www.puskice.co.

yu

.Uzajamno jednoznana korespodencija skupova Predpostavimo da je f-ja A fB: 1-

Jednoznana, 2- Svugde definisana, 3- na celom skupu B, 4- injektivna. U tom sluaju kaemo daje
izmeu skupova A i B uspostavljena uzajamno jednoznana korespodencija. Ako f.je A fB i B
gC uspostavljaju uzajamno jednoznanu korespodenciju tada to isto vai i za njihovu
kompoziciju A gofC. Za dva skupa A i B se kae da su ekvivalentni oznaava se sa AB, ako se
izmeu njihovih elemenata moe uspostaviti uzajamno jednoznana korespodencija. Ako za
skupove a i b postoji bar jedno uzajamno jednoznano preslikavanje, tada kaemo da skupovi a i b
imaju jednaku mo,odnosno da imaju isti kardinalni broj.pojam moci odnosno kardinalnog broja je
uopstenje obicnog pojma broja,dok se konacni skupovi uporedjuju prebrojavanjem,pojam moci daje
mogucnost za uporedjivanje beskonacnih skupova.za skup s se kaze da je prebrojiv ako je
ekvivalentan skupu prirodnih brojeva,odnosno ako se svi njegovi elementi mogu poredjati u jedan
niz.svaki racionalni broj moze se napisati kao kolicnik p/q,gde je p z, q N ako zbir p+q=h,nazivamo
visinom razlomka,odnosno racionalnog broja p/q tada se moze uvesti relacija poretka. A/b
ako je a+b=c+d.
c/d
Algebarske strukture sa jednom binarnom operacijom Binarna algebarska operacija na nekom
skupu S predstavlja zakon po kome se svakom ureenom paru (a,b) iz skupa S korespondira po
jedan i samo jedan elemnt iz S. . Grupoid jeskup na kome je zadata binarna algebarska
operacija.Za operaciju kazemo da je komutativna ako je za proizvoljne elemente a,b
a*b=b*a.Operacija je asocijativna ako je za proizvoljne elemente a,b,c vazi (a*b)*c=a*(b*c)
.Grupoid sa asocijativnom operacijom zove se asocijativni grupoid ili polugrupa.Element e je
neutralni element za datu operaciju ako za svaki element a vazi a*e=e*a=a.Operacija na grupoidu
moze imati samo jedan neutralni elent.Dokaz:Podjimo od suprotne pretpostavke,da postoje 2
Pojam matrice operacije sa matricama Matricom nazivamo pravougaonu tabelu sa mxn
elemenata rasporeenih u m vrsta i n kolona. A= [a11,a12,a1n] [a21,a22,a2n][am1,am2,
amn].Osim navedene uglaste zagrade koriste se jos || ||,(),{}.Same matrice se oznacavaju velikim
slovima latinice A,B.Proizvoljni element matrice aij pripada i-toj vrsti I j-tom stupcu. Matrica iji su
svi elementi nule je nula-matrica. Dve matrice istog tipa (mxn) jednake su ako i samo ako su im
odgovarajui elementi jednaki.Ako je broj vrsta jednak broju stubaca tada imamo kvadratnu matricu
za mxn to je kvadratna matrica n-tog reda.Elementi a11,a22...ann leze na glavnoj dijagonali
kvadratne matrice dok elementi a1n,a2n-1 leze na sporednoj dijagonali.Zbir svih elemenata na
glavnoj dijagonali zove se trag matrice spA= suma za i=1 do n aij.Kvadratna matrica u kojoj su svi
elementi van glavne dijagonale nula a elementi na glavnoj dijagonali nisu svi nula zove se
dijagonalna matrica..U svakoj matrici koja ima vise od jednog elemanata mogu se obrazovati tkz
submatrice eliminacijom jednog ili vise redova.Jedinina matrica: [100][010][001]. Sabiraju se
matrice samo istog formata anm+bnm. Svojstva sabiranja: 1- komutativnost A+B=B+A, 2-
asocijativnost (A+B)+C=A+(B+C), 3- A+0=0+A=A; (A) (0=nula matrica), 4- A+(-A)=0; (A).
Oduzimanje se samo matrice istog formata A-B=anm-bnm. Matrica se mnoi tako to se svaki
element matrice pomnoi sa brojem: 2[abc][def]=[2a2b2c][2d2e2f]. 1- komutativnost A=A, 2-
asocijativnost ()A=(A), 3- distributivnost (+)A=A+A; (A+B)=A+B.
Def determinante,osobine i izracunavanje vrednosti determinante.Podjimo od proizvoljne
kvadratne matrice n-tog reda matrica An=[a11,a12..a1n],[a21,a22,,a2n],[an1,an2...ann].Svakoj
takvoj matrici dodelicemo odredjenu brojnu karakteristiku koju cemo nazvati determinanta koja

odgovara datoj matrici.Nazovimo minorom elemenata aij matrice determinantu n-1-tog reda koja

