Zadaci za vežbu

1.
(1) Na skupu A = {1, 2, 3, 4, 5, 6, 7} dati primer binarne relacije ρ koja je refleksivna i simetrična, ali ne
tranzitivna, i binarne relacije θ koja je antisimetrična i tranzitivna, ali ne refleksivna.
(2) Neka su f : X −→ Y i g : Y −→ Z. Ako je g ◦ f bijekcija, dokazati da je tada f 1-1 i g na.

(3) Ako su f : A −→ C i g : B −→ D bijekcije, ispitati da li je h : C × B −→ A × D data sa

h(x, y) = (f −1 (x), g(y)) bijekcija.

Rešenje: h je 1-1: Neka je h(x1 , y1 ) = h(x2 , y2 ), (x1 , y1 ), (x2 , y2 ) ∈ C × B. Tada je

(f −1 (x1 ), g(y1 )) = (f −1 (x2 ), g(y2 )) pa sledi f −1 (x1 ) = f −1 (x2 ) i g(y1 ) = g(y2 ). Kako je f bijekcija tada
je f −1 takodje bijekcija. Tada iz f −1 (x1 ) = f −1 (x2 ) sledi x1 = x2 jer je f −1 1-1 funkcija. Kako je g 1-1,
tada iz g(y1 ) = g(y2 ) sledi y1 = y2 . Na kraju iz x1 = x2 i y1 = y2 imamo (x1 , y1 ) = (x2 , y2 ) pa
zaključujemo da je h 1-1 funkcija.

h je na: Neka je (a, d) ∈ A × D. Kako a ∈ A i f −1 je na, postoji c ∈ C tako da f −1 (c) = a. Kako d ∈ D i

g je na, postoji b ∈ B tako da g(b) = d. Tada (c, b) ∈ C × B i važi: h(c, b) = (f −1 (c), g(b)) = (a, d) pa
zaključujemo da je h na funkcija.

Dokazali smo da je h bijekcija.

(4) Ako f : X −→ Y i g : Y −→ Z, a g i g ◦ f su bijekcije, ispitati da li je i f bijekcija.

(5) Ako za f1 : X1 −→ Y1 i f2 : X2 −→ Y2 definishemo f1 × f2 : X1 × X2 −→ Y1 × Y2 kao
(f1 × f2 )(x1 , x2 ) = (f1 (x1 ), f2 (x2 )), dokazati da tada vazhi
(g1 × g2 ) ◦ (f1 × f2 ) = (g1 ◦ f1 ) × (g2 ◦ f2 ).

Rešenje: Neka je (x1 , x2 ) ∈ X1 × X2 proizvoljan element.

((g1 × g2 ) ◦ (f1 × f2 ))(x1 , x2 ) = g1 × g2 ((f1 × f2 )(x1 , x2 )) po definiciji kompozicije funkcija
= g1 × g2 (f1 (x1 ), f2 (x2 )) po definiciji funkcije f1 × f2
= (g1 (f1 (x1 )), g2 (f2 (x2 ))) po definiciji funkcije g1 × g2
= (g1 ◦ f1 (x1 ), g2 ◦ f2 (x2 ))
= (g1 ◦ f1 ) × (g2 ◦ f2 )(x1 , x2 ).
Zaključujemo da je (g1 × g2 ) ◦ (f1 × f2 ) = (g1 ◦ f1 ) × (g2 ◦ f2 ).

(6) Neka je f : X −→ Y . Dokazati da je f na ako i samo ako važi sledeći uslov: za svaki skup Z i svake dve
funkcije g1 , g2 : Y −→ Z takve da g1 ◦ f = g2 ◦ f , važi g1 = g2 .
(7) Date su funkcije f : A → B i g : A → C. Pomoc1u ovih funkcija definisana je funkcija h : A → B × C,
h(x) = (f (x), g(x)), x ∈ A.
(1) Ako je bar jedna od datih funkcija, f ili g, 1-1 funkcija, da li h mora biti 1-1 funkcija?

Rešenje: Neka je h(x1 ) = h(x2 ), x1 , x2 ∈ A. Tada je (f (x1 ), g(x1 )) = (f (x2 ), g(x2 )) pa sledi
f (x1 ) = f (x2 ) i g(x1 ) = g(x2 ). Znamo da je bar jedna od datih funkcija 1-1.
Ako je f 1-1, tada iz f (x1 ) = f (x2 ) sledi x1 = x2 .
Ako je g 1-1, tada iz g(x1 ) = g(x2 ) sledi x1 = x2 .
U svakom slučaju dobijamo x1 = x2 pa zaključujemo da h mora biti 1-1.
(2) Ako su obe funkcije, i f i g, na funkcije, da li h mora biti na funkcija?

