Opšta algebra

Def. Pojam skupa je osnovni matematički pojam i on se ne definiše.

Def. Neka su A i B skupovi. Ako je svaki element skupa B istovremeno i element skupa A, kaže se
da je B ⊂ A.

Def. Prazan skup A je jedinstven skup koji u sebi ne sadrži nikakve elemente.

Def. Partitivni skup datog skupa A, u oznaci P(A), je skup svih podskupova nad skupom A.

T. Ako je broj elemenata skupa A jednak n tada je broj elemenata partitivnog skupa 2𝑛 .
Dokaz:

Def. Uređeni par (a,b) je skup od 2 elementa u kome se zna poredak.

T. Uređeni par (a,b) jednak je uređenom paru (c,d) ako i samo ako a = c i b = d.

T. Dve n-torke su jednake ako i samo ako su jednaki odgovarajući elementi:

(a1,a2,...,an) = (b1,b2,...,bn) ⇔ai = bi i = 1,2,...,n

Def. Dekartov proizvod, A × B, je skup svih uređenih parova (a,b) sa osobinom da a ∈ A i b ∈ B.

A × B = {(a,b) : a ∈ A ∧ b ∈ B}

Def. Višestruki Dekartov proizvod (reda n) definišemo rekurentno:

1. 𝐴𝑛 = 𝐴 × 𝐴𝑛−1
2. 𝐴2 = 𝐴 × 𝐴

Def. Preslikavanje f skupa X u skup Y je svaki podskup skupa X × Y takav da se svako x ∈ X

pojavljuje tačno jednom kao prva komponenta u elementima tog podskupa.

T. Preslikavanja f i g su jednaka ako i samo ako imaju isti domen X i ako za svako x ∈ X je f(x) =
g(x).

Def. Neka je dato preslikavanje f : X → Y i neka (∀𝑦 ∈ 𝑌)(∃𝑥 ∈ 𝑋) 𝑓(𝑥) = 𝑦. Tada se za f kaže da
je surjektivno, odnosno surjekcija (,,NA”).

Def. Neka je dato preslikavanje f : X → Y i neka važi (∀𝑥1 𝑥2 ∈ 𝑋)𝑓(𝑥1 ) = 𝑓(𝑥2 ) ⇒ 𝑥1 = 𝑥2 . Tada
se za f kaže da je injektivno, odnosno injekcija (,,1-1”).

Def. Neka je dato preslikavanje f : X → Y . Ako je f surjekcija i injekcija, kaže se da je f bijekcija.

Def. Proizvod preslikavanja (kompozicija) se definiše na sledeći način: Neka je f : X → Y, g : Y →

Z, njihov proizvod je h : X → Z i važi (∀x ∈ X) h(x) = (f ◦ g)(x) = g(f(x)).

T. Neka su data preslikavanja f : X → Y ; g : Y → Z; h : Z → U. Tada je ((f◦g)◦h)(x) = (f◦(g◦h))(x)

Dokaz:
(∀x ∈ X)((f◦g)◦h)(x) = h((f◦g)(x)) = h(g(f(x)))
(∀x ∈ X)(f◦(g◦h))(x) = (g◦h)(f(x)) = h(g(f(x)))
Def. Preslikavanje f : X → X za koje (∀x ∈ X) f(x) = x, naziva se identično preslikavanje (f = Id(x)).

Def. Ako za zadato preslikavanje f : X → Y, postoji preslikavanje f−1 : f(x) → X takvo da je f ◦ f −1 =

Id(x) i f −1 ◦ f = Id(f(x)), tada se kaže da je f−1 inverzno preslikavanje preslikavanja f.

T. Ako je f : X → Y injekcija tada postoji jedinstveno inverzno preslikavanje f −1. Ono preslikava
elemente skupa f(x) u njihove originale u odnosu na preslikavanje f.
 Relacije

Def. Iskaz (sud) je reč koja ima tačno određenu istinitosnu vrednost.

Def. Valjana formula je tautologija.

Def. Binarna relacija ρ u skupu A je svaki podskup skupa A2, tj. svaki skup ρ za koji važi ρ ⊂ A2.

Def. Binarna relacija ρ u skupu A2 je svako preslikavanje koje skup A preslikava u skup čiji su
elementi {⟙,⟘}.

Def. N-arna relacija je svaki podskup skupa 𝐴𝑛 . ρ ⊂ 𝐴𝑛 , n ∈N

Def. Neka je ρ jedna binarna relacija u skupu X.

-Relacija ρ se naziva refleksivnom ako važi (∀a ∈ X) aρa.
-Relacija ρ je simetrična ako (∀a,b ∈ X)(aρb ⇒ bρa).
-Relacija ρ je antisimetrična pod uslovom (∀a,b ∈ X)(aρb ∧ bρa ⇒ a = b)
-Relacija ρ je tranzitivna u slučaju (∀a,b,c ∈ X)(aρb ∧ bρc ⇒ aρc)

Def. Ako je relacija refleksivna, simetrična i tranzitivna onda se ona naziva relacijom
ekvivalencije.

Def. Ako je relacija refleksivna, antisimetrična i tranzitivna onda se ona naziva relacijom
parcijalnog uređenja.
 Operacije

Def. Binarna operacija u skupu A je takvo preslikavanje f koje preslikava A2 → A.

Def. N-arna interna operacija je svako preslikavanje f : An → A.

Def. Dati su skupovi S, Ω, E. Preslikavanje f : S × Ω → E jeste binarna eksterna (spoljna) operacija.

Def. Uređeni par (G,·) u kome je G skup, a · je unutrašnja binarna operacija, naziva se grupoid.

Def. Ako je (G,·) grupoid i (H, ∘) grupoid i postoji bijekcija f : G → H, tako da (∀x,y ∈ G) f(x · y) =
f(x) ∘ f(y), tada se za f kaže da je izomorfizam, a grupoidi su izomorfni. Izomorfizam
grupoida na samog sebe naziva se automorfizam.

Def. Ako je (G,·) grupoid i (H, ∘) grupoid i postoji surjekcija f : G → H, tako da (∀x,y ∈ G) f(x · y) =
f(x) ∘ f(y), tada se za f kaže da je homomorfizam. Homomorfizam grupoida na samog sebe
naziva se endomorfizam.

Def. Neka je (G,·) grupoid. Ako za neke x,y ∈ G važi x · y = y · x, tada su elementi x i y
permutabilni.

Def. Neka je (G,·) grupoid. Ako su svaka dva elementa x,y ∈ G permutabilna, tada je operacija ·
komutatitvna. Grupoid čija je operacija komutativna je komutativan grupoid.

Def. Neka je (G,·) grupoid. Ako (∀x,y,z ∈ G)(x · y) · z = x · (y · z), tada je operacija · asocijativna.
Grupoid čija je operacija asocijativna je semigrupa.

Def. Neka je (G,·) semigrupa. Prirodni stepen n elementa a ∈G definisan je sa an = a · an-1 = an-1 · a.

Def. Neka je (G,·) grupoid. Ako u (G,·)(∃e’ ∈ G)(∀a ∈ G) e’· a = a, e’ se naziva levi neutralni
element.

Def. Neka je (G,·) grupoid. Ako u (G,·) (∃e” ∈ G)(∀a ∈ G) a · e” = a, e” se naziva desni neutralni
element.

T. Ako u grupoidu postoje levi i desni neutralni element onda su oni jednaki.
Dokaz:
Pretpostavimo da nisu 𝑒1 ≠ 𝑒2
(∃e1 ∈ G) e1− levi n.e.
(∃e2 ∈ G) e2− desni n.e.
(e1 · e2 = e2 ∧ e1 · e2 = e1) ⇒ e1= e2 ↯

Def. Ako u gropoidu (G,·)(∃e ∈ G)(∀a ∈ G) e · a = a · e= a, tada e nazivamo neutralnim

(jediničnim) elementom grupoida.

T. Svaki grupoid ima najviše jedan neutralni element.

Dokaz:
Pretpostavimo da postoje bar 2 različita 𝑒1 ≠ 𝑒2
(e1 · e2 = e2 ∧ e1 · e2 = e1) ⇒ e1 = e2 ↯

Def. Semigrupa sa neutralnim elementom naziva se monoid.

Def. Neka je (G,·) grupoid čiji je neutralni element e. Ako za (a ∈ G)(∃a’ ∈ G) a’· a = e, kažemo da
je a’ levi inverzni element elementa a.

Def. Neka je (G,·) grupoid čiji je neutralni element e. Ako za (a ∈ G)(∃a” ∈ G) a · a”= e, kažemo da
je a” desni inverzni element elementa a.

