Hijerarhija metoda za odlucivanje

U zavisnosti od konkretnog zadatka kojim raspolazete i odgovora na postavljena pitanja moci cete da izaberete dobar model za odlucivanje.

1. Hijerarhija metoda za odlucivanje

U svakom modelu potreban vam je odredjen broj alternativa izmedju kojih cete kasnije izabrati najbolju. S jedne strane te alternative mogu biti tacno odredjene i poznate (tj. eksplicitno definisane). Medjutim one ne moraju biti uvek eksplicitno definisane vec mozete imati samo skup dopustiivih resenja, odnosno neku oblast definisanosti (resenja mogu da egzistiraju samo u toj oblasti) u okviru koje ce se kasnije nekom od metoda naci optimalno resenje. Ukoliko imate eksplicitno definisane alternative u okviru kojih ce se kasnije traziti optimalno resenje - idite na korak 1.1. Ukoliko imate samo skup dopustivih resenja u okviru kojih ce se kasnije traziti optimalno resenje idite na korak 1.2.

1.1. Viseatributivne ili visekriterijumske metode

Postoje eksplicitno definisane alternative u okviru kojih ce se traziti optimalno resenje. Vas model moze biti manje i vise slozen. To zavisi od dosta faktora a neki od nih su: broj donosioca odluka koji ucestvuju u resavanju problema, sam broj alternativa i kriterijuma.... Takodje zavisi i od toga da li zelite jednostavno da nadjete, jednu, alternativu koja najvise zadovoljava sve kriterijume ili zelite da rangirate svaku alternativu po svakom kriterijumu cime model usloznjavate ali u isto vreme dobijate bolje, objektivnije resenje. Ukoliko imate eksplicitno definisane vrednosti (atributa) svake alternative po svakom kriterijumu, gde je problem manje slozen i zelite da dobijete samo jednu alternativu kao resenje i to onu koja najvise zadovoljava sve kriterijume idite na korak 1.1.1. Ukoliko imate eksplicitno definisane vrednosti (atributa) svake alternative po svakom kriterijumu, gde je problem manje slozen i zelite da rangirate sve alternative po svakom kriterijumu idite na korak 1.1.2. Ukoliko vas problem ne zadovoljava nijedan upit vratite se na 1.

1.1.1. Viseatributivne metode

Postoje eksplicitno definisane alternative u okviru kojih ce se traziti optimalno resenje. Imate eksplicitno definisane vrednosti (atributa) svake alternative po svakom kriterijumu, gde je problem manje slozen i zelite da dobijete samo jednu alternativu kao resenje i to onu koja najvise zadovoljava sve kriterijume.

Ukoliko znate vrednost svake alternative po svakom kriterijumu i da li je ta vrednost eksplicitno definisana (da li imate eksplicitno definisanu vrednost za svaku alternativu po svakom kriterijumu), vama nije vazan konacan redosled alternativa vec zelite da nadjete samo onu (jednu) koja najvise zadovoljava sve postavljene kriterijume idite na korak 1.1.1.1 Ukoliko vas problem ne zadovoljava ovaj upit vratite se na 1.1.

1.1.1.1. Viseatributivne metode (informacije o atributima)

Postoje eksplicitno definisane alternative u okviru kojih ce se traziti optimalno resenje. Imate eksplicitno definisane vrednosti (atributa) svake alternative po svakom kriterijumu, gde je problem manje slozen i zelite da dobijete samo jednu alternativu kao resenje i to onu koja najvise zadovoljava sve kriterijume. Znate vrednost svake alternative po svakom kriterijumu i da li je ta vrednost eksplicitno definisana. Vama nije vazan konacan redosled alternativa vec zelite da nadjete samo onu(jednu) koja najvise zadovoljava sve postavljene kriterijume. Prilikom resavanja problema (modela) mozete imati pomoc DO-a koji ce vam dati neke dodatne informacije (tezinske koeficijente, rangiranje, korisnost) o problemu. Takodje ne morate imati takve informacije i ipak mozete resiti problem. Ukoliko imate neke dodatne informacije o atributima idite na korak 1.1.1.1.1. Ukoliko nemate dodatne informacije o atributima idite na korak 1.1.1.1.2. Ukoliko vas problem ne zadovoljava ovaj upit vratite se na 1.1.1.