Rešenje: U ovom sluǎju h ne mora biti na funkcija. Na primer, neka je

A = {0, 1}, B = {2, 3}, C = {4, 5}. Tada je B × C = {(2, 4), (2, 5), (3, 4), (3, 5)}. Neka je f : A → B
data sa f (0) = 3 i f (1) = 2 i g : A → C data sa g(0) = 5 i g(1) = 4. Vidimo da su f i g na funkcije.
Tada je h(0) = (f (0), g(0)) = (3, 5) i h(1) = (f (1), g(1)) = (2, 4). Vidimo da nema elemenata skupa
A koji se funkcijom h slikaju u (3, 4) ili (2, 5) pa h nije na.
Za potvrdan odgovor navesti odgovarajuc1i dokaz, a za negativan kontraprimer.
2.
(1) Na skupu (N \ {0, 1}) × N definisana je relacija  sa: (a, b)  (c, d) ako i samo ako a|c i
b(b + 2) ≤ d(d + 2). Ispitati da li je  poredak na (N \ {0, 1}) × N i ako jeste odrediti najmanji, najvec1i,
minimalne i maksimalne elemente (ako postoje).
 (2) Na skupu A = {1, 2, 3, 4, 5, 6, 7} definisana je relacija ρ sa: aρb ako i samo ako 5 | 2a + 3b. Ispitati da li je
ρ relacija ekvivalencije na A i ako jeste odrediti klase ekvivalencije elemenata.
(3) Na skupu R × R definisana je relacija ∼ sa: (a, b) ∼ (u, v) ako i samo ako (a − u, b − v) ∈ Z × Z. Ispitati
da li je ∼ relacija ekvivalencije na R × R i ako jeste odrediti klase ekvivalencije elemenata (0, 0) i ( −1
3 , 1).

(4) Na skupu N definisane su relacije ρ i θ na sledec1i nachin:

(1) aρb ako i samo ako a − b ∈ B gde je B = {5k | k ∈ Z} ∪ {7k | k ∈ Z};

Rešenje: U ovom slučaju relacija ρ nije relacija ekvivalencije jer nije tranzitivana. Na primer, 35ρ20 jer
je 35 − 20 = 15 i 15 ∈ B jer 15 ∈ {5k | k ∈ Z} i 20ρ6 jer 20 − 6 = 14, a 14 ∈ B jer 14 ∈ {7k | k ∈ Z}.
Medjutim, ne važi 35ρ6 jer 35 − 6 = 29, a 29 ∈/ B.

(2) aθb ako i samo ako a2 − b2 ∈ A gde je A = {5k | k ∈ Z}.

Rešenje: Refleksivnost sledi jer a2 − a2 = 0 = 5 · 0 pa je aθa za svako a ∈ N. Ako aθb, tada za neko
k ∈ Z imamo a2 − b2 = 5k. Tada je b2 − a2 = 5(−k) i −k ∈ Z pa bθa, što dokazuje simetričnost. Ako je
aθb i bθc, tada je a2 − b2 = 5k1 i b2 − c2 = 5k2 za neke k1 , k2 ∈ Z. Tada je
a2 − c2 = (a2 − b2 ) + (b2 − c2 ) = 5(k1 + k2 ) i k1 + k2 ∈ Z, pa aθc, što dokazuje tranzitivnost. Dakle, θ je
relacija ekvivalencije na N.

[a]θ = {b ∈ N|aθb} = {b ∈ N | 5|a2 − b2 } = {b ∈ N | 5|(a − b)(a + b)} = {b ∈ N | 5|a − b ili 5|a + b}

Klase ekvivalencije su [0]θ = {5k | k ∈ N} , [3]θ = {5k + 3 | k ∈ N} ∪ {5k + 2 | k ∈ N} i
[6]θ = {5k + 1 | k ∈ N} ∪ {5k + 4 | k ∈ N}.

Ispitati da li su ρ i θ relacije ekvivalencije i za one koje jesu nac1i klase elemenata 0, 3 i 6.

