1.

Expert Choice
Softver Expert Choice slui za reavanje polustruktuiranih i nestruktuiranih problema odluivanja. Zasnovan je na AHP metodi, a u njegovom razvoju uestvuje i Tomas Saaty, poznati autor metode AHP. Osnovu metode AHP (a samim tim i softvera Expert Choice) predstavlja nain na koji se dolazi do tabele odluivanja (TO). Ideja je da ocenu vanosti kriterijuma i potkriterijuma, kao i ocene vanosti alternativa u odnosu na kriterijume vri donosilac odluke (DO). Time se omoguduje da metoda bolje o buhvati sve subjektivne poglede i ciljeve koje DO koristi pri odluivanju. Da bi ocenjivanje bilo lake, ono se vri uporeivanjem u parovima (pairwise comparison). AHP omogudava da se sve preferencije DO vre uporeivanjem u parovima uz pomod tzv. Satijeve skale od devet taaka. Kada se izvri ocena svih parova kriterijuma kao i svih parova alternativa u odnosu na svaki od kriterijuma, tada softver agregira za vanosti alternativa u odnosu na globalni cilj. Time se dolazi do ranga alternativa, to moe direktno biti iskorideno za donoenje odluka. Kao poslednji korak vri se i analiza osetljivosti, gde se uz grafiku pomod softvera utvruje osetljivost (tj. stabilnost) reenja. Ukoliko za male promene u oceni vanosti kriterijuma dolazi do promene ranga alternativa, tada se kae da je dobijeno reenje nestabilno, tj. osetljivo na takve promene. Iskusni DO paljivo analiziraju stabilnost reenja, jer shvataju da je to moda i najbitnija faza u celokupnom procesu donoenja odluka. Celi postupak koridenja softvera se moe definisati kros sledede korake: 1. definisanje cilja, 2. definisanje kriterijuma i potkriterijuma (tzv. strukturiranje problema), 3. definisanje (generisanje )alternativa, 4. uporeivanje kriterijuma u odnosu na cilj (odreivanje uticaja kriterijuma na cilj), 5. uporeivanje alternativa u odnosu na kriterijume (odreivanje relativnog uticaja svake alternative po odreenom kriterijumu), 6. sinteza alternativa u odnosu na cilj (agregacija reenja) i 7. analiza osetljivosti.

U nastavku sledi primer koridenja softvera Expert Choice.

Rad u softveru EC Nakon pokretanja programa Expert Choice 2000 (EC), pred nama se nalazi poetni ekran aplikacije. (Slika 1)

Slika 1. Poetni izgled ekrana u softveru EC Nakon to smo otvorili aplikaciju, sledede to treba da uradimo je da pod opcijom New u okviru menija File kreiramo novi projekat ili klikom na odgovarajudu ikonicu na toolboxu. Pri samom otvaranju i kreiranju novog projekta, neophodno je da navedemo ime i lokaciju datoteke u kojoj de EC da uva podakte vezane za na rad. Nakon to smo to uradili, EC de nas pitati za naziv globalnog cilja naeg projekta (Slika 2)

Slika 2. Definisanje cilja EC projekta Nakon unosa naziva cilja, kliknemo na dugme OK i EC de u okviru labele GOAL postaviti naziv globalnog cilja. Ova faza je na prvi pogled nebitna, i za vedinu DO rutinska. Ipak, od shvatanja prirode cilja i opisa problema zavise i sve ostale faze nalaenja najprihvatljivijeg reenja u EC. DO ima mogudnost da u donjem desnu uglu ekrana softvera ES dokumentuje (opie) svoj cilj, kako bi ga stalno opominjao ta eli da uradi.

Slika 3. Generisanje alternativa

Nakon definisanja cilja, moemo ili da strukturiramo problem ili da unesemo alternative koje mogu da ostvare cilj (ree problem). Na Slici 3. unosimo alternative tako to kliknemo na odgovarajude dugme na formi, a zatim u okviru polja novog prozora koji de se pojaviti, unosimoi i naziv same alternative.

Slika 4. Prozor za definisanje naziva alternative Postupak ponavljamo dok ne unesemo sve alternative za ostvarivanje naeg cilja. Nakon unosa svih mogudih alternativa naeg projekta, pristupidemo unoenju i definisanju kriterijuma pomodu kojih de se te alternative ocenjivati. Desnim klikom mia na na globalni cilj i izborom opcije Insert Child of Current Node dolazimo do definisanja i samih kriterijuma. Posle unosa jednog, automatski nam se nudi i mogudnost unosa slededeg kriterijuma.

