Professional Documents
Culture Documents
Постоје различите врсте новинарства. И док неке изумиру због проналажења нових
технологија и промена интересовања читалаца, друге врсте цветају и напредују.Једна од
тих врста је спортско новинарство које извештава о различитим спортским збивањима и
манифестацијама и има посебну рубрику у новинама.
Као и свако занимање, и спортско новинарство има своје предности и мане.Добар новинар
мора да зна на који начин да пренесе информације и чињенице са догађаја о ком
извештава. О тој теми је причао познати српски новинар Радивоје Петровић одговарајући
на питање: „Шта тражи спортско новинарство од онога ко се њиме бави?” Кроз одговор
изнео суштину сваког, а не само спортског новинарства: „Да открије новост, да одреди
вредност тих нових чињеница, да одреди карактер догађаја, те да све то смести у
један контекст и да то што је пронашао и истражио, исприча тако да људи схвате
суштину.“
Али и најбољи новинари понекад направе грешку и напишу лош чланак. Овом
констатацијом долазимо до питања – како написати добар чланак.
Увод чланка се у новинарском жаргону зове „лид“ (из енглеског lead – водити). Неки га
још зову први граф. Лид је прва реченица у чланку која кратко и прецизно описује шта се
налази у тексту. Не сме имати више од 30 речи, иако се изузеци толеришу. У њему
објашњавамо шта се догодило и због чега је вест важна. Лид мора да одговори на шест
кључних питања:
Ова правила нису ригидна. Лид не мора имати баш све елементе (најважнији су ко, шта,
где и када). Оно што се не стави у лид, ставља се у други параграф.
Оно што се најави, резимира у лиду, у телу текста се разрађује. У разради теме треба дати
следеће информације и објашњења: значај вести, ставити је у контекст, дати позадину или
историјат приче разјаснити податке из лида, дати цитате извора информације, најавити
последице, дати додатне детаље који нису имали места у лиду. Поред ових техничких
правила која спортски чланак треба да поседује, постоје и нека правила: треба да буде
написан конкретно и прецизно, никако неодређено. Примећујемо како, на пример, у
добром спортском чланку пише „повређена су три играча“, уместо „повређено је неколико
играча“. Спортски новинари избегавају речи као што су „пуно, „много“, „јако“, веома“.
У Србији је спортско новинарство веома популарно што се примећује по томе што постоје
новине које су посвећене само у спортским новостима као на пример „Спортски журнал“,
а и у дневним новинама спортска рубрика је веома велика. Насупрот извештавању о
спортским дешавањима културни догађаји нису у тој мери испраћени.
Наиме, покрет „Нови оптимизам“ по трећи пут организује трибину у позоришном клубу
Зелено звоно, чији је циљ борба против ксенофобије, свих облика екстремизма, а пре свега
фашизма.
Као жртва холокауста, преживели логораш и цењени књижевник, Иван Ивањи је био
почаствован изведбом „Невидљивих споменика“, чије ауторе и извођаче је
самоинцијативно позвао у свој родни град Бечкерек – Зрењанин.
„Већ од средине представе сам се питао како ће представа успети да се заврши на достојан
и драматуршки потресан начин? Којим речима? Нема тих речи. А онда је на крају тих
двадесетак гимназијалаца неартикулисано заурлало. Викнуло, да су ми буквално пошле
сузе на очи. Тај крик девојчица и дечака, седамдесет година млађих од мене, био је мој
урлик, мој протест што је свет такав какав јесте, мој вапај за родитељима, плач за свим
мојим мртвима, за који ја никад нисам био способан, очајни, посмртни крик свих нас
сведока оног Времена Зла, који смо занемели, јер нисмо више знали шта да кажемо или
просто због тога што смо убијени, угушени, усмрћени... Неко нас је разумео, неко ме је
разумео. Хвала деоц“, речи су великог човека, Ивана Ивањија, након одгледане представе.
Спортско новинарство
Лид
Важност информисања