(5) Na skupu (N \ {0, 1}) × (N \ {0}) definisana je relacija  sa: (a, b)  (c, d) ako i samo ako a|c i
b(b − 1) ≤ d(d − 1). Ispitati da li je  poredak na (N \ {0, 1}) × (N \ {0}) i ako jeste odrediti najmanji,
najvec1i, minimalne i maksimalne elemente (ako postoje).
(6) Na skupu R definisana je relacija ρ sa: aρb ako i samo ako a(b2 + 1) = b(a2 + 1). Ispitati da li je ρ relacija
ekvivalencije na R i ako jeste odrediti klase ekvivalencije elemenata −1, 0 i 15 .
(7) Na skupu Z definisana je relacija ρ sa: aρb ako i samo ako 4 | a + 3b. Ispitati da li je ρ relacija
ekvivalencije na A i ako jeste odrediti klase ekvivalencije elemenata.

(8) Na skupu Z definisana je relacija ρ sa: xρy ako i samo ako 3 | x2 + x − y 2 − y. Ispitati da li je ρ relacija
ekvivalencije na Z i ako jeste odrediti klase ekvivalencije elemenata.

Reshenje. Refleksivnost sledi jer x2 + x − x2 − x = 0 = 3 · 0 pa je xρx za svako x ∈ Z. Ako xρy, tada za

neko k ∈ Z imamo x2 + x − y 2 − y = 3k. Tada je y 2 + y − x2 − x = 3(−k) i −k ∈ Z pa yρx, shto dokazuje
simetrichnost. Ako je xρy i yρz, tada je x2 + x − y 2 − y = 3k1 i y 2 + y − z 2 − z = 3k2 za neke k1 , k2 ∈ Z.
Tada je x2 + x − z 2 − z = (x2 + x − y 2 − y) + (y 2 + y − z 2 − z) = 3(k1 + k2 ) i k1 + k2 ∈ Z, pa zρz, shto
dokazuje tranzitivnost. Dakle, ρ je relacija ekvivalencije na Z.

[x]ρ = {y ∈ Z|xρy} = {y ∈ Z | 3|x2 + x − y 2 − y} = {y ∈ Z | 3|(x − y)(x + y + 1)} = {y ∈

Z | 3|x − y ili 3|x + y + 1}
[x]ρ = {y ∈ Z | x ≡3 y ili y ≡3 2 − x}
Klase ekvivalencije su [0]ρ = {3k | k ∈ Z} ∪ {3k + 2 | k ∈ Z} i [1]ρ = {3k + 1 | k ∈ Z}.

(9) Na skupu Z definisana je relacija ρ sa: xρy ako i samo 7 | x2 + 4x − y 2 − 4y. Ispitati da li je ρ relacija
ekvivalencije i ako jeste odrediti količnički skup.
x−1 y−1
(10) Na skupu R \ {0} zadata je relacija θ sa xθy ako i samo ako y = x . Dokazati da je θ relacija
ekvivalencije i naći odgovarajući količnički skup.
(11) Na skupu R zadata je relacija θ sa xθy ako i samo ako (x2 − y 2 )(x2 y 2 − 1) = 0. Ispitati da li je θ relacija
ekvivalencije i ako jeste naći klase ekvivalencije elemenata 0, 1 i 2.

Rešenje: Za svako x ∈ R je (x2 − x2 )(x2 x2 − 1) = 0 pa relacija jeste refleksivna.

Ako je xρy tj (x2 − y 2 )(x2 y 2 − 1) = 0, tada je (y 2 − x2 )(y 2 x2 − 1) = −(x2 − y 2 )(x2 y 2 − 1) = 0 pa važi
yρx. Dakle, relacija je simetricna.
Ako je xρy i yρz, x, y.z ∈ R, tada je (x2 − y 2 )(x2 y 2 − 1) = 0 i (y 2 − z 2 )(y 2 z 2 − 1) = 0.
Mozemo posmatrati 4 slučaja:
Ako je x2 − y 2 = 0 i y 2 − z 2 =, tada je x2 − z 2 = 0 pa je (x2 − z 2 )(x2 z 2 − 1) = 0.
Ako je x2 − y 2 = 0 i y 2 z 2 − 1 = 0, tada je x2 = y 6 pa je x2 z 2 − 1 = y 2 z 2 − 1 = 0 i (x2 − z 2 )(x2 z 2 − 1) = 0.
Ako je x2 y 2 − 1 = 0 i y 2 − z 2 = 0, slicno kao u prethodnom slučaju dobijamo (x2 − z 2 )(x2 z 2 − 1) = 0.
 Ako je x2 y 2 − 1 = 0 i y 2 z 2 − 1 = 0, tada je x2 y 2 − 1 − y 2 z 2 + 1 = y 2 (x2 − z 2 ) = 0. Kako je x2 y 2 = 1 to je
y 2 6= 0 pa je x2 − z 2 = 0 i sledi (x2 − z 2 )(x2 z 2 − 1) = 0.
U svakom slučaju imamo (x2 − z 2 )(x2 z 2 − 1) = 0 pa je xρz. zaključujemo da je relacija tranzitivna.

