Interakcija ovek-raunar

Interakcija ovek-raunar (Human-computer interaction - HCI) se bavi prouavanjem interakcije izmeu ljudi (korisnici) i raunara. To je interdisciplinarna oblast, povezana sa raunarskom naukom preko vie naunih oblasti. Interakcija izmeu korisnika i raunara pojavljuje se kao korisniki interfejs (ili prosto interfejs), koji obuhvata i hardver (tj. ulazne i izlazne ureaje) i softver (na primer odreivanje koja informacija je predstavljena korisniku na ekranu i kako je predstavljena).

Aspekti i ciljevi
Interdisciplinarni aspekti
Uz raunarsku nauku i informacionu tehnologiju ukljuene su jo sledee oblasti:

Estetika Antropologija Vetaka inteligencija Kognitivna nauka Dizajn Ergonomija Ljudski faktori Biblioteko-informatika nauka Psihologija Socijalna psihologija Sociologija

Ciljevi
Osnovni cilj ove naune discipline je da pobolja interakciju izmeu korisnika i raunara tako to e raunare uiniti prikladnijim i lakim za korienje. U irem kontekstu, HCI se takoe bavi

Metodologijama i procesima za dizajniranje interfejsa (tj. za dati zadatak i klasu korisnika dizajnirati najbolji mogui interfejs u okviru datih ogranienja, optimizujui eljena svojstva kao to su lakoa uenja ili efikasnost korienja) Metodima za implementiranje interfejsa (softverski kompleti alata i biblioteke; efikasni algoritmi) Tehnikama za procenjivanje i poreenje interfejsa Razvijanjem novih interfejsa i tehnika interakcije Razvijanjem deskriptivnih i prediktivnih modela i teorija interakcije

Dugoroni cilj HCI je da dizajnira raunare koji bi mogli da se koriste sa maksimalnim moguim potencijalom kao instrumenti koji poboljavaju ovekovu kreativnost,

oslobaaju ovekov um i poboljavaju komunikaciju i saradnju izmeu ljudi. Strunjaci u oblasti HCI-ja su obino dizajneri koji se bave praktinom primenom metodologija dizajniranja na realne ivotne probleme. Njihov rad se esto svodi na dizajniranja grafikih korisnikih interfejsa i web interfejsa. Istraivai u ovoj oblasti su zainteresovani za razvoj novih metodologija dizajniranja, eksperimentisanje sa novim hardverskim ureajima, izradom prototipova novih softverskih sistema, istraivanjem novih paradigmi interakcije i razvojem modela i teorija. Terminologija HCI naspram CHI. Skraenica CHI (izgovara se kai) (computer-human interaction), u prolosti se koristila da oznai ovu oblast. Meutim, istraivai i strunjaci danas ovu oblast oznaavaju kao HCI, ija popularnost moda delimino lei u injenici da ovek i njegove potrebe i vreme treba da budu prvo razmatrani i da su vaniji od mainskih potreba i vremena. Ova oblast postala je izuzetno vana krajem 20 veka pojavljivanjem sve jeftinijih, manjih i sve monijih raunara. Sa dolaskom novog milenijuma, oblast ovekcentrinog raunarstva (human-centered computing) se iri sa fokusom na razumevanju oveka kao aktera unutar soci-tehnikih sistema. Koristivost (Usability) naspram korisnosti (Usefulness). Metodologije dizajna u HCI iji cilj da kreira korisnike interfejse koji su koristivi (usable), tj. kojima moe da se manipulie lako i efikasno. Meutim, jo vaniji zahtev je da korisniki interfejs bude koristan, tj. da omogui korisniku da kompletira relevantne zadatke. Intuitivno i prirodno. Softverski proizvodi se esto reklamiraju pod parolom da su intuitivni i prirodni za korienje, esto samo zato to imaju grafiki korisniki interfejs. Mnogi istraivai u oblasti HCI-ja takve tvrdnje smatraju neosnovanim (loe dizajniran GUI moe biti veoma neupotrebljiv), a korienje rei intuitivno i prirodno u tom kontekstu moe da bude nejasno i varljivo. Na primer, neko moe da tvrdi da je prihvatanje rukopisa kao ulaza sistema prirodno, dok drugi tvrde suprotno da je rukopis vetina koja zahteva godine obuke kod dece da bi ga savladala i da je stoga vrlo neprirodan. O intuitivnosti je verovatno najbolje razmiljati kao o relativnom pojmu a ne kao o sutinskom svojtsvu korisnikog interfejsa. Intuitivnost zavisi od korisnikove upoznatosti i prethodnom iskustvu i izloena je kulturnim i drugim predrasudama. Na primer, ikona koja izgleda kao kanta za smee (za brisanje fajlova) moe biti veoma misterioznog izgleda za nekoga iz kulture koja ne baca smee u kante. ak ni akcije raunarskog mia tipa prevuci-i-pusti (drag-and-drop) akcije nisu intuitivne za korisnika koji nikada ranije nije video njihovo korienje. Dosta detalja vezanih za ovu temu moete proitati u tekstu Intuitive Equals Familiar Jefa Raskina.

Metodologije dizajna
Tokom protekle dve decenije razvile su se brojne i raznovrsne metodologije koje uobliavaju tehnike za dizajn interakcije ovek-raunar. Veina metodologija dizajna potie od modela kako korisnici, dizajneri i tehniki sistemi interaguju. Prve metodologije, na primer, razmatrale su korisnikove kognitivne procese kao predvidive i merljive i podsticale strunjake iz oblasti dizajna da se oslanjaju na naune rezultate iz oblasti istraivanja pamenja i panje kada dizajniraju korisnike interfejse. Moderni modeli tee da se fokusiraju na konstantnu povratnu spregu i konverzaciju izmeu korisnika, dizajnera i inenjera i potiskuju tehnike sisteme u pravcu prilagoavanja korisnikovim potrebama a ne prilagoavanju korisnika dizajniranom sistemu.

Korisnik-centrini dizajn (User-centered design UCD): Korisnik-centrini dizajn je moderna, u praksi iroko prihvaena filozofija dizajna koja potie od ideje da korisnici moraju da imaju centralno mesto kod dizajniranja bilo kog raunarskog sistema. Korisnici, dizajneri i softverski profesionalci rade zajedno kako bi izrazili elje, potrebe i ogranienja korisnika i kreirali sistem koji vodi rauna o tim elementima. esto, projekti korisnik-centrinog dizajna su praeni etnografskim studijama okruenja u kojima e korisnici interagovati sa sistemom.