Извештавање о културним и друштвеним збивањима

 Новинарство представља делатност прикупљања, анализе, провере и презентације

информација о текућим догађајима. Они који се баве новинарством називају се
новинарима. Извештавање јавности о текућим догађајима представља битну професију у
савременом свету и на леђима новинара је да на јасан и искрен начин информишу читаоце.

 У савременим условима новинари морају бити високообразовани стручњаци, добро

упознати са најновијим технологијама масовног комуницирања, спретни и способни
професионалци који су у стању брзо, тачно, истинито, уравнотежено и непристрасно
ивештавати, коментарисати, анализирати догађаје и указивати на пропусте.

 Постоје различите врсте новинарства. И док неке изумиру због проналажења нових
технологија и промена интересовања читалаца, друге врсте цветају и напредују.Једна од
тих врста је спортско новинарство које извештава о различитим спортским збивањима и
манифестацијама и има посебну рубрику у новинама.

 И новинарство које извештава о културним дешавањима је у експанзији. Новинари који се

баве овим типовима новинарства морају да имају, поред завршеног факултета, и велико
интересовање како енциклопедијско, опште, тако и спортско знање.

 Као и свако занимање, и спортско новинарство има своје предности и мане.Добар новинар
мора да зна на који начин да пренесе информације и чињенице са догађаја о ком
извештава. О тој теми је причао познати српски новинар Радивоје Петровић одговарајући
на питање: „Шта тражи спортско новинарство од онога ко се њиме бави?” Кроз одговор
изнео суштину сваког, а не само спортског новинарства: „Да открије новост, да одреди
вредност тих нових чињеница, да одреди карактер догађаја, те да све то смести у
један контекст и да то што је пронашао и истражио, исприча тако да људи схвате
суштину.“

 Најтеже се пишу ствари на најједноставнији начин. Велика грешка новинара почетника је

настојање и жеља да изгледају много паметније и интелектуалније кад пишу за новине.
Новинари морају да пишу веома једноставно, без много компликовања – што посебно
важи за радио и телевизију. Ту се усклађује знање језика и употреба речи на најбољи
могући начин.

 Али и најбољи новинари понекад направе грешку и напишу лош чланак. Овом
 констатацијом долазимо до питања – како написати добар чланак.

 Сваки новински текст има два дела: увод и тело.

 Увод чланка се у новинарском жаргону зове „лид“ (из енглеског lead – водити). Неки га
још зову први граф. Лид је прва реченица у чланку која кратко и прецизно описује шта се
налази у тексту. Не сме имати више од 30 речи, иако се изузеци толеришу. У њему
објашњавамо шта се догодило и због чега је вест важна. Лид мора да одговори на шест
кључних питања:

ко, шта, када, где, зашто и како.

Пример једног лида извученог из спортског чланка: Најбољи тенисер света Новак Ђоковић
у понедељак по други пут у каријери проглашен за најбољег спортисту Европе у
традиционалном, 58. избору најутицајнијих новинских агенција на Старом континенту,
који организује пољски (ПАП).

 Ова правила нису ригидна. Лид не мора имати баш све елементе (најважнији су ко, шта,
где и када). Оно што се не стави у лид, ставља се у други параграф.

 Оно што се најави, резимира у лиду, у телу текста се разрађује. У разради теме треба дати
следеће информације и објашњења: значај вести, ставити је у контекст, дати позадину или
историјат приче разјаснити податке из лида, дати цитате извора информације, најавити
последице, дати додатне детаље који нису имали места у лиду. Поред ових техничких
правила која спортски чланак треба да поседује, постоје и нека правила: треба да буде
написан конкретно и прецизно, никако неодређено. Примећујемо како, на пример, у
добром спортском чланку пише „повређена су три играча“, уместо „повређено је неколико
играча“. Спортски новинари избегавају речи као што су „пуно, „много“, „јако“, веома“.