[0]ρ = {y ∈ R | xρy} = {y ∈ R | (02 − y 2 )(02 y 2 − 1) = 0} = {y ∈ R | y 2 = 0} = {0}

[1]ρ = {y ∈ R | 1ρy} = {y ∈ R | (12 − y 2 )(12 y 2 − 1) = 0} = {y ∈ R | 1 − y 2 = 0} = {1, −1}
[2]ρ = {y ∈ R | 2ρy} = {y ∈ R | (22 − y 2 )(22 y 2 − 1) = 0} = {y ∈ R | 4 − y 2 = 0 ili 4y 2 − 1 = 0} =
{2, −2, 21 , − 21 }
(12) Neka je B ⊆ A. Na skupu A definisana je relacija  sa: a1  a2 ako i samo ako postoji k ∈ B tako da
važi a2 = a1 k. Ispitati da li je  poredak na A i ako jeste odrediti najmanji, najveći, minimalne i
maksimalne elemente (ako postoje), gde je:
(a) A = N, B = N;
(b) A = N \ {0}, B = N;
(c) A = N \ {1}, B = N;
(d) A = N, B = N \ {0};
(e) A = Z, B = N;
(f) A = Z \ {−2, −1}, B = N
(g) A = Q, B = N.
Rešenje: Za svako a ∈ A važi a = a · 1 i 1 ∈ B pa relacija jeste refleksivna.
Ako je a1  a2 i a2  a1 tada je a2 = a1 k i a1 = a2 l, k, l ∈ B.
a1 = a2 l = a1 kl pa sledi kl = 1. Tada je k = l = 1 jer k, l ∈ N i sledi a1 = a2 pa relacija jeste
antisimtricna.
Slicno sledi i za tranzitivnost.
Ovo važi u svakom od slučajeva (a), (b), (c), (d), (e), (f) i (g).

(a) najmanji element: 1 (za svaki element a važi a = 1 · a i a ∈ N )

minimalni elementi: 1
najveći element: 0 (za svaki element a važi 0 = a · 0 i 0 ∈ N )
maksimalni elementi: 0
(b) najmanji element: 1
minimalni elementi:1
najveći element: ne postoji
maksimalni elementi: ne postoje
(c) najmanji element: ne postoji (jer 1 ∈
/ A)
minimalni elementi: prosti brojevi
najveći element: 0
maksimalni elementi: 0
(d) najmanji element: ne postoji (1 nije najmanji jer ne važi 1  0, 0 ∈
/ B)
minimalni elementi:1,0
najveći element: ne postoji
maksimalni elementi:0
(e) najmanji element: ne postoji
minimalni elementi:1,-1
najveći element: 0
maksimalni elementi: 0
(f) najmanji element: ne postoji
minimalni elementi:1 i svi brojevi oblika −p gde je p prost broj veći od 2
najveći element: 0
maksimalni elementi: 0
(g) najmanji element: ne postoji
minimalni elementi: ne postoje
najveći element: 0
maksimalni elementi: 0

(13) Neka je B ⊆ A. Na skupu A definisana je relacija  sa: a1  a2 ako i samo ako postoji k ∈ B tako da
važi a2 = ak1 . Ispitati da li je  poredak na A i ako jeste odrediti najmanji, najveći, minimalne i
maksimalne elemente (ako postoje), gde je:

(a) A = N \ {0}, B = N;
(b) A = N \ {0, 1}, B = N;
 (c) A = Z \ {0}, B = N;
(d) A = Z \ {0}, B = Z;
(e) A = Q \ {0}, B = N.

3.
(1) Neka je f : X → Y . Dokazati da je f 1-1 ako i samo ako za sve skupove A ⊆ X i B ⊆ Y vazhi
f −1 [f [A] \ (f [A] ∩ B)] = A \ f −1 [B].

(2) Neka je f : X → Y . Dokazati da je f 1-1 ako i samo ako za sve skupove A ⊆ X i B ⊆ Y vazhi
f −1 [f [A] ∩ B] = A ∩ f −1 [B].
(3) Neka je f : X → Y funkcija. Dokazati da za sve B1 , B2 ⊆ Y vazhi f −1 [B1 ∩ B2 ] = f −1 [B1 ] ∩ f −1 [B2 ].
Dokazati da je f 1-1 ako i samo ako za svako A ⊆ X vazhi f −1 [f [A]] = A.

