1.

UVOD
SISTEMI ZA PODRUŠKU ODLUČIVANJA – SPO
,,Donošenje odluka je proces vrednovanja alternativa koje (sve)
zadovoljavaju određeni skup postavljenih ciljeva, odnosno kriterijuma.
Problem je odabrati alternativu koja najviše (najbolje, najsnažnije i sl.)
zadovoljava kompletan skup ciljeva. Proces donošenja odluka se sastoji u
određivanju numerički iskazanih težinskih vrednosti alternativa u odnosu na
podciljeve, podciljeva na ciljeve i ciljeva u odnosu na globalni cilj.”
SPO su nastali 60-tih godina kao rezultat rada sa kompjuterskim
sistemima. Vremenom su postali nezamenljiv alat u procesu odlučivanja.
Pomoću SPO donosilac odluka (pojedinac ili grupa) vrednuje alternative,
vrši analize osetljivosti odluka na merodavne faktore, proverava da li su
odluke konzistentne u odnosu na cilj i kriterijum.
Pod donošenjem odluke podrazumevamo izbor neke od alternativa kojima
se rešava dati problem. U problemu odlučivanja postoje ciljevi koji se žele
postići odlukom. Pod ciljem se podrazumeva stanje sistema koje želimo postići
odlukom. Kriterijimi kojima se meri postizanje tih ciljeva, težine tih
kriterijuma, koje odražavaju njihovu važnost i alternativna rešenja problema.
Podaci i informacije o tim elementima problema odlučivanja odgovarajućim
postupcima sažimaju se u po jedan broj za svaku alternativu, te se na temelju
tih vrednosti određuje rang lista alternativa. Kod donošenja odluke potrebno
je raspolagati podacima o alternativama.
Postoji nekoliko definicija sistema za podršku odlučivanju:
 Sistemi za podršku odlučivanju (Decision Support System – DSS) su
interaktivni računarski sistemi koji imaju nameru da pomognu menadžerima
ili donosiocima odluka da identifikuju, strukturiraju i/ili reše
polustrukturirane i nestrukturirane probleme i da naprave izbor među
alternativama (Daniel Power, 2000).
 Sistemi za podršku odlučivanju su interaktivni, fleksibilni i adaptivni
računarski informacioni sistemi specijalno razvijeni za podršku u rešavanju
nestrukturiranih menadžment problema u cilju poboljšanja procesa
odlučivanja (Turban, Aronson, 1998).
Ovi sistemi pružaju pomoć pri donošenju odluka na svim nivoima
odlučivanja, ali su veoma značajni i za više nivoe. Oni podržavaju vertikalne
informacione tokove, pa tako pomažu integraciju informacija koje se koriste
na različitim nivoima u organizaciji.
Brojni autori u naučnim radovima, a sve više i praktičari – stvarni
donosioci odluka, ukazuju da je donošenje odluka samo na osnovu ličnog
promišljanja ili intuicije čoveka gotovo nemoguće.
Sve se više koristi računarska podrška odlučivanju u vidu specijalnih
softvera koji se zajednickim imenom zovu Sistemi za podrsku odlucivanju. U
svetu se oni referenciraju kao Decision Support Systems, ili skraceno kao DSS.
Te softvere-alate karakteriše da sadrže uprošćen ali ispravan matematički
ili neki drugi pogodan model rešavanja problema da obezbedi čoveku da može
da menja mišljenje i isprobava varijante, i da ceo proces ne traje predugo.

1
Pregled softvera za podršku odlučivanju

U jednom od relevantnih aktuelnih pregleda stanja u oblasti sistema za

podršku odlučivanju (časopis OR/MS Today
http://www.lionhrtpub.com/ORMS.shtml u broju za oktobar 2000. god.)
izdvajaja sledeće programe (softvere) :