neutralna elementa.a*e 1=e1*a=a, a*e2=e2*a=a a e2=e1=e1*e2=e2,e1*e2=e2*e1 e1=e2

Neka je {S*} asocijativni grupoid sa neutralnim elementom i neka su a,b elementi S kazemo da je b
inverzni elemnt elementa a ako je a*b=b*a=e.Skup G predstavlja grupu ako su zadovoljeni sledeci
uslovi.1.na skupu G je definisana operacija mnozenja.2.operacija je asocijativna za proizvoljne
elemente.3.Postoji neutralni elemnt e koji cemo zvati jedinicom ae=ea=a..4. Za svaki elemnt a
elemnt G postoji u skupu G njegov inverzni element a -1 aa-1=a-1a=e.Ako je operacija u grupi G
komutativna ab=ba tada se grupa G naziva Abelovom grupom.
Algebarske strukture sa dve binanarne operacije,Prstenom nazivamo skup R snabdeven sa dve
operacije sabiranje i mnozenje tako da je {R+} abelova grupa i da osim toga za sabiranje i
mnozenje vaze zakoni distributivnosti a(b+c)=ab+ac, (a+b)c=ac+bc.Skup R predstavlja prsten ako
vaze uslovi:1.Na skupu R je definisana operacija sabiranja ,2.operacija sabiranja je komutativna
a+b=b+a,3.operacija sabiranja je asocijativna a+(b+c)=(a+b)+c,4.postoji neutralni eloemnt za
sabiranje a+0=0+a,5.za svaki elemnt a postoji njemu suprotan elemnt a R a+(-a)=0,6.na skupu r
je definisana operacija mnozenja,7.zakoni distributivnosti a(b+c)=ab+ac (a+b)c-ac+bc.Ako je
operacija mnozenja komutativna ab=ba tada se prsten naziva komutativnim,a ako je operacija
mnozenja asocijativna a)bc)=(ab)c tada se prsten naziva asocijativnim.Ako u asocijativnom i
nekomutativnom prstenu sa jedinicom svaki elemnt izuzev nule ima inverzan elemnt za mnozenje
tada se takav prsten naziva telo.Ako u komutativnom i asocijativnom prstenu sa jedinicom svaki
element izuzev nule ima svoj inverzan element za mnozenje tada se takav prsten naziva polje.
Pojam vektora, operacije sa vektorima Vektori su veliine odreene pravcem, smerom i
intenzitetom (brojnom vrednou). Za dva vektora da su jednaki ako imaju istu duinu, isti pravac i
isti smer. Slobodnim vektorom se naziva vektor koji se sme pomerati tako da mu se pri tom ne
menja ni duina, ni pravac, ni smer. Takvo pomeranje se naziva translatorno pomeranje ili
translacija. Nula vektor je vektor ija duina jednaka nuli. Za dva vektora kazemo da su jednaki ako
imaju istu duzinu ,pravac i smer.Vektor cija je duzina 1 zove se jedinicnim vektorom ili ort.Uglom
izmedju dva vektora aib oznaka <(a,b) nazivamo najmanji ugao za koji jedan od tih vektora treba da
se obrne ako zajednicke pocetne tacke da bi se poklopio sa drugim vektorom.Na osnovu toga je za
proizvoljne vektore ai b uvek <(a,) element (0,) Sabiranje vektora.neka su a i b dva proizvolnja
vektora(razlicita od nula vektora)Ako se vektor b translatorno pomeri tako da mu se pocetna tacka
poklopi sa krajem vektora a dobicemo nadovezane vektora aib..Zbir dva nadovezana vektora aib je
treci vekto c=a+b kome je pocetak u pocetnoj tacki vektora a a kraj u krajnjoj tacki vektora b.
Sabiranje vektora: -nadovezivanjem, -po principu paralelograma sila. Sabiranje vektora imasledea
svojstva: 1- a+b=b+akomutativnost, 2- (a+b)+c = a+(b+c) asocijativnost, 3- a+0=a ( a) postoji
neutralni vektor pri sabiranju,4- a+(-a)=0 (a) postoji suprotan vektor a koji ima istu duzinu i
pravac kao vektor a ali suprotan smer.Skup svih vektora u odnosu na operaciju sabiranja vektora
obrazuje abelovu grupu,Oduzimanje vektora kao operacija suprotna operaciji sabiranja vektoratj.
Razliku dva proizvoljna vektora a i b koju oznacavamo a-b definisemo kao zbir vektora a i vektora
b suprotnog vektoru b a-b=a+(-b).Mnozenje vektora skalarom ako je a0 i realan broj 0 tada je
a vektor ciji je pravac isti kao i pravac vektora a a smer mu je isti kao smer vektora a ako je >0
odnosno suprotan smeru vektura a ako je <0.Mnozenje vektora realnim brojem 1a=a, a; 2-
(a)= ()a; 3- (a+b)= a + b; 4-( + )a =a+a
linearna zavisnost i nezavisnost vektora Linearnom kobinacijom vektora a1,a2,...an nazivamo
zbir tih vektora pomnoizenih sa skalarima 1, 2... n tj. 1a1, 2a2,, nan.Za n vektora a1,a2..an
se kaze da su linearno zavisni ako postoji njihova netrivijalna linearna kombinacija u kojoj je bar
jedan skalar razlicit od nule 1a1+2a2+...+nan=0za dva vektora a i b kaemo da su kolinearni
ako imaju isti pravac a=b odnosno ako postoje takvi skalari i od kojih je bar jedan razlicit od
nule a + b =0 . Za tri ili vie vektora kaemo da su komplanarni ako lee u jednoj ravni. Da bi
tri vektora a,b,c bili komplanarni treba da postoje takvi skalari ,,,od kojih je bar jedan razlicit od
nule a + b+ c=0
Vektorski prostor, b i dim Skup V nazivamo vektorskim prostorom ako je za sve elemente skupa
V, def operacija sabiranja a+beV, i mnoenja skalarom aeV, (eR), i ako ove operacije imaju
sledea svojstva: 1- a+b=b+a(a,beV); 2- (a+b)+c=a+(b+c), (a,b,c eV); 3- a+0=a, aeV; 4- a+(-a)=0,
aeV, Znai (V,+) je Abelova grupa; 5- 1a=a, aeV; 6- (a)=()a, za proizvoljne skalare i i
aeV; {7- (+)a=a+a; 8- (a+b)=a+b} zakon distribucije. Za dati vektorski prostor V,
najvei broj meu sobom linearno nezavisnih vektora odreuje dimenziju tog prostora. Baza datog
vektorskog prostora je skup takvih linearno nezavisnih vektora da se svaki vektor tog prostora moe
predstaviti kao linearna kombinacija vektora koji odreuju datu bazu. Koeficijent razlaganja datog
vektora po datoj bazi predstavljaju koordinate vektora u odnosu na tu bazu.Svaki vektor a u n-
dimenzionalnom vektorskom prostoru vn moze se na jedan jedini nacin predstaviti linearnom
kombinacijom od n linearno nezavisnih vektora a1,a2,...an vektorskog prostora Vn.Takvo
predstavljanje datog vektora a naziva se razlaganjem vektora a na bazi koju obrazuji a1,a2,..an
a=1a1+2a2+...+nan= iai.Gde skalari i i=1..n nisu svi istovremeno jednaki 0.Koeficijenti
razlaganja datog vektora na datoj bazi predstavljaju kordinate vektore u odnosu na tu bazu.Ako
zamislimo jednu ulaznu spiralu po kojoj se moze realizovati kretanje sleva udesno pocev od vektora
i preko vektora j do vektora k tada ovi vektori odredjuju desni kordinatni sistem odnosno desni
triedar.U slucaju da se opisano kretanje realizuje u suprotnom smeru,odnosno u istom smeru ali po
silaznoj spirali tada bi rec bila o levom kordinantnom sistemu ili levom triedru.
Skalarni proizvod Skalarnim proizvodom dva vektora nazivamo proizvod njihovih modula i
kosinusa ugla odreenog tim vektorima ab= a b cos(a,b). Skalarni proizvod dva vektora je proizvod
modula jednog vektora i algebarske vrednosti projekcije drugog vektora na prvi vektor. Svojstva
skal proizvoda: 1- ab=ba; 2- aa=a2=|a|2; 3- (a,b0), ab=0 cos(a,b) = /2 (uslov ortogonalnosti
vektora a i b); 4- (a+b)c=ac+bc.
Vektorski proizvod Vektorski (spoljanji) proizvod dva ne kolinearna vektora a i b je vektor c koji
ima modul jednak mernom broju povrine paralelograma koji odreuju vektori a i b, pravac
ortogonalan na vektore a i b, smer takav da vektori a,b,c obrazuju desni triedar. |c|=|axb|=|a||b|
sin(a,b). Svojstva vektorskog proizvoda: 1- axbbxa (ne vai komutacija) (bxa= -axb); 2-
axb=(axb) skalar ; 3- (a+b)xc=axc+bxc; 4- axa=0,a0; 5- axb=0, (a,b0) ako i samo ako je
a=b (0) primer: vektor a=(a1,a2,a3); vektor b=(b1,b2,b3); axb= matrica (j,k,l)(a1a2a3)(b1b2b3).
