VISOKA POSLOVNA ŠKOLA

STRUKOVNIH STUDIJA ČAČAK

BEOGRAD

SEMINARSKI RAD

Predmet: MENADŽMENT INFORMACIONI SISTEMI

SISTEM PODRŠKE GRUPNOM

ODLUČIVANJU

SADRŽAJ
1.UVOD.....................................................................................................................1
2. POJAM SISTEMA PODRŠKE GRUPNOM ODLUČIVANJU...........................1
3. NASTANAK SISTEMA PODRŠKE GRUPNOM ODLUČIVANJU..................2
4. TEHNOLOGIJA SISTEMA PODRŠKE U GRUPNOM ODLUČIVANJU.........3
4.1. Hardver za GDSS.............................................................................................4
4.2. Softver za GDSS..............................................................................................4
4.3. Ljudi kao komponenta GDSS..........................................................................5
4.4. Procedure kao komponenta GDSS-a...............................................................6
5. PREDNOSTI SISTEMA PODRŠKE GRUPNOM ODLUČIVANJU..................6
6. NEDOSTACI SISTEMA PODRŠKE GRUPNOM ODLUČIVANJU.................7
7. ZAKLJUČAK......................................................................................................10
LITERATURA.........................................................................................................11

I
 MENADŽMENT INFORMACIONI SISTEMI

1.UVOD

Ovaj seminarski rad obrađuje temu sistem podrške grupnom odlučivanju. Kroz ovaj
rad pokušali smo da kroz pet poglavlja predstavimo šta sistem podrške grupnom odlučivanju
predstavlja u teorijskom i praktičnom smislu. Prvu i drugu glavu posvetili smo pojmu sistema
podrške grupnom odlučivanju i njegovom istorijskom razvoju. U trećoj glavi smo obradili
tehnologiju sistema u grupnom odlučivanju gde smo pojedinačno analizirali sve njene
komponente: softver, hardver, ljude i procedure. Četvrta glava pokazuje sve prednosti koje
sistem podrške grupnom odlučivanju omogućava u jednoj organizaciji dok pet glava nasuport
četvrtoj ukazuje na iskazane nedostatke koje sistem ima. Na kraju smo rezimirali i izneli
zaključke o daljim perspektivama ovog sistema

2. POJAM SISTEMA PODRŠKE GRUPNOM ODLUČIVANJU

Definiciju pojma sistema podrške grupnom odlučivanju postavili su autori Desanctis,

G. i Gallupe, B. (1987) i ona glasi: „Sistem podrške grupnom odlučivanju je sistem koji se
sastoji od komunikacije, računara i tehnološke podrške da bi se olakšalo formulisanje i
rešavanje nestrukturalnih problema od strane grupe ljudi.“ 1 Danas grupni sistemi za podršku
odlučivanju su interaktivni sistemi bazirani na upotrebi informacione tehnologije i preciznog
algoritma odlučivanja. Njihov osnovni zadatak je da olakšavaju rešavanje polustruktuiranih i
nestruktuiranih problema zajedničkim radom grupe, (koju u najvećem broju čine donosioci
odluka).

1
http://www.freepatentsonline.com/article/Review-Business/17406763.html, preuzeto 13.04.2014. god.
1
 SISTEM PODRŠKE GRUPNOM ODLUČIVANJU

