1.Pojam inverzne matrice I njeno izračunavanje.

Inverzna matrica A−1 matrice A je takva marica X za koju važi AX = XA = I . Inverzna matrica se označava sa

X = A−1 AA−1 = A−1 A = I .

Pošto si definisana oba proizvoda AA−1 i A−1 kao i rezultat I, može se zaključiti da matrica A mora biti kvadratna. Sve
matrice nemaju inverznu matricu. Ako matrica A ima inverznu matricu kaže se da je matrica A inverzibilna. . Iz
definicije AA−1 = I sledi |AA−1| = |I| , odakle je |A||A−1| = I, tako da je |A−1| = 1/|A|. U svakoj grupi je inverzni element
jedinstven.

2.Relacija ekvivalencije

Označava se simbolima "~" или "≡" I binarna je relacija na skupu A koja je refleksivna, simetrična,
asimetrična, I tranzitivna za sve elemente iz skupa A. Iskazi moraju da važe kako bi relacija ekvivalencije
bila:

 Рефлексивност: a ~ a
 Симетричност: ако a ~ b онда b ~ a
 Транзитивност: ако a ~ b и b ~ c онда a ~ c

3.Disjunkcija

U logici I matematici “ili” je logičju operator. Označava se znakom V. Disjunkcija vraća vrednost tačno, uvek
kada je jedan ili više njegovih operacija tačno. Izraz A ili B vratiće da je izraz tačan ako A ima vrednost
tačno, ako B ima vrednost tačno ili ako I A I B imaju vrednost tačno.

4.Iskaz

Iskazi ili sudovi su rečenice ili formule koje imaju jednu ili samo jednu istinitnu vrednost: tačne ⊤ ’’te’’ ili su
netačne  ’’nete’’.

5.Binarna operacija

Binarna operacija u skupu G jeste svako preslikavanje f skupa GxG u skup G. Uredjeni par (G,f) nazivamo
grupoid.

6.Determinante

Determinanta je kvadratna tablica brojeva. U algebri, determinanta je funkcija koja zavisi od n, koja
dodeljuje skalarnu vrednost, det(A), svakoj nxn kvadratnoj matrici A. Важно својство детерминанте је да
је матрица A над пољем (на пример, реална или комплексна матрица) инвертибилна ако и само ако
је њена детерминанта различита од нуле. Otuda potiče i naziv „determinanta“, jer ova vrednost
odredjuje da li je matrica invertibilna ili ne.

7.Pojam I klasifikacija sistema linearnih jednačina

U matematici I linearnoj algebra, sistem linearnij jednačina je skup linearnih jednačina.Standardni problem
je odredjivanje nepoznatih vrednosti x1,x2,x3 koji zadovoljava sve jednačine istovremeno, I da se nadje
takav skup ukoliko postoji. Postojanje skupa rešenja zavisi od jednačina, ali I od dostupnih vrednosti.

8.Binarna relacija

U matematici, binarna relacija se definiše na nekom skupu A kao podskup njegovog Dekartovog proizvoda
A x A. To je skup nekih uredjenih parova elemenata skupa A. Za elemente koji čine uredjeni par kaže se
das u u relaciji. Relacije mogu biti: simetričnost, refleksivnost, tranzitivnost, antisimetričnost.

9.Implikacija
Implikacija iskaza p I q je netačan iskaz ako je p tačan iskaz, a q netačan iskaz. Označava se simbolom
"→". Ispravno sastavljena formula “ako” se naziva antecedens, dok se u “onda” naziva konzekvens.

10.Presek skupova

Presek ili inersekcija skupova A I B je skup A∩B= {x : x∊A∧x∊B} Presek dva skupa A i B je skup koji sadrži
sve elemente skupa A koji takodje pripadaju skupu B i nijedan drugi element.

11.Skup imaginarnih brojeva

U skup imaginarnih brojeva spadaju kompleksni brojevi. To su borjevi koji proširuju skup realnih brojeva na
način jednačina X2+1=0 ima rešenje. Ono je moguće uvodjenjem novog imaginarnog broja i, koji ima
osobinu i2=-1. On označava imaginarnu jedinicu.

12.Kramerovo pravilo

To je teorema u linearnoj algebra, koja daje rešenja sistema linearnih jednačina pomoću determinant Ime je
dobila po Gabrijelu Karameru. Ne koristi se u praksi zbog neefikasnosti zbog slučaja kada je broj jednačina
u sistemu veliki.

13.Osobine matrice

Matrica je tablica brojeva I nema svoju vrednost. Ne mora da bude m=n (gde je m broj vrsta, a n broj
kolona matrice Amxn). Koriste se da se opišu linearne jednačine. Operacije sa matricama su sabiranje
matica, oduzimanje matrica, množenje matrica skalarom I množenje matrica matricom.

14.Tautologija

Tautologije su iskazne formle koje su uvek tačne, tj koje su tačne za svoje vrednosti iskaznih slova koja se
pojavljuju u formuli. Pojam suprotan tautologiji se naziva kontradikcija, koja je uvek netačna za svaku svoju
dodelu parametra.

15.Proizvod funkcija

U opštem slučaju, ako pomnožimo linearnu funkciju I polinom, dobićemo drugi polinom. Funkciju množimo
realnim brojem tako što njenu vrednost pomnožimo tim brojem.