Meoviti proizvod tri vektora - Meoviti proizvod tri vektora a,b,c jeskalar (koji oznaavamo sa
(axb)c=(a,b,c)), koji je jednak zapremini V paralopipeda obrazovanog nad vektorima a,b,c ako je
triedar desne orjentacije, a ako je leve tada je (axb)c= -V. Svojstva meovitog proizvoda: 1-
(axb)c=c(axb), 2- (axb)c= -(bxa)c, 3- (axb)c=[(axb)c], 4- cikllina promena mesta vektora ne
menja njegovu vrednost (axb)c= (bxc)a=(cxa)b, 5- Uslov komplanarnosti tri vektora a,b,c: njihov
meovitproizvod je jednak nuli (axb)c=0.
predstavlja broj napisan u obliku kvadratne seme koja se cobija kada se u kvadratnoj matrici
izostave elementi i-te vrste i j-te kolone kojima pripada element aij.Minor elementa aij se obelezava
sa Mij.Laplasov razvoj-determinantom n-tog reda odgovarajuce kvadratne matrice naziva se broj
suma za i=1 do n (-1)i+jaijMij napisan u obliku kvadratne seme
Dn=detAn=[a11 a12...a1n],[a21 a22...a2n],[an1 an2..ann]= suma za i=1 do n (-1) i+jaijMij.Proizvod
(-1)i+jMij=Aij naziva se kofaktorom ili algebarskim komplementom elementa aij determinante
Dn=detAn= suma za i=1 do n aijAij= suma za j=1 do n aijAij
Osnovna svojstva determinanta nazivaju se ona svojstva koja slede neposredno iz def. Detrminante
kao broja napisanog u obliku kvadratne seme cija se vrednost izracunava po pravilu.Ako u
kvadratnoj matrici A=[aij] n,n vrste i kolone zamene mesta dobija se odgovarajuca transponovana
matrica A=[AJI]n,n 1.Prilikom transponovanja vrednost determinante se ne menja,2.Ako elementi
dva paralelna reda zamene mesta promenice se znak determinante,3.Ako u datoj determinanti
elementi jednog reda predstavljaju linearnu kombinaciju odgovarajucih elemenata neka dva reda
tada ce data determinanta predstavljati linearnu kombinaciju dveju determinanata.Izmedju matrica i
determinanata postoji bitna razlika.Dok je determinanta broj napisan u obliku kvadratne seme a cija
se vrednost izracunava po navedenom pravilu,matrica je sama tablica elemenata u opstem slucaju
pravougaona.
Def ranga matrice, elem trans Rang matrice je najvei red determinanta razliitih od nule koji
pripadaju datoj matrici, tj rang matrice je najvei red minora te matrice koji je razliit odnule;
(oznaava se rangA ili r(A)). To je broj linearno nezavisnih vrsta (kolona) matrice. U elementarne
transformacije, tj transformacije kojenemenjaju rang pokazne matrice spadaju: 1- mnoenje svih
elemenata nekog reda matricejednim istimbrojem (0); 2- uzajamna promena mesta dveju
paralelnih redova; 3- prikljuivane novog reda iji su svi elementi nule; 4- iskljuivane reda iji su
svi elementi nule; 5- dodavanje elementima jednog reda odgovarajueelemente nekog drugog
paralelnog reda pomnoenih jednim istim brojem (0); 6- transponovanje polazne matrice. Dve
matrice A i B ekvivalentne su, AB, ako i samo ako se jedna od njih moe prevesti u drugu pomou
konano mnogo uzastopnih elementarnih transformacija, tj ako je rang A= rang B.
Def inverzne matrice ako je detA0 dokazati da je A-1=1/d adjA.Matrica A-1 je inverzna matrica
regularne kvadtratne matrice A ako je AA -1=A-1A=E.Za datu regularnu kvadratnu matricu A postoji
jedna i samo jedna inverzna matrica A-1.Dokaz pretpostavimo suprotno tvrdjenje teoreme da
regularna kvadratna matrica ima dve inverzne matrice A-1 I A*-1 .
1
A-1:A A-1= A-1A,
A*-
:A A*-1= A*-1A=E, A A-1=E / A*-1 A*-1AA-1= A*-1E EA-1= A*-1E A-1= A*-1
Kramerova teorema Ako je determinanta sistema n nehomogenih linearnih algebarskih jednacina
sa n promenljivih razlicita od nule tada taj sistem ima jedinstveno resenje Xj=Dj/D gde je D0
determinanata tog sistema a Dj determinanta dobijena tako sto su u D koeficijenti uz Xj zamenjeni
redom slobodnim clanovima bj.Posmatramo sistem u n nehomogenih linearnih jednacina sa n-
promenljivih.a11x1+a12x2+..+a1nxn=b1 ispod an1x1+an2x2+..+annxn=bn,neka su x*1,...x*n
resenja dobija se a11 x*1+a12 x*2+..+a1n x*n=b1 ispod an1 x*1+an2 x*2+..+ann x*n=bn ispod D=|
a11 a12..a1n|,|an1 an2..ann| *X*j ispod DX*j=|a11 a12 a1j X*j..a1n| |an1 an2 anj X*j..ann|=|a11 a12..
(a11x*1+a12x*2+..+a1jx*j+..+a1nx*n)..a1n||an1an2..(an1x*1+an2x*2+..+anjx *j+..+annx *n)..ann|=|a11
12..b1..a1n| |an1 an2..bn..ann|=Dj X*j=Dj/D
Kroneker-Kapelijeva teorema- Sistem linearnih algebarskih jednaina je saglasan ako i samo ako
je: rangA=rangA*. Sistem lin alg jed ima resenje ako i samo ako je rang matrice tog sistema jednak
rangu proirene matrice tog sistema r(A)=r(A*). Sistem lin alg jed nema reenja ako i samo ako je
rangArangA* odnosno rangA<rangA*. Dokaz: 1. Neka je u sistemu rangA=rangA*=n (a11x1+
+a1nxn=b1)(an1x1++annxn=bn). Sukcesivnim eliminisanjem promenjivihsistem se moe svesti
na ekvivalentni sistem. Dxk=Dk; k=1,2,,n od n jednaina sa po jednom nepoznatom. Kako je D0
onda: xk=Dk/D, k)1,,n odakle sledi (u sluaju rangA= rangA* =n) da sistem ima jedinstveno
reenje. 2- Ako je u sistemu rangA=rangA*=r<n tada postoji saglasan sistem od r jednaina sa r
nepoznatih: (a11x1+a12x2++a1rxr=b1-a1r+1xr+1--a1nxn) (ar1x1+ar2x2++arrxr=br-
arr+1xr+1--arnxn) u kome su na desnoj strani slobodne promenjive. Dobije se oblik Xk=Dk/D,
k=1,2,,r. Vrednost determinanataDkzavise od vrednosti slobodnih promenjivih xj; j=r+1,r+2,,n.
Dakle u sluaju kad je rang A=rangA*=r<n dati nehomogeni sistem ima beskonano manogo
reenja. 3- Predpostavimo da je rangArangA*, kako je matrica sistema A sadrana u proirenoj
matrici A* svaki njen minor(i minor najveeg reda 0) pripada istovremeno i proirenoj matrici, tj
rangA<rangA*. Ako je rangA<rangA*, tada minor n-tog reda matrice A* koji je razliit od 0, nije
sadran u matrici sistema A, te mu mora pripadati i stubac sastavljen od slobodnih lanova. Tada
rangA=n-1, sledi da je D=0, a da je pri tom bar jedan od minora Dk proirene matrice A*,
rangA*=n razliit od nule. Tada je sistem nesaglasan jer ne postoji realan broj xk, iji je proizvod
sanulom razliit od nule.
Jednaina ravni u prostoru Rvan je odreena takom Mo i normalnim vektorom n. n(A,B,C);
M(x0,y0,z0); A(x-x0)+B(y-y0)+ C(z-z0)=0. 1- Optioblik jednaine ravni je: Ax+By+Cz+D=0; 2-
Jednaina ravni kroz tri date take: M1(x1,y1,z1), M2(x1,y2,z2), M3(x3,y3,z3) iz uslova
komplanarnosti vektora M1M, M1M2, M1M3 dobijamo (M1MxM1M2)M1M3=0 tj (x-x1, y-y1, z-
z1), (x2-x1,y2-y1,z2-z1), (x1-x3,y1-y3,z1-z3)=0. 3- Normalni oblik jednaine ravni
xcos+zcos+zcos-p=0 (p-rastojanje ravni od koord poetka) r0n0=p; n0=(cos, cos, cos),
r(x,y,z) Prelazak sa opteg na normalni oblik jed ravni. Ax+By+Cz+D=0; cos=A/A2+B2+C2,
cos=B/A2+B2+C2 ,cos=C/A2+B2+C2 Normalni oblik: Ax+By+Cz+D/ A2+B2+C2=0, gde je
p=D/A2+B2+C2, 4- Segmentni oblik jed ravni. Ako je D0, podelimo levu i desnu stranu sa D;
x/(-D/A)+y/(-D/B)+z/(-D/C)=1; tj x/a+y/b+z/c=1.
Pojam i jednaina hiperravni Hiperravan vektorskog prostora xn (dim xn=n) predstavlja skup
taaka x=(x1,x2,x3,,xn) ije koordinate xi, i=1,2,3,,n zadovoljavaju linearnu jednainu
1x1+2x2++nxn+=0 u kojoj bar jedan od koeficijenata i, i=1,2,,n razliit od nule,
predstavlja jednainu hiperravni. U jednodimenzijonalnom prostoru x1, odgovarajua hiperravan
ima oblik: 1x1+=0, tj predstavljae taku; za n=2: 1x1+2x2+=0, tj predstavlja e pravu; za
n=3: 1x1+2x2+3x3+=0, tj predstavlja e ravan. U n-dimenzionom prostoru xn, hiperravan e
predstavljati ravan dimenzije n-1