1.1.1.1.1. Viseatributivne metode (informacije o atributima postoje)

Postoje eksplicitno definisane alternative u okviru kojih ce se traziti optimalno resenje. Imate eksplicitno definisane vrednosti (atributa) svake alternative po svakom kriterijumu, gde je problem manje slozen i zelite da dobijete samo jednu alternativu kao resenje i to onu koja najvise zadovoljava sve kriterijume. Znate vrednost svake alternative po svakom kriterijumu i da li je ta vrednost eksplicitno definisana. Vama nije vazan konacan redosled alternativa vec zelite da nadjete samo onu(jednu) koja najvise zadovoljava sve postavljene kriterijume. Postoje informacije o atributima. Donosilac odluke moze dati dodatne informacije u razlicitim formama (na razlicite nacine). On vam moze dati neke unapred zadate vrednosti pa cete vi vase vrednosti atributa uporedjivati sa tim vrednostima, DO moze rangirati odredjene kriterijume po vaznosti (dati redosled vaznosti kriterijuma, npr. najvaznije je da se dostigne 1. kriterijum, pa 5., pa 2. itd...), ili moze dati svoje preferencije (tezinske koeficijente) za

svaki kriterijum tj. dati svakom kriterijumu neku vrednost koja oznacava njegovu preferenciju (tezinu, vaznost tog kriterijuma).

Ukoliko zelite da podatke o atributima uporedjujete sa nekim unapred poznatim zeljenim vrednostima potrebno je primeniti Konjuktivnu metodu. Ukoliko zelite da podatke o atributima uporedjujete sa nekim unapred poznatim standardnim vrednostima potrebno je primeniti Disjunktivnu metodu. Ukoliko imate kriterijume rangirane po vaznosti potrebno je primeniti Leksikografsku metodu. Ukoliko su svim kriterijumima dodeljene neke vrednosti koje oznacavaju njegovu preferencu (vaznost kriterijuma) potrebno je primeniti jednu od sledecih metoda: Metoda linearnog dodeljivanja ranga, Metoda jednostavnih aditivnih tezina, Metoda hijararhijskih aditivnih tezina.

1.1.1.1.2. Viseatributivne metode (informacije o atributima ne postoje)

Postoje eksplicitno definisane alternative u okviru kojih ce se traziti optimalno resenje. Imate eksplicitno definisane vrednosti (atributa) svake alternative po svakom kriterijumu, gde je problem manje slozen i zelite da dobijete samo jednu alternativu kao resenje i to onu koja najvise zadovoljava sve kriterijume. Znate vrednost svake alternative po svakom kriterijumu i da li je ta vrednost eksplicitno definisana. Vama nije vazan konacan redosled alternativa vec zelite da nadjete samo onu(jednu) koja najvise zadovoljava sve postavljene kriterijume. Ne postoje informacije o atributima. Postoje tri metode koje vam mogu pomoci u resavanju takvog problema.U ovom slucaju sve dalje zavisi od vas i od vasih licnih zelja ili stavova. Zavisno od toga da li zelite da jednostavno nadjete najdominantniju akciju po vecini (ili cak svim) kriterijumima, da li ste pesimista ili umereni (negde izmedju pesimiste i optimiste) mozete izabrati neku od te tri metode. Ukoliko zelite da jednostavno nadjete najdominantniju akciju (od ponudjenih) po vecini (ili svim) kriterijumima potrebno je primeniti Metodu dominacije. Ukoliko zelite da nadjete onu alternativu koja ce biti najbolja ako stvari krenu lose (pesimisticki) potrebno je primeniti Metodu MaxiMin. Ukoliko zelite da nadjete alternativu koja ce se pokazati najboljom u umerenim trzisnim kretanjima (umereno) potrebno je primeniti Metodu MiniMax.

