1. FIZIČKE VELIČINE – OSNOVNE I IZVEDENE JEDINICE (SI).

Fizička veličina je neko svojstvo tela ili procesa. Svaka fizi čka veli čina mora imati definiciju i jedinicu mere.
Međunarodni sistem jedinica (SI) je skup svih fizičkih veličina i njihovih jedinica koje se koriste za merenje.
 2. VEKTORI I OSNOVNE OPERACIJE SA VEKTORIMA

Физичке величине могу бити скаларне и векторске.

Физичке величине које су потпуно oдређене бројном вредношћу и одговарајућoм јединицом су скаларне
физичке величине или скалари.

Физичке величине које су одређене правцем, смером и бројном вредношћу са одговарајућом јединицом су
векторске физичке величине или вектори.

Векторске величине се означавају симболом са стrелицом.

пример: брзина v , сила F

Вектор је оријентисана дуж (дуж која на једном крају има стrелицу). Одређен је правцем, смером и бројном
вредношћу (интензитетом).

интензитет вектора

А смер

правац

Правац вектора је права на којој вектор лежи

Смер вектора је одређен стрелицом.
Интензитет вектора (бројна вредност) је скаларна величина и представља дужину вектора.

Интензитет вектора је његова бројна вредност и представља се дужином вектора. Интензитет је скалар и
обележава се истим симболом као и вектор само без стрелице (пример: v, F). интензитет вектора може да се
обележи на следећи начин vиF

Вектори који леже на међусобно паралелним правама имају исти правац.

 a

Слободни вектори – почетна тачка није фиксирана, могу слободно да се померају прелазећи са једне на другу
паралелну праву.

Клизећи вектори – почетна тачка може да клизи по правој која представља правац вектора, али не може да
прелази на друге паралелне праве

Везани вектори – имају тачно одређен положај почетне тачке (нападна тачка).

Вектори који имају исти правац (леже на истим или паралелним правама) називају се колинерани вектори.

Два вектора су иста ако имају исти правац, смер и интензитет.

а b
 а=b

Вектори који имају исти правац и интензитет али супротан смер називају се супротни вектори.

а c

а = -c

Основне рачунске операције са векторима:

- сабирање
- одузимање
- множење вектора скаларом

Могу да се сабирају и одузимају само вектори који имају исту јединицу.

Сабирање вектора

1. Надовезивање вектора

- надовезати векторе – паралелно померити вектор b, тако да се његова почетна тачка постави на крајњу
тачку вектора a

- резултат сабирања је вектор с, чија се почетна тачка поклапа са почетном тачком првог вектора, а
крајња тачка са крајњом тачком другог вектора

c
b

c=а+b

Интензитет резултујућег вектора зависи од интензитет вектора сабирака и од угла који ови вектори заклапају.
Када сабирци имају исти правац и исти смер, интензитет резултујућег вектора је највећи.

b
надовезивање:

а b

c=а+b

Када сабирци имају исти правац а супротан смер, интензитет резултујућег вектора је најмањи.

надовезивање:

c а

c=а+b

2. Правило паралелограма

b c
b

а а

- векторе паралелним померањем довести на заједничку почетну тачку

- над векторима конструисати паралелограм
- збир вектора је вектор који се поклапа са дијагоналом паралелограм, а полази из заједничке почетне
тачке

Одузимање вектора

1. Надовезивање вектора
 b

- одузимање вектора надовезивањем своди се на сабирање, у овом случају вектора a супротног вектора
–b

-b

d
-b

d = а - b = а +(- b)

2. Правило паралелограма

b d
b

а а

d=а-b

- разлика вектора је вектор који спаја крајње тачке вектора, а усмерен је од крајње тачке умањиоца ка
крајњој тачки умањеника
 - може да се одреди и као збир вектора a супротног вектора –b

-b d

Множење вектора скаларом

Резултат множења вектора и скалара је вектор.

b =k а k =3
b =3 а

b =k а k=−4
b =-4 а

Множењем скаларне и векторске физичке величине добија се векторска физичка величина.

Пример:

⃗F =m⋅⃗a
правци вектора силе и убрзања се поклапају, а пошто је маса увек позитивна поклапа се и њихов смер.
Разлагање вектора

Сваки вектор може да се представи као збир нека два вектора.

а = b +c

Вектори b и c су компоненте вектора a. Вектор а је дијагонала паралелограма чије су странице вектори b и c.

Најчешће се вектори разлажу на компоненте дуж међусобно нормалних праваца, тако што се вектор пројектује
на праве које заклапају угао од 900.

Разлагање вектора се у неким случајевима врши дуж оса координатног система.

a
c

b x

СКАЛАРНИ И ВЕКТОРСКИ ПРОИЗВОД ВЕКТОРА

Скаларни поизвод вектора

Скаларни производ два вектора је скалар (скаларна величина), па одатле потиче и
назив овог производа.

Скаларни производ се означава тачкoм између вектора који се множе:

c=⃗a⋅⃗b

Векторе паралелним померањем довести на заједничку почетну тачку.

а
ba

Скаларни поизвод два вектора једнак је производу интензитета једног вектора и пројекције другог вектора на
правац првог:

c=a⋅b a
Ако је угао између вектора оштар, скаларни поизвод је позитиван.
Ако је угао између вектора туп скаларни производ је негативан:

а
ba
 c=−a⋅b a

Када су вектори узајамно нормални, скаларни поизвод је једнак нули (ba=0).

Закључак:
Скаларни производ вектора зависи од интензитета вектора и њихове међусобне оријентације.

За скаларни производ важи (комутативност):

c=⃗a⋅⃗b=⃗b⋅⃗a
c=a⋅b a=ab⋅b
b

ab

а
ba

Рад је физичка величина која је дефинисана скаларним производом векторских величина:

A= F⃗⋅⃗r
⃗F - сила која врши рад
⃗r - померај тела

Векторски поизвод вектора

Векторски производ два вектора је вектор. Векторски производ два вектора са записује
се на следећи начин:
 ⃗c =⃗a ×⃗b

c
b

Интензитет вектора c⃗ бројно је једнак површини паралелограма конструисаног над векторима ⃗a и

⃗b .