www.puskice.co.yu
 www.puskice.co.yu
Definicija niza, takenagomilavanja Ureen skup elemenata a1,a2,,an,obrazuje niz ako se
svakom prirodnom broju neN po nekom zakonu korespondira po jedan i samo jedan element an. Za
niz an se kaze da je rastuci(opadajuci pocev od nekog prirodnog broja N ako je a n+1>an za svaki
prirodan broj n>=N.Kazemo da je niz an neopadajuci(nerastuci) pocev od nekog prirodnog broja N
ako je za svaki priroadan broj n>=N a n+1>an. monotono rastui niz a n+1>an; - monotono opadajui
niz an+1<an; - monotono ne opadajue niz an+1an; -monotono ne rastui niz an+aan. Za niz se
kae da je ogranien ako postoje takvi brojevi A i B da je A(donje ogranienje) anB(gornje
ogranienje) , neN. Dva niza {an} i {bn} su jednaku ako an=bn, neN. Taka na brojnoj pravoj u
ijoj se svakoj okolini nalazi beskonano mnogo lanova niza {an} naziva se takom
nagomilavanja tog niza. Tacka nagomilavanja L na brojnoj pravoj takva da za svako ima konacno
mnogo clanova niza an cija je vrednost veca od L+ ( je proizvoljan unapred dati mali pozitivan
broj) a beskonacno mnogo clanova niza an cija je vrednost veca od L- naziva se gornjom tackom
nagomilavanja niza an I oznacava se sa L=limsup{an}=liman.Ako je l takva tacka nagomilavanja
niza an na brojnoj pravoj da za svako >0 ima samo konacno mnogo clanova datog niza cija je
vrednost manja od l- A beskonacno mnogo clanova niza cija je vrednost manja od l+ tada l
predstavlja donju tacku nagomilavanja niza an l=liminf{an}=liman.Niz koji ima samo jednu tacku
nagomilavanja I to konacnu naziva se konvergentnim nizom,.Niz koji ima tacku nagomilavanja u
beskonacnosti ili ima dve ili vise tacaka nagomilavanja naziva se divergentnim ako ima jednu
tacku nagomilavanja u beskonacnosti I neodredjeno divergentnim ako ima vise tacaka
nagomilavanja.
Veza izmedju ogranicenosti i konvergentnosti niza,Ako niz an ima ogranicenu vrednost tada je taj
niz ogranicen.Dokaz neka je liman=A< .Ako uzmemo proizvoljno malo >0 tada postoji
takav prirodan N() Da je za sve n>N an (A-,A+) tj jest |an|<|A+|=k1,
n>N() kako je
skup clanova a1,a2..an koji po apsolutnoj vrednosti ne moraju biti manji od broja k1 ogranice to
postoji dovoljno veliki realni broj k2 takav da je |an|<=k2,
n{1,2..N().Oznacimo li sa
M=max(k1,k2} mozemo zakljuciti da je |an|<=M
nN dakle razmatrani niz je ogranicen.
Kovergencija monotonog I ogranicenog niza.Niz koji je monoton I ogranicen uvek je
konvergentan.Pretpostavimo da je niz an monotono neopadajuci a1<=a2<=..<=an<=.. I da je
an<=M
n.Ako je M najmanje od svih gornjih ogranicenja tj. M je gornja granica datog niza
an odnosno sepromum M=sup{an},Mmin {Mi M1>=an,
nN.Ako je niz an monotono
rastuci I ogranicen s gornje strane,tada postoji njegova granicna vrednost liman=sup{an}.Dokaz
kako je niz an ogranicen s gornje strane tj. An<=M to postoji sup{an}=A za proizvoljno >0 postoji
takav clan an0 od svih gornjih ogranicenja skupa ciji su elementi clanovi niza an.Kako je po
pretpostavci dati niz monotono rastuci tada je
n>A- tj liman=A.Ako je niz an monotono
nerastuci I ako je ogranicen s donje strane an>=m
n I ako je m najvece od svih donjih
ogranicenja ili drukcije receno m je donja medja niza an odnosno infinum
M=inf{an},m=max{mj,mj<=an,
nN
Granicna vrednost zbira proizvoda i kolicnika nizova.Granicna vrednost zbira(razlike) dva
konvergentna niza jednaka je zbiru (razlici) granicnih vrednosti tih nizova.lim an=A
an=A+n limn 0.Dokaz neka je liman=A i limbn=B.Dokazimo da je lim(an+bn)=A
B.S obzirom na predhodnu napomenu mozemo napisati
an=A+n,bn=B+n,limn=limn=0, |an
bn-(A+B)|=| n+n|<
n>N() lim(an
bn)=liman limbn=A B.Granicna vrednost proizvoda dva konvergentna niza
jednaka je proizvodu njihovih granicnih vrednosti dokaz neka je liman=A limbn=B u tom slucaju
mozemo napisati da je an =A+n i bn=B+n gde su n i n nula nizovi tada je anbn=(A+n)
(B+n)=AB+(An+Bn+nn) puta lim kad x tezi limanbn=limAB+lim(An+Bn+nn)
anbn=AB.Granicna vrednost kolicnika dva konvergentna niza jednaka je kolicniku
njihovih granicnih vrednosti pos uslovom da je granicna vrednost niza koji se nalazi u imeniocu
razlicita od nule liman/bn=limann/limbn ako je limbn0
Kantorov princip umetnutih odsecaka,ako je dat beskonacni niz umetnutih odsecka [a1,b1]
[a2,b2] .. [an,bn] .. u kome je svaki sledeci sadrzan u predhodnom i ako duzina
tih odsecaka tezi 0 kad indeks n neograniceno raste lim(bn-an0=0 tada postoji jedinstvena tacka c
n N Dokaz an<=a
[an,bn], <bn+1<=bn
n+1
Sto znaci da levi krajevi niza umetnutih odsecaka obrazuju monotono rastuci s gornje strane
ogranicen niz an a da desni krajevi datog niza umetnutih odsecaka obrazuju monotono opadajuci s
donje strane ogranicen niz bn
liman=a=sup{an},
limbn=b=inf{inf}.Kako je po
pretpostavci lim(bn-an)=0 bice limbn-liman=0 tj. a=b.Ako se stavi da je a=c imacemo da se
liman=limbn=c cime je dokaz te teoreme zavrsen
Bilcano vajestrasova terema za nizove,Ako je Xn ograniceni beskonacni niz tada postoji odsecak
[a,b] na kome leze svi clanovi xn.Podelimo odsecak [a,b] na dva jednaka dela tada bar jedna od te
dve polovine sadrzi beskonacno mnogo elelemanta niza xn.Oznacimo je sa [a1,b1] i podelimo je na
dva jednaka dela od kojih bar jedan sadrzi beskonacno mnogo clanova niza xn.Oznacimo ga sa
[a2,b2],nastavimo li ovaj postupak dobicemo niz umetnutih odsecaka [an,bn] koji sadrze
beskonacno mnogo elemenata niza xn.Dokazimo da su duzina odsecaka [an,bn] moze uciniti
manjom od proizvoljno veliko n>N()
ba ba ba
bn-an= < 2n> tj n>log2 , 2n>
2n
ba ba
/log2 log22n>log2 n>log2(b-a)/ ,
Na osnovu Kantorovog principa umetnutih odsecaka postoji samo jedna tacka c]an,bn]
nN
Clanova niza xn za koje je |xn-c|< tj c-<xn<c+e
Kosijev kriterijum konvergencije,neophodan I dovoljan uslov za konvergenciju niza an jeste da za
svako proizvoljno malo ,>0 postoji takav prirodan broj N() da je |am-ap|< kad god su brojevi
m,p>N().Dokazimo prvo da kosijev kriterijum predstavlja neophodan uslov za konvergenciju niza
an.Nka je liman=a tada
>0 postoje prirodni brojevi N1 iN2 takvi da je |am-a|</2
m>N1(),
www.puskice.co.yu
|ap-a|</2
p>N2().Ako je N=max(N1,N2) tada se dobija |am-ap|=|(am-a)+(a-ap)|<=|am-a|
</2+/2=
n>N().Pretpostavimo da za proizvoljno malo >0 postoji prirodni broj
N=N() da je za sve m,p>N,|am-ap|< to znaci da su svi clanovi niza pocev od a n+1,an+2 leze u nekom
konacnom intervalu tj razmatrani niz je ogranicen I beskonacan te prema bolcano vajestrasovoj
teoremi ima tacku nagomilavanja.Ako postoji samo jedna tacka nagomilavanja recimo tacka a tada