Na osnovu detaljne analize pomenutih izvora informacija i delimičnog

uvida u karakteristike alata za podršku odlučivanju, medju alatima koji se
koriste a po oceni autora Bojan Srdjević, Zorica Jandrić treba izdvojiti sledeće
alate:
Criterium DecisionPlus (CDP) (http://www.infoharvest.com).
Korisnici mogu birati izmedju SMART tehnike (Edwards i Barron, 1994;
von Winterfeldt i Edwards, 1986) i Analitičkog hijerarhijskog procesa (AHP)
(Saaty, 1992). CDP se koristi od strane državnih institucija i menadžera za
lakše postizanje konsenzusa i struktuiranje procesa odlučivanja kada postoji
više kriterijuma, više rešenja i više zainteresovanih strana. Kombinuje snagu
sistematične analize, jednostavnost koriščenja i dobar grafički interfejs,
Omogučava analizu odluka i pogodan je za konsultante koji klijentima moraju
obrazlagati donete odluke ili pripremljene savete. Projekti na kojima je CDP
koriščen (širom SAD i Evrope), uključivali su od jednog do 40 donosioca
odluka.
Decision Grid 3.1. (www.decisiongrid.com).
To je na trzištu relativno nov SPO, a prvobitno je razvijen za potrebe
inzenjera i menadzera Hydro-Quebec-a, jedne od najvećih kanadskih
kompanija za proizvodnju električne energije. Zahvaljujući visokoj
transparentnosti i jasno napisanim uputstvima za koriščenje, Decision Grid je
jedan od paketa koji se lako koristi. Kriterijumi i alternative se definišu u
prozoru sličnom onom iz Excel-a. Kriterijumi se upisuju u vrste, a alternative
u kolone matrice. Manipulacije i vrednovanja elemenata matrice vrše se po
direktnom metodu težinških koeficijenata, korišcenjem izabrane fiksne skale.
Npr., za relativni značaj datog kriterijuma može se odabrati broj od 1 do 100.
Softver ima dobre mogučnosti sprovodjenja analiza osetljivosti. Npr. lako se
prati medjusobni odnos već poredjenih alternativa kada se promene relativni
odnosi kriterijuma. Takodje, mogu se pratiti rangovi alternativa ako se ocene
krtriterijuma menjaju u zadatom opsegu vrednosti (plus ili minus 5%).
Konačno, softver omogučava i tzv. grupni rad, što znači da istom skupu
alternativa može pristupiti i do 25 razlićitih korisnika. Nedostatak je da
Decision Grid ne omogučava merenje konzistentnosti, a ograničenje je i to da
podržava do 100 kriterijuma i 100 alternativa.

2
 Matrix CognitionTM (http://matrixcognition.com/).
Ovaj softver “naoružan” je interaktivnim paralelnim razmišljanjem i
mogucnostima veštačke inteligencije. Svaka analiza započinje detaljnim
ispitivanjem korisnika o svim mogućim alternativama odluka u svim
dimenzijama problema. Posle unošenja tih informacija, sistem matematički
odredjuje težinske koeficijente svih čovekovih odgovora u prethodnoj fazi da
bi generisao optimalnu odluku.
Expert Choice 2000 (www.expertchoice.com).
Tokom godina ovaj softver je stekao status jednog od najpopularnijih alata
za podršku odlučivanju. Posle verzija 9.0 i 9.5, sada je na tržištu verzija iz
2000. godine sa brojnim poboljšanjima u odnosu na prethodne. Unapredjeni
su meniji, bolji je help, ugradjena je podrška za arhiviranje modela kao zip-
fajlova i nov je način prikazivanja skeleta modela (hijerarhije). Kao i Ergo, ovaj
softver podržava praktično neograničen broj kriterijuma i podkriterijuma i u
potpunosti implementira Analitički hijerarhijski proces Tomasa Satija. U
okruzenju softvera Expert Choice izgradnja modela (hijerarhije) je direktan
proces. Isto važi i za manipulacije kriterijumima i alternativama, analize
osetljivosti, selekciju podataka za prikazivanje i samo prikazivanje na ekranu
ili na štampaču. Posto softver podržava rad sa modelima sa stotinama i
hiljadama alternativa, ima dva načina kako se alternative mogu tretirati. Pri
manjem broju, vrše se standardna poredjenja u parovima svih alternativa u
odnosu na sve, prema hijerarhiji definisane, kriterijume. Pri velikom broju
alternativa, korisnik iste može ocenjivati u odnosu na fiksnu skalu, dakle ne u
parovima. Kao i Ergo, Expert Choice omogučuje analizu rasudjivanja čoveka i
izračunatih prioriteta (težinskih koeficijenata). Softver odlično podržava
ispitivanje konzistentnosti pri vrednovanju kriterijuma i alternativa prema
definisanoj hijerarhiji, tako da se npr. lako može pratiti kako promene
prioriteta kriterijuma utiču na rangove alternativa.
Dokumentacija softvera i help, inače dobro prilagodjen kontekstu, uradjeni
su odlično. Osnovna verzija softvera ne podržava grupni rad; za tu svhu
namenjen je poseban softver pod istim imenom ali sa postfiksom Team da
označi verziju za timski rad. Ovaj SPO koristi se u mnogim zemljama za
strateški menadžment. Najviše je koriščen u SAD, Kanadi i Finskoj.