(4) Neka je f : X → Y . Dokazati da je f 1 − 1 ako i samo ako za sve skupove A ⊆ X i B ⊆ B1 ⊆ Y vazhi

f −1 [f [A ∩ f −1 [B1 ]] ∩ B] = A ∩ f −1 [B].
(5) Neka je f : X → Y funkcija. Dokazati da za sve B1 , B2 ⊆ Y vazhi f −1 [B1 ∆B2 ] = f −1 [B1 ]∆f −1 [B2 ].
(6) Neka je f : X → Y . Dokazati da je f 1 − 1 ako i samo ako za sve skupove A1 , A2 ⊆ X vazhi
f −1 [f [A1 ]∆f [A2 ]] = A1 ∆A2 .

(7) Neka je f : X → Y . Dokazati da je f 1 − 1 ako i samo ako za sve skupove A ⊆ X i B ⊆ Y vazhi

f −1 [(f [A] ∪ B) \ B] = A \ f −1 [B].
(8) Neka je f : X → Y . Dokazati da je f 1 − 1 ako i samo ako za sve skupove A1 ⊆ Y i A2 ⊆ X vazhi
f −1 [A1 ∆f [A2 ]] = f −1 [A1 ]∆A2 .

(9) Neka je f : X → Y . Za svako a ∈ X označimo Ma = X \ {a}, i za svako b ∈ Y označimo Nb = Y \ {b}.

Dokazati da je f 1 − 1 ako i smao ako za svako a ∈ X i svako b ∈ Y važi f −1 [f [Ma ] \ Nb ] = Ma \ f −1 [Nb ].

Rešenje: =⇒: Pretpostavimo da je f 1-1.

Ako x ∈ f −1 [f [Ma ] \ Nb ], tada f (x) ∈ f [Ma ] \ Nb .
Sledi f (x) ∈ f [Ma ] i f (x) ∈
/ Nb ,
sledi x ∈ Ma (jer je f 1-1) i x ∈ / f −1 [Nb ],
sledi x ∈ Ma \ f [Nb ]. Dakle, f −1 [f [Ma ] \ Nb ] ⊆ Ma \ f −1 [Nb ]
−1

Ako x ∈ Ma \ f −1 [Nb ], tada x ∈ Ma i x ∈ / f −1 [Nb ].

Sledi f (x) ∈ f [Ma ] i f (x) ∈/ Nb ,
sledi f (x) ∈ f [Ma ] \ Nb ,
sledi x ∈ f −1 [f [Ma ] \ Nb ]. Dakle, Ma \ f −1 [Nb ] ⊆ f −1 [f [Ma ] \ Nb ].

⇐=: Pretpostavimo da za svako a ∈ X i svako b ∈ Y važi f −1 [f [Ma ] \ Nb ] = Ma \ f −1 [Nb ].

Pretpostavimo suprotno, da f nije 1-1. Tada postoje x1 , x2 ∈ X takvi da je x1 6= x2 i f (x1 ) = f (x2 ).
Tada je Mx1 = X \ {x1 } i Nf (x1 ) = Y \ {f (x1 )}.
f [Mx1 ] = f [X \ {x1 }] = Y jer je f (x1 ) = f (x2 ) pa je f [Mx1 ] \ Nf (x1 ) = {f (x1 )}.
x1 , x2 ∈ f −1 [{f (x1 )}] jer je f (x1 ) = f (x2 ).
Ali, x1 ∈/ Mx1 \ f −1 [Nf (x1 ) ] jer x1 ∈/ Mx 1 .
Sledi f [f [Mx1 ] \ Nf (x1 ) ] 6= Mx1 \ f −1 [Nf (x1 ) ], a to je kontradikcija.
−1

Zaključujemo da je f 1-1.

(10) Neka su f, g : X → Y . Dokazati da je f = g ako i samo ako za sve skupove A ⊆ X i B ⊆ Y važi

f [A ∩ g −1 [B]] = f [A] ∩ B.
(11) Neka su f, g : X → Y . Dokazati da je f = g ako i samo ako za sve skupove A ⊆ X i B ⊆ Y važi
f [A \ g −1 [B]] = f [A] \ B.