Slika 5. Strukturiranje problema Nakon unetog poslednjeg kriterijuma, pristupamo medjusobnoj oceni kriterijuma projekta. Moemo izabrati jedan od mogudih naina ocena kriterijuma, odnosno njihovih teinskih koeficijenata u odnosu na opti cilj.

Slika 6. Mogudi naini za uporeivanje u parovima U okviru opcije 3:1 nudi nam se mogudnost direktnog uporeivanja dva kriterijuma uz pomod Satijeve skale. Kod opcije ABC poredjenje kriterijuma se vri uz pomod tekstualnih opisa nivoa vanosti jednog u odnosu drugi kriterijum, dok se kod trede opcije poredjenje olakava koridenjem pie-charta (grafiki nain). Ovi naina uporeivanja alternativa odgovaraju razliitim nainima izraavanja preferencija DO. Dok postoje DO koji se snalaze sa brojevima, drugi DO se bolje snalaze ili sa reima ili slikovito. Ukoliko izabremo, recimo, tredu opciju, direktnim povlaenjem odgovarajudim pripadajudih linija vrimo ocenu jednog kriterijuma u odnosu na drugi. Kod sve tri opcije, nudi nam se mogudnost uvida u matricu teinskih koeficijenata, kao i mogudnost direktnog unosa samih koeficijenata.

Slika 7. Uporeivanje kriterijuma grafikim putem (pie chart) Povratkom na definiciju projekta, uz svaku alternativu se nalaze i njeni izraunati teinski koeficijenti. Na isti nain kao to su odreeni znaaji kriterijuma na cilj, odreuje se i uticaj alternativa za svaki od kriterijuma. Prvo se pozicioniramo na odreeni kriterijum, a onda sa jednom od tri opcije (3:1, ABC, pie-chart) rangiramo unete alternative.

Slika 8. Naini za uporeivanje alternativa po odreenom kriterijumu Pri ocenjivanju alternativa, kao i pri ocenjivanju kriterijuma, potrebno je da vodimo rauna o indeksu inkonzistentnosti. Ovaj indeks bi trebalo da bude manji ili jednak od 0,1 ako je DO potovao zakone tranzitivnosti pri samom ocenjivanju (a>b b>c a>c), tj. ako je bio konzistentan. Vrednost samog indeksa EC sam automatski rauna pri unosu ocena alternativa i njegova vrednost se nalazi u donjem levom doku matrice.

Slika 9. Indeks nekonzistentnosti Kada se nakon ocenjivanja vratimo na poetni izgled ekrana EC, pozicioniranjem na kriterijum, pored svake alternative moemo videti njihove teinske koeficijente (znaaje) u odnosu na sam kriterijum. Ukoliko moemo direktno porediti vrednosti alternativa prema odredjenom kriterijumu, kao to je to u sluaju CENE, te odgovarajude pondere moemo direktno uneti birajudi opciju Direct menija Assessment.

Slika 10. Direktan nain unoenja vrednosti alternativa u sluaju kada DO ima linearne preferencije prema vrednostima alternativa

U polje VALUE unosimo vrednosti alternativa, dok u polju PRIORITY program rauna vrednost pondera. Neophodno je napomenuti ukoliko se radi o kriterijumu minimizacije kao to je na sluaj sa CENOM, potrebno je uneti reciprone vrednosti, jer EC kriterijume posmatra kao kriterijume maksimizacije.

Slika 11. Ekran za direktno unoenje vrednosti alternativa po odreenom kriterijumu Nakon to smo izvrili evaluaciju svih alternativa u odnosu na sve kriterijume, birajudi opciju With Respect to Goal menija Synthesize, dobidemo graf oekivanih vrednosti alternativa u odnosu na globalni cilj. Ukoliko kliknemo na dugme Sort by Priority, program de sortirati alternative u opadajudem redosledu oekivanih vrednosti.

Slika 12. Sinteza cilja Sada moemo pristupiti analizi osteljivosti. Birajudi opciju Performance menija Sensitivity-Graphs dobijamo pregled kretanja alternativa u odnosu na svaki kriterijum kao i ukupan rang alternativa, a takodje se u vidu pravouganika vidi vrednost pondera svakog kriterijuma, direktno iznad samog naziva istog.