Analytica (http://www.lumina.com).
Analytica je softver za formiranje, analizu i povezivanje kvantitativnih
poslovnih modela. Pomoću ovog softvera lako se povezuju osnovne
kvalitativne strukture modela, a medjusobne veze i uticaji modela su graficki
jasno prikazani. Modele je lako povećati po obuhvatu tako da budu primenljivi
i na visedimenzionalne realne probleme. Analytica efikasno tretira pitanja
rizika i neodredjenosti u radu sa modelima putem Monte Carlo simulacije.
Primenjuje se u industriji, u konsultantskim firmama, na univerzitetima i
raznim državnim institucijama.

3
 BestChoice3 (http://www.logic-gem.com/bc.htm).
Ovo je SPO čiju osnovu predstavlja inače složen naučni metod za
donošenje odluka. Sa stanovišta koriščenja softver je vrlo jednostavan, a ono
sta ga čini poznatim medju ostalim SPO je lako formulisanje problema
jednostavnim i metodicnim unosom kriterijuma i alternativa, a zatim lako i
brzo stizanje do rešenja. Pored matematičkih formula koje izračunavaju koja
je alternativa najbolja, dobra osobina BestChoice3 je mogučnost razlaganja
kompleksne odluke na niz “malih” odluka, pri čemu svaka osoba koja
učestvuje u donošenju odluke uvek bira koji je od ponudjena dva elementa
bolji. Softverom se može analizirati bilo koja odluka, ali je naročito koristan
kada ima vise kriterijuma i alternativa. Softver praktično demonstrira kako se
svaka odluka u sustini svodi na izbor izmedju dve alternative. Ovo odgovara
ljudskoj prirodi i otuda popularnost koju BestChoice3 ima u praksi.
DATA (http://www.treeage.com).
Softver nudi metodologiju i okvir za razumevanje problema, identifikaciju
mogućih opcija, evaluaciju opcija u skladu sa postojećim rizicima i razvoj
strategija koje će maksimizirati mogući profit, a minimizirati rizik. Koristi se u
različitim oblastima, svuda gde donosioci odluka moraju da vode računa o
troškovima, rokovima i rizicima u prisustvu nekompatibilnih ili konfliktnih
ciljeva. DATA se koristi u nastavnom procesu visokoškolskih ustanova SAD,
Kanade, Evrope i Japana, a primene se beleže u poslovnim i industrijskim
sektorima koji uključuju: osiguranje, bankarstvo, hemijsku industriju,
farmaceutiku, zdravstvenu zaštitu, inženjerstvo, komunikacije, avioindustriju,
proizvodnju energije, konsalting i visoke tehnologije. Navodi se i podatak da je
prema pregledu biznis-časopisa ’Fortune’ ovaj SPO bio u nekom vidu upotrebe
u vise od polovine prvih 20 najprofitabilnijih firmi 1999. godine.
Determinator (http://www.daltondialogic.com).
Omogučava da korisnik u toku procesa donošenja odluke ima osećaj
sigurnosti da je odluka koju je doneo zaista najbolja moguća. Softver vodi
korisnika kroz sedam jednostavnih koraka, analizira odluku i sugerise načine
kako da se ona poboljša.
DPL (http://www.adainc.com/sw/whatis.html).
Ime softvera potice od Decision Programming Language, što znači da se
radi o jeziku za programiranje odluka. Softver je razvijen za potrebe
donosilaca odluka u državnim institucijama i preduzetništvu. Omogučava
koriščenje dva glavna metoda donošenja odluka: putem dijagrama uticaja i
preko granastih struktura odlučivanja. Pošto, DPL predstavlja kompletno
okruženje za modeliranje, pomoću njega se mogu formirati modeli, izvoditi
analize osetljivosti i proveravati logika i rezultati.
Ergo 4.0 (http://www.arlingsoft.com).
Ovaj softver predstavlja jedan od vrhunskih alata za analizu odluka.
Najnovija verzija omogučava praktično neogranićen broj kriterijuma, a podaci
se mogu unositi iz bilo kog izvora podataka putem ODBC (Open Data-Base
Communication). Pojednostavljeni su unos i prikaz podataka, a grafika ima
kvalitet Excel-a. Za razliku od drugih alata iz svoje klase, Ergo omogučava da
se rangiranje razlicitih opcija zasniva na ponderisanom proseku vrednosti koje
svaka opcija dobije kada se vrednuje u odnosu na sve kriterijume u modelu.