(12) Neka su f, g : X → Y 1-1 funkcije. Dokazati da je f = g ako i samo ako za svaki skup A ⊆ X vazhi
f −1 [g[A]] = A.

Reshenje. =⇒: Pretpostavimo da je f = g. Tada je f −1 [g[A]] = f −1 [f [A]]. Ako x ∈ f −1 [f [A]], tada

f (x) ∈ f [A]. Kako je f 1-1, sledi da x ∈ A shto dokazuje f −1 [f [A]] ⊆ A.
Ako x ∈ A, tada f (x) ∈ f [A] pa po definiciji inverzne slike skupa x ∈ f −1 [f [A]] shto dokazuje
f −1 [f [A]] ⊇ A.
⇐=: Pretpostavimo da za svaki skup A ⊆ X vazhi f −1 [g[A]] = A. Treba dokazati da je f = g. Neka je
x ∈ X proizvoljan element. Posmatrajmo skup A = {x}. Po pretpostavci je {x} = f −1 [g[{x}]] pa
x ∈ f −1 [g[{x}]]. Po definiciji inverzne slike skupa f (x) ∈ g[{x}] = {g(x)}, tj. f (x) = g(x). Kako je x bio
proizvoljni element, zakljuchujemo da je za sve x ∈ X f (x) = g(x) pa je f = g.
(13) Neka je f : X → Y . Dokazati da je f na ako i samo ako za sve skupove A, B ⊆ Y vazhi
f [f −1 [A] ∪ f −1 [B]] = A ∪ B.

Reshenje. ⇒: Pretpostavimo da je f na. Ako y ∈ f [f −1 [A] ∪ f −1 [B]] tada je y = f (x) za neko

x ∈ f −1 [A] ∪ f −1 [B]. Tada x ∈ f −1 [A] ili x ∈ f −1 [B] pa f (x) ∈ A ili f (x) ∈ B. Odatle y = f (x) ∈ A ∪ B
shto dokazuje f [f −1 [A] ∪ f −1 [B]] ⊆ A ∪ B.
Ako y ∈ A ∪ B, tada y ∈ A ili y ∈ B. Kako je f na tada postoji x ∈ X tako da y = f (x). Tada f (x) ∈ A
ili f (x) ∈ B pa x ∈ f −1 [A] ili f −1 [B]. Odatle x ∈ f −1 [A] ∪ f −1 [B]. Prema definiciji direktne slike sledi
y = f (x) ∈ f [f −1 [A] ∪ f −1 [B]] shto dokazuje f [f −1 [A] ∪ f −1 [B]] ⊇ A ∪ B.
⇐: Pretpostavimo da za sve skupove A, B ⊆ Y vazhi f [f −1 [A] ∪ f −1 [B]] = A ∪ B. Treba dokazati da je f
na. Pretpostavimo suprotno, da f nije na. Tada postoji y ∈ Y tako da je y 6= f (x) za svako x ∈ X. Neka
je A = B = {y}. Tada je A ∪ B = {y} i f −1 [A] = f −1 [B] = ∅ pa je f [f −1 [A] ∪ f −1 [B]] = ∅. Odatle sledi
f [f −1 [A] ∪ f −1 [B]] 6= A ∪ B shto je kontradikcija. Dakle, f je na.
4. Odrediti po jedan kontramodel za svaku od sledećih formula:
(1) ∀x(p(x) ⇒ q(x)) ∧ ∀x(r(x) ⇒ q(x)) ⇒ ∃x(r(x) ⇒ ¬p(x));

(2) ∀x(p(x) ⇒ ¬q(x)) ∧ ∃x(r(x) ∧ q(x)) ⇒ ∀x(r(x) ∧ ¬p(x));

(3) ∀x(p(x) ⇒ ¬q(x)) ∧ ∀x(r(x) ⇒ q(x)) ⇒ ∃x(r(x) ∧ ¬p(x));
(4) ∀x(p(x) ⇒ ∃y(r(y, x) ∧ p(y))) ⇒ ¬∀xp(x);

(5) ∀x(∃yp(x, y) ∧ ∃yq(x, y)) ⇒ ∀x∃y(p(x, y) ∧ q(x, y));

