Cantor Berstain Schroeder teorema

Jana Kragović
Gimnazija Vrnjačka Banja
jjanakragovic@gmail.com

Apstrakt
U radu su definisani konačni i beskonačni skupovi, kao i prebrojivi i neprebrojivi.
Definisane su injektivne, surjektivne i bijektivne funkcije kao i relacija ekvipotencije
izmedju skupova. Predstavljeni su kardinalni brojevi i njihove osobine. Dokazana
je Cantor - Berstein-ova teorema i prikazana njena primena.

1
 Uvod
Pojam prirodnog broja vezan je za utvrdjivanje broja elemenata nekog skupa.
Taj broj se odredjuje nekim uporedjivanjem. Na primer ako imamo 10
šoljica nećemo dva puta brojati do 10 da bi dobili dovoljan broj tacni,
već jednostavno staviti svaku šoljicu na po jednu tacnu. Medjutim postoje
skupovi koji imaju beskonačno mnogo elemenata . Moguće je u nekom
smislu meriti i veličinu tih skupova , a to činimo korišćenjem kardinalnih
brojeva. Kardinalni broj nekog skupa zapravo jeste klasa svih skupova koji
su ekvipotentni sa datim skupom.

2
 1. Opšti pojmovi
Prirodno je zapitati se da li bilo koja dva skupa imaju isti broj elemenata.
Za konačne skupove odgovor nalazimo prebrojavanjem elemenata u svakom
od skupova. Kod beskonačnih skupova odgovor zavisi kako definišemo kada
dva skupa imaju isti broj elemenata, odnosno kada su ekvipotentni. Svi
beskonačni skupovi su smatrani ekvivalentnim sve dok nemački matematičar
Kantor nije izneo definiciju koja je dovela do revolucije u teoriji skupova.

Definicija. Data je funkcija f : A → B. Za f kažemo da je injektivna ,

odnosno 1-1, ako je za sve elemente x1 , x2 ∈ A ispunjen uslov x1 6= x2 ⇒
f (x1 ) 6= f (x2 ).

Definicija. Data je funkcija f : A → B za f kažemo da je sirjektivno ,

odnosno na ako za (∀y ∈ B) (∃x ∈ A) (f (x) = y) , drugim rečima f (A) = B.
Definicija. Funkcija f : A → B koja je ujedno i injekcija i surjekcija naziva
se bijekcija.

PrimerData je funkcija f : Z → N0 , Da li je f (x) = |x| bijekcija?

Da bi neka funkcija bila bijekcija potrebno je dokazati da je ona injektivna
i sirjektivna. Kada umesto x zamenimo vrednosti 1 i −1 dobijamo da se
dva različita elementa slikaju u isti , tj. ta funkcija nije injekcija, pa nije ni
bijekcija.

Definicija. Skup A je ekvivalentan skupu B , što zapisujemo kao

A ∼ B,
ako postoji bijekcija
f :A→B
.

Primer 1. Neka je G = [0, 1] i H = [2, 5] i neka je F : G → H funkcija

takva da je
f (x) = 3x + 2.
Dokazati da je funkcija f(x) bijekcija.

3
 • Dokažimo prvo da je funkcija injektivna, a da bi funkcija bila injektivna
potrebno je važi da je za sve elementex1 ix2 ∈ A ispunjen uslovx1 =
x2 ⇒ f (x1 ) = f (x2 )
f (x) = 3x + 2,
3x1 + 2 = 3x2 + 2,
3x1 = 3x2 ,
x1 = x2 .
Funkcija f(x)=3x+2 je injektivna.

• Dokažimo sada da je funkcija f (x) = y sirjektivna, a da bi funkcija bila

sirjektivna mora da važi da (∀x ∈ A) (∃y ∈ B) (f (x) = y)

f (x) = 3x + 2,

y = 3x + 2,
2−y
x=
3
Funkcija f(x)=3x+2 je sirjektivna. Zaključujemo da je i bijektivna.
Kako je f i injekcija i surjekcija sledi da je G ekvivalentno sa H
odnosno, G ∼ H.