4
Ergo uz ponderisani prosek izračunava i kompozitni indeks koji uklanja
osnovni mogući nedostatak postupka osrednjavanja - da neke opcije dobiju
visok rang iako imaju loš skor na nekoliko ključnih kriterijuma, a imaju dobar
skor kod većeg broja manje važnih kriterijuma. Dobro svojstvo softvera je da
korisnik sa skice lako prelazi na kompjutersko modeliranje veza (hijerarhija)
kriterijuma i alternativa. Dalje, vrednovanja kriterijuma i alternativa mogu se
vrsiti grafički, numerički i verbalno, a ocenjivanje alternativa vrši se u odnosu
na fiksne skale. Poredjenje u parovima je dobro podržano. Ergo narocito
dobro podržava analizu osetljivosti, izracunava koeficijent konzistentnosti
rezonovanja i omogučava korisniku da manuelno podešava težine različitih
kriterijuma unutar kategorija i podkategorija. Softver nije limitiran u pogledu
broja kriterijuma i podkriterijuma, ali ne podržava koncept grupnog rada više
korisnika. Ergo je relativno skup. Cena jedne instalacije je oko 2.000 US$,
cemu treba dodati i 700 US$ za godisnji on-line tehnički konsalting. (Bojan
Srdjević, Zorica Jandrić, 2000)
Judgment Maker (http://www.electriciti.com/~fuzzyweb).
Judgement Maker zaslužuje nešto više pažnje, iako ne spada medju
popularnije u svetu. Razlog za to je što se zasniva na fazi (fuzzy) konceptu,
odnosno tzv. mekoj optimizaciji. Softver, naime, omogučava efikasno
razlaganje scenarija odlučivanja na manje delove za koje je podatke lako uneti
u računar i na koje se potom pažnja čoveka može lako fokusirati. Zatim se
koriste teorijski optimalni metodi kombinovanja delova u celinu (scenario
odlučivanja), sa pokazateljima koja je alternativa najbolja za data ograničenja i
ciljeve koji se žele ostvariti. Pretpostavka je, dakle, da se rasudjivanje kao
suština donošenja odluke bazira na saznanju o ‘ovde i sada’ (ograničenja),
očekivanju ‘buduceg tamo i tada’ (ciljevi) i ispitivanju razlicitih putanja
(alternativa) da se iz ‘sadašnjeg ovde i sada’ predje u ‘buduće tamo i tada’.
Problem je da se izdvoji ona putanja (alternativa) koja optimalno povezuje
‘sadašnja’ ograničenja i ‘buduće’ ciljeve. U prisustvu nekoliko mogućih
alternativa koje se čoveku u prvom trenutku mogu činiti jednako dobrim,
rasudjivanje bi moglo biti vremenski zahtevno i mentalno teško. Softver
prevazilazi problem tako što dopušta čoveku da selektivno ocenjuje male
količine informacija u svakom trenutku (tj. fazi vrednosti zadovoljenja ciljeva i
ograničenja, kao i jednostavna poredjenja u parovima i to u redosledu jedno-
po-jedno poredjenje). Tako se uklanjaju ograničenja u pogledu 'čovekove
memorije' i vremena procesiranja informacija u računaru. U svakom trenutku
procesa, ako je to neophodno, softver dopušta da se u proračun uključe svi
relevantni podaci i da se zadatak donošenja odluke direktno realizuje do kraja.
Pošto se zasniva na fazi logici koja još stiče mesto pod suncem u oblasti teorije
odlučivanja, Judgment Maker još ne uživa očekivani respekt u praksi.
TreePlan (http://www.decisiontoolpak.com/treeplan.htm).
TreePlan za Excel omogučava formiranje stabla odlučivanja putem
dijaloga. U stablo se unose različite alternative, kao i rizici, poredjani u
hronološkom redu. TreePlan automatski uključuje formule za sumiranje
tokova novca da bi se dobile vrednosti rešenja potrebnih za odredjivanje
optimalne strategije.

5
3. CRITERIUM DECISION PLUS - CDP 3.0
Criterium Decision Plus 3.0 (CDP 3.0) je softver razvijen od strane
kompanije Info Harvest-a(www.infoharvest.com). On pomaže menadžerima
pri donošenju odluka, rangiranjem alternativnih rešenja. CDP 3.0 donošenje
odluka znatno olakšava, jer obavlja tehničke stvari pri donošenju odluke, a
korisniku daje prostor da se posveti primeni znanja i iskustva u rešavanju
problema. Ovaj softver sam istražuje i donosi odluke uz efikasno korišćenje
vrednosti kriterijuma unetih od strane menadjera. Veoma je velika pomoć i
podrška menadjerima prilikom donošenja odluka. CDP 3.0 je samo alat koji je
samo podrška, a korisnikovo znanje i umeće ima presudnu ulogu. Program je
jednostavan za upotrebu i ne zahteva mnogo vremena za privikavanje i nije
zahtevan u hardverskom smislu.
Pre nego što krenemo na samo rešavanje problema, objasnićemo neke
važne postavke kako funkcioniše program i kako donosi, odnosno na osnovu
čega i čime se rukovodi, kada nam predlaže konačno rešenje. U svom radu
Criterium Decision Plus 3.0 (CDP 3.0) koristi analitički hijerarhijski model-
AHP, zato ukratko će biti objašnjen.