Rešenje: Treba nam struktura u kojoj je ova formula netačna. Dakle, ∀x(∃yp(x, y) ∧ ∃yq(x, y)) mora
biti tačno u toj strukturi, a ∀x∃y(p(x, y) ∧ q(x, y)) mora biti netačno u toj strukturi.
Da bi ∀x∃y(p(x, y) ∧ q(x, y)) bilo netačno mora postojati neko x t.d za svako y je p(x, y) ∧ q(x, y) netačno
odnosno p(x, y) = 0 ili q(x, y) = 0.
Da bi ∀x(∃yp(x, y) ∧ ∃yq(x, y)) bilo tačno mora za svako x da je ∃yp(x, y) ∧ ∃yq(x, y) tačno, odnosno
∃yp(x, y) je tačno i ∃yq(x, y) je netačno. Dakle, za svako x mora da postoji neko y1 tako da je
p(x, y1 ) = 1 i da postoji y2 t.d je q(x, y2 ) = 1 (y1 i y2 mogu biti različiti, a mogu biti i isti).
Neka je K = ({a, b}, pK , q K ) gde su pK i q K definisani na sledći način (p i q su binarne relacije):

pK a b qK a b
a 0 1 a 1 0
b 1 1 b 1 1

pK (a, a) = 0, pK (a, b) = 1, pK (b, a) = 1, pK (b, b) = 1

q K (a, a) = 1, q K (a, b) = 0, q K (b, a) = 1, q K (b, b) = 1,
a je svedok da je ∀x∃y(p(x, y) ∧ q(x, y)) = 0
Ovde je dovoljno da je pK (b, a) = 1 ili pK (b, b) = 1 nisu morala oba biti tačna, a i mogu. Ako je jedan
tačan, drugi može biti bilo šta. I isto za q K (b, a) i q K (b, b).

(6) ∀x¬(p(x) ⇒ ∀yq(x, y)) ⇒ ¬(∀xp(x) ⇒ ∀y∃xq(x, y));

(7) ∀x(∀yp(x, y) ⇒ ∀yp(y, x));
(8) ∃xp(x) ∧ ∀x(p(x) ⇒ q(x)) ⇒ ∀xq(x);
(9) ∃x(p(x) ∧ q(x)) ∧ ∃x(p(x) ⇒ r(x)) ⇒ ∃x(q(x) ⇒ r(x));

Rešenje: Treba nam struktura u kojoj je data formula netačna. Dakle, mora biti ∃x(p(x) ∧ q(x)) = 1 i
∃x(p(x) ⇒ r(x)) = 1 i ∃x(q(x) ⇒ r(x)) = 0.
Ako je ∃x(q(x) ⇒ r(x)) = 0 tada za svako x mora biti q(x) ⇒ r(x) = 0 tj. q(x) = 1 i r(x) = 0.
Mora da postoji x t.d p(x) ⇒ r(x)) = 1 da bi ∃x(p(x) ⇒ r(x)) = 1.
I slično za ∃x(p(x) ∧ q(x)) = 1.
Neka je K = ({a, b}, pK , q K , rK ) gde su:

pK a b qK a b rK a b
0 1 a 1 1 0 0

Kako je q K (a) ⇒ rK (a) = 1 ⇒ 0 = 0 i q K (b) ⇒ rK (b) = 1 ⇒ 0 = 0 to je ∃x(q(x) ⇒ r(x)) = 0.

Kako je pK (a) ⇒ rK (a) = 0 ⇒ 0 = 1 to je a svedok da je ∃x(p(x) ⇒ r(x)) = 1.
Kako je pK (b) ∧ q K (b) = 1 ∧ 1 = 1 to je b svedok da je ∃x(p(x) ∧ q(x)) = 1.
Odrediti po jedan model za svaku od sledećih formula:
(11) ∃x(¬p(x) ∧ ¬q(x)) ∧ ∀x(q(x) ∨ r(x)) ∧ ∃x¬(p(x) ⇒ r(x)); Treba nam struktura u kojoj je data formula
tačna. Dakle mora biti, ∃x(¬p(x) ∧ ¬q(x)) = 1 i ∀x(q(x) ∨ r(x)) = 1 i ∃x¬(p(x) ⇒ r(x)) = 1.
Da bi ∃x¬(p(x) ⇒ r(x)) = 1 mora da postoji x t.d ¬(p(x) ⇒ r(x)) = 1 odnosno p(x) ⇒ r(x) = 0 (u
našem modelu će to biti npr. a).
Da bi ∃x(¬p(x) ∧ ¬q(x)) = 1 mora da postoji x t.d ¬p(x) ∧ ¬q(x) = 1 odnosno p(x) = 0 i q(x) = 0 (u
nasem modelu će taj element biti b jer smo prethodno stavili da je p(a) = 1 pa a ne može biti taj element).
Da bi ∀x(q(x) ∨ r(x)) = 1 mora za svako x da važi q(x) ∨ r(x) = 1 (Kako smo prethodno imali da je
r(a) = 0 mora biti q(a) = 1 i kako nam već q(b) = 0 to mora biti r(b) = 1)
Neka je M = ({a, b}, pM , q M , rM ) gde su:

pM a b qM a b rM a b
1 0 a 1 0 0 1

Dokaz da je ovo model date formule je sličan kao dokazi koji su radjeni na vežbama.