T. Ako u monoidu postoje levi inverzni element i desni inverzni element onda su oni jednaki.
Dokaz:
Pretpostavimo da nisu: a’ ≠ a”
a’· (a · a”) = a’ · e = a’
(a’ · a) · a” = e · a” = a”
⇒ a'= a” ↯

Def. Neka je (G,·) grupoid sa neutralnim elementom e. Tada ako (∀a ∈ G)(∃a-1 ∈ G) a -1 · a = a · a-1
= e, a -1 nazivamo inverznim elementom, a element a invertibilnim.

T. U monoidu postoji najviše jedan inverzan element za svaki element a.

Dokaz:
Pretpostavimo da postoji bar dva različita inverzna elementa 𝑎1−1 ≠ 𝑎2−1
𝑎1−1 = 𝑎1−1 ∙ 𝑒 = 𝑎1−1 ∙ (𝑎 ∙ 𝑎2−1 ) = (𝑎1−1 ∙ 𝑎) ∙ 𝑎2−1 = 𝑒 ∙ 𝑎2−1 = 𝑎2−1 ↯

Т. Neka je (G,·) monoid. Ako element a ∈ G ima inverzni element a -1 i element b ∈ G ima
inverzni element b -1, tada element a·b ima inverzni element b -1· a -1.
(∀a,b ∈ G)(a · b)−1 = b−1· a−1
Dokaz:
(a · b) · (b−1 · a−1) = a · (b · b−1) · a−1 = a · e · a−1 = a · a−1 = e
(b−1 · a−1) · (a · b) = b−1 · (a−1 · a) · b= b · e · b−1 = b · b−1 = e

Def. Neka je (G,·) monoid. Tada se a−n, a ∈ G, n ∈ N, definiše kao a –n = (a –1) n = (a n ) –1, ako a -1
postoji.

Def. Grupoid (G,·) u kome su jednoznačno rešive linearne jednačine oblika a · x = b i y · a = b, a,b
∈ G, naziva se kvazigrupa. Тј.
Grupoid (G,·) u kome važi
(∀a,b ∈ G)(∃x ∈ G) a · x = b
(∀a,b ∈ G)(∃y ∈ G) y · a = b
zove se kvazigrupa.

Def. Kvazigrupa sa neutralnim elementom naziva se lupa ili petlja.

Grupe, podgrupe, algebarske strukture

Def. Grupoid (G,·) sa osobinama:

1) (∀a,b,c ∈ G) a · (b · c) = (a · b) · c (asocijativnost)
2) (∃e ∈ G)(∀a ∈ G) a · e = e · a = a (neutral)
3) (∀a ∈ G)(∃a−1 ∈ G) a · a−1 = a−1 · a = e (inverz)
naziva se grupa.

Def. Ako je u grupi (G,·) operacija komutativna, kažemo da je u pitanju komutativna ili Abelova
grupa.
T. Svaka grupa je kvazigrupa.
Dokaz:
(∀a ∈ G)(∃a−1 ∈ G) (∀a ∈ G)(∃a−1 ∈ G)
a·x=b y·a=b
a−1 · (a · x) = a−1 · b (y · a) · a−1 = b · a−1
(a−1 · a) · x = a−1 · b y · (a · a−1) = b · a−1
e · x = a−1 · b y · e = b · a−1
x = a−1 · b y = b · a−1

Ovde smo dakle dokazali da postoje jedinstveni x i y koji zadovoljavaju uslov kvazigrupe
(jedinstveni zbog inverza).

T. Ako je grupoid (G,·) istovremeno semigrupa i kvazigrupa, onda je (G,·) grupa.

Dokaz:
Uzmimo neki element a ∈ G. Pošto je (G,·) kvazigrupa, postoji element ea ∈ G koji je
jedinstveno rešenje jednačine a · ea = a. Neka je sada y ∈ G jedinstveno rešenje jednačine
y · a = b, gde je b bilo koji drugi element skupa G. Tada je
b = y · a = y · (a · ea) = (y · a) · ea = b · ea
što znači da je ea desni neutralni element, koji ćemo označiti sa e’. Na isti način utvrđuje se
postojanje levog neutralnog elementa e’’, a prema teoremi o jednakosti levog i desnog
neutralnog elementa sledi e’= e’’= e. Invertibilnost svih elemenata sada sleduje iz
jednoznačne rešivosti jednačina
a’ · a = e, a · a’’= e
i činjenice da levi i desni inverzni element ne mogu biti različiti.

T. Ako je grupoid semigrupa u kojoj postoji levi neutral i za svaki član postoji levi inverz, tada
je ovaj grupoid grupa.
Dokaz:
a’ · a = e / a’
(a’ · a) · a’= e · a’
(a’ · a) · a’ = a’
(a’ · a) · a’= a’ / (a’)’
(a’)’ · (a’ · (a · a’)) = (a’)’ · a’
(a’)’ · (a’ · (a · a’)) = e
((a’)’ · a’) · (a · a’) = e
e · (a · a’) = e
a · a’= e ← desni inverz
a · e = a · (a’ · a) = (a·a’) · a = e · a = a ← desni i levi neutralni element

Def. Ako je skup G konačan, kaže se da je grupa (G,·) konačna. U tom slučaju broj elemenata u
skupu G naziva se redom grupe (G,·)

Def. Neka je data grupa (G,·). Ako podskup H skupa G obrazuje grupu u odnosu na operaciju · ,
kaže se da je (H,·) podgrupa grupe (G,·).

T. (H,·) je podgrupa grupe (G,·), ako važi:

1) ∅ ≠ H ⊂G
2) (∀x,y ∈ H)(x · y) ∈ H
3) (∀x ∈ H)( x−1 ∈ H)
Dokaz:
 Uslov (2) znači zatvorenost skupa H u odnosu na operaciju ·. Ako je (G,·) grupa,
asocijativnost je osobina operacije ·, pa ona važi i u skupu H ⊂ G. Neka je e neutralni
element grupe (G,·). Uzmimo neko x ∈ H (H je neprazan). Sada, prema tački (3) x−1 ∈ H, a
prema (2) takođe x · x−1 = e ∈ H. Najzad, na osnovu (3), svi elementi skupa H su invertibilni.
Kako je skup H podskup skupa G, grupa (H,·) je podgrupa grupe (G,·).

T. Lagranžova teorema
Neka je (H,·) podgrupa konačne grupe (G,·). Ako je |G| = n i |H| = m onda m|n.

Def. Neka su u skupu S definisane binarne operacije + i · tako da:

1) (S,+) - Abelova grupa,
2) (S,·) - semigrupa,
3) (∀x,y,z ∈ S) x · (y + z) = xy + xz (leva distributivnost)
(x + y) · z = xz + yz (desna distributivnost)
Tada je algebarska struktura (S,+,·) prsten.

Def. Prsten kod koga je druga operacija komutativna naziva se komutativni prsten.

Def. Prsten sa jedinicom je prsten kod kojeg druga operacija ima neutralni element.

T. ’’Neutralni element za prvu operaciju je fatalan za drugu“. Tj. u prstenu (S,+,·) važi (∀x ∈ S)
x·0=0·x=0
Dokaz:
x · 0 = x · (0 + 0) = x · 0 + x · 0
x·0-x·0 =x·0+x·0-x·0
⇒x · 0 = 0
0 · x = (0 + 0) · x = 0 · x + 0 · x
⇒0 · x = 0

T. Ako je (S,+,·) prsten tada (∀x,y ∈ S) − (x · y) = (−x) · y = x · (−y).

Dokaz:
− (x · y) = (−x) · y / + x · y
x · y + (−x) · y = (x + (−x)) · y = 0 · y = 0
− (x · y) = x · (−y) / + x · y
x · y + x · (−y) = x · (y + (-y)) = x · 0 = 0

Def. Algebarske strukture (𝑆, +,∙) i (𝑇, ⨁, ⨀) su izomorfne ako postoji bijekcija f : S → T
(∀𝑥, 𝑦 ∈ 𝑆)𝑓(𝑥 + 𝑦) = 𝑓(𝑥)⨁𝑓(𝑦)
(∀𝑥, 𝑦 ∈ 𝑆)𝑓(𝑥 ∙ 𝑦) = 𝑓(𝑥)⨀𝑓(𝑦)

Def. Neka su u skupu S definisane binarne operacije + i · tako da:

1) (S,+) - Abelova grupa,
2) (S \ {e+},·) - grupa,
3) (∀x,y,z ∈ S) x · (y + z) = xy + xz (leva distributivnost)
(x + y) · z = xz + yz (desna distributivnost)
Tada je algebarska struktura (S,+,·) telo.