Правац вектора ⃗c је нормалан на раван која је одређена векторима a⃗ и ⃗b , а смер овог вектора се
одређује правилом десне руке – песнице. (Савијене прсте поставити тако да показују смер померања вектора

⃗a према вектору ⃗b , тада испружени палац показује смер вектора ⃗c .)

За векторски производ важи (не важи комутативност):

⃗a ×⃗b =−⃗b ×⃗a

b

⃗d =⃗b×⃗a

То значи да је:

⃗c =−⃗d

СКАЛАРНИ И ВЕКТОРСКИ ПРОИЗВОД ВЕКТОРА

Скаларни поизвод вектора

Скаларни производ два вектора је скалар (скаларна величина), па одатле потиче и

назив овог производа.
 b

Скаларни производ се означава тачкм између вектора који се множе:

c=⃗a⋅⃗b

Векторе паралелним померањем довести на заједничку почетну тачку.

а
ba

Скаларни поизвод два вектора једнак је производу интензитета једног вектора и пројекције другог вектора на
правац првог:

c=a⋅b a
Ако је угао између вектора оштар, скаларни поизвод је позитиван.
Ако је угао између вектора туп скаларни производ је негативан:

а
ba

c=−a⋅b a
Када су вектори узајамно нормални, скаларни поизвод је једнак нули (ba=0).

Закључак:
Скаларни производ вектора зависи од интензитета вектора и њихове међусобне оријентације.

За скаларни производ важи (комутативност):

c=⃗a⋅⃗b=⃗b⋅⃗a
c=a⋅b a=ab⋅b
b

ab

а
ba

Рад је физичка величина која је дефинисана скаларним производом векторских величина:

A= F⃗⋅⃗r
⃗F - сила која врши рад
⃗r - померај тела

Векторски поизвод вектора

Векторски производ два вектора је вектор. Векторски производ два вектора са записује
се на следећи начин:
⃗c =⃗a ×⃗b
 c
b

Интензитет вектора ⃗c бројно је једнак површини паралелограма конструисаног над векторима ⃗a и

⃗b .

Правац вектора ⃗c је нормалан на раван која је одређена векторима a⃗ и ⃗b , а смер овог вектора се
одређује правилом десне руке – песнице. (Савијене прсте поставити тако да показују смер померања вектора

⃗a према вектору ⃗b , тада испружени палац показује смер вектора ⃗c .)

За векторски производ важи (не важи комутативност):

⃗a ×⃗b =−⃗b ×⃗a

b

⃗d =⃗b×⃗a

То значи да је:

⃗c =−⃗d

МЕХАНИЧКО КРЕТАЊЕ

Област физике која проучава најједноставније облике кретања назива се механика. Најједноставнији облик
кретања је механичко кретање.

кинематика
механика
 динамика

Кинематика - изучава механичко кретање не узимајући у обзир узроке кретања, кретање тела се само описује

Динамика - проучава законе кретања и узроке кретања (начин кретања и узроци који доводе до баш таквог
кретања)

Промена положаја тела у односу на друга тела назива се механичко кретање.

- Путник на броду - путник мирује у односу на брод, брод мирује у односу на воду, али се креће у односу на
обалу, Земља се креће у односу на Сунце - кретање односно мировање утврђује се на основу неког тела.

Тело у односу на које се посматра кретање других тела назива се упоредно или референтно тело.

У свакодневном животу људи су навикли да кретање и мировање процењују у односу на Земљу.

Пример:
- кретање путника у аутобусу у супротном смеру од кретања аутобуса
- посматра путник у аутобусу
- посматрач изван аутобусу
- седиш на столици – мирујеш – а где се налази столица – у авиону, аутобусу, учионици
- падобранци

Свако мировање и кретање у природи је релативно.

Да би се лакше проучило механичко кретање тело се најчешће замењује једном тачком - материјална тачка.
То је могуће у случајевима када тела прелазе пут много већи од својих димензија или ако се сви делићи (тачке)
тела крећу на исти начин. У овим случајевима се приликом анализе кретања занемарују његов облик и
димензије и кретање тела се посматра као кретање тачке. Међутим, не може да се занемари маса тела, па
када се тело замењује тачком, сматра се да је целокупна маса смештена у тој тачки.

пример: мале димензије у односу на пут:

- аутомобил прелази пут између Ниша и Београда
- Земља око Сунца

пример: све тачке се крећу на исти начин:

За прецизније одређивање положаја тела користи се референтни систем. Референтни систем се састоји од
референтног тела и координатног система. Начешће се користи Декартов правоугли координатни систем.

900
900
900 y

Координатни систем се најчешће поставља тако да се референтно тело налази у координатном почетку.

Положај материјалне тачке у Декартовом координатном систему одређен је са три координате A(x,y,z). Свакој
тачки у Декартовом координатном систему може да се придружи вектор чији се почетак поклапа са
координатним почетком, а крај са датом тачком. Овај вектор се назива вектор положаја или радијус вектор.
 z

r
0
y

Интензитет вектора положаја:

r= √ x 2 + y 2 +z 2

При кретању материјалне тачке мења се њен положај, а величина којом се та промена описује назива се
померај или вектор помераја. Вектор помераја показује правац и смер померања материјалне тачке.

1 r
2

r1
r2

0 x

Δ⃗r =⃗r 2 −⃗r 1

Померај је најкраће растојање између почетног и крајњег положаја.

Интензитет вектора помераја:

2 2 2
√
r= ( x 2 −x 1 ) + ( y 2 − y 1 ) + ( z 2 −z 1 )

Путања - примери:
- Ивица и Марица
- скије и санке траг у снегу
- креда
- авион оставља траг

Стварана или замишљена линија по којој се тело креће назива се путања тела или трајекторија. Путања
представља низ узастопних положаја кроз које тело пролази приликом кретања.