3. NASTANAK SISTEMA PODRŠKE GRUPNOM ODLUČIVANJU

“Krajem dvadesetog veka nastao je koncept sistema za podršku grupnom odlučivanju

(engl. Group Decision Support System, u daljem tekstu skraćeno GDSS). Naime, sedamdesetih
godina većina sistema za podršku odlučivanju tehnološki se zasnivala na primeni velikih računara
i mreže neinteligentnih terminala. Ozbilnija primena sistema za podršku odlučivanju, kao što smo
rekli, počela je tek sa mikroračunarima. Naglasak u razvoju sistema za podršku odlučivanju bio je
na podršci individualnom odlučivanju (zato se ovakvi DSS nazivaju individualnim), dok su
međusobne komunikacije donosioca odluka bile zanemarene, iako je proces odlučivanja u
organizaciji prvenstveno kolektivnog karaktera. Naime, s jedne strane, upotreba sistema za
podršku odlučivanju otežava konsultovanje stručnjaka za pojedina problemska područja kao i
kolektivno odlučivanje i usklađivanje interesa različitih grupa u organizaciji (naročito ako su
učesnici u procesu odlučivanju prostorno i vremenski dislocirani), a s druge strane, DSS alati
pružaju velike mogućnosti za poboljšanje unutar – kancelarijskih komunikacija putem prikazivanja
grafikona, slika, tabela i analitičkih modela na ekranu, savremenih sredstava upravljačkog
komuniciranja u vidu elektronske pošte, računarski podržanih sastanaka bez fizičkog prisustva
svih učesnika (engl. Computer Conferencing) i sl. Navdena sredstva poboljšana upravljačkog
komuniciranja mogu maksimalno doprineti efektivnijem odlučivanju tek uključivanjem u koncept
sistema za podršku grupnom odlučivanju.“2

2
http://www.vus.hr/Nastavni%20materijali/Osnove%20menadzmenta, preuzeto 14.04.2014. godine

2
 MENADŽMENT INFORMACIONI SISTEMI

4. TEHNOLOGIJA SISTEMA PODRŠKE U GRUPNOM

ODLUČIVANJU

Tipičan primer tehnologije jednog GDSS-a, prikazana je na slici 1. U ovom uopštenom

modelu, učesnici sesije preko softvera za GDSS imaju pristup bazi podataka i bazi modela,
tokom sastanka na kome se trebaju doneti odluke. Moderator grupe koordinira radom grupe.
Takođe, postoji i korisnički orijentisan jezik za upotrebu GDSS koji je pristupačan moderatoru i
svakom članu grupe. Bez obzira na različite konfiguracije GDSS, njegove osnovne komponente
su: hardver, softver, ljudi i procedure.

Izvor: DeSanctis, G., Gallupe, B., "A Foundation For The Study of Group Decision Support Systems

3
 SISTEM PODRŠKE GRUPNOM ODLUČIVANJU

4.1. Hardver za GDSS

Grupi kao celini ili svakom njenom članu, mora da bude omogućen pristup računaru radi
prezentacije relevantnih podataka, bez obzira na specifične situacije odlučivanja. Minimalni
hardverski zahtevi sistema su: U/I jedinica, procesor, veza između U/I jedinica i procesora i
zajednički ekran ili monitor za svakog člana grupe. Razvijeniji sistemi mogu imati U/I terminale
ili personalne računare za svakog člana grupe, više glavnih procesora, opremu za komunikaciju
na veće udaljenosti (modeme) i više velikih ekrana. Prilikom postavljanja hardvera, poželjno je
posedovati ekrane osetljive na dodir, zatim hardver i softver koji omogućava prepoznavanje
rukopisa ili pak dodatnu opremu za prepoznavanje govora. Ako se koristi veliki ekran, poželjno
je da on bude dovoljno velik kako bi ga videli svi članovi grupe. Ekran se može koristiti i za
video konferencije između podgrupa koje se nalaze na različitim lokacijama. Snaga upotrebe
računara, njegov hardverske platforme, u tesnoj je vezi sa neophodnim aplikativnim i
operativnim (posebno mrežnim) softverom koji treba da se instalira.