Def. Neka su u skupu S definisane binarne operacije + i · tako da:

1) (S,+) - Abelova grupa,
2) (S \ {e+},·) - Abelova grupa,
3) (∀x,y,z ∈ S) x · (y + z) = xy + xz (leva distributivnost)
 (x + y) · z = xz + yz (desna distributivnost)
Tada je algebarska struktura (S,+,·) polje.

T. Prsten sa jedinicom sa svim elementima različitim od nule, a koji su invertibilni, je telo.

Dokaz:
(S,+,·)
a,b ∈ S\{0}
a≠0˄b≠0⇒a·b≠0
Pretpostavimo da je a · b = 0
(∃a−1 ∈ S)
a−1 · (a · b) = a−1 ·0
(a−1 · a) · b = 0
e·b=0
b=0↯

T. Svako komutativno telo je polje

T. Konačno polje od n elemenata GF(n) postoji ako i samo ako je n = pk, p ∈ P (skup prostih
brojeva), k ∈ N.

T. Sva konačna polja sa istim brojem elemenata su izomorfna.

 Matrice

Def. Matrica A tipa mxn nad poljem F je jedna pravougaona šema ili tablica oblika:

𝑎11 ⋯ 𝑎1𝑛
[ ⋮ ⋱ ⋮ ]
𝑎𝑚1 ⋯ 𝑎𝑚𝑛 𝑚×𝑛

Def. Elementi ak1, ak2, ... , akn čine k-tu vrstu matrice Amxn.

Def. Elementi a1s, a2s, ... , ams čine s-tu kolonu matrice Amxn.

Def. Neka je data matrica A=[a ij]mxn . Neka je 𝐼 = {𝑖1 , 𝑖2 , … , 𝑖𝑝 } ⊂ {1,2, … , 𝑚} i neka je 𝑖1 < 𝑖2 <
⋯ < 𝑖𝑝 . Neka je 𝐽 = {𝑗1 , 𝑗2 , … , 𝑗𝑞 } ⊂ {1,2, … , 𝑛} i neka je 𝑗1 < 𝑗2 < ⋯ < 𝑗𝑞 . Tada je matrica
oblika

𝑎𝑖1𝑗1 ⋯ 𝑎𝑖1𝑗𝑞
[ ⋮ ⋱ ⋮ ]
𝑎𝑖𝑝𝑗1 ⋯ 𝑎𝑖𝑝𝑗𝑞 𝑝×𝑞
submatrica date matrice A.

Def. Matrica tipa 1xn zove se matrica vrste.

Def. Matrica tipa mx1 zove se matrica kolone.

Def. Neka je data matrica Amxn. Ako je m = n ovu matricu zovemo kvadratna matrica.

Def. Dijagonalna matrica je kvadratna matrica čiji su svi elementi jednaki 0 osim elemenata na
glavnoj dijagonali.

Def. Skalarna matrica je dijagonalna matrica čiji su svi elementi na glavnoj dijagonali jednaki.

Def. Jedinična matrica je kvadratna matrica čiji su svi elementi jednaki 0 osim elemenata na
glavnoj dijagonali, a elementi na glavnoj dijagonali jednaki 1.

Def. Nula matrica je matrica proizvoljnog tipa čiji su svi elementi jednaki 0.

Def. Kvadratna matrica čiji su svi elementi iznad (ispod) glavne dijagonale jednaki 0 naziva se
donja (gornja) trougaona matrica.

Def. Neka su date dve matrice oblika Amxn i Bpxq i neka su elementi [aij] i [bij] gde je i = 1,2,...m i j =
1,2,...n elementi iz matrica A i B respektivno. Dve matrice su jednake ako i samo ako je m = p
i n = q i ako je svako aij iz matrice A jednako bij iz matrice B.

Def. Sabiranje matrica je definisano za matrice istog tipa. Neka je A = [aij]mxn i B = [bij]mxn. Tada je
zbir matrica A i B matrica C = [cij]mxn pri čemu je cij= aij+ bij.

Def. Ako je A matrica nad poljem K i α ∈ K, proizvod αA (ili Aα) definiše se kao matrica koja se
dobija od matrice A kada se svaki njen elemenat pomozi sa α, tj. α[aij]mxn = [α aij]mxn.
Def. Proizvod matrica A i B je definisan samo ako je broj kolona matrice A jednak broju vrsta
matrice B. Neka je A = [aij]mxn i B = [bij]nxp. Tada je proizvod AB = C gde je C = [cik]mxp i važi
jednakost:
𝑐𝑖𝑘 = 𝑎𝑖1 𝑏1𝑘 + ··· + 𝑎𝑖𝑛 𝑏𝑛𝑘 = ∑𝑛𝑗=1 𝑎𝑖𝑗 𝑏𝑗𝑘 (i = 1,...,m;k = 1,...,p)

T. Osobine matričnog sabiranja i množenja:

1) A + B = B + A
2) A + (B + C) = (A + B) + C
3) A + O = A
4) A + (−1)A = A − A = 0
5) α(A + B) = αA + αB
6) A · B ≠ B · A
7) Amxn · In = Im · Amxn = Amxn
8) (A · B) · C = A · (B · C)

Def. Stepen kvadratne matrice Anxn, p ∈ N ∪ {0} definiše se kao:

𝐼𝑛 ,𝑝 = 0
𝑝
𝐴 = {𝐴 ,𝑝 = 1
𝑝−1 𝑝−1
𝐴∗𝐴 =𝐴 ∗𝐴,𝑝 > 1

T. Za stepenovanje kvadratnih matrica važi: Anxn, Bnxn, n ∈ N ∪ {0}

1) 𝐴𝑝 ∗ 𝐴𝑞 = 𝐴𝑝+𝑞
2) (𝐴𝑝 )𝑞 = 𝐴𝑝𝑞
3) (𝐴 ∗ 𝐵)𝑝 = 𝐴𝑝 ∗ 𝐵 𝑝 (ako su komutativne)

Def. Transponovana matrica matrice A = [aij]mxn je matrica B =[bij]mxn, gde je bij = aji ( i=1,2,...,m;
j=1,2,..,n). Drugim rečima, vrste matrice A postaju kolone matrice AT , i obrnuto, kolone
matrice A postaju vrste matrice AT.

𝑎11 ⋯ 𝑎1𝑛 𝑎11 ⋯ 𝑎𝑚1

𝐴=[ ⋮ ⋱ ⋮ ] 𝐴 =[ ⋮
𝑇 ⋱ ⋮ ]
𝑎𝑚1 ⋯ 𝑎𝑚𝑛 𝑚×𝑛 𝑎1𝑛 ⋯ 𝑎𝑚𝑛 𝑛×𝑚

T. Osobine transponovanih matrica:

1) (AT )T = A
2) (A + B)T = AT + BT
3) (αA)T = αAT (α ∈ C)
4) (𝐴 ∗ 𝐵)𝑇 = 𝐵 𝑇 ∗ 𝐴𝑇
5) (𝐴1 ∗ 𝐴2 ∗ … ∗ 𝐴𝑛 )𝑇 = 𝐴𝑇𝑛 ∗ … 𝐴𝑇2 ∗ 𝐴1𝑇

Dokaz:
(𝐴 ∗ 𝐵)𝑇 = 𝐵 𝑇 ∗ 𝐴𝑇
Neka je A = [aij]m,n i B = [bij]n,p. Tada se na mestu (i,k) matrice AB nalazi element ai1b1k + ··· +
ainbnk. Ovaj element se nalazi na mestu (k,i) matrice (AB)T . U k-toj vrsti matrice BT nalaze se
elementi b1k,...,bnk, a u i-toj koloni matrice AT nalaze se elementi ai1,...,ain. Stoga se u matrici
BT AT na mestu (k,i) nalazi element b1kai1 + ··· + bnkain= ai1b1k+ ··· + ainbnk.

Dokaz:
(𝐴1 ∗ 𝐴2 ∗ … ∗ 𝐴𝑛 )𝑇 = 𝐴𝑇𝑛 ∗ … 𝐴𝑇2 ∗ 𝐴1𝑇
𝑘 = 2 (𝐴1 ∗ 𝐴2 )𝑇 = 𝐴𝑇2 ∗ 𝐴1𝑇
𝑘 = 𝑛 − 1 (𝐴1 ∗ 𝐴2 ∗ … ∗ 𝐴𝑛−1 )𝑇 = 𝐴𝑇𝑛−1 ∗ … 𝐴𝑇2 ∗ 𝐴1𝑇
 𝑘 = 𝑛 (𝐴1 ∗ 𝐴2 ∗ … ∗ 𝐴𝑛−1 ∗ 𝐴𝑛 )𝑇 = 𝐴𝑇𝑛 ∗ (𝐴1 ∗ 𝐴2 ∗ … ∗ 𝐴𝑛−1 )𝑇 = 𝐴𝑇𝑛 ∗ 𝐴𝑇𝑛−1 ∗ … 𝐴𝑇2 ∗ 𝐴1𝑇

Def. Simetrična matrica je matrica za koju važi: AT = A. Simetrična matrica mora biti kvadratna i
njeni elementi su simetrični u odnosu na glavnu dijagonalu.