Део путање који тело пређе за одређено време је пређени пут.

Врсте кретања:
- према облику путање: праволинијско и криволинијско
- према дужини путева које тело пређе за исто време: равномерно и променљиво

60 km 60km 60 km равномерно
1h 1h 1h

30 km 50km70 km променљиво
1h 1h 1h

Додатак:

Појмови:
временски тренутак - када се нешто догодило
пример: час је почео у 8.00

временски интервал - колико је трајао догађај

пример: час траје 45 минута.
Пример: Аутобус је кренуо из Београда у t1=10h, а стигао у Ниш у t2=13h. Колико је трајало путовање од
Београда до Ниша?

временски тренутак: t1=10h, t2=13h

временски интервал: t= t2- t1=13h-10h=3h

Реч време може да означава трајање неког догађаја (путовање је трајало 3h) или одређени тренутак када се
догађај десио (аутобус је кренуо у 10h).

СРЕДЊА И ТРЕНУТНА БРЗИНА

Подсећање:

su
v sr =
tu

Средња брзина – количник укупног пређеног пута и укупног времена кретања.

Формулу за средњу брзину можемо да напишемо и у следећем облику:

s
v sr =
Δt

где је s пређени пут који тело пређе у временском интервалу

Δt=t 2 −t 1 .

Уместо појма временски интервал често користимо појам време кретања, које означавамо словом t.

s
v sr =
t

Овако дефинисана средња брзина је скаларна величина.

Средња брзина непотпуно описује кретање. На основу средње брзине не може да се одреди где се тело
налазило и како се кретало у одређеном тренутку.

Кретање тела је потпуно познато ако се знају положај и брзина тела у сваком тренутку. Брзина тела у
одређеном тренутку назива се тренутна брзина.
Тренутна брзина може да се прикаже као средња брзина у веома малом интервалу. Најмањи временски

интервал је бесконачно мали временски интервал ( Δt →0 ) чији се почетни и крајњи тренутак практично
поклапају.

Да би се у потпуности описало кретање тела, тренутна брзина мора да буде приказана као векторска величина.
Тренутна брзина, као векторска величина дефинише се помоћу вектора помераја за који се материјална тачка
помери у бесконачно малом интервалу времена.

Δ⃗r
⃗v =
Δt за Δt →0

Правац вектора тренутне брзине се поклапа са правцем тангенте на путању у посматраној тачки, смер је
одређен смером кретања тела, а интентитет је једнак средњој брзини у бесконачно малом временском
интервалу.

v1

v2

v3

Код праволинијског кретања правац вектора брзине се поклапа са правцем путање.

У зависности од тога да ли је правац вектора брзине константан или се мења, кретање може бити
праволинијско и криволинијско.

Подела кретања на основу интензитета тренутне брзине – равномерно и неравномерно (променљиво).

ЗАКОН СЛАГАЊА БРЗИНА

За прецизније одређивање положаја тела користи се референтни систем. Брзина тела зависи од избора
референтног система.
 ' 
v S’ u
S

 референтни систем S – везан за посматрача који се налази на перону -непокретни референтни систем

 референтни систем S’ – везан за вагон који се креће брзином u у односу на перон (референтни систем
S) – покретни референтни систем

 по вагону се креће човек брзином v’ у односу на вагон (референтни систем S’)

x r’

'
v

u
S’

r
S

r – померај човека у односу на посматрача на перону (референтни систем S)

r’ – померај човека у односу на вагон (референтни систем S’)
x – померај вагона у односу на посматрача на перону (референтни систем S)

Δ⃗r = Δ⃗x + Δ⃗r '

Δ⃗r Δ ⃗x Δ⃗r '
= +
Δt Δt Δt
Δ⃗r
⃗v =
Δt - брзина човека у односу на перон (референтни систем S)
Δ⃗x
⃗u =
Δt - брзина вагона (референтни систем S’) у односу на перон (референтни систем S)
Δ⃗r '
⃗v '=
Δt - брзина човека у односу на вагон (референтни систем S’)

⃗v =⃗u +⃗v '

ПРИМЕР: ЧАМАЦ НА РЕЦИ

- када брзине имају исти правац и исти смер:


v' 
u
v=v '+u

- када брзине имају исти правац, а супротне смерове:


v' 
u

v=v '−u ако је v '>u

v =u−v ' ако је v '<u

- када су правци брзина међусобно нормални:


v' 
u

v=√ v' 2 +u 2
v - брзина чамца у односу на земљу и посматрача
u - брзина реке
v' - брзина чамца у односу на воду
ПРИМЕР: АУТОМОБИЛИ

Ако се два тела крећу дуж истог пута брзинама

v1 и
v2 онда је брзина једног тела у односу на друго:

- ако се крећу у супротним смеровима

v1

v2

v =v 1 +v 2

- ако се крећу у истом смеру

v2

v1

v=v 1 −v 2 или
v=v 2 −v 1

УБРЗАЊЕ

праволинијско, криволинијско
врсте кретања
равномерно, променљиво

пример: променљиво кретање

воз (полазак и заустављање)
аутомобил (полазак, заустављање, претицање)
атлетичар – у финишу трке повећава брзину, кад прође кроз циљ
успорава

ПРОМЕНЉИВО КРЕТАЊЕ – у току кретања брзина се мења

Тело у једнаким временским интервалима прелази различите путеве.

полазак аутобуса – повећава се брзина – шта ради – убрзава

заустављање аутобуса – смањује брзину – шта ради – успорава

km
пример: југо и формула 1 - до брзине од 100 h
 брзина се повећава у оба случаја
 југо - 20 секунди
 формула 1 - 3 секунде
 код формуле 1 се брзина повећава много брже

Да би се добила потпуна информација о промени брзине, није довољно да се зна само за колико се брзина
променила, него и временски интервал за који се то догодило.