Slika 13. Grafik osetljivosti performansi Alternativa Kupovina akcija preduzeda u odnosu na kriterijum CENA ima najvedu vrednost, to nas dovodi do zakljuka da ukoliko se poveda vrednost tog kriterijumu, moemo oekivati i promene u konanom rangu alternativa. Kao to se vidi sa slededeg grafa, dovoljna je promena vrednosti kriterijuma za neto manje od 0.1 da bi dolo do promene alternativa u konanom rangu.

Slika 14. Izmenjeni grafik osetljivosti performansi Birajudi opciju Gradient menija Sensitivity-Graphs moemo preciznije da analiziramo uticaj svakog krterijuma pojedinano na konano reenje. Crvena vertikalna linija oznaava ocenu koju je DO izrazio prema odreenoj alternativi po odreenom kriterijumu. Dati su i grafici koji pokazuju kako se menja redosled alternativa u reenju ukoliko se menja vrednost konkretnog kriterijuma. Plava isprekidana linija oznaava promenu vrednosti kriterijuma u kom dolazi do menjanja redosleda alternativa. Kao i kod prethonog grafika, dovoljna je promena manja od 0.1 vrednosti kriterijuma, da bi dolo do promene ranga alternativa. Ako se za malu promenu vanosti kriterijuma menja i konana odluka, kaemo da je reenje osetljivo na promenu ocene. U takvim sluajevima (u naem primeru, osetljivost na cenu) ne moemo sa sigurnodu tvrditi da je reenje jedinstveno, ved razmatramo i druge alternative kao priblino jednako dobre (u primeru konstatujemo da je Kupovina akcija priblino jednako dobra kao i prvoplasirana Proizvodnja i obrada malina)

Slika 15. Grafik gradijentne analize Birajudi opciju Head to head menija Sensitivity-Graphs dolazimo do direktnog poredjenja izmedju dve alternative u odnosu na sve unete kriterijume, kao i na osnovni cilj projekta. Koliko je koja alternativa bolja od druge direktno isitavamo sa grafika, gledajudi odnosne bar-linije.

Slika 16. Direktno uporeivanje dve alternative Ovaj grafik je izuzetno koristan jer omoguava da se otkrije da li eventualno neka alternativa dominira u odnosu na drugu. Ako to jeste sluaj, mogude je izvriti redukciju problema odluivanja. Prikazane su neke osnovne opcije rada u softveru EC. elimo da napomenemo da je EC izuzetan alat uza donoenje poslovnih odluka, uz konstataciju da je potrebno znanje za rukovanje istim. EC ima mnogobrojne opcije (strukturiranje kriterijuma odluivanja u dubinu, grupno odluivanje itd) Ukoliko elimo preciznije strukturirati problem, odnosno dodati podkriterijume postojedim, to jednostavno moemo uraditi birajudi opciju Insert Child of Current Node iz padajudeg menija koji se pojavi kada drugim dugmetom mia kliknemo na eljeni kriterijum. Na isti nain unosimo podkriterijume, kao to smo to uradili kada smo unosili kriterijume najvieg nivoa u odnosu na globalni cilj. Nakon unosa podkriterijuma, potrebno je da se pozicioniramo na nadkriterijum i jednom od tri naina evaluacije, poredimo znaajnost podkriterijuma u odnosu na njihov nadkriterijum. Kada smo to zavrili, moemo pristupiti poredjenju alternativa u odnosu na

podkriterijume ili preko tri dobro poznate metode ili direktnim unosom vrednosti uz pomod opcije Direct menija Assessment. Ovo itekako uslonjava analizu, ali nas moe dovesti do boljih rezultata.

Slika 17. Uvoenje podkriterijuma Pitanja za studente: 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. Objasnite proces reavanja problema u softveru EC. Koje su prednosti i nedostaci rada u softveru EC. Objasnite kako se dobijaju ponderi u softveru EC. Objasnite kako se normalizuju kolone tabele odluivanja u EC. Kako se ocenjuju vrednosti alternativa po odreenom kriterijumu u EC? Objasnite analizu osetljivosti. Objasnite indeks nekonzistentnosti. Objasnite pojam pairwise comparison i mogudnosti softvera u tom pogledu? Navedite karakteristine probleme u kojima bi upotreba softvera EC imala smisla? Objasnite grafike za analizu osetljivosti.