LOGIKA:

1. Kada je iskazna formula A = A(x1,x2,…,xn) dokaziva a kada oboriva?

Iskazna formula A je dokaziva ako postoji interpretacija za koju je ona tacna, a oboriva je ako postoji
interpretacija za koju je ona netacna.

2. Kada su iskazne formule H1,H2,…,Hn koegzistentne?

H1,H2 i H3 su koegzistentne ako postoji bar jedna interpretacija za koju su sve tacne.

3. Dati definiciju iskaznih formula?

- iskazne konstante i iskazne promenjive su iskazne formule

- ako su A i B proizvoljne iskazne formule i α proizvoljni unarni veznik i β proizvoljni binarni veznik,tada su αA i AβB
iskazne formule.
- iskazne formule se formiraju samo konacnim brojem primena koraka 1 i 2

4. Neka su H1,H2,…,Hn i C dati iskazi .Ako je iskazna recenica H1,H2,..,Hn => C tautologija,sta mozemo reci za iskaz C?
C je logicka posledica iskaznih formula H1,…,Hn ako i samo ako je istinita za svaku interpretaciju za koju su i premise
istinite

5. Definisati skup generatora i baza u skupu logickih veznika

Neka je B podskup skupa V i B≠Ø

Skup B je skup generatora za skup V ako se svaki veznik iz V moze prikazati pomocu veznika iz B. Skup B je nezavisan ako
se nijedan veznik iz B ne moze prikazati pomocu preostalih veznika iz skupa B.
Skup B cini bazu skupa V ako je skup generatora i ako je nezavisan.
 SKUPOVI:

1. Definisati princip sume za n skupova. Izvesti princip ukljucenja-iskljucenja za tri skupa.

-Princip sume: za datih N skupova A1,A2,…, An , A1∩A2∩…∩An = Ø princip sume definise se kao |A1 U A2 U…U An| = |A1| +
|A2| +…+ |An|.

|A U B U C| = (|A| + |B| + |C|) – (|A ∩ B| + |A∩C| + |B∩C|) + |A∩B∩C|

Dokaz:

A U B = A U (B \ A)

A∩(B\A) = Ø

|A U B| = |A| + |B\A| B = B\A U (A∩B)

(B \ A) ∩ (A ∩ B) = Ø

|B| = |B \ A| + |A∩B|

|B \ A| =|B| - |A∩B|

|A U B| = |A| + |B| - |A∩B|

…kraj dokaza!

A U B U C posmatramo kao A U (B U C), primenimo dati dokaz za dva skupa, na clan koji smo dobili A ∩ (B U C)
primenimo zakon distributivnosti i opet uradimo za dva tu, i dobijemo trazeni izraz

2. Nacini predstavljanja skupova. Navesti razliku izmedju skupa, familije I kolekcije.

Skup : A = {1, 2, 3}
Familija : A = { {1}, {1,2} }
Kolekcija : A = {1, 2, 2, 3}
Mesovita struktura : A = {1, {}, {2,2}}
* Nacini predstavljanja:

1. Opisno - A je skup svih svih trouglova ciji su uglovi jednaki. Ovo nije jedinstvena recenica, mozemo na vise nacina da
opisemo ovaj skup.
2. Nabrajanje elemenata - A = {a,b,c} - problem je kada ih ima mnogo
3. Nabrajanje osobina nekog skupa
A = { x| x ϵ P(x)} Da li je ovo uvek moguce? – Ne. Mozemo da imamo babe i zabe koji nemaju zajednickih osobina.
 4. Pomocu procedure

A = {x | x := f} skup svih elemenata x koji se generisu pomocu procedure f

3. Na koliko razlicitih nacina se skup A moze razbiti na k blokova?

Ovaj problem se preslikava u drugi problem koje je njemu ekvivalentan Resenje jednog predstavlja i resenje drugog
problema
 4. Dokazati da vazi |2A| = 2|A| za svaki konacan skup A

A=Ø
|A| = 0

2A = {Ø}

|2A| = 1 = 20

A = {a1}

2A = {Ø,{a1}} = 2*1 = 2

A1={a1,a2} 2A1={Ø,{a2},{a1},{a1,a2}}

|2A1| = 2*|2A| = 2*2 = 4

….svaki sledeci se povecava za duplo => |2A| = 2|A| !