колико се брзо брзина мења

Да би се описало променљиво кретање у физици се користи величина која се назива убрзање.

Убрзање може да има сталну вредност, а брзина тела се при томе мења равномерно (сваке секунде се мења
за исту вредност) или променљиву вредност када не постоји правилност у промени брзине.

Пошто убрзање може да да буде променљиво, као и случају брзине, дефинише се средње и тренутно убрзање.

пример: посматрамо кретање тела

тренутак t1 тренутак t2
брзина v1 брзина v2

промена брзине:
Δ⃗v =⃗v 2 −⃗v 1

временски интервал:
Δt=t 2 −t 1

Убрзање се означава малим словом а (од италијанске речи acceleratio што значи убрзање ).
Средње убрзање је векторска величина и представља количник промене брзине и временског интервалом у
којем је та промена настала.

Δ⃗v
⃗a sr =
Δt
односно

⃗v 2−⃗v 1
⃗a sr =
t 2−t 1

Вектор средњег убрзања има правац и смер као вектор промене брзине.

Тренутно убрзање се дефинише слично као што је дефинисана тренутна брзина. Посматра се промена брзине у
бесконачно малом временском интервалу.

Δ⃗v
⃗a =
Δt Δt →0

Тренутно убрзање је средње убрзање у бесконачно малом временском интервалу.

У пракси, када се говори о убрзању, увек се мисли на његову тренутну вредност. Због тога се изоставља реч
тренутно и користи само појам убрзање.

Јединица за убрзање

m
s m
[a ]= = 2
s s метар у секунди на квадрат

Ако је кретање праволинијско вектор брзине и вектор промене брзине имају исти правац – поклапају се са
правцем кретања. У том случају и правац вектора убрзања се поклапа са правцем кретања тела односно
правцем вектором брзине.

Смер вектора убрзања:

 брзина и убрзање имају исти правац и исти смер – интензитет брзине се повећава (убрзано кретање)
 
a
⃗
брзина и убрзање имају исти правац а супротан смер – интензитет брзине се смањује (успорено
кретање)

a
⃗
Променљиво кретање може да буде:
 равномерно променљиво – стално убрзање
 неравномерно променљиво - променљиво убрзање

Равномерно променљиво кретање је променљиво кретање код кога се брзина равномерно мења (повећава
или смањује).
На пример: у току сваке секунде кретања брзина се повећава за исту вредност.
- брзина се равномерно увећава – равномерно убрзано кретање
- брзина се равномерно смањује – равномерно успорено кретање

Најважнија карактеристика равномерно променљивог праволинијског кретања је да се убрзање не мења у

току кретања.

a=const
При криволинијском кретању брзина тела има правац тангенте на путању, па у току кретања долази промене
правца вектора брзине. Према томе и ако је при криволинијском кретању интензитет брзине сталан, убрзање
криволинијског кретања је различито од нуле. Узрок овог убрзања је промена брзине по правцу.

Значи, пошто је брзина векторска величина она може да се мења и по правцу и по интензитету. Вектор
убрзања има исти правац као вектор промене брзине.

v1

v2

Да би одредили убрзање потребно је да одредимо промену брзине.

промена брзине
Δ⃗v =⃗v 2 −⃗v 1

v1

v2
v1
v2
-v1
а

Вектор убрзања може да се разложи на две компоненте – компонента у правцу тангенте и компонента
нормална на тангенту (усмерена ка центру путање)

v1
аt

аn v2
а

⃗a t - тангенцијално убрзање – јавља се када се мења интензитет брзине

⃗a n - нормално убрзање – јавља се када се мења правац брзине (односно правац кретања)
Када убрзање нема тангенцијалну компоненту кретање је равномерно кружно (кретање по кружној путањи
брзином сталног интензитета).

Када убрзање нема нормалну компоненту кретање је праволинијско.

Вектор тренутног убрзања представља збир вектора нормалног и тангенцијалног убрзања:

⃗a =⃗a n +⃗at

Интензитет убрзања:

a=√ a2n +a2t

РАВНОМЕРНО И РАВНОМЕРНО ПРОМЕНЉИВО ПРАВОЛИНИЈСКО КРЕТАЊЕ

60 km 60km 60 km равномерно
1h 1h 1h

30 km 50km 70 km променљиво
1h 1h 1h

Тело се креће равномерно ако по правој путањи прелази једнаке путеве у једнаким временским
интервалима.

Брзина се израчунава када се пређени пут подели са временом кретања тела.

s
v=
t

Брзина је бројно једнака пређеном путу у јединици времена.

Брзина је сразмерна пређеном путу, а обрнуто сразмерна времену.

Јединица за брзину:

m
s метар у секунди
m
1
Тело се креће брзином s ако сваке секунде пређе пут од 1m.
km
У саобраћају се најчешће користи јединица за мерење брзине километар на час h .
s
t=
Пређени пут: s=vt Време кретања тела: v
График зависности брзине од времена код равномерног праволинијског кретања

m
v
[ ]
s
График зависности пређеног пута од времена код равномерног праволинијског кретања

s [ m]
Тело се креће променљиво ако у једнаким временским интервалима прелази различите путеве. Равномерно
променљиво кретање је променљиво кретање код кога се брзина равномерно мења (повећава или смањује).

На пример: у току сваке секунде кретања брзина се повећава за исту вредност.

- брзина се равномерно увећава – равномерно убрзано кретање
- брзина се равномерно смањује – равномерно успорено кретање

Код равномерно убрзаног кретања брзина и убрзање имају исти смер. У току кретања брзина се повећава.