Def. Antisimetrična matrica je matrica za koju vazi: AT = −A.

Determinante

Def. Neka je p = ( j1, j2, ... , jn) jedna permutacija skupa {1, 2, ... ,n}. Ako je ji > jk za i < k kaže se da
elementi ji i jk obrazuju inverziju u permutaciji p.

Def. Kvadratnoj matrici A =[aij]nxn pridružuje se broj:

𝑎11 … 𝑎1𝑛
𝑑𝑒𝑡𝐴 = | ⋮ ⋱ ⋮ | = |𝑎𝑖𝑗 |
𝑛𝑥𝑛
𝑎𝑚1 … 𝑎𝑛𝑛

koji se naziva determinanta matrice A i koji se definiše zbirom:

𝑑𝑒𝑡𝐴 = ∑ (−1)𝐽 ∗ 𝑎1𝑗1 ∗ 𝑎2𝑗2 ∗ … ∗ 𝑎𝑛𝑗𝑛
𝑗1 ,𝑗2 ,…,𝑗𝑛
gde se sumiranje vrši po svim permutacijama j1,j2,...,jn skupa {1,2,...,n}, pri čemu J označava
broj inverzija u permutaciji j1,j2,...,jn.

Osnovne osobine determinanti:

T. Za matricu A = [aij]nxn važi detA = detAT .

T. Determinanta se množi brojem ako se svaki element jedne i samo jedne vrste odnosno
kolone njene matrice pomnoži tim brojem.
det(⋌A)=⋌ndetA

T. Ako u matrici A međusobom promene mesta dve vrste (dve kolone), detA menja znak.

T. Ako se matrice A =[aij]nxn, B =[bij]nxn i C =[cij]nxn razlikuju samo po elementima k-te vrste
(1≤k≤n) i ako važi
𝑏𝑖𝑗 + 𝑐𝑖𝑗 , za 𝑖 = 𝑘
𝑎𝑖𝑗 = { , za svako j = 1,2,...,,n,
𝑏𝑖𝑗 = 𝑐𝑖𝑗 , za 𝑖 ≠ 𝑘
tada je detA = detB + detC

T. Ako su svi elementi jedne vrste (kolone) matrice A jednaki 0, tada je detA=0.

T. Ako su u matrici A elementi jedne vrste (odnosno kolone) jednaki elementima neke druge
vrste (odnosno kolone), tada je detA = 0.

T. Ako su u matrici A elementi jedne vrste (odnosno kolone) proporcionalni elementima neke
druge vrste (odnosno kolone), tada je detA = 0

T. Determinanta ne menja vrednost ako se elementima jedne vrste (odnosno kolone) njene
matrice dodaju elementi neke druge vrste (odnosno kolone) pošto se prethodno pomnože
zadatim brojem.
T. Ako su A i B kvadratne matrice istog reda, važi formula
det(A · B) = detA · detB

Def. Neka je data kvadratna matrica A = [aij]nxn i neka je apq proizvoljni element matrice A (1≤p,
q≤n). Neka je Mpq submatrica matrice A dobijena iz A izostavljanjem p-te vrste i q-te kolone.
Determinantu submatrice Mpq u oznaci detMpq zovemo minor elemenata apq.
Broj određen sa Apq = (-1)p+q detMpq zove se kofaktor (algebarski komplement) elementa apq.

T. Neka je data kvadratna matrica A = [aij]nxn:

Za svako s = 1, 2, ... ,n važi 𝑑𝑒𝑡𝐴 = 𝑎𝑠1 𝐴𝑠1 + ⋯ + 𝑎𝑠𝑛 𝐴𝑠𝑛 = ∑𝑛𝑗=1 𝑎𝑠𝑗 𝐴𝑠𝑗
Za svako k = 1, 2, .. ,n važi 𝑑𝑒𝑡𝐴 = 𝑎1𝑘 𝐴1𝑘 + ⋯ + 𝑎𝑛𝑘 𝐴𝑛𝑘 = ∑𝑛𝑖=1 𝑎𝑖𝑘 𝐴𝑖𝑘 .

T. Determinanta trougaone matrice A jednaka je proizvodu elemenata na glavnoj dijagonali

matrice.

Def. Neka je data kvadratna matrica A = [aij]nxn i neka je Aij kofaktor elementa aij. Matrica oblika
𝐴11 ⋯ 𝐴1𝑛 𝑇
𝑎𝑑𝑗𝐴 = [ ⋮ ⋱ ⋮ ]
𝐴𝑛1 ⋯ 𝐴𝑛𝑛

naziva se adjungovana matrica date kvadratne matrice.

T. A · adjA = adjA · A = detA · I

Dokaz: ?????

Def. Inverzna matrica date kvadratne matrice A je matrica X koja zadovoljava sledeću relaciju:
X·A=A·X=I
1 𝐴 1
𝐴∗( ∗ 𝑎𝑑𝑗𝐴) = ∗ 𝑎𝑑𝑗𝐴 = ∗ 𝑑𝑒𝑡𝐴 ∗ 𝐼 = 𝐼
𝑑𝑒𝑡𝐴 𝑑𝑒𝑡𝐴 𝑑𝑒𝑡𝐴
1 1 1
( ∗ 𝑎𝑑𝑗𝐴) ∗ 𝐴 = ∗ 𝑎𝑑𝑗𝐴 ∗ 𝐴 = ∗ 𝑑𝑒𝑡𝐴 ∗ 𝐼 = 𝐼
𝑑𝑒𝑡𝐴 𝑑𝑒𝑡𝐴 𝑑𝑒𝑡𝐴
1
⇒𝐴−1 = 𝑑𝑒𝑡𝐴 𝑎𝑑𝑗𝐴

T. Za kvadratnu matricu postoji inverzna matrica ako i samo ako je detA≠0.

Dokaz:
A · A−1 = I ⇒ det(A · A−1) = detI ⇒ detA· detA−1 = 1 ⇒ detA ≠0

T. Ako matrica ima inverznu matricu tada je ona jedinstvena.

Dokaz:
Pretpostavimo da postoje dve inverzne matrice X i Y .
A·X=A·Y=I
A·X=A·Y
X · (A · X) = X · (A · Y )
(X · A) · X = (X · A) · Y
I·X=I·Y
⇒X=Y↯

Def. Matrica koja ima inverznu matricu zove se regularna matrica.

Def. Matrica koja nema inverznu matricu zove se singularna matrica.

Def. Neka je A regularna matrica. Neka je A−1 inverzna matrica matrice A.
A -(n+1) = A –n · A –1
A –n= (A n) -1 = (A -1) n

T. Neka su A i B regularne matrice istog reda i p,q ∈ Z. Tada važi:

1) A p · A q = A p+q
2) (A p) q = A pq
3) AT je regularna matrica i važi (AT )−1 = (A−1)T
4) α · A je regularna matrica (α· A) -1 = α -1· A -1
5) det(A -1) = (detA) -1
6) A · B je regularna matrica (A · B) -1 = B -1 · A -1
7) det(adjA) = (detA)n−1

Def. Sistem od m linearnih algebarskih jednačina sa n nepoznatih je skup jednačina oblika:

𝑎11 𝑥1 + 𝑎12 𝑥2 + ⋯ + 𝑎1𝑛 𝑥𝑛 = 𝑏1

(∗) = { …
𝑎𝑚1 𝑥1 + 𝑎𝑚2 𝑥2 + ⋯ + 𝑎𝑚𝑛 𝑥𝑛 = 𝑏𝑚

gde su aij koeficijenti sistema, b1,b2,...,bm slobodni članovi, a x1,x2,...,xn su nepoznate sistema.

Def. Ako su svi slobodni članovi sistema jednaki nuli, sistem je homogen. U suprotnom (tj. ∃i,bi ≠
0), sistem je nehomogen.

Def. Rešenje sistema (*) je svaka n − torka brojeva (α1,α2,...,αn) tako da se smenom x1 = α1, x2 =
α2, ... , xn = αn, svaka jednačina sistema (*) pretvara u identitet.

