Vrste problema i strategije

njihovog resavanja

Amela Osmanovic
 Resavanje problema nije zasnovano na primeni nekog univerzalnog
algoritma koji bi omogucio da se resi bilo koji problem. Svaki problem
ima svoje specificnosti, a samim tim i posebne nacine resavanja.

 U pokusajima klasifikacije problema preovladao je stav da kriterijum

klasifikacije treba da bude zasnovan na nacinu resavanja problema, pri
cemu je nacin resavanja izveden iz prirode problema.
 Klaifikacija problema na osnovu
nacina resavanja

 Krajem sedamdestih godina proslog veka Dzejms Grino je ponudio

klasifikacciju problema koja je prihacena od vecine istrazivaca u ovoj
oblasti. Razlikuje tri klase problema koje se razlikuju po naicnu na koji se
resavaju, a to su:
- problemi cije resavanje zahteva restrukturaciju elemenata
- problemi do cijeg se resenja dolazi indukovanjem strukture
- problemi za cije su resavanje neophodne transformacije.
 Problemi cije resavanje zahvata testrukturaciju elemenata. – posebnu
klasu cine problemi cije resenje zahteva promenu strukture nekog
slozaja.

 Tipican primer ove vrste problema su anagrami, kod kojih se

restrukturacijom slova dobija nova rec. Jedna varijanta anagrama sastoji
se od skupa slova koji ne predstavljaju rec ali cijom kombinacijom
dobijamo rec, dok se druga varijanta sastoji od kombinaije slova koja cini
rec ali cijom restrukturacijom dobijamo novu rec.
napravite rec od sledecih slova: Z A R I P (resenje PARIZ)
napravite novu rec od reci TAPIR (resenje PIRAT)

 Prilikom resavanja ovakvih problema obicno dolazi do niza pokusaja i

gresaka, pri cemu se sukcesivno evaluiraju razlicita resenja.
 Problemi cije resenje zahteva indukovanje strukture. - Postoje problemi
cije resavanje zahteva uvidjanje relacija, odnosno strukture odredjenih
slozaja. Ovde je za razliku od problema koji zahtevaju restrukturaciju
elemenata, struktura data.

 Da bi problem bio resen neophodno je otkrivanje analogije medju

pojedinim elementima.

 Problemi ove vrste imaju vise varijanti. Jedna od cestih sastoji se u nizu
brojeva rasporedjenih po odredjenom principu, a zadatak ispitanika je da
nastavi niz: *2, 3, 45, 12, 17 ............. (resenje 23)
 U drugoj varijanti ove vrste problema od ispitanika se zahtevaili da
ponudi analogiju na osnovu prethodno prikazanog materijala ili da
odgovori da li je ponudjena analogija tacna:
PAS : SISAR VRABAC : ............ (resenje PTICA)

 Robert Sternberg pretpostavlja da je resavanje ovakvih problema

mguce rasclaniti na cetiri procesa: dekodovanje, zakljucivanje,
mapiranje i primenu.
 Problemi cije resenje zahteva transformacije: - Za razliku od problema
cije resavanje zahteva restrukturaciju elemenata ili indukovanje
strukture, problemi cije resenje zahteva transformacije sadrze pocetnu
poziciju i jasno definisan cilj.

 Resavanje ove vrste problema odvija se kroz niz sukcesivnih koraka

kojim se smanjuje razlika izmedju pocetnog stanja i cilja.

 Ovakav nacin resavanja poznat je pod nazivom analiza sredstava za

ostvarivanje cilja koja se sastoji od identifikovanja trenutnog i konanog
stanja i izbora operacija koje bi u najvecoj meri smanjile razlike izmedju
ova dva stanja.
 Opste strategije resavanja problema
 Pod strategijom u resavanju problema podrazumevamo opsti pristup resavanju koji
ima za cilj promenu odnosa elemenata problema koji bi nam pruzila informacije
neophodne za njegovo resavanje.

 Svako resavanje podrazumeva odredjene postupke, ali i odredjeni globalni pristup

resavanju.

 Razlikuju se dvije vrste opstih strategija: algoritmi i heuristike.

 Resavanje problema algoritmom je od marginalnog interesa za razumevanje nacina

na koji resavamo probleme jer se resavanje svodi na znannje algoritma.