4.2. Softver za GDSS

Sistemska softverska komponenta GDSS podrazumeva sistem za upravljanje bazom

podataka i bazom modela, kao i specijalizovanu korisničku aplikaciju koja podržava rad grupe.
Korisnički interfejs treba da bude jednostavan i lak za upotrebu. Većina ovih sistema sadrži
programske jezike visokog nivoa i interfejse sa standardnim softverom za menadžere (grafički i
statistički paketi, spreadsheet paketi, itd.). Najznačajnija tehnološka komponenta GDSS-a je
specijalno razvijen aplikativni softver, koji podržava grupu u procesu donošenja odluka. Poslovi
koje obavlja softver GDSS, razlikuju se od jednog do drugog projektovanog sistema, ali oni su
uglavnom sledeći:
 da omoguće kreiranje, modifikaciju i skladištenje datoteka podataka, sa dobrim helpom
u toku rada;
 da omoguće prezentovanje podataka u obliku raznih histograma, grafikona ili stabla
odlučivanja;
 da obezbedi aktivno upravljanje bazom podataka, po preuzimaju upita od svih učesnika,
kreiranje podšema za svakog korisnika (ako je neophodno), kao i kontrolu pristupa
svakog korisnika, itd.;
4
 MENADŽMENT INFORMACIONI SISTEMI

 da omoguće numeričko i grafičko objedinjavanje ideja i glasova članova grupe;

 da poseduje sistem menija, koji omogućava lak unos podataka od strane svakog člana
grupe;
 da poseduje programe za specijalizovane procedure, kao što su anonimno beleženje
ideja, više krugova glasanja do postizanja konsenzusa, eliminisanje ponavljanja ideja
tokom brainstorming-a, sve u cilju definisanja konačnog poretka alternativa, itd.;
 da omogući razne statističke preglede prvobitnih grupnih interakcija i procena;
 da obezbedi razmenu podataka između članova grupe i između članova grupe i
moderatora, itd.
Navedene osobine softvera za GDSS-a, moguće je "ispoštovati" dobrim izborom
sistemskog softvera i adekvatnim razvijenim aplikativnim softverom.

4.3. Ljudi kao komponenta GDSS

"Ljudska" komponenta GDSS podrazumeva članove grupe i moderatora koji je odgovaran

za besprekorno funkcionisanje GDSS tehnologije. Moderator ima veoma fleksibilnu ulogu.
Prisutan je na svim grupnim sastancima i ima ulogu da upravlja GDSS hardverom i softverom, i
po potrebi prikazuje zahtevane informacije celoj grupi, ili pojedinim članovima grupe. Konkretni
njegovi zadaci zavise od scenarija po kome je razvijen GDSS. Što se tiče fiksne lokacije u
jednom preduzeću, moderator može biti lociran u odeljenju za informacione sisteme ili
računskom centru. Kada se GDSS prvi put koristi, od moderatora se očekuje da koordinira
aktivnosti grupe i da služi kao "most" između grupe i tehnologije. Kako članovi grupe tokom
vremena ovladavaju tehnologijom, uloga i odgovornost moderatora po ovom zaduženju se lagano
smanjuje. Posebni akcenat na ljudsku komponentu prilikom upotrebe GDSSa, obrađeno je u i to
sa sledećim karakteristikama:
 Članovi tima ne mogu da se "sakriju" od generisanog ishoda upotrebom GDSS,
 Članovi tima brinu o procesu grupog odlučivanja bilo da se radi o ustaljenim ili
kreativnim zadacim rešavajući ih upotrebom GDSSa,
 Članovi tima konstantno testiraju svoje ideje upotrebom GDSSa,
 Članovi tima kontinualno razmenjuju informacije upotrebom GDSSa, pospešujući tako
kreativnost procesa odlučivanja,

5
 SISTEM PODRŠKE GRUPNOM ODLUČIVANJU

 Članovi tima upotrebom GDSSa, razvijaju svest timskog rada, itd.