Teorema 1. Relacija ekvipotencije je relacija ekvivalencije, tj. važe sledeće

osobine:

1. A ∼ A za bilo koji skup A

2. Ako je A ∼ B, onda je i B ∼ A

3. Ako je A ∼ B i B ∼ C , onda je i A ∼ C.

Primer 2. . A ∼ B ako je |A| = |B| . Dokazati da je ova relacija , relacija

ekvivalencije i ispitati.
Da bi važila relacija ekvivalencije moraju da važe sledeće osobine.

• refleksivnost (∀x ∈ A) (x ∼ x) A ∼ A Postoji funkcija f : A → A to je

f (x) = x. Ona je bijekcija zato što je|A| = |A|.

4
• simetričnost (∀x ∈ A) (∀y ∈ B) (x ∼ y ⇒ y ∼ x) Postoji funkcija f ,
takva da je f (a) = b, gde a ∈ A i b ∈ B i funkcija g , takva da
je g (b) = a , gde b ∈ B i a ∈ A. Kompozicijom ove dve funkcije
g (f (a)) = a dobijamo da je g = f − 1,

• tranzitivnost (∀x, y, z ∈ A) (x ∼ y ∧ y ∼ z ⇒ x ∼ z) A ∼ B∧B ∼ C ⇒

A =∼ C Zato što je |A| = |B| postoji bijekcija f iz skupa A u B .
Analogno tome postoji bijekcija g iz skupa B u C. Zaključujemo da
kompozicija ove dve funkcije, f (g (x)), slika skup A u C.
Znamo da je kompozicija dve bijekcije bijekcija, pa je funkcija h : A →
C takodje bijekcija, pa sledi da je |A| = |C|.

5
 2. Kardinalnost skupova
Za skup A kažemo da je konačan ako je prazan ili ako je ekvipotentan sa
skupom Nn za neki prirodan broj n. Kada kažemo da je A ekvipotentan sa Nn
to žnači da A ima n elemenata a proizvoljna funkcija f : Nn → A zapravo
prebrojava elemente iz A.. Ako skup A nije konačan onda kažemo da je
beskonačan.
Definicija. Skup A je beskonačan ako i samo ako je ekvipotentan sa nekim
svojim pravim podskupom. Dokaz- neka je A beskonačan skup , tj. nije
ekvipotentan ni sa jednim od skupova Nn , n ∈ N . Definišimo induktivno
niz {an }n ∈ N elemenata iz A na sledeći način:
• neka je a1 proizvoljan element iz skupa A

• ako su definisani različiti elementi a1 , a2 , ..., an iz A , tada se a definiše

kao proizvoljan element skupa A\ {a1 , a2 , ..., an }.
Takav element sigurno postoji, jer ako bi skup A\ {a1 , a2 , ..., an } bio
prazan, tj. A = {a1 , a2 , ..., an }, onda bi A bio ekvipotentan sa Nn .
Formirajmo sada skup A1 = {an |∈ N |} i definišimo funkciju f : A → A
sa (
x, ako je x ∈ A\A1
f (x) =
an + 1, ako je x = an ∈ A1

Tada je f bijekcija iz A njegov pravi podskup A {a1 }

Obratno neka je A ekvipotentan sa nekim svojim pravim podskupom. Tada je
jasno da A ne može biti konačan. jer konačan skup ne može biti ekvipotentan,
odnosno ne može imati isti broj elemenata sa svojim pravim podskupom.

Lema 1. : Dodavanjem jednog elementa konačnom skupu dobija se konačan

skup.
Dokaz- Neka je A konačan skup , tj. A je ekvipotentan sa Nn za neko n ∈ N
i neka je f : A → Nn vproizvoljna bijekcija.
Ako je skup B dobijen dodavanjem nekog novog elementa b skupu A tada je
sa (
f (x), ako je x ∈ A
g(x) =
n + 1, ako je x = b

definisana bijekcija iz A na skup Nn + 1. Ovim je dokazano da je B bijekcija.

Lema: Oduzimanjem jednog elementa iz beskonačnog skupa ponovo dobijamo

6
beskonačan skup.