Def. Sistem (*) je saglasan ako postoji bar jedno rešenje tog sistema.. U suprotnom ,tj. ako nema
rešenja, sistem je nesaglasan.

Def. Dva sistema su ekvivalentna ako imaju isti skup rešenja.

Def. Ako je broj nepoznatih sistema jednak broju jednačina u sistemu kaže se da je sistem
linearnih jednačina kvadratni sistem.

𝑎11 ⋯ 𝑎1𝑛 𝑥1 𝑏1
[ ⋮ ⋱ ⋮ ]∗[ ⋮ ]= [ ⋮ ]
𝑎𝑛1 ⋯ 𝑎𝑛𝑛 𝑥𝑛 𝑏𝑛

T. Ako je determinanta koeficijenata kvadratnog linearnog sistema detA ≠ 0 kaže se da taj

sistem jednačina ima jedinstveno rešenje.
Dokaz:
detA ≠ 0 ⇒ ∃A−1
A·X=B
A−1 · (A · X) = A -1 · B
X = A−1B
⇒ X je jedinstveno
T. Kramerova teorema
Neka je dat kvadratni sistem jednačina. Ako je detA=D≠0 tada sistem ima jedinstveno
rešenje i ono je oblika
𝐷1 𝐷2 𝐷𝑛
𝑥1 = , 𝑥2 = , . . , 𝑥𝑛 =
𝐷 𝐷 𝐷
gde je Di determinanta dobijena od determinante D tako što se i-ta kolona u D zameni
kolonom slobodnih članova.

Dokaz:
Neka je detA = D ≠0 ⇒ sistem ima jedinstveno rešenje, oblika x1,x2 ...,xn.

𝑎11 𝑎12 … 𝑎1𝑖 𝑥𝑖 … 𝑎1,𝑛−1 𝑎1𝑛

𝑎21 𝑎22 … 𝑎2𝑖 𝑥𝑖 … 𝑎2,𝑛−1 𝑎2𝑛
𝑥𝑖 𝐷 = || ⋮ ⋮ ⋮ ⋮ ⋮ ⋮ ⋮ ||
⋮ ⋮ ⋮ ⋮ ⋮ ⋮ ⋮
𝑎𝑛1 𝑎𝑛2 … 𝑎𝑛𝑖 𝑥𝑖 … 𝑎𝑛,𝑛−1 𝑎𝑛𝑛

Sada pomnožimo svaku j − tu kolonu j≠i (j = 1,2,...,n) sa xj i dodajmo ih sve i − toj koloni.

𝑎11 𝑎12 … 𝑎11 𝑥1 + ⋯ + 𝑎1𝑖 𝑥𝑖 + ⋯ + 𝑎1𝑛 𝑥𝑛 … 𝑎1,𝑛−1 𝑎1𝑛

𝑎21 𝑎22 … 𝑎21 𝑥1 + ⋯ + 𝑎2𝑖 𝑥𝑖 + ⋯ + 𝑎2𝑛 𝑥𝑛 … 𝑎2,𝑛−1 𝑎2𝑛
= || ⋮ ⋮ ⋮ ⋮ ⋮ ⋮ ⋮ ||
⋮ ⋮ ⋮ ⋮ ⋮ ⋮ ⋮
𝑎𝑛1 𝑎𝑛2 … 𝑎𝑛1 𝑥1 + ⋯ + 𝑎𝑛𝑖 𝑥𝑖 + ⋯ + 𝑎𝑛𝑛 𝑥𝑛 … 𝑎𝑛,𝑛−1 𝑎𝑛𝑛

𝑎11 𝑎12 … 𝑏1 …𝑎1,𝑛−1 𝑎1𝑛

𝑎21 𝑎22 … 𝑏2 …𝑎2,𝑛−1 𝑎2𝑛
|
=| ⋮ ⋮ ⋮ ⋮ ⋮ ⋮ || = 𝐷𝑖
⋮
⋮ ⋮ ⋮ ⋮ ⋮ ⋮ ⋮
𝑎𝑛1 𝑎𝑛2 … 𝑏𝑛 …𝑎𝑛,𝑛−1 𝑎𝑛𝑛
𝐷𝑖
𝑥𝑖 ∗ 𝐷 = 𝐷𝑖 ⇒ 𝑥𝑖 =
𝐷
Ako je D = 0 → ∃Di ≠ 0 ⇒ sistem nema rešenja
Ako je D = 0 → (∀i) Di = 0 ⇒ sistem ima beskonačno rešenja ili je nemoguć
 Polinomi

Def. Algebarski izraz 𝑎𝑛 𝑥 𝑛 + 𝑎𝑛−1 𝑥 𝑛−1 + ⋯ + 𝑎1 𝑥 + 𝑎0 , n ∈N0, ai ∈F, i ∈ {0,1,...,n} gde je F polje
naziva se polinom nad poljem F.

Def. Elementi polja F ao,a1,...,an nazivaju se koeficijenti polinoma 𝑎𝑛 𝑥 𝑛 + 𝑎𝑛−1 𝑥 𝑛−1 + ⋯ + 𝑎1 𝑥 +

𝑎0 .

Def. Dva polinoma su jednaka kada su im odgovarajući koeficijenti jednaki.

Def. Stepen polinoma P je najveći broj n za koji je an ≠ 0. Stepen polinoma se označava sa dgP.

T. Skup polinoma nad poljem F sa operacijama sabiranje i množenje polinoma čini

komutativan prsten sa jedinicom.

T. Neka su P i Q polinomi nad poljem F.

Stepen zbira dva polinoma jednak je: dg(P +Q) ≤ max(dgP,dgQ)
Stepen proizvoda dva polinoma jednak je: dg(PQ) = dgP + dgQ, P ≠ 0 ∧ Q ≠ 0

Def. Polinomska funkcija je preslikavanje P : F → F definisano sa

𝑃(𝑥) = 𝑎𝑛 𝑥 𝑛 + 𝑎𝑛−1 𝑥 𝑛−1 + ⋯ + 𝑎1 𝑥 + 𝑎0 .

T. U konačnom polju GF(m), dve polinomske funkcije stepena manjeg od m su jednake ako i
samo ako su im odgovarajući koeficijenti jednaki.

T. U beskonačnom polju F dve polinomske funkcije jednake su ako i samo ako su im

odgovarajući koeficijenti polinoma jednaki.

T. Neka su dati polinomi U i V ≠ 0. Tada postoje jedinstveni polinomi Q i R (dgR < dgV ) takvi
da važi
U=VQ+R
Polinom Q se naziva količnik, a polinom R ostatak pri deljenju polinoma U polinomom V .
Ako je R=0, tada je polinom U deljiv polinomom V.

T. Neka su U, V I W polinomi nad poljem F. Tada:

(W | U ∧ W | V ) ⇒W | (U + V )
W | U ⇒W | UV (spec. W | U ⇒W | aU ; a ∈F)
(U | V ∧ V | U) ⇒U = aV (a ∈F)
(U | V ∧ V | W) ⇒U | W

Def. Polinom W je najveći zajednički delilac polinoma U i V , u oznaci W = NZD(U,V ), ako W | U,

W | V i ako iz P | U, P | V sleduje P | W.

T. Neka su dati polinomi U i V (U≠0 ˄ V≠0). NZD(U,V) postoji i može se odrediti sa tačnošću do
multiplikativne konstante. Postupak za određivanje NZD(U,V) naziva se Euklidov
algoritam.
𝑈 = 𝑉 ∗ 𝑄1 + 𝑅1
𝑉 = 𝑅1 ∗ 𝑄2 + 𝑅2
𝑅1 = 𝑅2 ∗ 𝑄3 + 𝑅3
⋮
𝑅𝐾−1 = 𝑅𝐾 ∗ 𝑄𝐾+1
 𝑅𝐾 = 𝑁𝑍𝐷(𝑈, 𝑉 )

T. Bezuov stav
Ostatak pri deljenju polinoma P polinomom (x – a) (a ∈ F) jednak je P(a), tj. vrednosti
funkcije u tački a.
Dokaz:
Po teoremi o deljenju polinoma
P = Q(x − a) + R
dg(x − a) = 1, dgR < dg(x − a) ⇒dgR = 0
R = b ∈F
P(x) = Q(x)(x−a)+b
P(a) = Q(a)(a−a)+b
P(a) = b, tj. R = P(a)