Analiticki Hijerarhijski Proces (AHP)

Analitički hijerarhijski proces ili AHP metoda (Saaty, 1980) spada u

najpoznatije i posljednjih godina najviše korišćene metode za višekriterijsko
odlučivanje. Popularnost ove metode temelji se u prvom redu na činjenici da
je vrlo bliska načinu na koji pojedinac intuitivno rešava složene probleme
rastavljajući ih na jednostavnije.
AHP je višekriterijumska tehnika koja se zasniva na razlaganju složenog
problema u hijerarhiju. Rešavanje složenih problema odlučivanja pomoću ove
metode temelji se na njihovom rastavljanju na komponente: cilj, kriterijume
(podkriterijume) i alternative .
Cilj se nalazi na vrhu hijerarhije, dok su kriterijumi, podkriterijumi i
alternative na nivoima i podnivoima hijerarhije. AHP postupno uporedjuje
alternative i meri njihov uticaj na cilj i tako pomaže čoveku da donese pravilnu
odluku. Na slici 1 data je hijerarhija koju čine cilj, tri kriterijuma i četiri
alternative. Hijerarhija ne mora da bude kompletna; npr. element na nekom
nivou ne mora da bude kriterijum za sve elemente u podnivou, tako da se
hijerarhija moze podeliti na podhijerarhije kojima je zajednički jedino element
na vrhu hijerarhije.

6
 Slika 1. Primer hijerarhije u AHP –u

AHP predstavlja ‘kvalitativnu’ tehniku koja se oslanja na rasudjivanje i

iskustvo donosioca odluka. Kada je formiran hijerarhijski model problema,
donosilac odluke vrši poredjenje elemenata u parovima na svakom nivou
hijerarhije u odnosu na element u višem nivou. Time se dobijaju težinski
koeficijenti svih elemenata. Za donosioca odluka, težinski koeficijenti
predstavljaju meru relativnog značaja elemenata.
Da bi se izracunali tezinski koeficijenti n elemenata, poredjenja po dva
elementa vrse se koriscenjem tzv. Satijeve skale:

7
 Recipročna vrednost rezultata poredjenja se smešta na mestu ji a da bi se
očuvala konzistentnost rasudjivanja. Donosilac odluke poredi n elemenata
koriščenjem skale iz Tabele 1 i rezultate smesta u matricu A . Na primer, ako je
element 1 znatno favorizovan u odnosu na element 2, na mestu 12 a matrice A
bio bi broj 5, a na mestu 21 a bila bi recipročna vrednost, 1/5.
Iz ovoga možemo videti da AHP metoda sastoji iz četiri faze:
(1) Razvije se hijerarhijski model problema odlučivanja s ciljem na vrhu, kriterijima i
podkriterijima na nižim razinama, te alternativama na dnu modela.
(2) U svakom čvoru hijerarhijske strukture pomoću Satijeve skale u parovima se
međusobno uspoređuju elementi tog čvora koji se nalaze neposredno ispod njega i
izračunaju se njihove lokalne težine. Pritom se kriteriji međusobno uspoređuju u
parovima u odnosu na to koliko puta je jedan od njih važniji za merenje postizanja
cilja od drugog. Alternative se međusobno uspoređuju u parovima po svakom od
kriterijuma procjenjujući u kojoj meri se po tom kriterijumu jednoj od njih daje
prednost u odnosu na drugu.
(3) Iz procena relativnih važnosti elemenata odgovarajućeg nivoa hijerarhijske
strukture problema izračunaju se lokalne težine kriterijuma i podkriterijma, a na
posljednjem nivou prioriteti alternativa. Ukupni prioriteti alternativa izračunaju se
tako da se njihovi lokalni prioriteti ponderiraju s težinama svih čvorova kojima
pripadaju gledajući od najnižeg nivoa u hijerarhijskom modelu prema najvišoj i zatim
saberu.
(4) Provodi se tzv. analiza osetljivosti.

Rešenje problema pomoću Criterium DecisionPlus-a

Potrebno je jasno definisati cilj, alternative i sve kriterijume koji utiču

na konačan izbor. Što više kriterijuma korisnik definiše, krajnji izveštaj biće
kvalitetniji, a sam tim i odluka će se lakše doneti.
Proces donošenja odluka koristeći ovaj alat odvija se kroz sledećih pet faza:
 Brainstorming – generisanje ideja
 Obrazovanje hijerarhije
 Ocenjivanje hijerarhije
 Pregled razultata
 Analiza

8
3.1. Brainstorming
Startovanjem programa Criterium Decision Plus 3.0. dobijamo tzv.
radni panel na kom se definišu cilj, kriterijumi i alternative. U sredini ekrana
vidimo elipsu sa rečju „GOAL“, sa desne strane je lista alternativa, a u donjem
desnom uglu vidimo „Recycle Bin“.