Dokaz- Neka je A beskonačan skup i neka je B skup nastao oduzimanjem

jednog elementa, a, iz A. Tada možemo da kažemo da je A nastao dodavanjem
jednog elementa skupu B , pa ako bi B bio konačan onda bi prema prethodnom
dokazu i A morao biti konačan . Zaključujemo da B mora biti beskonačan.
Definicija. Skup A je prebrojiv ukoliko je konačan ili ekvipotentan sa skupom
prirodnih brojeva, skupove koji nisu prebrojivi nazivamo neprebrojivim.
Za predstavljanje broja elemenata konačnih skupova koristimo prirodne brojeve.
Ranije smo nagovestili da postoji mogudjnost da merimo broj elemenata kod
beskonačnih skupova.To činimo korišćenjem kardinalnih brojeva koje uvodimo
narednom definicijom:
Neka je svakom skupu A pridružen objekat označen sa |A|, tako da su zadovoljeni
sledeći uslovi:

1. |A| akko je A = ∅

2. Ako je A ∼ Nn za neko k ∈ N , tada je |A| = k

3. Ako su A i B proizvoljni ekvipotentni skupovi, tada je |A| = |B|

|A| nazivamo kardinalnim brojem ili kardinalnošću skupa A. Kardinalni broj

skupa A je klasa svih ekvipotentnih skupova sa A
Kardinalne brojeve konačnih skupova nazivamo konačnim kardinalnim brojevima,
dok kardinalne brojeve beskonačnih skupova nazivamo transfinitnim kardinalnim
brojevima.
Kardinalni broj skupa N prirodnih brojeva označava se sa N0 , što se čita
alef-nula (originalni naziv koji je koristio Kantor, koristi se joše i α )
Kardinalni broj skupa R realnih brojeva označava se sa c i čita se kontinum.
Za svaki skup koji je ekvipotentan sa R kažemno da ima moć kontinuma.
Primer. Dokazati da skupovi N0 i Z\0 imaju istu kardinalnost.
Skupovi imaju istu kardinalnost ako postoji bijekcija izmedju ta dva skupa.
Uzećemo da se parni prirodni brojevi i nula slikaju u pozitivne cele brojeve
funkcijom f (x) = k2 +1 koja je bijekcija. Neparni prirodni brojevi će se slikati
u negativne cele brojeve, funkcijom f (x) = −x−1 2
koja je takodje bijekcija,
Odavde sledi da postoji bijektivna funkcija izmedju A i B što znači da imaju
istu kardinalnost. Cantor-Bernstein-Schroeder teorema
Teorema(Cantor-Bernstein-Schroeder teorema): Ako postoje injekcije f :
A → B i f : B → A izmedju skupova A i B, onda postoji bijekcija h : A → B,

7
što znači da je |A| ≤ |B| i |B| ≤ |A| oni mora da su ekvipotentni, odnosno
imaju istu kardinalnost.
Dokaz: Teorema trivijalno važi ukoliko je jedna od funkcija bijekcija, zato
pretpostavimo da nijedna od njih nije surjekcija. Skupove (An|n < ω) i
(Bn|n < ω) definišemo rekurzivno na sledeći način:

A0 = A (A je početni skup),
B0 = g[B],
An+1 = g[f [An ]],
Bn+1 = g[f [Bn ]].
Iz konstrukcije skupova (An |n < ω) i (Bn |n < ω) neposredno sledi da je
An+1 ⊆ Bn ⊆ An . Definišimo funkciju F : A → B0 na sledeći način:
(
g(f (x)), ako postoji n < ω takvo da x ∈ An \Bn
F (x) =
x, inače
Dokazujemo da važi f (A\B) = f (A)\f (B)
(:⇒) Pošto x ∈ f (A)\f (B), tada sledi da je x = f (a), gde a pripada skupu
A i f 6= f (b), gde b pripada skupu B. Tada znamo da a ∈ (A\B) iz čega
sledi da x ∈ f (A\B).
(:⇐) Zato što x ∈ f (A\B), možemo reći da je x = f (c), gde c pripada skupu
A, a ne pripada skupu B. Pošto je funkcija f injektivna, sledi da ne postoji
b iz skupa B, takvo da je f (B) = x, jer ako x ∈ f (B), onda je x = f (d), gde
d pripada skupu B i različito je od c. Iz toga sledi da x ∈ f (A) i x ∈
/ f (B),
pa x ∈ f (A)\f (B) gde dolazimo do kontradikcije.
Iz kompozicija funkcija znamo da je

