Избор дигиталних фотоапарата применом

методе TOPSIS

Александар Милосављевић
Факултет техничких наука, Чачак
СП ИАС Професор технике и информатике, школска 2013./2014. година
e-mail: acosljiva@gmail.com
Ментор рада: др Момчило Вујичић

Апстракт. Циљ овог мастер рада је да размотри проблем при одабиру дигиталних фотоапарата који ће да задовољавају
потребе корисника. При одабиру разматрани су дигитални фотоапарати различитих произвођача али приближних
карактеристика као што су: резолуција (у megapixel-има), оптички зум, дијагонала екрана (у инчима), маса (у грамима) и
цена. За одређивање тежина критеријума у овом раду су примењене објективне методе: Entropija, Critic и Fanma. Док се до
закључка дошло уз помоћ анализе резултата оптимизационе методе TOPSIS.
Кључне речи – фотоапарат, метода, карактеристике, TOPSIS, entropija, critic, fanma, регресиона анализа.

1. Увод
Живимо у добу брзог технолошког развоја што нам омогућава велики избор уређаја, али велика понуда
на тржишту истовремено ствара проблеме при одабиру квалитетних уређаја који задовољавају потребе
корисника. Један од уређаја који је доживео нагли развој и велику популарност у последње време јесу и
фотоапарати. Прва фотографија настала је на плочи од калаја и олова заслугом Жозефа Нисефора Нијепса 1826.
године, а за прву електронску камеру, а самим тим и дигиталну фотографију, заслужан је инжењер у Истмен
Кодаку Стивен Сасон 1975.године. До краја 1990-их година дигитални фотоапарати постали су уобичајени међу
потрошачима. До средине 2000-тих дигитални фотоапарати су увелико заменили филмске камере, а данас
готово сви мобилни телефони имају интегрисани дигитални фотоапарат. Дигитализација је допринела лакоћи
израде, коришћења, дељења и чувања фотографија. Овај рад разматра проблем одабира дигиталних
фотоапарата који ће задовољити потребе почетника, просечних, али и веома захтевних корисника.
При одабиру разматрани су дигитални фотоапарати различитих произвођача али приближних
карактеристика. Разматрани дигитални фотоапарати су: BenQ AE 220, Canon IXUS 135, FujiFilm FinePix JZ 100
SI, Nikon Coolpix AW 110, Olympus SH-21, Panasonic Lumix DMC-SZ1EP-K, Praktica LUXMEDIA 14 Z4, Samsung
EC WB1000BPSE, Sony Cyber-shot DSC-W710B.
Карактеристике које су узете у обзир при одабиру дигиталних фотоапарата су: резолуција(у megapixel-
има), оптички зум, дијагонала екрана( у инчима), маса(у грамима) и цена.

Табела 1. Карактеристике дигиталних фотоапарата

2. Вишекритеријумска анализа
Вишекритеријумска анализа истражује начине да се без упрошћења полазног проблема одреди
компромисно решење, пошто строго оптимално решење не постоји због конфликта критеријума. Најчешће је то
процес вредновања скупа могућих алтернатива у односу на скуп одабраних циљева. Анализа и одлучивање се
врше одређивањем нумеричких исказаних тежинских вредности алтернатива у односу на подкритеријуме,
подкритеријума у односу на критеријуме и најзад критеријума у односу на глобални циљ. Да би се донела добра
одлука, потребно је специфицирати алтернативе дефинисањем одговарајуцих критеријума. Такође је потребно
дефинисати тежинске коефицијенте за сваки критеријум, односно важност сваког критеријума у односу на
друге. Тежински коефицијенти су најчешће бројеви који се субјективно бирају. Поред тога за сваки критеријум
се одређује да ли је потребно изабрати алтернативу тако да критеријум буде минималан или максималан,
односно шта је природа тог критеријума. Након тога се по сваком критеријуму посебно оцењују алтернативе на
бази егзактно утврђених параметара или субјективне процене.

3. Одређивање тежина критеријума

Одређивање тежина критеријума један је од основних проблема који се јавља у моделима
вишекритеријумске анализе.
Начин на који се одређују тежине критеријума мора бити у складу са вишекритеријумским моделом
који ће бити коришћен.
Процедуре за одређивање тежина критеријума су већ годинама предмет истраживања и научних
расправа. У литератури је могуће пронаћи више развијених приступа одређивања тежина критеријума.
Традиционалне методе одређивања тежина критеријума укључују нпр.: trade-off методу, пропорционалну
методу, swing методу, conjoint методе и AHP. Поред њих заступљена је група метода у којима се тежине
критеријума прорачунавају на основу ранга критеријума. У процесу одређивања тежина критеријума може бити
ангажовано више експерата или заинтересованих лица што захтева примену метода групног одлучивања уз
математичку или социјалну агрегацију индивидуалних тежина.