Slika 2. Brajimstorming model

Umesto reči „Goal“ unećemo cilj odluke, u ovom slučaju to će da bude

„Izbor dobavljača“. Klikom na tekst „Goal“ aktiviraće se editor. Potom ćemo
putem fajl menija ovaj fajl sačuvati pod imenom „Izbor dobavljača“, u folderu
koji odredimo ili kreiramo. Nakon čuvanja brainstorming fajla u
direktorijumu se pojavljuje fajl sa .bst ekstenzijom. (Slika 3. i Slika 4.)

9
Slika 3.

Slika 4.
Potom ćemo preko View menija u delu Alternative’s name
preimenovaćemo kolonu alternativa u Vrste dobavljača. (Slika 5.)

10
 Slika 5.

U deo prozora Vrste dobavljača unećemo alternative (slika 6.), u ovom

slučaju:

1. ALUMIL

2. NISSAL

3. ALUMIVAL

11
 Slika 6. Platno sa unetim alternativama i definisanim ciljem
Dalje formiramo upisujemo kriterijume i podkriterijume. Kriterijume i
podkriterijume formiramo duplim klikom na prazan prostor na platno i
upišemo od govarajuće ime. Kada definišemo sve kriterijume i podkriterijume,
potrebno je povezati ih, kriterijume sa ciljem, a podkriterijume sa
odgovarajućim kriterijumima. Ovo radimo prevlačenjem kriterijuma na cilj,
odnosno podkriterijuma na kriterijum. Što ćemo pokazati na slikama dole.

Slika 7. Upisivanje kriterijuma prvoga nivoa

12
Zatim sledi povezivanje kriterijuma sa ciljem. (Slika 8.)

Slika 8. Povezivanje kriterijuma sa ciljem

Slika 9. Rasporedjeni i povezani kriterijumi sa ciljem

13
Slika 10. Formiran Brajmstorming model

Kriterijumi su označeni crvenom bojom, podkriterijumi zelenom bojom, a

podpodkriterijumi plavom bojom.

Sada smo spremni za formiranje hijerarhije. To se radi na pritisak na

dugme u gornjem tulbaru na dugme To CDP. Vidi Sliku 11.

14
3.2. Obrazovanje hijerarhije

Slika 11. Formiranje hijerarhije

Slika 13. Formirana hijerarhija

Ako nam model pobegne iz videokruga možemo ga vratiti preko View

Navigatora. Vidi sliku 14.

15
Slika 14. View the Navigator

3.3. Ocenjivanje hijerarhije

Pošto smo definisali hijerarjhijsku strukturu potrebno je izvrsiti procenu
najbitnijih kriterijuma, onih koji najviše utiču na izbor dobavljača. To se zove
rangiranje. Sada je potrebno odrediti koliko je svaki od kriterijuma bitan za konačnu
odluku i proceniti i uneti koliko svaka alternativa ispunjava svaki od kriterijuma.
Krećemo od cilja. Prvo treba obeležiti blok koji pripada cilju. Nakon toga, izabrati
opciju Rate Subcriteria iz padajućeg menija ili, klik na Rate na toolbar-u ili dvostruki
klik na odgovarajući kriterijum ili podkriterijum. tj. Izbor dobavljača. Vidi Sliku 15.
Prva stvar u okviru prozora za
ocenjivanje koji se pojavio, a koju treba
uraditi je odabiranje direktne metode
ocenjivanja iz Method padajućeg menija,
takojde u meniju Options podesiti poredak
po prioritetu (order by priority).
Criterium Decision Plus pruža
mogućnost biranja jednu od dve tehnike
ocenjivanja, AHP (Analytical Hierarchy
Proces) ili SMART (Simple MultiAtribute
Rating Techinque). Mi ćemo se opredeliti,
za SMART tehniku. Izabraćemo je
otvaranjem Model padajućeg menija i
čekiranjem S.M.A.R.T.-a u meniju
Tehnique – Alternatives. Kod SMART
metode model hijerarhije ima pravu
Slika 15. Odabiranje direktne metode strukturu drveta, sto omogućva svakom
ocenjivanja podkriterijumu vezivanje za samo jedan od
nadkriterijuma, dok AHP omogućava
vezivanje jednog podkritarijuma za više kriterijuma višeg nivoa. Najveća razlika
izmeđju ove dve metode je na nivou atributa (kriterijumi najnižeg nivoa, vezani za
atribute po SMART terminologiji). SMART tehnika omogućava biranje funkcije
vrednosti atributa (linearna, eksponencijalna ili negativna) i metoda normalizacije

16
kojom se ona sluzi isključuje iznenađujuće rezultate nakon naknadnog unosa novih
alternativa kod AHP tehnike.