g ◦ f (B0 ) = B1
g ◦ f (A0 ) = A1

odatle sledi g ◦ f (A0 \B0 ) = g ◦ f (A0 ) \g ◦ f (B0 ) = A1 \B1 . Zaključujemo da

je funkcija F(x) bijekcija.

Primer. Dokazati da je |2N | = |N | Da bi dva skupDokaz Neka su f : A → B

i g : B → A injekcije, treba konstruisati bijekciju C : A → B
Neka je x0 ∈ A proizvoljni element. Ako x0 ∈ g (B), neka je x1 element iz
B koji se slika u x0 , odnosno g (x1 ) = x0

8
Ako x1 ∈ f (A) označimo sa x2 element skupa A koji se slika u x1 , tj. f (x2 ) =
x1 . Produžimo ovaj postupak. Ako za neko n element xn +1 ne postoji, broj n
nazivamo poretkom elementa x0 . Ako xn + 1 postoji ya svako n ∈ N kažemo
da je x0 beskonačnog poretka. Skup A se može napisati kao unija:

A = A0 ∪ An ∪ A∞

A0 je skup elemenata parnog (uključujući i nulti ) poretka. A1 je skup

elemenata neparnog poretka A∞ je skup elemenata beskonačnog poretka
Slično tome je:
B = B0 ∪ B1 ∪ B∞

Funkcija f preslikava A0 u B1 i A∞ u B∞ dok g 1 preslikava A0 u B0 . Odatle

sledi da je funkcija:
C:A→B
( )
f (a),a ∈ A0 ∪ A∞
C(a) =
g −1 , a ∈ A1
bijekcija. a imala istu kardinalnost , trebamo dokazati da postoji bijekcija
izmedju ta dva skupa.Funkcija f (x) = k2 + 1 slika brojeve skupa 2N u skup
N , kako za svaki element iz 2N imamo
titleHipoteza kontinuma
Do sada smo pomenuli jedino kardinalne brojeve N0 i c. Pitanje je da li
postoje drugi kardinalni brojevi. Kantor je je u svojoj teoremi dokazao da
postoje, odnosno da za svaki kardinalni broj α postoji kardinalni broj koji je
veći od α.
Teorema. (Cantor) Za svaki skup A, A ≺ 2A tako da za bilo koji kardinalni
broj α, α < 2a . Teorema. 2α = c
Neka je R skup realnih brojeva i 2Q je porodica podskupova od Q, skupa
racionalnih brojeva. Neka je

f : R → 2Q

tako da
f (a) = {x|x ∈ Q, x < a}

f spaja svaki realan broj a sa skupom racionalnih brojeva manjim od a.

Pokazaćemo da je funkcija f 1-1

9
Neka a, b ∈ R, a 6= b i a < b ⇒ mora da postoji racionalan broj r tako da
a<r<b
/ f (a) ⇒ f (b) 6= f (a) ⇒ f je 1 − 1 sledi da je R ≤ 2Q
Ako r ∈ f (b) i r ∈
Sada neka C(N ) bude porodica karakterističnih funkcija F : N → {0, 1} N
je skup prirodnih brojeva Podrazumevamo funkciju

f : C(N ) ⇒ [0, 1]

definisanu kao beskonačan decimalan broj sadrz̧an od nula i jedinica

F (f ) > 0, f (1)f (2)f (3)...

Ako f, g ∈ C(N ) i f 6= g onda je F (f ) 6= F (g), kako će decimale biti

različite sledi F je 1-1. Onda je 2N ∼ C(N ) ≤ [0, 1] odakle sledi 2α ≤ c i kao
posledica
c = 2α

10