T. Hornerova šema
Neka je 𝑃(𝑥) = 𝑎𝑛 𝑥 𝑛 + 𝑎𝑛−1 𝑥 𝑛−1 + ⋯ + 𝑎1 𝑥 + 𝑎0 , 𝑎𝑛 ≠ 0. Tada je za α ∈F
𝑃(𝑥) = 𝑄(𝑥)(𝑥 − 𝛼) + 𝑅(𝑥), gde je:
𝑄(𝑥) = 𝑏𝑛−1 𝑥 𝑛−1 + ⋯ + 𝑏1 𝑥 + 𝑏0 ,
𝑏𝑛−1 = 𝑎𝑛
𝑏𝑘 = 𝛼𝑏𝑘+1 + 𝑎𝑘 , 𝑘 ∈ {0,1,2, … , 𝑛 − 2}
𝑅 = 𝛼𝑏0 + 𝑎0
Dokaz:
P = Q(x − α) + R
𝑎𝑛 𝑥 𝑛 + 𝑎𝑛−1 𝑥 𝑛−1 + ⋯ + 𝑎1 𝑥 + 𝑎0 = (𝑥 − 𝛼)(𝑏𝑛−1 𝑥 𝑛−1 + ⋯ + 𝑏1 𝑥 + 𝑏0 ) + 𝑅
𝑏𝑛−1 𝑥 𝑛 + (−𝛼𝑏𝑛−1 + 𝑏𝑛−2 )𝑥 𝑛−1 … + (−𝛼𝑏0 + 𝑅) = 0
𝑎𝑛 = 𝑏𝑛−1
𝑎𝑛−1 = (−𝛼𝑏𝑛−1 + 𝑏𝑛−2 ) ⇒ 𝑏𝑛−2 = 𝛼𝑏𝑛−1 + 𝑎𝑛−1
𝑎0 = (−𝛼𝑏0 + 𝑅) ⇒ 𝑅 = 𝛼𝑏0 + 𝑎0

Def. Polinom nad poljem F je razloživ ako postoje polinomi U i V (dgU, dgV >0) tako da je P = UV .
Tada se kaže da su U i V faktori polinoma P.

T. Polinom x−a je faktor polinoma P ako i samo ako je P(a) = 0

Dokaz:
(x-a) je faktor polinoma P ⇔P(a)=0
P = (x − a)Q ⇒P(a) = (a − a)Q(a) ⇒P(a) = 0

Def. Neka je P polinom nad poljem F. Za a ∈ F kažemo da je koren (nula) polinoma P ako je
P(a)=0, gde je P(x) polinomska funkcija.

T. Neka je P≠0, polinom stepena n nad poljem F. Tada P ima najviše n različitih korena.

Def. Polinom nad poljem kompleksnih brojeva C naziva se kompleksan polinom.

T. Osnovni stav algebre

Svaki kompleksni polinom P, dgP ≥ 1, ima bar jedan koren.

T. Neka je 𝑃(𝑧) = 𝑎𝑛 𝑧 𝑛 + 𝑎𝑛−1 𝑧 𝑛−1 + ⋯ + 𝑎1 𝑧 + 𝑎0 kompleksni polinom, dgP ≥ 1. Tada

postoje z1,z2,...,zn ∈ C takvi da je P(z) = an(z − z1)(z − z2)···(z − zn).
Dokaz:
Po osnovnom stavu algebre polinom P(z) ima bar jedan koren z1 ∈ C.
 ⇒z-z1 je faktor polinoma P, tj.
P(z) = Q1(z)(z−z1) dgQ1 = dgP-1 = n-1
Ako je n-1 = 0 ⇒ Q1(z) = c ∈ C
Ako je n-1 >0 ⇒ Q1 ima bar jedan koren z2∈ C
P(z) = Q2(z)(z−z1) (z−z2) dgQ2 = n-2
Primenom Osnovnog stava algebre na Q1,Q2,..,Qn i teoreme koja kaže da je (x-a) faktor
polinoma P(x) ako i samo ako je P(a)=0, zaključujemo da je P(z) = c(z − z1)(z − z2)···(z − zn),
c ∈ C. Upoređivanjem vodećih koeficijenata zaključuje se da je c = an, pa imamo
P(z) = an(z − z1)(z − z2)···(z − zn).

Def. Kažemo da je zo ∈ C koren reda k ∈ N kompleksnog polinoma P ako važi P(z) = (z−z0)kQ(z) i
ako zo nije koren polinoma Q.

T. Neka su z1,z2,...,zk različiti koreni kompleksnog polinoma P stepena n i neka je ri> 0 red nule
zi (i = 1,2,.., k). Tada je:
𝑃(𝑧) = 𝑎𝑛 (𝑧 − 𝑧1 )𝑟1 (𝑧 − 𝑧2 )𝑟2 … (𝑧 − 𝑧𝑘 )𝑟𝑘 ; 𝑟1 + 𝑟2 + ⋯ + 𝑟𝑘 = 𝑛
gde je 𝑎𝑛 vodeći koeficijent polinoma P.

T. Neka su dati kompleksni polinomi P i Q, dgP>0 i dgQ>0. Tada P|Q ako i samo ako je svaki
koren polinoma P takođe koren polinoma Q istog ili većeg reda.

T. Vijetove formule
Neka je P kompleksni polinom stepena n, 𝑃(𝑥) = 𝑎𝑛 𝑥 𝑛 + 𝑎𝑛−1 𝑥 𝑛−1 + ⋯ + 𝑎1 𝑥 + 𝑎0 , čiji su
koreni x1,…,xn. Tada je:
𝑎𝑛−1
𝑥1 + 𝑥2 + ⋯ + 𝑥𝑛 = (−1)1
𝑎𝑛
𝑎𝑛−2
𝑥1 𝑥2 + 𝑥1 𝑥3 + ⋯ + 𝑥𝑛−1 𝑥𝑛 = (−1)2
𝑎𝑛
𝑎𝑛−𝑘
𝑥1 𝑥2 … 𝑥𝑘 + ⋯ + 𝑥𝑛−𝑘+1 … 𝑥𝑛 = (−1)𝑘
𝑎𝑛
𝑎
𝑛 0
𝑥1 𝑥2 … 𝑥𝑛 = (−1)
𝑎𝑛
Dokaz:
Upoređivanjem koeficijenata u jednakosti neposredno se dobijaju gornje formule.
𝑎𝑛 𝑥 𝑛 + 𝑎𝑛−1 𝑥 𝑛−1 + ⋯ + 𝑎1 𝑥 + 𝑎0 = 𝑎𝑛 (𝑥 − 𝑥1 )(𝑥 − 𝑥2 ) ··· (𝑥 − 𝑥𝑛 )
Stepen 𝑥 𝑛−𝑘 dobija se kada se iz k zagrada uzme slobodan član (oblika −𝑥𝑖 ). Ako se izaberu
zagrade 𝑖1 , 𝑖2 , … , 𝑖𝑘 iz kojih će se uzimati slobodan član, tada će koeficijent uz 𝑥 𝑛−𝑘 biti
(−𝑥𝑖1 )(−𝑥𝑖2 ) … (−𝑥𝑖𝑘 ) = (−1)𝑘 𝑥𝑖1 , 𝑥𝑖2 , … , 𝑥𝑖𝑘
Prema tome, koeficijent uz 𝑥 𝑛−𝑘 sa desne strane jednakosti jednak je
𝑎𝑛 ∙ ∑ (−1)𝑘 𝑥𝑖1 , 𝑥𝑖2 , … , 𝑥𝑖𝑘
𝑖1 ,𝑖2 ,..,𝑖𝑘
gde suma ide po svim kombinacijama 𝑖1 , 𝑖2 , … , 𝑖𝑘 elemenata 1,2,..,n.
Kako je na levoj strani jednakosti koeficijent uz 𝑥 𝑛−𝑘 jednak 𝑎𝑛−𝑘 , imamo jednakost
𝑎𝑛−𝑘 = 𝑎𝑛 ∙ ∑ (−1)𝑘 𝑥𝑖1 , 𝑥𝑖2 , … , 𝑥𝑖𝑘 = 𝑎𝑛 ∙ (−1)𝑘 ∙ ∑ 𝑥𝑖1 , 𝑥𝑖2 , … , 𝑥𝑖𝑘
𝑖1 ,𝑖2 ,..,𝑖𝑘 𝑖1 ,𝑖2 ,..,𝑖𝑘
odakle je
𝑎𝑛−𝑘
∑ 𝑥𝑖1 , 𝑥𝑖2 , … , 𝑥𝑖𝑘 = (−1)𝑘
𝑎𝑛
𝑖1 ,𝑖2 ,..,𝑖𝑘

Def. Realni polinom je kompleksni polinom sa realnim koeficijentima.