3.1. Класификација метода одлучивања тежина криеријума

Поделa метода за одређивања тежина критеријума на:
 Статистичке и алгебарске;
 Холистичке и декомпоноване;
 Директне и индиректне;
 Компензационе и некомпезационе.

3.2. Методе објективног приступа одређивању тежина критеријума

У методама објективног приступа одређивању тежина критеријума тежиште је на анализи матрице
одлучивања, односно разматрају се вредности варијанти у односу на скуп критеријума, да би се потом извела
информација о вредностима тежина критеријума.
Количина информације садржана у сваком критеријуму доводи се у везу са интензитетом контраста
сваког критеријума. Стандардна девијација и ентропија су могуће мере интензитета и начини извођења
објективних тежина критеријума. Најпознатије објективне методе су: метода ЕNTROPIJE, метода CRITIC и
метода FANMA.
4. Избор метода вишекритеријумског одлучивања
Процес доношења одлука представља избор једне из скупа расположивих алтернатива која у највећој
могућој мери испуњава задате критеријуме. Процес вишекритеријумског одлучивања може бити представљен
следећим фазама:
 Идентификација и формулација проблема;

 Формирање модела одлучивања;

 Примена методе вишекритеријумског одлучивања;

 Избор најприхватљивије алтернативе.

2
5. Метода TOPSIS
TOPSIS (Technique for Order Preference by Similarity to Ideal Solution) metoda се заснива на концепту да
одабрана алтернатива треба да има најкраћу удаљеност од позитивног идеалног решења и најдужу удаљеност
од негативног идеалног решења.
Овај метод анализира удаљености алтернатива од две тзв. идеалне тачке (које се претходно одређују у
самом методу):
 идеалног и

 идеално негативног решења (Hwang и Yoon, 1981).

На следећој слици (Слика 1.) која представља просторни распоред алтернатива дефинисан са два
критеријума типа max, може се уочити да алтернатива А1 иако је ближа идеалном решењу (А+ ) у поређењу са
алтернативом А2, истовремено је ближа и анти-идеалном решењу (А-) у поређењу са А2. Имајући у виду ову
чињеницу творци методе су за укупну меру квалитета алтернативе прогласили релативну блискост алтернативе
идеалном решењу, узимајући у обзир њену удаљеност од идеалног и анти-идеалног решења истовремено.

Слика 1. Графички приказ TOPSIS методе

Рангирање се заснива на ”релативној сличности са идеалним решењем” чиме се избегава ситуација да

алтерантива истовремено има исту сличност са идеалним и са негативним идеалним решењем. Идеално решење
се дефинише помоћу најбољих рејтинг вредности алтернатива за сваки појединачни критеријум, обрнуто,
негативно идеално решење представљају најгоре вредности рејтинга алтернатива. Појмови ‘најбољи’ и
‘најгори’ интерпретирају се за свакикритеријум посебно, према томе да ли је у питању максимизација или
минимизацијакритеријума.

TOPSIS метода се састоји од 6 корака,који ће бити приказани кроз следеће примере:

 Корак 1: Нормализовање матрице одлучивања

 Корак 2: Тежинско нормализовање матрице перформансе

 Корак 3: Одређивање идеалних ресења

 Корак 4: Одређивање растојања алтернатива од идеалних решења

 Корак 5: Одређивање релативне близине алтернатива идеалном решењу

 Корак 6: Рангирање матрица

3
5.1. TOPSIS метода са тежинским критеријумом ENTROPIJA
Почетна матрица одлучивања има облик:

Табела 2. Почетна матрица одлучивања

Нормализовање матрице одлучивања

У почетној матрици одлучивања бројне вредности rij у општем случају имају различиту метрику. Зато
се прво врши нормализација елемената према следећој релацији да би се добила нормализована матрица.
1
 n 
xij  rij    r 
2
ij
 i 1 

Рангирање матрица

Алтернативе се рангирају по опадајућим вредносима Qi . Са графичког приказа се јасно види да
алтернатива Q3 има највећу вредност тј. Најближа је јединици.

Слика 2. Графички приказ степена корисности сваке алтернативе

5.2. TOPSIS метода са тежинским критеријумом CRITIC


Алтернативе се рангирају по опадајућим вредносима Qi . Са графичког приказа се јасно види да
алтернатива Q5 има највећу вредност тј. најближа јединици.
Алтернативе се могу приказати графиком:

4
 Слика 3. Графички приказ алтернатива

5.3. TOPSIS метода са тежинским критеријумом FANMA

Табела 3. Алтернативе
Алтернативе се могу приказати и графиком:

Слика 4. Графички приказ алтернатива

6. Регресиона анализа
Појам регресиона анализа уводи Франсис Галтон 1855. године када је објавио публикацију у којој је
вршио анализу висине синова у зависности од висине очева. Регресиона анализа (енг. regression analysis) је
статистичка метода за одређивање везе између случајних варијабли, тј. променљивих (Чуљак, 2011.). У

регресионој анализи циљ истраживања је основни скуп. Најчешће се испитује узорак. Нека су

независне променљиве које утичу и условљавају величину зависно променљиве . Независно променљиве се у
теорији експеримента називају фактори, а зависно променљива резултат експеримента. Код регресионе анализе
неопходно је унапред одредити која појава ће имати улогу независне, а која зависне променљиве. Ово је
одређено природом анализираних појава.
Правац повезаности између две обележја приказује се регресионом линијом.