4.4. Procedure kao komponenta GDSS-a

Procedure, kao komponenta GDSS, imaju zadatak da olakšavaju efektivno korišćenje

tehnologije. Projektovane su sa širokim dijapazonom namene i mogu da se odnose na operacije sa
hardverom i softverom, ili pak sa druge strane one složenije mogu da uključe pravila za verbalnu
diskusiju između članova grupe i redosled koraka za donošenje odluke. 3

5. PREDNOSTI SISTEMA PODRŠKE GRUPNOM ODLUČIVANJU

Prednosti upotrebe GDSS u procesu grupnog odlučivanja su:

„ Članovi tima rade paralelno. Ako uzmemo u obzir klasični sastanak koji se vodi
razgovorom članovi tima su primorani da slušaju jedni druge i nemoguće je prekidati razgovor,
za razliku od GDSS gde imate mogućnost da svi članovi tima učestvuju u komunikaciji
istovremeno kucajući svoje poruke na kompjuterskoj mreži. Pored ovog na tipičnom sastanku
svaki učesnik ima samo par minuta da iskaže svoju ideju, dok kod GDSS ima mogućnost da to
čini tokom celog sastanka. Kod usmenog sastanka može doći do opstrukcije i monopolizovanja
raspoloživog vremena za govor od strane grupe učesnika što može sprečiti druge učesnike da
iznesu svoje ideje, a primenom GDSS to je nemoguće.
Paralelni rad omogućava veće učešće grupe i stvara grupnu sinergiju. Grupna sinergija je
moguća jer učesnici poseduju različite nivoe informacionih veštine pa orginalnoj ideji pristupaju
na način koji inicijator ideje ne može da predvidi. Takođe, grupa kao celina bolje će uočiti greške
u ideji od samog začetnika ideje. Čitanje komentara daje kreativan podsticaj drugima u grupi.
Kritika se lakše prihvata, jer se kritikuje ideja a ne njen inicijator. Svi ovi faktori doprinose
povećanju zadovoljstva i povećanja produktivnosti, jer ideju se razmatra kao ideja grupe, ne kao
ideja pojedinca grupe i sve su ideje spojene zajedno.
Anonimnost. U okviru GDSS okruženja moguće je da ideje i mišljenja se razmene
anonimno, što stimuliše veće učešće članova grupe i ujedno veću razmenu ideja. Budući da je sve
anonimno učesnici se ne boje podsmeha zbog “budalastih” komentara. Zahvaljujući anonimnoj

3
http://www.odlucivanje.fon.rs/index.php?option=com_content&task=view&id=74&Itemid=67, preuzeto
14.04.2014. god.

6
 MENADŽMENT INFORMACIONI SISTEMI

identifikaciji članovi tima su neopterećeni moći i statusom pojedinih članova grupe i mogu da
izbegnu zamke mišljenja grupe i da njihova razmišljanja moraju biti u skladu sa šefovim.
Automatsko vođenje evidencije. GDSS automatski snima komentare, glasove i druge
informacije koje deli grupa, kao i međurezultate i konačne rezultate sastanka. Ovaj
automatizovani dnevnik diskusije podržava razvoj organizacione memorije od sastanka do
sastanka . Takođe više nije potrebno da se ručno vode beleške ili pamti šta je rečeno. Učesnici
usmenog sastanka ponekad zaborave šta je ranije rečeno na sastanku i da shodno tome zaborave
svoje komentare na zadatu temu. Na sastanku GDSS, učesnici jednostavno unose svoje
komentare kada razmišljaju o temi. Konačno, u usmenim sastancima, učesnici često ne uspevaju
da shvate šta je rečeno ili možda ne mogu da obrade informacije dovoljno brzo i da efikasno
učestvuje u diskusiji. Na sastanku GDSS, učesnici mogu da provode više vremena čitajući
snimljeni komentar i da bolje razumeju njegovo značenje.
Produktivnost rada. Korišćenjem pomenutih pogodnosti GDSS grupe doživljavaju veće
zadovoljstvo na sastancima gde postižu veću produktivnost smanjenjem vremena trajanja
sastanka i donošenjem boljih odluka. Na primer u IBM-u vreme trajanja sastanka skraćeno je za
50%, dok je u Boingu vreme trajanja projekata smanjeno za 90%.”4

6. NEDOSTACI SISTEMA PODRŠKE GRUPNOM ODLUČIVANJU

U prethodnoj glavi govorili smo o prednostima GDSS-a, ali želimo da ukažemo i na

određene nedostatke koje ovaj sistem odlučivanja pokazuje.