 Heuristike su razlciciti postupci koji mogu ali ne moraju uvek da dovedu do tacnog
resenja.
 Resavanje problema odredjivanjem parcijalnih ciljeva. – jedna od
strategija u resavanju problema sastoji se u tome da se problem rasclani
na potprobleme, tj. da se odrede medjufaze u resavanju koje nazivamo
parcijalnim ciljevima.

 Svaki problem ima svoje pocetno stanje i cilj. Izmedju pocetnog stanja i
cilja moguce je izdvojiti parcijalne ciljeve koje moramo da dostignemo
da bismo dosli do konacnog resenja.
 Resavanje problema pomocu analogije. – Jedna od opstih strategija u
resavanju problema je oslanjanje na analogiju, tj. primena postupaka
koji je bio uspesan u resavanju problema koji je slican problemu koji se
resava.

 Uslov za uspeh ovakve strategije je uvidjanje analogije izmedju dva

problema i prisecanje na ranije primenjeno resenje, sto znaci da resenje
u velikoj meri zavisi od pobudjivanja informacija iz dugotrajne memorije.
 Teorija Njuela i Sajmona i Univerzalna
masina za resavanje problema
 Krajem pedesetih godina proslog veka Njuel, So i Sajmon pocinju sa
radom na racunarskoj simulaciji procesa resavanja problema koja bi bila
analogna nacinu na koji probleme resava covek.

 Po misljenju ovih autora problem je slozen proces koji obuhvata mnoge

operacije i podoperacije koje nisu dostupne direktnom posmatranju.

 Pristupaju obimnom introspektivnom ispitivanju gde od ispitanika traze

da sto detaljnije opisu kako resavaju razlicite probleme
 U postavljanju osnova svoje teorije Njuel i Sajmon posebnu paznju
posvecuju identifikovanju kognitivnih ogranicenja koja determinisu
strategije pri resavanju problema i prirodi problema koji se resava.

 Moguce kombinacije pri resavanju problema, autori definisu kao prostor

problema, cime je resavanje postavljeno u specificni i jasno definisan
okvir.

 Znacaj teorije Njuela i Sajmona i Univerzalne masine za resavanje

problema je visestruk. Bio je to prvi pokusaj da se resavanje problema
postavi u okvire realnih kognitivnih ogranicenja. Iz ovakvog pokusaja
proistekli su znacajni uvidi o ovom procesu, kao sto su ideja o prostoru
problema i odredjivanje parcijalnih ciljeva kao jedne od dominantnih
strategija pri resavaju problema.
 Cinioci koji otezavaju uspesno
resavanje problema
 Postoji nekoliko vrsta cinilaca koji ometaju u resavanju problema, a to su:
- uticaj kognitivnih usmerenja
- funkcionalna fiksiranost
- samonametnutna ogranicenja
- previdjanje bitnih elemenata problema.

 Uticaj kognitivnog usmerenja. – Prva istrazivanja uticaja kognitivnog usmerenja izveo je

cetrdesetih godina proslog veka Lacins. U pitanju je tendencija da resavamo problem na
odredjen nacin, iako bi neki drugi nacin mogao biti uspesniji.

 Uticaj kognitivnog usmerenja se cesto pojavljuje kao ogranicavajuci faktor u resavanju

problema. Moze da se shvati i kao teznja ka ekonomicnosti u distibuciji resursa pri
resavanju problema.
 Funkcionalna fiksiranost. – Teskoce u resavanju odredjene vste
problema, narocito problema cije resenje zahteva restrukturaciju
elemenata, poticu i iz funkcionalne fiksiranosti, tj. centracije na
primarnu, a samim tim i na cescu funkciju odredjenog objekta.

 Funkcionalna fiksiranost otezava da se objekat sagleda iz druge

perspektive i da se otkriju nove mogucnosti njegove upotrebe.

 Samonametnuta ogranicenja. – Do teskoca u resavanju problema cesto

dolazi usled samonametnutih ogranicenja, tj. ogranicenja koja nisu
eksplicitno postavljena kao uslov za resavanje.

 Previdjanje bitnih karakeristika problema. – jedna od teskoca koja se

javlja pri resavanju problema je njegovo pogresno ili nedovoljno
razumevanje.