je niz an konvergentan.Dokaz bi tiem bio zavrsen.Pretpostavimo da postoje dve razlicite tacke
nagomilavanja a,b a<b tj imamo da je za beskonacno mnogo clanova niza an |am-a|<b-a/3 I |ap-b|
<b-a/3 b-a=(b-ap0+(ap-am)+(am-a) |b-a|=b-a<=|b-ap|+|am-ap| +|am-a| |am-ap|>b-a/3.Sto
je u slucaju da uzmemo =b-a/3>0 u protivrecnosti sa pretpostavkom
>0
|am-ap|<
m,p>N.Dakle moze postojati samo jedna I to konacna tacka nagomilavanja tj.
Niz an je konvergentan cime je dokaznao da je kosije kriterijum dovoljan uslov konvergencije za
nizove
Granina vrednost f-je kad x a (|a|< ) Neka je f-ja f(x) def u nekoj okolini take a, izuzev
mode u samoj taki a. F-ja f(x) ima graninu vrednost A kad argument x a, to oznaavamo sa
limf(x)=A, ako za postoji pozitivan broj , da je za sve vrednosti argumenta za koje vai uslov
0<|x-a|<. Kaemo da je broj A desna granina vrednost f-je f(x) u taki a, tj lim(xa+0)f(x)=A,
ako >0, >0: x, 0<x<a+ |f(x) A|<. Broj A predstavlja levu graninu vrednost f-je f(x)
u taki a, lim(xa-0)f(x)=A, ako >0, >0 : x, a-<x<a |f(x) A|<.Razjasnimo
geometrijski smisao pojma granicne vrednosti funkvije u tacki x=a.Ako se inapred da neko
>0.Tada se vrednosti funkcije f(x) koje zadovoljavaju nejednakost |f9x)-A|< leze u pojasu
izmedju pravih y=a- I y=a+ koje su paralelne x-osi.Oznacimo tacku x=a vidimo da
Je za sve vrednosti argumenata x(b,c) A-<f(x)<A+.Ako sada uzmemo kraci od intervala [b,a] I
[a,c] I njegovu duzinu oznacimo sa tada
x a- <x<a+ A-<f(x)<A+.Dokaz
pretpostavimo da postoje dve granicne vrednosti limf(x)=A I limg(x)=b sto znaci da je svako
proizvoljno malo >0 postoje takav broj 1>0 I takav broj 2>0
x 0<|x-a|< 1 I 0<|x-a|<2
x 0<|x-a|< |
|f(x)-A|</2 I |f(x)-B</2 odatle sledi da ako je=min(1, 2) tada je
A-B|=|A-f(x)+f(x)-B|<=|a-f(x)|+|f(x)-B|</2+/2=.
x(a-,a+) f(x)(A-,A+) a-<x<a+ -<x-a< |x-a|< I A-<f(x)<A+ -<f(x)-A<
|f(x)-A|<
|f(x)-A|<-leva granicna vrednost | (x)-A)< -desna granicna vrednost
Osnovne teoreme o granicnim vrednostima,Ako funkcija f(x) I g(x) imaju granicne vrednosti kod
argumenta x a limf(x)=A I limg(x)=B tada je lim{f(x)+g(x)=A+B,Lim{f(x)-g(x)=limf(x)-
limg(x)=A-B.dokaz, Limf(x)=A f(x)=A+(x) i limg(x)=B g(x)=B+(x) (x), (x) 0 sledi |
x-a|< |(f(x)+g(x))-(A+B)=|(x)-A)+(g(x)-B)< lim(f(x)+g(x)=A+B.Granicna vrednost
proizvoda dve funkcije koje imaju granicnu vrednost kad argument x a jednaka je proizvodu
njihovih granicnih vrednosti f(x)g(x)=(A+(x))(B+(x))=(AB+(x)B+A(x)+ +(x) (x)/lim kad
x a sledi limf(x)g(x)=lim[AB+(x)B+ (x)A+(x) (x)]LimAB+lim((x)B+ (x)A++(x)
(x)) kad x a = AB.Granicna vrednost kolicnika dveju funkcija koje imaju granicnu vrednost
kad argument x a jednaka je kolicniko njihovih granicnih vrednosti ako je granicna vrednost
imenioca razlicita od 0.dok. lim f(x)/g(x)=lim(f(x)/g(x)-A/B+A/B)
LimA/B+lim f(x)-Ag(x)/Bg(x)=A/B+lim(A+(x))B-A((x)+B)/B(B+(x))=A/B+lim AB+(x)B-
A(x)-AB/ B(B+(x))=A/B kad x a
Granina vrednost f-je kad argument x - Kaemo da f-ja f(x) ima graninu vrednost A, A<
kad argument neogranieno raste, tj lim f(x)=A, ako za svako proizvoljno malo , >0, postoji takav
broj K>0 da je za sve x, |x|>K, |f(x) A|<.Geometrijski smisao uvedene funkcije ako se zada
proizvoljno mali realni broj tada se moze naci takav pozitivan broj K da se za sve vrednosti
arhumenta x koje su po apsolutnoj vrednosti vece od K unutar pojasa izmedju prvih y=A- I y=A+
jer iz nejednakosti |f(x)-A|< Sledi da je A-<F(X)<A+
Uporeivanje beskonano malih veliina 1- Ako su (x) i (x) dve beskonano male veliine
kad argument xa, tj.lim(x)= lim(x)=0 i ako postoji konana granina vrednost kolinika ovih
funkcija lim (x)/(x)=A, A0, A< tada su (x) i (x) dve beskonano male istog reda. 2- Ako su
(x) i (x) beskonano male i lim (x)/(x) =0 tada je (x) beskonano mala vieg reda u odnosu
na (x); (x)=((x)). 3- ako je (x)/(x)= tada je (x) beskobano mala vieg reda u odnosu na
(x); (x)=((x)). 4- Funkcija (x) predstavlja beskonano malu k-tog reda u odnosu na (x), lim
(x) =lim (x)=0 ako je lim (x)/(x)k =A0, A<. 5- Funkcije (x) i (x) predstavljaju
ekvivalentne beskonano male veliine ako je lim(x)/(x)=1, (x)(x). 6- Ako kolinik
(x)/(x) netei nikakvoj odreenoj graninoj vrednosti niti beskonanosti, tada su (x) i (x)
neuporedive beskonano male veliine.
Neprekisdnost funkcija,ravnomerna neprekidnost,Kazemo da je funkcija f(x) neprekidna u tacki
x=x0 ako za svako proizvoljno malo ,>0 moze da se nadje takav broj =(,x0) vazi nejednakost |
f(x)-f(x0)|< 1.
f(x0) funkcija f(x) je definisan u tacki x0 I njenoj okolini,2.
limf(x0)
postoji leva I desna granicna vrednost I one su medjusobno jednake,3.
limf(x)=f(x0).Da bi
neka funkcija f(x) bila neprekidna u tacki x0 treba da budu zadovoljena tri navedena uslova
odnosno ako nije ispunjen bilo koji od navedenih uslova kazemo da funkcija ima prekid u tacki
x0.Funkcija f(x) je neprekidna na odsecku [a,b] ako je neprekidna u svakoj tacki tog
intervala.Funkcija je neprekidna na odsecku [a,] ako je neprekidna u svakoj tacki tog intervala
[a,b],ako je u tacki a neprekidna zdesna limf(x)=f(a) dok je u tacki b neprekidna sleva
limf(x)=f(b).Prirastaj argumenta x naziva se razlika x1-x=
x izmedju bilo koje druge
vrednosti x1 I polazne vrednosti x dok je odgovarajuci prirastaj funkcije
y=f(x1)-
y(x0) 0 kad
f(x).Funkcija y=f(x) je neprekidna u tacki x=x0 ako
x0 0
Vrste prekida funkcije,Funkciju y=f(x) nazivamo prekidom u tacki x0 ako u toj tacki ima
prekid.Funkcija f(x) u tacki x0 ima prekid prve vrste ako u toj tacki funkcija ima I levu I desnu
granicnu vrednost ali se one medjusobno razlikuju ili su jednake ali se razlikuju od vrednosti
funkcije u toj tacki x0.limf(x)limf(x) ili
Limf(x)=limf(x)=f(x0).Za funkciju y=f(x) koja u tacki x0 ima prekid prve vrste kaze da u toj tacki
ima konacan skok.Svaka tacka prekida koja nije tacka prekida prve vrste naziva se tackom prekida
druge vrste .Funkcija y=f(x) ima tacku x0 prekid druge vrste ako ne postoji njena granicna vrednost
u tacki x0.Ako leva ili desna granicna vrednost funkcije y=f(x) ili obe predstavljaju beskonacno
veliku velicinu ka x x0 tada se kaze da fumkcija f(x) u tacki x0 ima beskonacni skok lim|
f(x)|= .Funkcija y=f(x) ima otklonjivi prekid u tacki x0 ako postoji granicna vrednost
funkcije u tacki x0 ali pri tom ili f(x) nije definisna u tacki x0 ili je Limf(x)f(x0)
Vajertrasova teorema dokaz Akoje f-ja f(x) neprekidna na odseku [a, b] tada postojinjena
najvea i najmanjavrednost na tom odseku. Dokaz: Neka je L=sup{f(x);xe[a,b]}. Dokazimo da
 www.puskice.co.yu