(12) ∃xp(x) ∧ ∀x(p(x) ⇒ q(x)) ∧ ∃x¬(p(x) ∨ q(x));

(13) ∃x(∀yp(x, y) ∧ ∃y¬p(y, x));

5.

(1) Dokazati da je |N × N × N| = |N|.

Reshenje. Preslikavanje dato sa n 7→ (n, 0, 0) je ochigledno 1-1 preslikavanje N → N × N × N pa je

|N| ≤ |N × N × N|. Takodje, imamo preslikavanje N × N × N → N dato sa (m, n, l) 7→ 2m 3n 5l koje je po
Osnovnoj teoremi aritmetike 1-1 pa je |N × N × N| ≤ N. Prema Kantor-Bernshtajnovoj teoremi sledi
|N × N × N| = |N|.

(2) Konstruisati bijekciju f : Z × {0, 1} → 2N gde je 2N = {0, 2, 4, 6, ...}.

Reshenje. Neka je f : Z × {0, 1} → 2N definisana sa



 8x, x ≥ 0, k = 0,
8(−x − 1) + 2, x < 0, k = 0,

f (x, k) =
 8x + 4,
 x ≥ 0, k = 1,
8(−x − 1) + 6, x < 0, k = 1.


Dokazhimo da je f bijelcija.

f je 1-1 funkcija

Neka je f (x1 , k1 ) = f (x2 , k2 ). Tada f (x1 , k1 ) i f (x2 , k2 ) imaju isti ostatak pri deljenju sa 8 pa mora biti
k1 = k2 . Ako je k1 = k2 = 0, imamo sledec1e moguc1nosti:

8x1 = 8x2 , 8x1 = 8(−x2 − 1) + 2, 8(−x1 − 1) + 2 = 8x2 , 8(−x1 − 1) + 2 = 8(−x2 − 1) + 2.

Druga i trec1a jednakost nisu moguc1e jer je jedna strana svake od njih deljiva sa 8, a druga strana nije.
Prema tome, vazhi jedna od jednakosti:

8x1 = 8x2 ili 8(−x1 − 1) + 2 = 8(−x2 − 1) + 2.

Iz obe jednakosti zakljuchijemo da je x1 = x2 .

Ako je k1 = k2 = 1, imamo sledec1e moguc1nosti:

8x1 + 4 = 8x2 + 4, 8x1 + 4 = 8(−x2 − 1) + 6, 8(−x1 − 1) + 6 = 8x2 + 4, 8(−x1 − 1) + 6 = 8(−x2 − 1) + 6.

Druga i trec1a jednakost nisu moguc1e jer je jedna strana svake od njih deljiva sa 4, a druga strana nije.
Prema tome, vazhi jedna od jednakosti:

8x1 + 4 = 8x2 + 4 ili 8(−x1 − 1) + 6 = 8(−x2 − 1) + 6.

Iz obe jednakosti zakljuchijemo da je x1 = x2 .

Dakle, (x1 , k1 ) = (x2 , k2 ).
f je na funkcija

Neka je y ∈ 2N proizvoljno. Tada imamo sledc1e sluchajeve:

• ako je y = 8a, onda a ≥ 0 i (a, 0) ∈ Z × {0, 1} pa je f (a, 0) = 8a = y;

• ako je y = 8a + 2, onda −a − 1 < 0 i (−a − 1, 0) ∈ Z × {0, 1} pa je
f (−a − 1, 0) = 8(−(−a − 1) − 1) + 2 = 8(a + 1 − 1) + 2 = 8a + 2 = y;
• ako je y = 8a + 4, onda a ≥ 0 i (a, 1) ∈ Z × {0, 1} pa je f (a, 1) = 8a + 4 = y;
• ako je y = 8a + 6, onda −a − 1 < 0 i (−a − 1, 1) ∈ Z × {0, 1} pa je
f (−a − 1, 1) = 8(−(−a − 1) − 1) + 6 = 8(a + 1 − 1) + 6 = 8a + 6 = y.