5
 Слика 5. Регресиона линија

6.1. Регресиона анализа на конкретном примеру

Регресиона анализа је урађена на резултатима TOPSIS методе са тежинским критеријумом ENTROPIJA.
Резултати преузети из TOPSIS методе са тежинским критеријумом ENTROPIJA су алтернативе.

Анализа је спроведена тестирањем односа сваке колоне са сваком колоном према датој табели (Табела
4.), резултати су уношени у облику једначина у табеле али су такође приказани и графицима.

1 2 3 4 5 6
1 y=x y = -x+10 y = -x+10 y = -x+10 y = -x+10
2 y = -x+10 y = -x+10 y = -x+10 y = -x+10
3 y=x y=x y=x
4 y=x y=x
5 y=x
6
Табела 4. Табеларни приказ регресионе анализе

На наредној слици је графички приказан резултат регресионе анализе.

10
9 y=x
8
7
6
5 Series1
4 Linear (Series1)
3
2
1
0
0 2 4 6 8 10

Слика 6. Дијаграм распршености за случај између 1. и 2. колоне

7. Резултати након извршених анализа
За добијање резултата коришћени су следећи критеријуми о дигиталним фотоапаратима:
 Цена (у динарима),
 Резолуција (у megapiхel-има),
 Оптички зум,
 Дијагонала екрана (у инчима),
 Маса (грамима)
Упоредни резултати TOPSIS методе са тежинским критеријумимаа приказани су у следећој табели (Табела 5.).

6
 Табела 5. Алтернативе
8. Закључак
Одлучивање је процес стварања одлука који се састоји од одговора на три питања: Шта је проблем који
одлучивањем треба решити? Које акције односно која решења нам стоје на располагању за решавање проблема?
Које решење проблема је најбоље?
Примена оптимизационих метода се развија у правцу што већег креативног, систематског укључивања
доносилаца одлуке у процес доношења оптималних одлука применом рачунара. Уз коришћење рачунара и
одговарајућих метода добијају се поуздани резултати који олакшавају рад и штеде време.
Основни циљ овог рада је био примена оптимизационе методе TOPSIS за одређивање најбољег избора
дигиталног фотоапарата. Метода је примењена на 9 уређаја (BenQ AE 220, Canon IXUS 135, FujiFilm FinePix JZ
100 SI, Nikon Coolpix AW 110, Olympus SH-21, Panasonic Lumix DMC-SZ1EP-K, Praktica LUXMEDIA 14 Z4,
Samsung EC WB1000BPSE, Sony Cyber-shot DSC-W710B), при чему се узимало у обзир пет критеријума, тј.
карактеристика дигиталних фотоапарата (цена, оптички зум, дијагонала екрана, маса и резолуција).
За одређивање тежина критеријума у овом раду су примењене објективне методе: Entropija, Critic и
Fanma.
Резултати нам говоре да уређај FujiFilm FinePix JZ 100 SI представља најбољи избор. До тог закључка
смо дошли приликом анализе резултата оптимизационе методе TOPSIS. Приликом анализе резултата за свих
шест образаца коришћених у критеријумима TOPSIS-FANMA, TOPSIS-CRITIC, TOPSIS-ENTROPIJA алтернатива
Q3 има најприхватљивије вредности.

7
9. Литература
[1] Вукадиновић, С., (1988.) Елементи теорије вероватноће и математичке статистике, Београд, Србија:
Привредни преглед
[2] Оприцовић, С. (1986) Вишекритеријумска оптимизација, Београд: Научна књига
[3] Презентација са сајта факултета: Вера Лазаревић, Пројекат 511140 – TEMPUS – JPCR ‫״‬Master prograмe in
Applied Statistics – MAS‫ ״‬, (2010.- 2013.)
[4] Радојичић, М., Жижовић, М. (1998) Примена метода вишекритеријумске анализе у пословном одлучивању,
Чачак: Факултет техничких наука
[5] Рачић, С., (1981) Статистика, Виша школа за организацију рада, Нови Сад
[6] Тадић, Д., (2005.) Операциона истраживања, Факултет за индустријски
менџмент, Крушевац
[7] Увод у статистику. Доступно на:
http://www.vivasabac.edu.rs/materijali/studije/materijalzanastavu/Informatika1/Uvod%20u%20Statistiku.pdf
[8] http://www.tehnomanija.rs