RELACIJE

1. Definisati zatvaranje binarne relacije ρ na skupu A u odnosu na simetricnost, refleksivnost, tranzitivnost, anti-
refleksivnost, anti-simetricnost, asimetricnost I linearno.

Pojasnjenje odgovora: definicija zatvaranja koja je data u nastavku je ista za svaku osobinu, samo umesto C treba ubaciti
odgovarajuce ime osobine, ali je sve ostalo isto.

Binarna relacija ρ2 je zatvaranje binarne relacije ρ1 u odnosu na osobinu C ako:

1) ρ2 ima osobinu C
2) ρ1⊂ ρ2
3) ρ2 je najmanja moguca binarna relacija na konacnom skupu A sa osobinama 1 i 2
Dakle bitno je napomenuti da ρ1 ne mora da ima osobinu C

2. Definisati binarnu relaciju ρiz skupa A u skup B.Kada ova relacija ima funkcionalno svojstvo?

Neka su A i B dati konacni skupovi. Svaki podskup skupa AXB ( Dekartov proizvod skupova A i B ) je binarna relacija skupova A
i B. Oznacava se sa ρ⊂ AXB

Binarna relacija f iz skupa A u skup B, f C AXB, ima funkcionalno svojstvo ako za svako a ϵ A i b, c ϵ B vazi implikacija
(a,c) ϵ ρ i (a,b) ϵ ρ => c=b.
Relacija ρ se tada naziva funkcijom i oznacava sa f : A->B
 GENERATRISA

1. Definisati funkciju genereatrise I eksponencijalnu funkciju generatrise za realan niz. Izvesti vezu izmedju njih.
Neka je (an), gde n ϵ No dati realni niz.
 PERMANENT

1. Definisati permanent matrice i navesti osnovne osobine.

2. Sistemi razlicitih predstavnika
 CELI BROJEVI I KOMBINATORNE KONFIGURACIJE

1. Ostatak, nedostatak i funkcija mod

2. Mala Fermaova teorema

 3. Nalazenje multiplikativne inverze broja A mod B.
a-1 mod m

Svodi se na resavanje

4. Ojlerova teorema

Ukoliko je b prost broj, dobija se posledica male Fermaove teoreme

Sa ϕ(n) oznacava se ukupan broj prirodnih brojeva, manjih od datog prirodnog broja n, koji su uzajamno prosti sa n.

Po definiciji ϕ(1) = 1 i ϕ(prost_broj) = prost_broj-1

5. Kineska teorema o ostacima

Neka su b1, b2, ..., bk prirodni brojevi koji su uzajamno prosti u parovima (bi,b j) = 1, i≠j

Tada sistem kongruentnih jednacina

x ≡c1 (modb1), x ≡c2 (modb2),
...
x ≡ck (modbk),

j ima jedinstveno resenje po modulu b =b1*b2···*bk.

Dok je opste resenje

xo = xp + b*t , t ∊ Z
6. Neka su m i n, m≤n, dati prirodni brojevi. Definisati Paskalov kriterijum za deljivost broja n

brojem m

Ovo je takodje ekvivalentno sa mi = mi-1 * 10modm

7. Linearne Diofantove jednacine sa dve promenjive

* Egzistencija resenja
* Opste resenje
* Primena za izracunavanje a-1 mod b, a,b ϵ Z.

Jednacina oblika ax+by = c gde su a, b i c dati celi brojevi, a x i y nepoznati celi brojevi, naziva se Diofantovom linearnom
jednacinom sa dve promenljive. Traze se njena celobrojna resenja.
Medjutim, nekom od smena x := −x ili y := −y, ona se moze svesti na oblik gde su a, b i c prirodni brojevi. Zbog toga, bez
smanjenja opstosti, u daljem tekstu, smatracemo da su a, b i c prirodni brojevi.

Jednacina 𝑎𝑥 ≡ 𝑐 𝑚𝑜𝑑 𝑏 ekvivalentna je Diofantovoj jednacini oblika 𝑎𝑥 + 𝑏𝑦 = 𝑐 (8)

Pa je uslov egzistencije za obe jednacine isti I glasi :