 У Србији је спортско новинарство веома популарно што се примећује по томе што постоје
новине које су посвећене само у спортским новостима као на пример „Спортски журнал“,
а и у дневним новинама спортска рубрика је веома велика. Насупрот извештавању о
спортским дешавањима културни догађаји нису у тој мери испраћени.

 Jедан пример доброг ученичког извештавања о културном догађају.

ЈУБИЛАРНИ НАСТУП НЕВИДЉИВИХ СПОМЕНИКА У ЗРЕЊАНИНУ

 Прошлог уторка, и зрењанинском позоришту „Тоша Јовановић“ имали смо прилику да

одгледамо десети јубиларни наступ младих аутора документарне представе „Невидљиви
 споменици – Приручник за читање града“.

 Наиме, покрет „Нови оптимизам“ по трећи пут организује трибину у позоришном клубу
Зелено звоно, чији је циљ борба против ксенофобије, свих облика екстремизма, а пре свега
фашизма.

 Представа „Невидљиви споменици“ је врхунац овог покрета, с обзиром на то да је део

пројекта „Двоструки терет“ који говори о култури памћења и сећања на холокауст. Свима
добро позната екипа од двадесетак младих средњошколаца који својим ставовима,
самопоуздањем и сигурношћу на сцени освајају публику, наступили су пред пуном
позоришном салом у центру Зрењанина. И овог пута, публика није остала равнодушна.
После страшног вриска извођача који представља сцену „Невидљивих споменика“,
петоминутни аплауз публике доказао је по десети пут да се труд ових младих људи и те
како исплатио.

 Наступање у Великој сали позоришта „Тоша Јовановић“ за ове младе гимназијалце

представљало је још један изазов, али и велико искуство. После Хрватске, првог наступа
ван Београда, Зрењанин се нашао као следећа локација „Невидљивих“ и њихових
професора. Иако добро припремљени и организовани, признају да није лако прилагодити
се новим великим сценама: „Тема о којој говоримо не може тек тако да се импровизује.
Свако њено извођење захтева много пажње и добру припрему. Иако смо увежбани, пред
сваки наступ бар једном прођемо кроз тзв, прогон. Шетамо по целој бини како бисмо се
што боље стопили са њом.“

 У оквиру трибине, 9. новембра на Међународни дан борбе против фашизма и

антисемитизма, проглашен је добитник награде „Добар пример Новог оптимизма“ за 2015.
годину, Иван Ивањи. То је човек који се од раног животног доба бори за вредности јасно
изражене у Универзалној декларацији о људским правима, те је својим деловањем и
иницијативама заслужио награду коју покрет „Нови оптимизам“ додељује већ једанаиести
пут.

 Као жртва холокауста, преживели логораш и цењени књижевник, Иван Ивањи је био
почаствован изведбом „Невидљивих споменика“, чије ауторе и извођаче је
самоинцијативно позвао у свој родни град Бечкерек – Зрењанин.

 „Већ од средине представе сам се питао како ће представа успети да се заврши на достојан
и драматуршки потресан начин? Којим речима? Нема тих речи. А онда је на крају тих
двадесетак гимназијалаца неартикулисано заурлало. Викнуло, да су ми буквално пошле
сузе на очи. Тај крик девојчица и дечака, седамдесет година млађих од мене, био је мој
 урлик, мој протест што је свет такав какав јесте, мој вапај за родитељима, плач за свим
мојим мртвима, за који ја никад нисам био способан, очајни, посмртни крик свих нас
сведока оног Времена Зла, који смо занемели, јер нисмо више знали шта да кажемо или
просто због тога што смо убијени, угушени, усмрћени... Неко нас је разумео, неко ме је
разумео. Хвала деоц“, речи су великог човека, Ивана Ивањија, након одгледане представе.

ИЗВЕШТАВАЊЕ О КУЛТУРНИМ И ДРУШТВЕНИМ ЗБИВАЊИМА

 Спортско новинарство

 Стил – једноставност, разумљивост

 Лид

 Дневна и недељна штампа

 Важност информисања