su potomci roditelja koji su različitih rasa. Najviše meleza živi u Latinskoj i Severnoj Americi. U zavisnosti od
toga koje su se rase mešale, možemo razlikovati:
● Zambose
● Mulate
● Mestike
 Melanin
Nivo obojenosti kože određuje količina pigmenta melanina u ćelijama u bazi
epidermisa, površinskog sloja kože.
Dugotrajna izloženost Suncu u toplijim krajevima dovela bi do:
➔ Opekotina na koži
➔ Smanjenog lučenja znoja
➔ Prekomerne razgradnje folne kiseline
Melanin upija UVB zrake i tako sprečava da prodru u dublje slojeve kože.
Ipak UV zračenje je neophodno za sintezu vitamina D, pa nedovoljno izlaganje
suncu dovodi do oboljenja kostiju, autoimunih bolesti, ali i raka.
*Dodatak

Laktazna perzistencija- pojava da ljudi i nakon prestanka ishrane majčinim mlekom

nastavljaju da produkuju laktazu i da bez problema unose laktozu
Infektivne bolesti kao selektivni pritisak u ljudskoj evolucionoj istoriji:
Malarija- Plasmodium
Anemija srpastih ćelija- favorizovani heterozigoti

https://youtu.be/CM06G26X-rQ?s
i=ktCXiOt1lINY_1Kr
 Pitanja

1. Šta je varijabilnost?
2. Šta je individualna varijabilnost?
3. Koja je razlika između pozitivne i negativne selekcije?
4. Šta odlikuje kulturološku varijabilnost?
5. Koji je doprinos istraživanja genetičke varijabilnosti za saznanja o evoluciji
čoveka?
6. Šta je biološki determinizam?
 Literatura

● view (unizg.hr)
● Varijabilnost Ljudske Populacije | PDF (scribd.com)
● da-li-postoje-ljudske-rase | Istorija i Kultura | Tradicija i običaji (nationalgeographic.rs)
● Genetička varijabilnost — Bionet Škola (bionet-skola.com)