postoji taka x0e[a,b], da je f(x0)=L. Poimo odsuprotne predpostavke f(x)<L, L - f(x)>0, xe[a,b]
i obrayujemo pomocnu f-ju (x)=1/L- f(x)0. F-ja (x) je neprekidna na [a,b] (L-f(x)>0) i 1.y=arctgx x=tgy xy=1/cos2y x=siny/cosy xcosy= 1 cos 2 y / 2
x2cos2y=1-

ogranicena na [a,b] postoji broj M>0, |(x)|<M, xe[a,b], tj 1/L-f(x)<M, xe[a,b] L- cos2y cos2y=1/1+x2

f(x)>1/M,f(x)<L-1/M xe[a,b] f(x)<L-1/M a to je protivrecno predpostavci da je

2.y=arcsinx yx=? Yx=1/xy=1/cosy=1/
1 x2 y=arcsinx x=siny

L=sup{f(x)}. Dakle x0e[a,b], f(x0)=L, pri tome je f(x) f(x0), xe[a,b] odnosno f(x0)=max{f(x)}
Prva Koi-Balcmanova teorema-dokaz Ako je f-ja f(x) neprekidna na odseku [a,b] a na xy=cosy= 1 sin 2 y = 1 x2
krajevima odseka imavrednosti razliitog znaka, tada postoji taka x=c, a<c<b, u kojoj je f(c)=0.
Dokaz: Uvedimo oznake a=a0, b=b0 i predstavimo da je f(a0)<0, a f(b0)>0 i podelimo odsecak
y=f (u) u/
Izvod slozene funkcije I funkcija oblika f(x)g(x),y=f(g(x) u=g(x) y=f(u) u

y/ x=f (u)
[a0,b0] na dva jednaka dela; Ako je f(a0+b0/2)=0, tada je c=a0+b0/2, jer a0<a0+b0/2<b0;
f(a0+b0/2)<0, oznacimo a0+b0/2=a1, a ako je f(a0+b0/2)>0, stavimo da je a0+b0/2=b1. Podelimo
x+ u/ x /: x u 0f 0 u
odsecak [a1,b1] na dva jednaka dela i ponovimo isti postupak: f(a1+b1/2)=0, tada je c=a1+b1/2, jer

u/ x+lim u/ x /lim x 0 lim y/ x=f (u)lim

a1<a1+b1/2<b1; f(a1+b1/2)<0, oznacimo a1+b1/2=a2, a ako je f(a1+b1/2)>0, stavimo da je
a1+b1/2=b2. Sprovodeci ovaj postupak dobicemo niz umetnutih odsecaka u

[a0,b0][a1,b1][a2,b2][an,bn] u kome duzina odsecka [an,bn] : bn-an=bo-a-/2n 0,

n. S obzirom da je u levim krajevima navedenog niza odsecaka f(an)<0, n, a u desnim
f(bn)>0, n, tada ili postoji takva tacka c c=an+bn/2, f(c)=0; ili (ako ne postoji) onda je {an}
u/ x+lim u/ x yx=fu-ux f(x) =? [f(x) ] =[e
g(x)
g(x) g(x) lnf(x) na

]=[eg(x)lnf(x) ]=eg(x)lnf(x)[g(x)lnf(x)]=e lnf(x) nag(x)[g(x)lnf(x)+g(x)1/f(x)f(x)]=f(x) g(x)[g(x)lnf(x)

monotono rastuci s gornje strane ogranieni, a {bn} monotono opadajuci sa donje strane ograniceni

+g(x)/f(x)f(x)]
niz. Limf(an)<=0 I lim(bn)>=0 n .Te na osnovu kantorovog principa umetnutih Izvod funkcije date implicintno,izvod funkcije date u parametarskom obliku,date su jednacine
x=(t) t0<=t<=t1 u kojima su funkcije (t) i (t) jednacine svakoj vrednosti t[t0,t] odgovarajuci

n
neka tacka M(x,y) u kordinatnoj ravni Oxy.te na taj nacin jednacine opisuju neku krivu zadatu
odsecaka postoji jedinstvena tacka c c[an,bn], I Limf(an)=lim(bn)=f=0 tezi pomocu parametra t.Pretpostavimo da postoji inverzna funkcija za funkciju y= (t) oznacimo sa sa
beskonacno. t=(x).U tom slucaju y predstavlja slozenu funkciju od x y= [((x)] te se njen izvod moze dobiti
Druga Koi-Balcm teorema dokaz Neka je f-ja f(x) neprekidna na odseku [a,b], neka je f(a)=A, kao izvod slozene funkcije y= (t) t= (x) y x=yt/xt Funkcija ne mora uvek biti zadata u
f(b)=B, A<B. Ako je Cbilo koji broj izmeu brojeva A i B,tj A<C<B, tada postoji takva tacka c eksplicitnom obliku y=f(x),cesto se koristi i implicitni oblik funkcije F(x,y)=0.Diferenciranje

unutar odsecka [a,b], a<c<b, da je f(c)=C. Dokaz.Uvedimo pomocnu funkciju g(x)=f(x)-C funkcije u implitnom obliku,izvod po promenljivoj x funkcije F(x,y) predstavlja neku funkciju
(x,y,y) promenljivih x,y,y (F(x,y)) x= (x,y,y)=0 a iz jednacina (x,y,y)=0 ako je to moguce y
se izrazava u eksplicitnom obliku y= (x,y) y2+2yx+x2=o/*x sledi

f(x) neprekidna.Za x=a g(a)-c=A-C<0 I za x=b g(b)=g(b)-C=B-c>0 g(x) zadovoljava uslove I kosi
bolcanove t sledi
C(a,b):g(c)=0 g(c)=g(c)-C=0 g(c)=c.Ako za svako proizvljno malo >0
2yy+2yx+2y+2k=0 y=y(x) y= (t) y= (e-1(x))= ((x)) x= (t)
x= ttx=Yt1/xt
t= -1(x) y(x)=

moze da se nadje broj = () ne zavisi od x0 tako da je |f(x)-f(x0)< kad god je |x-x0|< () I ako
to vazi za svaki par tacaka x,x0(a,b) tada kazemo da je funkcija y=f(x) ravnomerno neprekidna u
intervalu [a,b]
Prirastaj funkcije I definicija izvoda I geometrijsko znacenje izvoda,Neka je funkcija y=f(x)
definisana u tacki x=x0 I nekoj njenoj okolini ako postoji granicna vrednoost limf(x)-f(x0)/x-x0 x
x0=limf(x0+
x)-f(x1)/ x x 0 =lim y/ x.Tada se ta
Pojam prvog diferencijala i njegovo geometrijsko znacenje,diferencija viseg reda,,Ako funkcija
y=f(x) u nekoj tacki x ima prvi izvod glavni deo prirastaja funkcije koji je linearan u odnosu na
prirastaj argumenta
x izraz f(x)<x naziva se diferencijalom date funkcije u tacki x oznacivsi diferencijal
funkcije sa dy

granicna vrednost naziva izvodom funkcije y=f(x) u datoj tacki x0 I oznacava f(x0)=limf(x)- Dy=f(x)
x y=dy+ x x 0 0.Ako su funkcije f(x)
f(x0)/x-x0=limf(x0+
x)-f(x0)/
x.Izvod predstavlja brzinu menjanja neke
i g(x) diferencijabilne u nekoj tacki x tad:1.(f(x)
g(x))'=f'(x) g'(x)/* x (f(x)
x d(f g)=df+dg 2.
funkcije.Sama operacija odredjivanja izvoda date funkcije naziva se diferenciranjem I ako funkcija
f(x) ima izvod u nekoj tacki x0 ili u nekom intervalu (a,b) tada se kaze da je funkcija f(x)
g(x))' x=f(x) x g(x)
diferencijabilna u tacki x0 odnosno u intervalu (a,b)
f(x0),
f(x),
x (f(x)g(x))''f'(x)g(x)+(x)g'(x) (f(x)g(x))'
x=(f(x) x)g(x)+ (x)(g'(x) x)
(a,b).Geometrijsko znacenje izvoda,na datoj krivoj (l) y=f(x0 uocimo neku tacku M(x,y) I neka je
M1 proizvoljna tacka krive koja se razlikuje od M tj
3.(f(x)/g(x))
x=[(f(x) x)g(x)-(f(x)(g(x) x)]/g (x) d(f/g)=(dfg- 2