Slika 16. Biranje Smart ili AHP tehnike

Sada pristupamo samom ocenjivanju kriterijuma. Kako bi ocenjivanje teklo
redom, od najvažnijih ka manje važnim atributima, prvo treba obeležiti blok koji
pripada cilju. Nakon toga, izabrati opciju Rate Subcriteria iz padajućeg menija Block
ili, jos jednostavnije, kliknuti na taster Rate na desnoj strani toolbar-a.
Prva stvar u okviru prozora za ocenjivanje koji se pojavio, a koju treba uraditi
je odabir direktne metode ocenjivanja iz Method padajućeg menija i u meniju
Options podesiti poredak po prioritetu (order by priority). (Slika17)

17
Slika 17 . Dodeljivanje težinskih ocena kriterijumima

Pošto se radi o izboru dobavljača kao jedan od glavnih kriterijuma je

 Vrste materijala
 Zemlja porekla
 Cena
 Garancija

i oni se ocenjuje ocenom vaznosti 100 ili kao najbitnije.

Klikom na taster „Next” prelazimo na ocenjivanje sledećeg kriterijuma, kao

i podkriterijuma. Dalje idemo sa ocenjivanjem ostalih kriterijuma i
podkriterijuma i na kraju sa ocenjivanjem alternativa i dodeljivanjem
vrednosti za odredjene kriterijume i potkriterijume, sto se vidi na donjim
slikama.

Slika 18. Dodeljivanje težinske ocene podkriterijumu vrste materijala i

zemlja porekla prema alternativama

18
3.4 Pregled Rezultata
Pošto smo završili ocenjivaje i unos atributa, sada prelazimo na
rezultate. Klik na taster Scores daje nam prikaz prozora sa rezultatima. Vidi
sliku dole.

Slika 19. Dugme Score na toolbaru

Slika 10. Izlistani rezultati izbora dobavljaca

Pritiskom na dugme Score sortiramo rezultate po opadajucim vrednostima

Slika 21. Rezultati u odnosu na cilj – izbor dobavljaca sortirani po opadajućim vrednostima

19
 Dalje možemo birati po kriterijumima će nam se prikazivati rezultati,
pritiskom na dugme Criteria u donjem desnon uglu prozora i biranjem
kriterijuma po kom želimo da nam se prikazu rezultati.

Slika 22. Biranjem kriterijuma po kom želimo da nam se prikažu rezultati

Detaljan grafički pregled pojedinačnog doprinosa svakog kriterijuma i
podkriterijuma je moguć klikom na taster Contr na toolbar-u ili ako iz menija
mišem izaberemo opciju Analysis izaberemo opciju Contributions by Criteria.

Slika 23. Struktura udela kriterijuma po izboru dobavljaca - Level 2

20
Slika 24. Struktura udela kriterijuma po izboru dobavljaca- Level 3

Slika 25. Struktura udela kriterijuma po izboru dobavljaca- Level 4

Takodje možemo rezultate prikazati i u koordinatnom sistemu. Dobija se

kada iz menija Analysis izaberemo opciju Alternatives Scatter ili sa tulbora
dugme Scatr na kome je nacrtan koordinatni početak. U koordinatnom
sistemu moguće su 3 varijantneprikazivanja:
 Show overlay
 Show decision contours
 Show Accumulated value

21
Slika 26. Rezultati u koordinatnom sistemu - Show overlay

Slika 27. Rezultati u koordinatnom sistemu - Show decision contours

22
Slika 28. Rezultati u koordinatnom sistemu - Show Accumulated value

3.5 Analiza Rezultata

Criterium Decision Plus 3.04S pruža razne vidove analize dobijenih
rezultata. Najkorisniji i najzanimljiviji od njih je definitivno je pregled
osetljivosti rezultata na ocene. Klik na Sens taster na toolbar-u prozora Score
ili iz menija Analysis Sensitivy by Weights otvara prozor za pregled
osetljivosti.

Slika 29. Aktiviranje senzitivne

analize

Program će tada tražiti unos novih podataka (tj. rezultata ocenjivanja) biće
ispisano crvenim slovima „Data not current. Click Update“, što se postiže
klikom na Update taster u donjem delu prozora. Kose linije predstavljaju
rezultate alternativa, a njihove boje odgovaraju bojama kojima su izlistane i
ispisane alternative sa desne strane.

23
Slika 30. Senzitivna analiza – rangiranje Vrsti materijala

Slika 31. Senzitivna analiza – rangiranje po placanju

Na osnovu dobijenih rezultata vidimo da je najbolji izbor Alumil.