T. Ako je z ∈ C koren reda r realnog polinoma P, tada je i 𝑧̅ njegov koren istog reda.

T. Neka je P realan polinom stepena n>0, sa vodećim koeficijentom an≠0. Neka su

𝑧1 , 𝑧̅1 , 𝑧2 , 𝑧̅2 , … , 𝑧𝑘 , 𝑧̅𝑘 svi različiti koreni polinoma P koji ne pripadaju skupu R i neka je 𝑟𝑖
red korena 𝑧𝑖 (i=1,2,…,k). Neka su 𝑥𝑘+1 , … , 𝑥𝑚 svi različiti realni koreni polinoma P i neka je
𝑟𝑖 red korena 𝑥𝑖 (i=k+1,k+2,…,m). Tada važi:
𝑘 𝑚

1) ∑ 2𝑟𝑖 + ∑ 𝑟𝑖 = 𝑛
𝑖=1 𝑖=𝑘+1
2) polinom P ima faktorizaciju
𝑃(𝑥) = 𝑎𝑛 (𝑥 2 + 𝑝1 𝑥 + 𝑞1 )𝑟1 … (𝑥 2 + 𝑝𝑘 𝑥 + 𝑞𝑘 )𝑟𝑘 (𝑥 − 𝑥𝑘+1 )𝑟𝑘+1 … (𝑥 − 𝑥𝑚 )𝑟𝑚
gde su 𝑝𝑖 , 𝑞𝑖 ∈ 𝑅, 𝑝𝑖2 − 4𝑞𝑖 < 0.

T. Teorema o racionalnim nulama

Neka je P realan polinom sa celobrojnim koeficijentima
𝑃(𝑥) = 𝑎𝑛 𝑥 𝑛 + 𝑎𝑛−1 𝑥 𝑛−1 + ⋯ + 𝑎1 𝑥 + 𝑎0 , 𝑎𝑖 ∈ 𝑍, 𝑖 = 0,1, . . , 𝑛, 𝑎𝑛 ≠ 0
𝑝
Ako je 𝑧 = 𝑞 koren polinoma P, gde su p i q uzajamno prosti celi brojevi, tada je p|a0 i q|an.
Dokaz:
𝑝
Ako je 𝑧 = 𝑞 koren onda je:
𝑝 𝑛 𝑝 𝑛−1 𝑝
𝑎𝑛 ( ) + 𝑎𝑛−1 ( ) + ⋯ + 𝑎1 ( ) + 𝑎0 = 0 /∙ 𝑞 𝑛−1
𝑞 𝑞 𝑞
𝑝𝑛
𝑎𝑛 ( ) + 𝑎𝑛−1 𝑝𝑛−1 + ⋯ + 𝑎1 𝑝𝑞 𝑛−2 + 𝑎0 𝑞 𝑛−1 = 0
𝑞
1
Kako su p i q uzajamno prosti, zaključujemo da q|an. Sada jednačinu množimo sa .
𝑝
𝑝𝑛−1 𝑞 𝑛−1
𝑎𝑛 ( ) + 𝑎𝑛−1 𝑝𝑛−2 + ⋯ + 𝑎1 𝑞 𝑛−2 + 𝑎0 =0
𝑞 𝑝
Odavde zaključujemo da je p|a0.

T. Svaka nula reda k polinoma P(x) (0<k ≤ n=dgP) jeste nula reda k – 1 polinoma P’(x).

T. Ako je x0 nula reda k – 1 polinoma P’(x) i ako je to nula polinoma P(x) tada je x0 nula reda k
polinoma P(x).

T. x0 je nula reda k polinoma P(x) ako i samo ako je x0 nula polinoma 𝑃(𝑥), 𝑃’(𝑥). , … , 𝑃𝑘−1 (𝑥) i
nije nula polinoma 𝑃𝑘 (𝑥).
 Uvod u matematičku analizu

Def. Kažemo da skupovi A i B imaju isti kardinalni broj, u oznaci cardA = cardB, ako postoji
bijektivno preslikavanje koje svakom elementu jednog skupa dodeljuje jedan i samo jedan
element drugog skupa.

Def. Različiti kardinalni brojevi skupova određeni su različitim klasama ekvivalencije,

generisanih početnom relacijom.

Def. Kardinalni broj skupa N označava se cardN = ℵo (Alef Nula). Kaže se da je skup N prebrojiv.

Def. Ako skup A ima isti kardinalni broj kao skup prirodnih brojeva N, kažemo da je A prebrojiv
skup, u oznaci cardA = ℵo (Alef Nula).

T. Skup Z je prebrojiv.
Dokaz:
N = (0,1,2,3,4,5,6,7,8,9,...,+∞)
Z = (−∞,...,−5,−4,−3,−2,−1,0,1,2,3,4,5,...,+∞)
-3→6, -2→4, -1→2, 0→1, 1→3, 2→5, 3→7
⇒cardZ = cardN = ℵo

T. Skup Q je prebrojiv.

T. Skup svih algebarskih brojeva (koreni polinomske funkcije) je prebrojiv.

T. Unija prebrojivo mnogo prebrojivih skupova jeste prebrojiv skup.

A. Kantorova aksioma
Svakom realnom broju odgovara jedna i samo jedna tačka na brojevnoj pravi, a svakoj tački
brojevne prave odgovara jedan i samo jedan realan broj.

Def. Relacija totalnog poretka je relacija koja ispunjava sledece uslove:

1. (∀c ∈ R) a ≤ b ⇒ a + c ≤ b + c
2. (∀c ≥ 0)(c ∈ R) a ≤ b ⇒ a · c ≤ b · c

A. Dedekindova aksioma
Ako se skup R razbije na dva podskupa (klase) A i B, A,B ≠∅, A ∪ B = R, A ∩ B = ∅ tako da (∀a
∈ A) (∀b ∈ B) a < b, tada ili skup A ima najveći broj, ili skup B ima najmanji broj.

Def. Otvoren interval (a,b) jeste skup svih brojeva koji su veći od a i manji od b.
(∀x ∈ K) a < x < b

Def. Zatvoren interval [a,b] jeste skup svih brojeva koji su veći ili jednaki od a i manji ili jednaki
od b.
(∀x ∈ K) a ≤ x < b

Def. Poluotvoren interval [a,b) ili (a,b] jeste skup svih brojeva koji su veći ili jednaki od a i manji
od b (veći od a i manji ili jednaki od b).
(∀x ∈ K) a ≤ x < b
(∀x ∈ K) a < x ≤ b
Def. Okolina realne tačke a je svaki otvoren interval koji sadrži tačku a.
ε - okolina tačke a je otvoreni interval (a – ε, a + ε)

Def. Absolutna vrednost realnog broja a je:

|𝑎| = { 𝑎 𝑎 ≥ 0
−𝑎 𝑎 < 0

Def. Znak broja a je:

1, 𝑎>0
𝑠𝑔𝑛𝑎 = { 0, 𝑎=0
−1, 𝑎<0

Def. Prošireni skup realnih brojeva 𝑅̅ predstavlja skup realnih brojeva koji uključuje i fiktivne
elemente +∞ i −∞. 𝑅̅ = R ∪ {−∞,+∞}

Def. Okolina tačke +∞ je interval (k,+∞), a okolina tačke −∞ je interval (−∞,−k), za proizvoljno k
∈R.

T. Skup realnih brojeva nije prebrojiv.

Def. Kardinalni broj skupa R je c. cardR = c.

Def. Za skupove koji su neprebrojivi kažemo da imaju moć kontinuuma.

T. Ukoliko je cardA = ℵo, onda cardP(A) = c i cardA < cardP(A), gde je P(A) partitivni skup
skupa A.

Def. Za dati skup A ⊂ 𝑅̅ definišemo minimum (ili minimalni element) i maksimum (ili
maksimalni element):
minA = min{x|x ∈ A} = a ⇔ a ∈ A ∧ (∀x ∈ A) a ≤ x
maxA = max{x|x ∈ A} = b ⇔ b ∈ A ∧ (∀x ∈ A) b ≥ x.

Def. Kažemo da je a ∈ 𝑅̅ donja granica skupa A ako za svako x ∈ A važi da je x ≥ a. Za skup koji
ima konačnu donju granicu kažemo da je ograničen odozdo.

Def. Kažemo da je b ∈ 𝑅̅ gornja granica skupa A ako za svako x ∈ A važi da je x ≤ b. Za skup koji
ima konačnu gornju granicu kažemo da je ograničen odozgo.

Def. Ograničen skup je skup koji ima konačnu i donju i gornju granicu, tj. ako (∃m, M ∈ R) (∀x ∈
A) 𝑚 ≤ 𝑥 ≤ 𝑀. Ekvivalentno, skup A je ograničen ako postoji realan pozitivan broj M, takav
da je (∀x ∈ A) |x| < M.