пример:
- почетном тренутку (почетак мерења времена t1=t0=0) одговара брзина v0 (v1=v0) – почетна брзина
- мерење времена се завршава у тренутку t (t2=t) када је брзина кретања v (v2=v)

Δv
a=
Ако је Δt тада је
Δv=aΔt
примењено на овај пример:
Δv=v −v 0 Δt=t−0=t

након замене у претходну једначину за промену брзине:

v −v 0 =at

v =v 0 +at
тренутна брзина равномерно убрзаног кретања са почетном брзином

када тело полази из мировања – почетна брзина је једнака нули

v 0 =0
v =0+at

v =at
тренутна брзина равномерно убрзаног кретања без почетне брзине

Код равномерно успореног кретања брзина и убрзање имају супротан смер, у току кретања брзина се смањује.
Брзина се смањује – убрзање се узима са знаком минус

v =v 0 −at
тренутна брзина равномерно успореног кретања

График зависности брзине од времена код равномерно променљиог праволинијског кретања

- убрзано без почетне брзине

m
-
v
убрзано са почетном брзином
s [ ]
v0
- успорено
 v0
Код равномерно променљивог праволинијског кретања брзина се мења равномерно, па средња брзина може
да се израчуна по формули:

v 0+ v
v sr =
2
где је:
vsr – средња брзина
v0 – почетна брзина
v – тренутна брзина

ако се у ову формулу замени тренутна брзина

v =v 0 + at

v 0 +v 0 +at
v sr =
2
2 v 0 + at
v sr =
2
2 v 0 at
v sr = +
2 2
at
v sr =v 0 +
2
пређени пут је једнак производу средње брзине и протеклог времена:
s=v sr t

ако се у ову формулу замени претходно изведена формула за средњу брзину, добија се:
 at
(
s= v 0 +
2 )t

at 2
s=v 0 t+
2
пређени пут код убрзаног кретања са почетном брзином

- без почетне брзине

at 2
s=
2
- успорено

at 2
s=v 0 t−
2
График зависности пређеног пута од времена код равномерно променљивог праволинијског
кретања

s [ m]
Веза брзине и пређеног пута:

v−v 0
v =v 0 +at 
t=
a

заменом у
I II
 at 2
s=v 0 t+
2
s=v sr t v−v 0 a v −v 0 2
v 0+ v
s=v 0
a
+ (
2 a )
s= t vv 0 −v 20 a v 2 −2 vv 0 +v 20
2 s= + 2
v 0 + v v−v 0 a 2a
s= 2 vv 0 −2 v 20 v 2 −2 vv 0 +v 20
2 a s= +
2a 2a
v 2 −v 20 2 2
2 vv 0 −2 v 0 + v −2 vv 0 +v 0
2
s= s=
2a 2a
2 as=v 2 −v 20 v 2 −v 20
s=
2a
2 as=v 2 −v 20

v 2 =v 20 +2 as

- без почетне брзине

2
v =2 as
- успорено

v 2 =v 20−2as

ФИЗИЧКА ВЕЛИЧИНА ОСНОВНА ЈЕДИНИЦА

НАЗИВ ОЗНАКА НАЗИВ ОЗНАКА
пређени пут s метар m
време t секунда s
m
брзина v метар у секунди
s

Брзина Пређени пут Брзина – пређени пут

 2
убрзано без почетне at
v =at s= v 2 =2 as
брзине 2
2
убрзано са почетном
v =v 0 +at at 2 2
s=v 0 t+ v =v 0 +2 as
брзином 2
2
v=v 0 −at at 2 2
успорено s=v 0 t− v =v 0−2as
2

v - тренутна брзина s - пређени пут a - убрзање

v0 - почетна брзина t - време

КРЕТАЊЕ СА УБРЗАЊЕМ g

Земља привлачи сва тела која се налазе на њој или у њеној околини. Сила којом Земља привлачи сва
тела назива се сила Земљине теже.

Под дејством силе Земљине теже тела се крећу убрзано према земљи.

Пошто је узрок овог убрзања Земљина тежа оно се зове убрзање Земљине теже а обележава се са g (g од
латинске речи gravitas што значи тежина)

У безваздушном простору (вакууму)1 сва тела падају са једнаким убрзањем без обзира на њихову тежину и
величину. Прецизним мерењима утврђено је да убрзање Земљине теже на географској ширини 45 0 и на нивоу
мора износи
m
g=9 ,81
s2
m
g=9 ,83
на половима: s2
m
g=9 ,78
на екватору: s2

Облик путање и начин кретања у пољу Земљине теже зависи од брзине коју тело има у почетном

тренутку (почетна брзина

v 0 ). Подела кретања у пољу Земљине теже на основу правца вектора

почетне брзине:
- вертикални хитац
- хоризонтални хитац
1
СЛОБОДНО ПАДАЊЕ - кретање које се врши само под дејством Земљине теже
- коси хитац
ВЕРТИКАЛНИ ХИТАЦ

Слободан пад је равномерно убрзано праволинијско кретање без почетне брзине, у безваздушном
простору услед деловања силе Земљине теже.

равномерно убрзано кретање слободан пад

без почетне брзине

v =at v =gt g

2 2
at gt
s= s=
2 2
h0
2
2
v =2 as v =2 gs

положај тела:

h=h0 −s
gt 2
h=h0 −
2
h0 – висина са које тело пада (максимална висина)

Хитац наниже је кретање тела баченог са неке висине неком брзином усмереном вертикално наниже.
Убрзање Земљине теже g има исти смер као и почетна брзина v0 па је кретање убрзано.

равномерно убрзано кретање хитац наниже

g
са почетном брзином

v =v 0 +at v =v 0 +gt v0

2 h0
at gt
2
s=v 0 t+ s=v 0 t+
2 2
v 2 =v 20 +2 as v 2 =v 20 +2 gs

положај тела:

h=h0 −s
gt 2
(
h=h0 − v 0 t +
2 )
h0 – висина са које је тело бачено (максимална висина)

Хитац навише је кретање тела баченог неком почетном брзином ветикално навише са неке висине или са
земље.