1.1.2. Visekriterijumske metode

Postoje eksplicitno definisane alternative u okviru kojih ce se traziti optimalno resenje.

Problem koji resavate je slozene prirode (vise DO-a ucestvuje u resavanju problema, postoji veci broj alternativa i kriterijuma i zelite da rangirate svaku alternativu po svakom kriterijumu). Ukoliko zelite da rangirate (visekriterijumski) sve alternative po svim kriterijumima i u pitanju je slozeni problem idite na korak 1.1.2.1. Ukoliko vas problem ne zadovoljava ovaj upit vratite se na 1.1.

1.1.2.1. Visekriterijumske metode (stav objektivnosti)

Postoje eksplicitno definisane alternative u okviru kojih ce se traziti optimalno resenje. Imate eksplicitno definisane vrednosti (atributa) svake alternative po svakom kriterijumu, gde je problem manje slozen i zelite da rangirate sve alternative po svakom kriterijumu. Zelite da rangirate (visekriterijumski) sve alternative po svim kriterijumima i u pitanju je slozeni problem. Svaki problem koji se resava je manje ili vise osetljiv na promene tezinskih koeficijenata. Kod slozenih problema ta osetljivost je dosta velika. Zato treba voditi racuna o tome da li je DO dao dovoljno objektivne ocene preferencija (tez. koeficijente). U slucaju da iz nekog razloga nije mogao da da dovoljno objektivne ocene ili da je problem suvise osetljiv (veci broj DO-a u razlicitim vremenskim intervalima ocenjuje veci broj kriterijuma) treba razmatrati mogucnost donosenja objektivnijih tezinskih koeficijenata (neki objektivniji stav). Opet u slucaju da su ocene dovoljno dobre tako nesto nije neophodno raditi. Ukoliko zelite neki objektivniji stav pri odredjivanju vektora tezinskih koeficijenata (s obzirom da u njemu ucestvuje veci broj DO-a, u visestrukim intervalima i veci broj kriterijuma) idite na korak 1.1.2.1.1. Ukoliko su ocene DO dovoljno objektivne, i problem nije toliko velike osetljivosti - idite na korak 1.1.2.1.2. Ukoliko vas problem ne zadovoljava ovaj upit vratite se na 1.1.2.

1.1.2.1.1. Visekriterijumske metode (objektivniji)

Postoje eksplicitno definisane alternative u okviru kojih ce se traziti optimalno resenje. Imate eksplicitno definisane vrednosti (atributa) svake alternative po svakom kriterijumu, gde je problem manje slozen i zelite da rangirate sve alternative po svakom kriterijumu. Zelite da rangirate (visekriterijumski) sve alternative po svim kriterijumima i u pitanju je slozeni problem.

Zelite neki objektivniji stav pri odredjivanju vektora tezinskih koeficijenata (s obzirom da u njemu ucestvuje veci broj DO-a, u visestrukim intervalima i veci broj kriterijuma). Ovaj tip problema resava AHP metoda.

1.1.2.1.2. Visekriterijumske metode (standardni)

Postoje eksplicitno definisane alternative u okviru kojih ce se traziti optimalno resenje. Imate eksplicitno definisane vrednosti (atributa) svake alternative po svakom kriterijumu, gde je problem manje slozen i zelite da rangirate sve alternative po svakom kriterijumu. Zelite da rangirate (visekriterijumski) sve alternative po svim kriterijumima i u pitanju je slozeni problem. Ocene DO su dovoljno objektivne, i problem nije toliko velike osetljivosti. Ovde vam se pruza jos jedna mogucnost izbora, a to je mogucnost da pored tezinskih koeficijenata koristite i neke od 6 opstih tipova kriterijuma. Tada cete u modelu osim informacija o kriterijumima u formi tezinskih koeficijenata imati i dodatne informacije o njima a to su njihova pripadnost jednom od 6 opstih tipova. Ukoliko kriterijume pored tezinskih koeficijenata: zelite da svedete na neki od 6 opstih tipova kriterijuma potrebno je primeniti Metodu Promethee. ne zelite da svedete na opste tipove kriterijuma - potrebno je primeniti Metodu Electre. Ukoliko vas problem ne zadovoljava ovaj upit vratite se na 1.1.2.1.