M1(x+
x,y+ y).Pretpostavimo da se tacka M1 krece duz krive l priblizavajuci se tacki
M.Prava L koja prolazi kroz tacke M I M1 predstavlja secicu krive l ugao koji ona obrazuje sa 0x
oznacavamo sa fi.Tangenta te krive T I l u tacki M predstavlja granicni polozaj secice MM1
2
fdg)/g .diferencijal od diferencijala dy funkcije y=f9x) pri konstantnoj vrednosti prirastaja
x
naziva se diferecijalom prvog reda d2y=d(d 2y)=]f(x)dx]-dx.Diferencijal drugog diferencijala
odnosno prave L kad se tacka M1 priblizava tacki M krecuci se duz krive l.Oznacimo sa ugao funkcije y=f(x) naziva se diferencijalom treceg reda d3y=d(d 2y).Ako funkcija y=f(x) ima u nekoj

x
tacki x izvod n-tog reda f(n)(x) tada ce u toj tacki postojati i diferencijal n-tog reda dny=f(n)(x)(
koji tangenta T obrazuje sa Ox osom. ).Prirastaj argumenta x naziva se razlika x1-x=
izmedju bilo koje druge vrednosti x1 I polazne vrednosti x dok je odgovarajuci prirastaj funkcije x) n

y=f(x1)-f(x).Funkcija y=f(x) je neprekidna u tacki x=x0 ako y(x0) 0 kad

Rolova teorema,Ako funkcija y=f(x) neprekidna na odsecku [a,b] i diferencijabilna u intervalu (a,b)
a ako je f(a)=f(b) tada postoji tacka c a<c<b u kojoj jr f(c)=0.f(c)=fmax(x),x[a,b] f(c)>f(c+

x0 0 x) f(c)=
Veza izmedju neprekidnosti I diferencijabilnosti funkcije,Ako funkcija y=f(x) ima izvod u nekoj
tacki x tada je ona I neprekidna u toj tacki.Obrnuto tvrdjenje medjutim ne vazi tj neprekudna
Lim[f(c+
x)-f(c)]/ x x 0 za x<0 f(c)=lim f[(c+ x)-f(c)]/
x=y x+
funkcija u nekoj tacki x ne mora biti I direncijabilna u toj tacki
x >0 za
x>0 f(c)=
x/lim
x 0 ( x 0) lim y=limy x+lim x Limf[(c+
x)-f(c)]/ x <0 f(c)=0 .Sobzirom da je funkcija f(x) neprekidna na
0 x0 y0 zatvorenom intervalu [a,] ona mora na tom intervalu biti i ogranicena te prema vajestrasovoj
teoremi postoji najmanja i najveca vrednost funkcje f(x) na odsecku [a,b].

Lagranzova teorema, ,Ako funkcija y=f(x) neprekidna na odsecku [a,b] i diferencijabilna u
Tangenta i normala krive,J-na tangente na f-ju f(x) u tacki M0,y-f(x0)=k t(x-x0) intervalu (a,b) tada postoji tacka c a<c<b da je f(b)-f(a0=f(c)(b-a) f(b)-f(a)/b-a=Q.Uvedimo

pomocnu funkciju (x)=f(x)-f9a)-Q(x-a) sledi (x) neprekidna na [a,b] i diferencijabilna na (a,b)
y=f(x0)+f(x0)(x-x0).Jednacina normale na f-ju f(x) u tacki M0 y-f(x0)=kn(x-x0) y=f(x0)+ za x=a
(a)=f(a)-f(a)-Q(a-a)=0 zaa x=b (b)=f(b)-f(a)-Q(b-a)=0.Za funkciju (x) vazi da je neprekidna
-1/f(x0)(x-x0) Knkt=-1 kn=-1/f(x0)
na [a,b],diferencijabilna (a,b) i (a)= (b) sledi (x) zadovoljava uslove rolove teoreme sledi

c : (c)=0 (x)=f(x)-Q (c)=f(c)-Q=0 sledi Q= f(b)-f(a)/b-a

Kosijeva teorema Neka su f-je f(x) i g(x) neprekidne na odseku [a,b] diferencijabilne u intervalu
(a,b) i g(x)0 za sve xe(a,b) f(b)-f(a)/g(b)-g(a)=Q .Uvedimo pomocnu funkciju (x)=f9x)-f(a)-
Q[g(x)-g(a)] koja je neprekidna na [a,b] i diferencijabilna na (a,) za x=a (a)=f(a)-f(a)-Q[g(a)-
g(a)]=0 za x=b (b)=f(b)-f(a)-
-Q[g(b)-g(a0)]=0 sledi (x) je neprekidna na [a,b],diferencijabilna na (a,b) i (a)= (b) znaci da
(x) zadovoljava uslove rolove T.
c(a,b) (c)=0 Q=f(c0/g(c)=f(b)-f(a)/g(b)-g(a)

Lopitalova teorema ,,Neka funkcije f(x) i g(x) neprekidne i diferencijabilne i kad x a ili x

istovremeno teze 0 ili beskonacnosti.Ako postoji lim f(x)/g(x) x

a tada ce

postojati i

Izvod elementarnih funkcija,y=limy(x+ x)-y(x)/ x x 0,limsinx/x=1

x 0.1 y=c (c-const) y=? y=lim c-c/ x=0 x 0 2.y=xn y=? Y=lim (x+
Limf(x)/g(x)=limf(x)/g(x) x a .Lopitalova teorema se koristi u sledecim uslovima :

1.limf(x)/g(x)[0/0]
x)n-xn/ x x 0 = lim xn-x0/x-x0 x x0 = lim (x-x0)[xn-1+xn-2x0+.. x
a 2. limf(x)/g(x)[ / ]x a 3. limf(x)/g(x)[0/0] x 4.

n-1

+x0 ]/x-x0=nx0
n-1
x x0 3.y=sinx y=? Y=lim sin(x+ x)-sinx/ x=lim limf(x)/g(x)[ / ]x

[(2cos(x+
x+x)/2)sin( x+ x-x)/2]/ x=lim cos(x+ x/2)sin x/2]/2
limf(x)=0 x a i limg(x)=0 x a iz ova dva proizilazi limf(x0=f(a)=0 i limg(x)=g(a)=0

x/2=cosx 4.y=cos y=? kad x a

Y=lim (cos(x+
x)-cosx) x x 0=lim (-2sin(x+ x/2)sin limf(x)/g(x)=limf(x)-0/g(x)-0=limf(x)-f(a)/g(x)-g(a)=limf(c0/g(c)=limf(x)/g(x) kad x a

x/2)/2
x 0=-sinx
x/2
na bazi kosijeve teoreme
Aproksimacija funkcije tejlorovim polinomom.Funkcija ciju vrednost treba izracunati u okolini

x)-log x)/ x x 0 =lim1/ xlog (x+

neke tacke x=a zameniti nekom jednostavnijem funkcijom koja ce je dovoljno dobro aproksimirati
5.y=log x y=? y=lim (log (x+ u nekoj okolini date tacke x=a. F(x)=a0+a1(x-a)+a2(x-a)2+..+an-1(x-a)n-1+an(x-a)n x je u okolini a

a a a a

x/x) x x 0 =Log [lim(1+ x/x) x =log e =1/xlog e za

1/ x/ 1/x 1/x pise se x a x=a f(a)=a0

a a a

a=e (lnx)=1/xlog ee=1/x F9x)=d1+2a2(x-a)+..+an-1(n-1)(x-a)n-2+ann(x-a)n-1 za x a x=a f(a)=a1 f(x)=2a2

Izvod inverzne funkcije,yx=1/xy yx=lim
y/ x=lim1/ x/ y=1/lim a2=f(a)/2

x/ y=1/lxy.

www.puskice.co.yu
 www.puskice.co.yu

f(n)(a)=ann! (n): x=a f(n)(a)=ann! an= f(n)(a)/n! f(a)+f(a)(x-a)/1!+f(a)(x-a)2/2!+..+f(n-1)(a)