Убрзање Земљине теже g има супротан смер од смера почетне брзине

v 0 па је кретање успорено

равномерно успорено кретање хитац навише v0

са почетном брзином

v =v 0 −at v =v 0 −gt
g
2 2
at gt
s=v 0 t− s=v 0 t− h0
2 2
2 2 2 2
v =v 0−2as v =v 0−2 gs

Брзина тела временом опада, а тело ће се кретати навише док његова брзина не постане једнака нули

положај тела:
h=h0 + s
gt 2
(
h=h0 + v 0 t−
2 )
h0 – висина са које је тело бачено

v 2 =v 20−2 gs
v =v 0 −gt
v =0
v =0 s=hmax
0=v 0 −gt m 2
0=v 0 −2 gh max
gtm=v 0 2 gh max=v 20
v0 v 20
t m= hmax =
g 2g
 Брзина Пређени пут Брзина – пређени пут
2
gt 2
слободан пад v =gt s= v =2 gs
2
вертикални хитац
v =v 0 + gt gt 2 2 2
s=v 0 t + v =v 0 +2 gs
наниже 2
2
вертикални хитац
v =v 0 −gt gt 2 2
s=v 0 t− v =v 0−2 gs
навише 2

v - тренутна брзина s - пређени пут g - убрзање

v0 - почетна брзина t - време

ХОРИЗОНТАЛНИ ХИТАЦ

Кретање тела, које је избачено у хоризонталном правцу, неком брзином

v 0 , назива се

хоризонтални хитац. Хоризонтални хитац је кретање тела при коме је вектор почетне брзине
хоризонталан.

Хоризонтални хитац може да се посматра као резултат слагања два кретања:

- у хоризонталном правцу – равномерно праволинијско кретање брзином

v0

o на тело је деловала тренутна сила која је телу саопштила почетну брзину

o пошто на тело у току кретања у овом правцу не делује сила, оно наставља да се креће
сталном брзином по инерцији
- у вертикалном правцу – равномерно убрзано праволинијско кретање под дејством силе
Земљине теже (слободан пад)
 y

v0

vx=v0

h0

y
vy v

x
x

равномерно праволинијско кретање: s=vt

gt 2
s=
слободан пад: v =gt 2

хоризонтални хитац – равномерно праволинијско кретање у хоризонталном правцу и убрзано кретање

(слободан пад) у вертикалном правцу:

брзина:
 v y=v
v x=v 0 v y=gt

v =√ v 2x +v 2y
2 2 2
v =√ v 0 +g t

положај:
y=h 0 −s
x=s gt 2
x=v 0 t y=h 0 −
2
једначина путање:

g⋅t 2
y=h 0 −
x=v 0⋅t 2
x g x2
t= y=h 0 − ⋅ 2
v0 2 v0

g
y=− 2
⋅x 2 +h 0
2⋅v 0 парабола

КОСИ ХИТАЦ

Коси хитац може да се посматра као резултат слагања два кретања:

- у хоризонталном правцу – равномерно праволинијско кретање брзином

v0

o на тело је деловала тренутна сила која је телу саопштила почетну брзину

o пошто на тело у току кретања у хоризонталном правцу не делује сила, оно наставља
да се креће сталном брзином по инерцији
- у вертикалном правцу – равномерно успорено/убрзано праволинијско кретање под
дејством силе Земљине теже (хитац навише/слободан пад)
 y

vy=0 vx

v
vy
vx
vx vy v

vo
voy

vox vox
x
v 0 x=v 0 cosα vo
voy
v 0 y =v 0 sin α

равномерно праволинијско кретање: s=vt

gt 2
v=v 0 −gt s=v 0 t−
вертикални хитац навише: 2
коси хитац – равномерно праволинијско кретање у хоризонталном правцу и равномерно променљиво (хитац
навише) у вертикалном правцу:

брзина:

v x=v 0 x v y=v oy −gt

v=√ v 2x +v 2y
v= v 20 x + ( v oy −gt )2
√
положај:
y=s
x=s gt 2
x=v 0 x t y=v 0 y t−
2

У највишој тачки:
максимална висина коју достигне тело једнака је пређеном путу у вертикалном правцу (вертикални померај)
 v y= √ v 20 y−2 gs
v y=0; s=h max
v y=0
2
0=v oy −gt 0=√ v 0 y−2 ghmax
v oy v 2oy
t= hmax =
g 2g

Домет:

Време кретања тела до највише тачке једнаку је времену падања од највише тачке до земље, па је укупно
време кретања тела:

v0 y
tu =2
g

па је домет
d=v 0 x t u
v v
d=2 0 x 0 y
g

РАВНОМЕРНО КРУЖНО КРЕТАЊЕ МАТЕРИЈАЛНЕ ТАЧКЕ

Најједноставнији облик криволинијског кретања материјалне тачке је кружно кретање. У свакој тачки путање
правац тренутне брзине се поклапа са тангентом на путању. Вектор брзине и радијус вектор су међусобно

нормални ( ⃗v ⊥⃗r ) .

Врсте кружног кретања:

- равномерно кружно кретање – интензитет брзине се не мења
- променљиво кружно кретање – интензитет брзине се мења

Ако се материјална тачка креће по кружници брзином сталног интензитета, такво кретање се назива
равномерно кружно кретање.
 
v2

 v1
r2

O r1

v3

v4
Пошто је при равномерном кружном кретању бројна вредност (интензитет) брзине стална, тангенцијално
убрзање је једнако нули. Међутим, непрекидно се мења правац брзине, па постоји нормално убрзање.

Правац нормалног убрзања се поклапа са полупречником кружнце, а смер је увек ка центру кружнице, па се
зато назива и радијално односно центрипетално убрзање.


v

an

Посматрамо кружно кретање материјалне тачке. За временски интервал

Δt=t 2 −t 1 материјална тачка

направи померај
Δ⃗r =⃗r 2 −⃗r 1 . Брзина материјалне тачке у тренутку
t1 је ⃗v 1 , а у тренутку t 2 је ⃗v 2

( ⃗v 1 ≠⃗v 2 ; v 1 =v 2 ) .
  
v2 v2
 
r2  v v v
r 1  1
   v2
θ

O r1 O

Тренутно убрзање се дефинише као промена брзине у бесконачно малом временском интервалу.