Spora komunikacija. Većina ljudi kuca sporije nego što govori, a u nekim slučajevima,
učesnici grupe ne mogu otkucati sve što žele. Većina ljudi bi radije da razgovara nego da kuca.
Zato što je razgovor brži nego kucanje, generalno je efikasnije koristiti GDSS samo za veće
grupe (osim ako neka druga karakteristika kao što je obezbeđivanje anonimnosti posebno važna).
Kada grupa dostigne veličinu osam do deset ljudi, prednost paralelnog komunikacije teži da
prevagne taj nedostatak sporog kucanja, a upotreba GDSS postaje efikasnija.
Otpornost na promene. Još jedna slabost je što ljudi imaju otpor prema promenama.
Ljudi su ponekad zastrašivani od računara i osećaju se ugroženo ako su primorani da ih koriste u
odlučivanju. Takođe, koristeći GDSS podrazumeva neku obuku u korišćenju softvera i neki ljudi
4
http://www.freepatentsonline.com/article/Review-Business/17406763.html, preuzeto 13.04.2014. god.
7
 SISTEM PODRŠKE GRUPNOM ODLUČIVANJU

mogu da imaju otpor na učenje kako da koriste sistem. Rukovodioci visokog nivoa koji nisu
kompjuterski pismeni posebno imaju predrasude u odnosu na novu tehnologiju u korist više
tradicionalnog, verbalnog sastanaka, jer smatraju da tehnologija u odlučivanju može dovesti do
labavljenja hijerarhije u preduzeću .
Bezlična priroda sastanka. GDSS oslanja se prvenstveno na pisane informacije i svodi
se na vrlo malo na druge oblike komunikacije . Na primer , govor tela i izrazi lica mogu da
pomognu članovima grupe da se utvrdi da li je komentar trebalo da bude smešan ili sarkastičan u
usmenom sastanku , ali to je nemoguće u GDSS sastanku. Bezlična priroda sastanka pomoću
GDSS takođe nije univerzalno popularan. Učesnici mogu da vole druženje i sastanke licem - u-
lice gde se može vršiti dominacija i moć. GDSS čini sastanke totalno bezlične i strogo tematski
orjentisane.
Mogući veći rast konflikata . Još jedan problem sa upotrebom GDSS je da bi moglo doći
do povećanja sukoba i netrpeljivosti zbog anonimnosti na sastanku. Učesnici mogu nepotrebno
da preziru neku od ideja i previše kritični u svojim komentarima. Lični napadi mogu biti lakši
zahvaljujući anonimnosti što može dovesti do vređanja i ogorčenosti među članovima grupe.
Moguć gubitak nekih ključnih učesnika u odlučivanju. Neki ljudi koji obično
dominiraju na verbalnom sastanaku mogu da budu "isključeni" iz elektronskih sastanaka, jer oni
nisu u mogućnosti da koriste svoje jake verbalne veštine, zato sramežljivi ljudi mogu učestvovati
više.
Zloupotreba tehnologije. Učesnik koji bolje poznaje kompjuterske veštine može da
simulira broj komentara koji podržavaju njegovu ideju krijući se iza anonimnosti što može
dovesti do nerealnog favorizovanja jedne ideje i donošenju pogrešnih odluka.
Troškovi sitema. GDSS može biti veoma skup za preduzeće ako ne doprinosi efikasnosti
u odlučivanju, neki od specijalno dizajniranih soba za sastanke (hardver, softver i drugi troškovi)
dostižu cenu i do 250.000 $. Posledica ovog nedostatka je da sastanci ne moraju da se oslanjaju
na ovako skupu tehnologiju. Pogodno je da se verabalne rasprave ponekad obavljaju pre i posle
elektronskih sastanka ne oslanjajući se na tehnologiju.
Na osnovu svega rečenog o prednostima i nedostacima GDSS-a, pokazuje se da je
koristan za određene vrste grupa i zadataka. Očigledno da prilično strukturisni zadaci ili zadaci
koji su od rutinske prirode i ne zahtevaju dinamiku grupnog odlučivanja ne mogu imati koristi od