To je kandidat koji najviše zadovoljava postavljene kriterijume, prema ovom
softveru.
Vertikalna linija na grafikonu senzitivnosti ili osetljivosti označava stepen
značajnosti u odnosu na ostale kriterijume na istom nivou. Ovaj grafikon
donosiocu odluka omogučava da analizira da li u blizini zadate procene
(vertikalne linije), postoje moguća preklapanja alternativa.
Vertikalna crvena linija na grafikonu sa klizačem na dnu predstavlja
trenutno stanje u mestima preseka sa kosim linijama. U levom, donjem uglu
ekrana su u okviru liste kritičnosti izlistani svi kriterujumi i to prema

24
osetljivosti rezultata. Oni na koje su rezultati najosetljiviji su na vrhu
(najkritičniji kriterijum je prvi prikazan). Kada bi klizač pomerili za odredjeni
procenat udesno dobijamo situaciju gde se konačan rezultat menja. To znači
da kada bi važnost bilo kog drugog kriterijuma promenila, imali bismo drugog
pobednika.
Dalje, možemo uvesti dodatne kriterijume ili eleminisati postojeće ili koji
ne mogu bitnije uticatina rezultat. takodje možemo promeniti stepen
značajnosti već postojećih kriterijuma tkzv. (what-if anliza). Pošto smo dobili
približno ujednačene rezultate za obe alternative, možemo proveriti rangiranje
alternativapomoću AHP tehnike.

4. ZAKLJUČAK
Na temelju opisanih ulaznih podataka koji su na raspolaganju donosiocu
odluke, on mora odlučiti kojoj alternativi će dati prednost. Ta odluka temelji
se na upoređivanju podataka koje sadrži tablica odlučivanja i važnosti koju
dajemo kriterijumima. Izlazni podaci dobija se kao rezultat primene neke od
metoda za odlučivanje i oni mogu biti u različitom obliku. U našem slučaju to
su kandidati za direktora.
Najčešće se izlazni podaci modela odlučivanja javljaju u vidu rang liste
alternativa. Rang lista alternativa može se pojaviti kao direktan rezultat
primjenjenog postupka, napr. ako se po svakom kriteriju načini rang lista i
onda se one objedine u konačnu rang listu izračunavanjem prosječnog ranga
svake alternative. Druga mogućnost je da se u analizi podataka iz tablice
odlučivanja primjenjuje neki postupak koji kao rezultat svakoj alternativi
pridružuje određeni broj. U tom slučaju se rang lista alternativa dobije na
temelju brojčanih vrijednosti pridruženih alternativama.
Korisnički interfejs je dobro rešen, odziv softvera je brz, a korisnik ima
mogučnost da se u donošenju odluka lako vraća unazad i koriguje svoje
rasudjivanje. Interfejs je prilagodjen prosečno veštom korisniku personalnog
racunara (donosioci odluka su najćešće upravo u toj kategoriji!)
Dobre su mogućnosti da se vrše analize osetljivosti rezultata, a prihvatljiva
je i 2D grafika kao alat za vizuelizaciju.
Kada se koristi pri grupnom donošenju odluka, AHP značajno poboljšava
komunikaciju medju članovima grupe. Postiže se bolje razumevanje i lakše
dolazi do konsenzusa, a u konacnom ishodu članovi grupe imaju više
poverenja u izabranu alternativu.
Zaključak je sledeći: zahvaljujući ovom programu vidimo da su rezultati na
osnovu unetih vrednosti veoma slični, samim tim zaključujemo da su
konkurenti veoma slični po svojim karakteristikama, ali ipak izmedju njih
postoje vidljive razlike pa je moguće upotrebom ovog programa doći do
najboljeg rešenja.

25
5. LITERATURA
1. Dragan D. Milanović, Danijela Tadić, Mirjana Misita : Informacioni sistemi
menadžmenta sa primerima, Megatrend univerzitet primenjenih nauka,
Beograd, 2003.
2. Bojan Srdjević, Zorica Jandrić, 2000 : Analitički hijerarhijski proces u
strateškom gazdovanju šumama
3. http://www.infoharvest.com

26
SADRŽAJ

1. UVOD
SISTEMI ZA PODRUŠKU ODLUČIVANJA............................................................2
3. CRITERIUM DECISION PLUS - CDP 3.0..............................................................8
3.1 Brainstorming.................................................................................................9
3.2 Obrazovanje hijerarhije................................................................................14
3.3 Ocenjivanje hijerarhije..................................................................................16
3.4 Pregled Rezultata..........................................................................................18
3.5 Analiza Rezultata............................................................................................3
4. ZAKLJUČAK.............................................................................................................3
5. LITERATURA.........................................................................................................23

27