Δ⃗v
⃗a =
Δt Δt →0

Пошто код равномерно кружног кретања материјална тачка има сам нормално односно центрипетално
убрзање, можемо да напишемо:

Δ⃗v
⃗a c=
Δt
⃗v 2 −⃗v 1
⃗a c=
t 2 −t 1

Труглови које формирају вектори

⃗v 1 ,⃗v 2 , Δ⃗v и ⃗r 1 ,⃗r 2 , Δ⃗r су слични – једнакокраки троуглови који имају над

основицом исти угао. На основу сличности троуглова може да се напише да је:

Δv Δr vΔr
= Δv=
v r ® r

Δv
ac =
Δt
vΔr
ac =
rΔt

Δ⃗r
⃗v =
пошто је Δt за Δt →0
 2
v
ac =
r

Интензитет центрипеталног убрзања је сразмеран квадрату брзине материјалне тачке, а обрнуто сразмеран
полупречнику путање по којој се материјална тачка креће.

Кретање које се после одређеног времена понавља на исти начин назива се периодично кретање.
Наjједноставнија периодична кретања су равномерно кружно кретање и осцилаторно кретање.

Величине којима се описује периодично кретање су период у фреквенција.

За кружно кретање, период је време за које материјална тачка једном обиђе кружницу.
s s
v = →t=
t v
t →T
s→O=2 rπ

2 rπ
T=
v

Фреквенција:
1
f=
T
v
f=
2 rπ

Јединица за фреквенцију је херц (Hz).

1
1Hz=
1s
РАВНОМЕРНО ПРОМЕНЉИВО КРУЖНО КРЕТАЊЕ МАТЕРИЈАЛНЕ ТАЧКЕ

Најједноставнији облик криволинијског кретања материјалне тачке је кружно кретање. У свакој тачки путање
правац тренутне брзине се поклапа са тангентом на путању. Вектор брзине и радијус вектор су међусобно
нормални.

Врсте кружног кретања:

 - равномерно кружно кретање – интензитет брзине се не мења
- променљиво кружно кретање – интензитет брзине се мења

Ако се материјална тачка креће по кружници брзином чији се интензитет равномерно мења, такво кретање се
назива равномерно променљиво кружно кретање.

v2
 
r2 v1

O r1

v3

v4
Пошто се при равномерно променљивом кружном кретању мења и бројна вредност (интензитет) брзине,
постоји и нормално (радијално односно центрипетално) и тангенцијално УБРЗАЊЕ.

Интензитет тангенцијалног убрзања је константан, а интензитет нормалног убрзања није константан (види
формулу – мења се са променом брзине).
Δv
at =
Δt
v −v v2
at = 2 1 =const ac =
t 2 −t 1 r
  
v2 at
  
a2 a
n 2  v1
a1 
 at
an1

Вектор укупног убрзања:

⃗a =⃗a c +⃗at

Интензитет укупног убрзања:

a=√ a2c + a2t

2
v2
a=
r√(+a 2t)
Равномерно убрзано кружно кретање:
- смер тангенцијалног убрзања и смер брзине се поклапају
- вектор укупног убрзања и вектор брзине граде оштар угао

На промену интензитета брзине утиче само тангецијално убрзање:

2
at
v =v 0 +at t s=v 0 t + t v 2 =v 20 +2 at s
2

Равномерно успорено кружно кретање:

  
v2 at
  
an 2 a v1
2

an1
 a 
a1 t

- тангенцијално убрзање и брзина имају супротан смер

- вектор укупног убрзања и вектор брзине граде туп угао

2
at
v =v 0 −a t t s=v 0 t − t v 2 =v 20−2a t s
2

РОТАЦИОНО КРЕТАЊЕ ТЕЛА

Појмови:

Круто тело – тело које има сталан облик и запремину (приликом кретања не мења ни облик ни запремину).

Круто тело може да се посматра као да је састављено од великог броја ситних делова који су обележени
тачкама.

Подела кретања према начину кретања појединих тачака крутог тела:

- транслаторно
- ротационо

Транслаторно кретање
- при кретању крутог тела сви његови делићи крећу се на исти начин и описују исте путање
- путање тачака су паралелне
- за исто време прелазе исте путеве – брзине су им исте
- у случају променљивог кретања иста су и убрзања свих делића тела
 - кретање крутог тела произвољног облика и димензија може да се посматра као кретање материјалне
тачке
- величине које описују ово кретање: померај, пређени пут, брзина, убрзање

Ротационо кретање
- делићи крутог тела се крећу по кружним путањама, а све те кружнице леже у равнима које су
међусобно паралелне
- оса ротације – права којој припадају центри свих кружница (може да пролази кроз тело, а може бити и
изван тела)

Физичке величине којима се описује ротационо кретање

Када тело ротира, различите тачке тела за исто време прелазе различите путеве. Најдужи пут прелазе тачке
које су највише удаљене од осе ротације. Пређени пут тачака које се налазе на оси ротације је једнак нули.
Исто важи и за помераје појединих тачака крутог тела. Пошто су различити пређени путеви односно помераји,
различите су им брзине. Ако се тело креће променљиво, различите су промене брзине појединих делића за
исто време, тако да су из различита и убрзања.

На основу овога може да се закључи да је за описивање ротационог кретања потребно увести нове физичке
величине.

Сви делићи за исто време опишу исти угао и направе исти угаони померај.

1'
2'

1
2

Тачке 1 и 2 се налазе на различитим растојањима од осе ротације. За исто време прелазе различите путеве и
имају различите помераје.

Радијус вектори тачака 1 и 2 за исто време опишу исти угао (слика). Описани угао представља физичку
величину којом се описује ротационо кретање. На основу описаног угла дефинише се угаони померај. Угаони
померај је векторска величина.