1.2. Viseciljne metode

Ne postoje eksplicitno definisane alternative u okviru kojih ce se traziti optimalno resenje, vec samo oblast u kojoj se resenja mogu naci i nas zadatak je da u tom skupu dopustivih resenja nadjemo optimalno. Ukoliko raspolazete ciljevima postavljenim u vidu funkcija sa (max ili min) nad skopom nekih ogranicenja koja su takodje zadata funkcijama i koja definisu skup dopustivih resenja (oblast definisanosti) idite na korak 1.2.1. Ukoliko vas problem ne zadovoljava ovaj upit vratite se na 1.

1.2.1. Viseciljne metode (informacije o preferencama)

Ne postoje eksplicitno definisane alternative u okviru kojih ce se traziti optimalno resenje, vec samo oblast u kojoj se resenja mogu naci i nas zadatak je da u tom skupu dopustivih resenja nadjemo optimalno.

Svi su kriterijumi postavljeni u vidu funkcija sa (max ili min) nad skupom nekih ogranicenja, koja su takodje zadata funkcijama. Prilikom resavanja problema (modela) mozete imati pomoc DO-a koji ce vam dati neke dodatne informacije (tezinske koeficijente, rangiranje, korisnost) o problemu. Takodje ne morate imati takve informacije i ipak mozete resiti problem. Ukoliko imate neke dodatne informacije o preferencijama DO idite na korak 1.2.1.1. Ukoliko nemate dodatne informacije o preferencijama DO idite na korak 1.2.1.2. Ukoliko vas problem ne zadovoljava ovaj upit vratite se na 1.2.

1.2.1.1. Viseciljne metode (postoje informacije o preferencama)

Ne postoje eksplicitno definisane alternative u okviru kojih ce se traziti optimalno resenje, vec samo oblast u kojoj se resenja mogu naci i nas zadatak je da u tom skupu dopustivih resenja nadjemo optimalno. Svi su kriterijumi postavljeni u vidu funkcija sa (max ili min) nad skupom nekih ogranicenja, koja su takodje zadata funkcijama. Postoje dodatne informacije o preferencijama DO. DO ce vam dati dodatne informacije u razlicitim formama. On moze odrediti onaj kriterijum koji je od primarnog znacaja za ostvarenje a za ostale dati samo nivo (procenat) koji moraju da zadovolje, takodje za svaku funkciju cilja moze dati tezinske koeficijente odnosno nivoe preferencije, ili ih moze jednostavno rangirati po vaznosti (dati redosled vaznosti kriterijuma). Ukoliko svaka funkcija cilja ima tezinski koeficijent, odnosno nivo preference DO u odnosu na svaku funkciju cilja potrebno je primeniti Metodu funkcija korisnosti. Ukoliko je odredjena najvaznija funkcija, a za ostale je samo odredjeno do kog nivoa moraju da se ostvare (u procentima %) potrebno je primeniti Metodu ogranicavanja kriterijuma. Ukoliko su sve funkcije cilja rangirane po vaznosti potrebno je primeniti Leksikografsku metodu. Ukoliko vas problem ne zadovoljava ovaj upit vratite se na 1.2.1.

1.2.1.2. Viseciljne metode (ne postoje informacije o preferencama)

Ne postoje eksplicitno definisane alternative u okviru kojih ce se traziti optimalno resenje, vec samo oblast u kojoj se resenja mogu naci i nas zadatak je da u tom skupu dopustivih resenja nadjemo optimalno. Svi su kriterijumi postavljeni u vidu funkcija sa (max ili min) nad skupom nekih ogranicenja, koja su takodje zadata funkcijama.

Ne postoje dodatne informacije o preferencijama DO. Ovaj tip problema resava Metoda globalnog kriterijuma. Ukoliko vas problem ne zadovoljava ovaj upit vratite se na 1.2.1.