8
 MENADŽMENT INFORMACIONI SISTEMI

upotrebe GDSS-a. Međutim, kada je zadatak nestruktuiran i postoji nesigurnost ili dvosmislenost,
grupa može imati koristi od upotrebe GDSS-a na sastanku. Ispostavlja se da je GDSS idealan za
donošenje strateških odluka tipa kreiranje strateškog plana ili budžeta organizacije.
Kao što je ranije rečeno, takođe može biti neefikasno koristiit GDSS za veoma male grupe
(manje od osam ljudi) zbog nesklada između brzine kucanja i govora. Prednost paralelne
komunikacije koristi upkos malim brzinama kucanja za grupe veće od osam do deset ljudi. Pored
toga, zadovoljstvo i produktivnost imaju tendenciju da opadaju kako se povećava veličina grupa
u verbalnim sastancima, gde GDSS dobija na zanačaju.5

5
http://www.odlucivanje.fon.rs/index.php?option=com_content&task=view&id=74&Itemid=67, preuzeto
14.04.2014. god.
9
 SISTEM PODRŠKE GRUPNOM ODLUČIVANJU

7. ZAKLJUČAK

Nakon ove analize vidimo da sistem podrške grupnom odlučivanju svoj razvoj duguje
razvoju informacione tehnologije i njenom napretku koji je krenuo krajem osamdesetih godina
prošlog veka i još uvek traje. Posmatrajući komponete tehnologije GDSS vidimo da svaka od njih
ima prostora za dalji razvoj što će sistem unaprediti na veći nivo i još više pomoći u donošenju
odluka prilikom nestruktuiranih zadataka. Razvoj informacionih tehnologija, interneta i uvođenje
kompjutera u svakodnevni život savremenog čoveka čini da ovi sistemi u budućnosti postaju
dostupni i malim preduzećima budući da su se obično vezivali za velike kompanije.
Ako uzmemo u obzir da je savremeno tržište postalo vrlo dinamično i da je čitav svet
zahvaljujući modernim tehnologijama postao „globalno selo“ preduzeće ispred sebe stalno sreće
nove pretnje i šanse na koje mora da odgovori pravim odlukama. U ovakvim okolnostima broj
nestruktuiranih zadataka značajno raste pa sigurno da sistem u grupnom odlučivanju značajno
može pomoći u donošenju pravih odluka.
Savremene multinacinalne kompanije svoja poslovanja obavaljaju na nivou čitavog sveta
i povezivanje sopstvenih poslovnih jedinica je neophodnost što vodi ka brojnim nestrukturnim
zadacima gde upravo GDSS postaje idealan u donošenju pravih odluka prevazilazeći prostorne
barijere.

10
MENADŽMENT INFORMACIONI SISTEMI

11
 SISTEM PODRŠKE GRUPNOM ODLUČIVANJU

LITERATURA

(1) DeSanctis, G., Gallupe, B., "A Foundation For The Study of Group Decision Support
SystemsManagement Science Vol. 33 No. 5, 1987.
Korišćeni web sajtovi
http://www.freepatentsonline.com/article/Review-Business/17406763.html,
http://www.vus.hr/Nastavni%20materijali/Osnove%20menadzmenta
http://www.odlucivanje.fon.rs/index.php?
option=com_content&task=view&id=74&Itemid=67
http://dssresources.com/history/dsshistory.html