Вектор угаоног помераја:

- интензитет - једнак углу који опише вектор положаја
- правац – поклапа се са осом ротације
 - смер – одређује се правилом десне руке (ако десну руку поставимо тако да савијени прсти показују
смер ротације, тада палац показује смер угаоног помераја)

Јединица за угаони померај и описани угао је радијан (rad).

Ако је дужина лука једнака дужини полупречника кружнице ( l=r ) тада је

θ=1 rad

Пун угао изражен у радијанима:

l
θ=
r l=2 rπ
2rπ
θ= rad
r
θ=2 π rad

Веза: степени-радијани

пун угао: θ=360 0 θ=2 π rad

3600
1rad=
2π
0
1rad=57 , 32
Угаона брзина ( ω) је физичка величина којом се описује брзина ротације крутог тела.

При трансаторном кретању све тачке тела прелазе једнаке путеве за исто време тј. имају исту брзину.

Када тело ротира његове тачке немају исте брзине, јер тачке ближе оси су спорије, док су тачке удаљеније од
осе брже. Зато је немогуће рећи колика је брзина тог тела, јер се такав податак не би односио на сваку његову
тачку. Међутим све тачке тела пређу исти угао за исто време тј. све тачке тела имају исту угаону брзину. Зато се
у ротацији уместо брзине користи угаона брзина.

Правац вектора угаоне брзине је на оси ротације тела, а његов смер је одређен правилом десне руке.

Угаоно убрзање (α ) је физичка величина којом се описује промена угаоне брзине код променљивог
ротационог кретања. Смер вектора угаоног убрзања зависи од промене угаоне брзине. Ако угаона брзина
расте, смер угаоне брзине и угаоног убрзања се поклапају. Ако угаона брзина опада, угаоно убрзање има
супротан смер у односу на угаону брзину.

За описивање транслаторног кретања користе се физичке величине које се називају линијске кинематичке
величине, док се за описивање ротационог кретања користе физичке величине које се називају угаоне
кинематичке величине.

Између линијских и угаоних величина постоји аналогија.

Транслаторно кретање Ротационо кретање
физичка величина јединица физичка величина јединица
померај ( Δ⃗r ) m угаони померај ( Δ ⃗θ ) rad

пређени пут (s ) m описани угао (θ) rad

угаона брзина

брзина
(⃗v= Δ⃗Δtr , Δt →0) m
s
( ω
Δ ⃗θ
⃗ = , Δt →0 )
rad
s
Δt
убрзање угаоно убрзање
m rad
Δ ⃗v Δω
⃗
( ⃗a =
Δt
, Δt →0 ) s2 ( ⃗α =
Δt
, Δt →0 ) s2

Транслаторно кретање Ротационо кретање

равномерно праволинијско кретање равномерно ротационо кретање
s θ
v= ω=
t t
равномерно променљиво праволинијско равномерно променљиво ротационо
кретање кретање
v =v 0 ±a⋅t ω=ω 0±α⋅t
a⋅t α⋅t
v sr =v 0 ± ω sr =ω 0 ±
2 2
a⋅t 2 α⋅t 2
s=v 0⋅t± θ=ω0⋅t ±
2 2
2 2 2 2
v =v 0±2⋅a⋅s ω =ω 0 ±2⋅α⋅θ
Веза између транслаторних и ротационих (линијских и угаоних) физичких величина

Посматрамо равномерно кружно кретање материјалне тачке.


v2

r2 l v
1
 
O r1

v 1 =v2 =v r 1 =r 2 =r

Описани угао (изражен у радијанима) једнак је количнику дужине лука и полупречника:

l
θ=
r
Дужина кружног лука једнака је пређеном путу који тачка пређе за одређени временски интервал: l=s
s
θ=
r

када се и лева и десна страна поделе временским интервалом (t ) потребним да материјална тачка пређе
пут s
θ s
=
t rt
θ s
ω= v=
t t
v
ω=
r
v =ωr

Равномерно ротационо кретање је периодично кретање 2. Период ротационог кретања је време за које се
изврши једна пуна ротација.

θ
ω=
t

2
Кретање које се после одређеног времена понавља на исти начин назива се периодично кретање.
 θ=2 π t=T
2π
ω=
T
2π
T=
ω
1
f=
пошто је: T
ω
f=
2π

2π
ω=
t ω=2 πf

Уместо назива угаона брзина понекад се користи назив угаона фреквенција.

Ако је кретање материјалне тачке равномерно променљиво кружно кретање:

тангенцијално убрзање нормално убрзање
Δv
at =
Δt
v −v
at = 2 1
t 2 −t 1
r⋅ω 2−r⋅ω1 v2
at = an =
t 2 −t 1 r
ω 2−ω1 ( rω )2
at =r⋅ an =
t 2−t 1 r
Δω r 2 ω2
at =r⋅ an =
Δt r
at =rα an =rω2
Pitagorina teorema: Kvadrat nad hipotenuzom (to zna svako dete) jednak je zbiru kvadrata nad obe katete.
cab
( Za ovu relaciju su znali još stari Kinezi i Egipćani 1500 godina pre Pitagore! Naprimer, trougao sa
stranicama 3,4 i 5 zove se egipatski trougao).

Kada je Pitagora dokazao ovu teoremu, u znak zahvalnosti, prineo je bogovima na žrtvu dve
hekatombe (to znači 200) volova! Od tada se svi volovi plaše matematike!

Pomeraj je vektor koji spaja početnu i krajnju tačku puta. Ak o je za neku veličinu potreban pravac to je
vektor. Najbolji primer vektora predstavlja brzina. Nije svejedno da li au to ide putem ili ode u jarak. Dalje,
nije isto da iz Lajkovca krenete ka Valjevu ili ka Beogradu.
obratiti pažnju da pomeraj i put po dužini ne moraju biti jednaki. Pomeraj ja vektorska karakteristika kretanja
a put je scalar