(x-a)n-1/(n-1)! +f(n)(a)(x-a)n/n! f(x)=T n+Rn+1(x)-greska(ostatak)aproksimacije,Rolov oblik ostatka
Rn+1(x-a)n
Rn+1/(x-a)n=f(x)-Tn(x)/(xa) n=

f ' (a )( x a ) f ( n ) (a)( x a ) n
f ( x) [ f (a) .. ]
1! n! / lim
( x a) n
x a
Lim Rn+1/(x-a)n=lim

f '9a ) f ( n ) (a )
f ( x ) [ f (a ) ( x a) .. ( x a) n
1! n! [ 0 / 0]
n( x a ) n 1
=lim
( n)
f (a)
f ' ( x) [ f ' (a ) .. n( x a ) n 1 ]
n! [0 / 0]
n 1
n( x a )
(n)
f (a)
f ( n ) ( x) n! xa
=lim
n! 0
n!
=Rn+1=(x-a)n.Priblizno predstavljane funkcije f(x) u nekoj okolini tacke x=a njenim tejlorovim
polinomom nazivamo aproksimavijom funkcije f(x) tim polinomom.Izracunavajuci vrednost f9x)
pomocu polinoma Tn(x) dobijamo za f(x) odgovarajucu pribliznu vrednost.Razlika izmedju tacne i
priblizne vrednosti funkcije zove se ostatak ili greska aproksimacije i obelezava sa R n+1(x) f(X)-
Tn(x)= Rn+1(x)

Definicija lokalnog ekstremuma funkcije f:x yDefinicija funkcije f(x) koja je neprekidna na
odsecku [a,b] i diferencijabilna u intervalu (a,b) raste na tom odsecku tada je f(x)>=0.Ako funkcija
f(x) neprekidna na odsecku [a,b] i diferencijabilna u intervalu (a,b) i f(x)>0 a<b<b tada ta funkcija
raste na odsecku [a,b].Ako diferencijabilna funkcija f(x) opada na odsecku [a,b] tada je f(x)
neprekidna na odsecku [a,b] tada f(x) opada na odsecku [a,b].Funkcija f9x) imace maksimum u
tacki x1 ako je f(x1+
x)<f(x1) za svako x dovoljno malo po apsolutnoj vrednosti
odnosno ako je f(x)<f(x1) za svako x koje pripada nekoj okolini tacke x1.Funkcija f(x) imace
minimu u tacki x2 ako je f(x2+
x)>x2 za svaki prirastaj x dovoljno mali po apsolutnoj
vrednosti odnosno ako je f(x)>f(x2) zaa svako x koje pripada nekoj okolini tacke x2.Maksimum i
minimum funkcije f9x0 date definicijama nazivaju se ekstremima ili ekstremnim vrednostima date
funkcije.Neophodni uslov za ekstremum ako diferencijabilna funkcija y=f(x) ima tacku x=x1
ekstremum(maksimum ili minimum) tada je u toj tacki f(x1)=0
Neophodan i dovoljan uslov za lokalni ekstremum funkcije f:x Dovoljan uslov za ekstremum. Ako
je f-ja f(x) neprekidna u nekom intervalu koji sadri kritinu taku x1 tog intervala i diferencijabilna
utom intervalu (osim moda samo u x1), i ako je: 1-f(x)>0, x<x1, i f(x)<0, x>x1, to je dovoljan
uslov da funkcija u tacki x ima maksimum f(x1)=max f(x). 2- f(x)<0, x<x1, i f(x)>0, x>x1, tada je
f(x1)= min f(x). Ako izvedena f-ja f(x) menja znak pri prelasku kroz taku x1, tada f-ja f(x) ima
ekstremum u taki x1. Dokaz: Pretpostavimo da je: f(x)>0, x<x1, f(x)<0, x>x1. Iskoristimo li
Lagranovu teoremu, dobijemo f(x)-f(x1)=f(c)(x-x1), x<c<x1. x<x1, c<x1, tada je f(c)<0 i
f(c)(x-x1)<0, tj f(x)-f(x1)<0, odnosno f(x)<f(x1). Ako je x>x1, c>x1, tada je f(c)<0 i f(c)(x-x1)<0,
tj f(x)-f(x`1)<0, znai f(x)<f(x1). Zakljuujemo da vrednost f-je f(x) vrednosti x koje su u nekoj
dovoljno maloj okolini x1, manja od vrednosti, f(x1), te je f(x1)= max f(x).Ispitivanje ekstremuma
funkcije y=f(x) pomocu prvog izvoda:1.prvo treba naci f(x),2.Zatim odrediti kriticne tacke tj.
Stacionirane tacke f(x)=0 i tacke prekida izvodne funkcije f(x),3.Ispituje se znak izvoda f(x) s
obe strane kriticnih tacaka,4.I nak raju se izracunava vrednost funkcije f(x) za svako od kriticnih
tacaka . Neophodni uslov za ekstremum ako diferencijabilna funkcija y=f(x) ima tacku x=x1
ekstremum(maksimum ili minimum) tada je u toj tacki f(x1)=0
Dovoljan uslov za lokalni ekstremum funkcije f:x izrazen pomocu drugog izvoda ,Neka je f;(x1)=0
ako je f(x1)<0 tada funkcija f(x) ima maksimum u tacki x1 tj f(x1)=maxf(x) a ako je f(x1)>0
tada je x1 tacka minimuma funkcije f(x) tj t(x1)minf(x) f(x1)=0 i f(x1)<0 sledi f(x1)<0
,f(x1+
x)<0 tada (f(x1+ x))<0,f(x1+ x) f(x1)>0 (x1)=0 1(x1)<0 sledi
f(x1)=fmax
Konveksnost funkcije,uslov konveksnosti izrazen pomocu drugog izvoda funkcije, Za krivu f(x) se
kae da je konveksna na gore na odseku [a,b] ako sve take krive lee ispod bilo koje njene
tangente na tom intervalu. kriva f(x) je konveksna na dole na odseku [a,c] ako sve njene take
lee iznad proizvoljne tangente na intervalu (b,c). Ako je u svim takama intervala (a,b) f(x) <0,
tada je kriva y=f(x) konveksan na gore na (a,b).Jednacina tangente na funkciju f(x) u tacki(x0,f(x0))
yt=f(x0)+f(x0)(x-x0),Kriterijum za oblik konveksnosti y><y t na osnovu langrazove teoreme y-
yt=f(x)-f(x0)-f(x0)(x-x0),f(c)(x-x0),c(x0,x)
y-yt=f(c)(x-x0)-9x0)(x-x0)=na osnovu langrazove teoreme dobija se (f(c)-(x0))(x-x0) .f(c1)
(c-x0),

c1(x0,c),y-yt=y(c1)(c-x0)(x-x0) dobija se f(c1)<0 i y<y t a f(c1)>0 y>yt

Definicija prevojne take krive c;y dovoljan uslov da tacka bude prevojna Taka koja razdvaja
konveksni na gore deo od konveksnog na dole dela krive y=f(x) naziva se prevojnom takom date
krive. Tangenta u toj tacki postoji i preseca datu krivu jer s jedne strane prevojne tacke i iznad sa
druge strane ispod date kriveData je kriva y=f(x); Ako je f(a)=0 ili ako f-ja f(a) ne postoji, i pri
prolasku kroz vrednost x=a drugi izvod f(x), menja znak tada je taka (a, f(a)) prevojna taka
krive y=f(x). Dokaz: f(x)<0, za x<a i f(x)>0 za x>a, tada je za x<a kriva konveksna na gore, a za
x>a konveksna na dole, te je taka A(a, f(a)) prevojna taka date krive. Ako je f(x)>0, x<b, i
f(x)>0,x>b, tada je kriva konveksna na dole za x<b i konveksna na gore za x>b, to znai da je
taka B(b, f(b)) prevojna taka date krive.
Asimptote krive C: y=f(x) Prava (L) se naziva asimptotom krive (C) def jednainom y=f(x) ako
rastojanje od promenjive take M(x,y) do prave (L) tei nuli kad se taka M udaljava u
beskonanost (tj ako x ili y ili ako i x i y). 1- Vertikalne asimptote Prava x=a je
vertikalna asimptota u odnosu na osu Ox krive f(x) ako je lim(x a) f(x)=.2- Horizontalne
asimptote Prava y=b je hor. asimptota u odnosu na osu Ox krive f(x) ako je lim(x) f(x)=b.3-
Kose asimptote Neka je prava y=kx+b asimptota krive y= f(x). Ako 0, kad x0, tada ce 0 i
razlika izmeu odgovarajucih vrednosti ordinate krive f(x) i prave y=kx+b. Dakle prava y=kx+b e
biti kosa asimptota krive y= f(x) ako je lim(x) f(x)=kx+b, tj lim(x) [f(x)-kx-b]=0. Da bi
odredili kosu asimptotu y=kx+b potrbno je pronaci koeficijente k i b. k=limf(x)/x, b=lim(f(x)-kx).

www.puskice.co.yu