16.(Q,+)

Grupa je skup koji sa binarnom operacijom, zadovoljava aksiome zatvorenosti, asocijativnosti I ima
neutralni I inverzni element. Mnoge matematičke structure su grupe, kao što su realni brojevi, racionalni
brojevi I kompleksni.

17.Skup N

Skup prirodnih brojeva su celi brojevi od nule, Svi članovi niza 1,2,3… prirodnih brojeva čine skup prirodnih
brojeva, I označavamo ih sa N. To je beskonačan skup. Kada mu dodamo nulu, označavamo gas a N0. Zbir
I proizvod prirodnih brojeva je prirodan broj, dok razlika I količnik ne moraju biti.

18.Partitivni skup

U matematici, za dati skup S, partitivni, je skup svih podskupova od S. Svaki podskup F od S se naziva
familijom skupova nad S. Ima više elemenata nego osnovni skup. Ako skup S ima n elemenata,
induktivnom metodom se lako proverava da partitivni skup P(S) ima 2 n elemenata

19.Konjukcija
Konjunkcijom iskaza p I q nazivamo novi iskaz koji se označava sa p   q I čita se kao “p I q” I odgovara
mu istinitosna tablica. Konjukcija iskaza je tačna samo u slučaju ako su oba slučaja tačna, u svim
drugim slučajevima p   q, novo dobijeni iskaz je netačan.

20.Operacije sa determinantama

Da bi izračunali determinant možemo direktno da koristimo Lajbnicovu formula. Može se koristi I Laplasov
razvoj duž vrste ili kolone. Postoji I treći operacija sa determinantama a to je Gausov algoritam. Kada se
račun vrši ručno, obično se postupak može skratiti dodavanjem umnožaka kolona ili vrsta drugim kolonama
ili vrstama, ovo ne menja vrednost determinante, a daje nule koje uprošćavaju kasnija računanja.

21.Homogeni sistem od n linearnih jednačina sa n nepoznatih

To je konjukcija jednačina oblika: a11+x1+a12x2+L+a1nxn=b1

a21+x1+a22x2+L+a2nxn=b2

am1+x1+am2x2+L+amnxn=bm

22.Rešivost sistema linearnih jednačina

Metode rešavanja sistema linearnih jednačina su: grafička metoda, metoda amene, pomoću matrične
jednačine, kramerova metoda, gausova metoda.

23.Uredjena n-torka

U matematici n-torka, je konačan niz, od n objekta, svaki od koji je specificiranog tipa. N-torke se grade za
opis matematičkih objekata koji se sastoje od specifiranih delova. Tip prvog objekta jeste “skup vrhova” dok
je tip drugog “skup bridova”.

24.Razlika dva skupa

Razlika skupova A i B jeste skup A\B= {x : xA∊∧x∉B}. Ako su A i B skupovi tada skup svih
elemenata skupa A koji nisu u skupu B nazivamo razlika skupova A i B.

25.Dekartov kordinanti sistem u prostoru

Koristi se u matematici za jednoznačno definisanje položaja tačaka u prostoru. Karakteristika ovog sistema
je das u njegove koordinatne ose medjusobno normalne. Dekartov kooridinatni sistem može da se koristi u
prostoru gde se koriste tri coordinate x,y I z I u višedimenzionalnim sistemima.

26.Matrična jednačina

Kako množenje matrica nije uvek komutativno, množimo sa leve strane obe strane jednačine
sa A−1A−1.
A−1⋅|A⋅X=BA−1⋅|A⋅X=B
A−1⋅A⋅X=A−1⋅BA−1⋅A⋅X=A−1⋅B
In⋅X=A−1⋅BIn⋅X=A−1⋅B
Opšti oblik rešenja jednačine je:
X=A−1⋅B
27.Vektorski proizvod

To je binarna operacija dva vektora u trodimenzionalnom Euklidovom prostoru koja rezultira drugim
vektorom koji je okomit na ravan koji sadrži dva početna vektora. Vektorski proizvod ima intezitet, pravac,
smer takav da vektori sklapaju triedar.

28.Osobine determinante
Vrednost determinante se ne menja ako se vrste zamene kolonama ne menjajući poredak, Ako dve vrste
(ili kolone) zamene mesta determinant menja znak. Determinanta se množi nekim brojem tako što se
elementi jedne vrste(ili kolone) množe tim brojem. Vrednost determinante je jednaka nuli ako su bilo koje
dve vrste (ili dve kolone) jednake. Vrednost determinante je jednaka nuli ako su elementi jedne njene vrste
(ili kolone) proporcionalni odgovarajućim elementima druge vrste(ili kolone).

29.Podskup skupa

Skup A je podskup skupa B, ako je A sadržan u B, Priteom A može biti jedank B. Označava se sa A ⊂ B,
što znači A je podskup skupa B.

30.Relacija poretka

Relacija “ro” na skup A je relacija poretka na A ako je: refleksivna, antisimetrična, tranzitivna. Umesto “relacija
poretka” često se kaže I parcijalno uredjenje ili samo uredjenje. Za skup A se kaže da je uredjen relacijom “ro”, a par
(A,”ro”) se zove parcijalno uredjeni skup, ili uredjeni skup. Relacije poretka su, uz relacije ekvivalencije, najšireniji tip
relacija u matematici. Služe da pomoću njih “uporedjujemo” I “uredjujemo” elementa skupa A. tj da formiramo neki
“poredak u skupu.