Def. Neka je A proizvoljan neprazan skup realnih brojeva. Ako su inf A, odnosno sup A konačni,
tada važi:
𝑖𝑛𝑓𝑖𝑛𝑢𝑚 𝑖𝑛𝑓𝐴 = 𝑎 ⇔ (∀𝑥 ∈ 𝐴)(𝑥 ≥ 𝑎) ˄ (∀𝜀 > 0)(∃𝑥 ∈ 𝐴)(𝑥 < 𝑎 + 𝜀)
𝑠𝑢𝑝𝑟𝑒𝑚𝑢𝑚 𝑠𝑢𝑝𝐴 = 𝑏 ⇔ (∀𝑥 ∈ 𝐴)(𝑥 ≤ 𝑏) ˄ (∀𝜀 > 0)(∃𝑥 ∈ 𝐴)(𝑥 > 𝑏 − 𝜀)

A. Aksioma supremuma.
Svaki neprazan podskup A ⊂ R ograničen odozgo, ima supremum.
 Nizovi

Def. Svako preslikavanje skupa prirodnih brojeva u skup R nazivamo realnim nizom.

Def. Tačka nagomilavanja niza (an) je tačka a u čijoj se svakoj okolini nalazi beskonačno mnogo
članova tog niza.

Def. Granična vrednost niza (an) je broj a za koji važi

lim 𝑎𝑛 = 𝑎 ⇔ (∀𝜀 > 0)(∃𝑛0 ∈ 𝑁)(∀𝑛 ≥ 𝑛0 )|𝑎𝑛 − 𝑎| < 𝜀
𝑛→∞

Def. Niz (an) ima konačnu graničnu vrednost ako se u proizvoljnoj okolini tačke a nalaze skoro
svi elementi niza (an).

Def. Niz je konvergentan ukoliko ima konačnu graničnu vrednost a ∈ 𝑅.

T. Niz (an) konvergira ka a ako i samo ako

lim 𝑎𝑛 = 𝑎 ⇔ (∃𝑐 ∈ 𝑅)(∀𝜀 > 0)(∃𝑛0 )(∀𝑛 ≥ 𝑛0 )|𝑎𝑛 − 𝑎| < 𝑐𝜀
𝑛→∞
Dokaz:
lim 𝑎𝑛 = 𝑎 ⇒ 𝑐 = 1
𝑛→∞
|𝑎𝑛 − 𝑎| < 𝑐𝜀 ⇒ 𝜀1 = 𝑐𝜀

Def. Za niz (an) kažemo da je ograničen niz ako (∃𝑚, 𝑀 ∈ 𝑅)(∀𝑛 ∈ 𝑁) 𝑚 ≤ 𝑎𝑛 ≤ 𝑀 , tj. ako
(∃𝑀 ≥ 0) (∀𝑛 ∈ 𝑁) |an| ≤ M.

T. Niz ne može imati više od jedne granične vrednosti.

Dokaz:
Pretpostavimo da je lim 𝑎𝑛 = 𝑎 i lim 𝑎𝑛 = 𝑏. Ako je a≠b, onda postoji neko ε>0 takvo da ε-
𝑛→∞ 𝑛→∞
okoline brojeva a i b nemaju zajedničkih elemenata. Iz definicije sleduje da se svi članovi
niza (an) sa indeksom većim od nekog n1 nalaze u ε-okolini broja a. Isto tako, svi članovi
niza sa indeksom većim od n2 nalaze se u ε-okolini broja b. To znači da se svi članovi niza sa
indeksom koji je veći i od n1 i od n2 nalaze u obe okoline, što je nemoguće, jer smo ε izabrali
tako da one nemaju zajedničkih elemenata. Prema tome, nemoguće je da je a≠b.

T. Svaki konvergentan niz je ograničen.

Dokaz:
Neka je lim 𝑎𝑛 = 𝑎 ∈ 𝑅. Uzmimo proizvoljno ε > 0. Počevši od nekog indeksa n0, svi članovi
𝑛→∞
niza (an) pripadaju intervalu (a − ε, a + ε). Neka je m1 najmanji, a M1 najveći od preostalih
elemenata niza. Definišimo
m = min(a − ε, m1), M = max(a + ε, M1).
Sada je očigledno da za svako n ∈ N važi m ≤ 𝑎𝑛 ≤ M, iz čega sleduje da je niz ograničen.

T. Ako je (an) konvergentan niz ( lim 𝑎𝑛 = 𝑎) i (bn) konvergentan niz ( lim 𝑏𝑛 = 𝑏), tada je:
𝑛→∞ 𝑛→∞
1) lim (𝑎𝑛 ± 𝑏𝑛 ) = 𝑎 ± 𝑏
𝑛→∞
2) lim (𝑎𝑛 ∙ 𝑏𝑛 ) = 𝑎 ∙ 𝑏
𝑛→∞
𝑎𝑛 𝑎
3) lim = 𝑏 , 𝑏𝑛 ≠ 0, 𝑏 ≠ 0
𝑛→∞ 𝑏𝑛
4) lim 𝑐 = 𝑐, 𝑐 = 𝑐𝑜𝑛𝑠𝑡.
𝑛→∞
Dokaz:
 lim (𝑎𝑛 + 𝑏𝑛 ) = 𝑎 + 𝑏
𝑛→∞
Izaberemo ε>0
lim 𝑎𝑛 = 𝑎 ⇔ (∃𝑛1 ∈ 𝑁)(∀𝑛 ≥ 𝑛1 )|𝑎𝑛 − 𝑎| < 𝜀
𝑛→∞
lim 𝑏𝑛 = 𝑏 ⇔ (∃𝑛2 ∈ 𝑁)(∀𝑛 ≥ 𝑛2 )|𝑏𝑛 − 𝑏| < 𝜀
𝑛→∞
Neka je 𝑛0 = 𝑚𝑎𝑥{𝑛1 , 𝑛2 }
(∀𝑛 ≥ 𝑛0 )|(𝑎𝑛 + 𝑏𝑛 ) − (𝑎 + 𝑏)| = |𝑎𝑛 − 𝑎 + 𝑏𝑛 − 𝑏| ≤ |𝑎𝑛 − 𝑎| + |𝑏𝑛 − 𝑏| < 2𝜀
⇒ lim (𝑎𝑛 + 𝑏𝑛 ) = 𝑎 + 𝑏
𝑛→∞
lim (𝑎𝑛 − 𝑏𝑛 ) = 𝑎 − 𝑏
𝑛→∞
Izaberemo ε>0
lim 𝑎𝑛 = 𝑎 ⇔ (∃𝑛1 ∈ 𝑁)(∀𝑛 ≥ 𝑛1 )|𝑎𝑛 − 𝑎| < 𝜀
𝑛→∞
lim 𝑏𝑛 = 𝑏 ⇔ (∃𝑛2 ∈ 𝑁)(∀𝑛 ≥ 𝑛2 )|𝑏𝑛 − 𝑏| < 𝜀
𝑛→∞
Neka je 𝑛0 = 𝑚𝑎𝑥{𝑛1 , 𝑛2 }
(∀𝑛 ≥ 𝑛0 )|(𝑎𝑛 − 𝑏𝑛 ) − (𝑎 − 𝑏)| = |𝑎𝑛 − 𝑎 + 𝑏 − 𝑏𝑛 | ≤ |𝑎𝑛 − 𝑎| + |𝑏 − 𝑏𝑛 |
= |𝑎𝑛 − 𝑎| + |𝑏𝑛 − 𝑏| < 2𝜀
⇒ lim (𝑎𝑛 − 𝑏𝑛 ) = 𝑎 − 𝑏
𝑛→∞

Def. Nula niz je niz koji konvergira ka nuli.

T. Neka je (an) nula niz i neka je (bn) proizvoljan ograničen niz (koji ne mora biti
konvergentan). Definišemo cn = an· bn, (∀𝑛 ∈ 𝑁). Tada je (cn) nula niz.
Dokaz:
Kako je (bn) ograničen niz (∃𝑀 ∈ 𝑅 + )(∀𝑛)|𝑎𝑛 | < 𝑀
Iz konvergencije niza (an) ka nuli sleduje da (∀𝜀 > 0)(∃𝑛0 )(∀𝑛 ≥ 𝑛0 )|𝑎𝑛 | < 𝜀.
Prema tome, (∀𝑛 ≥ 𝑛0 )|𝑐𝑛 | = |𝑎𝑛 𝑏𝑛 − 0| = |𝑎𝑛 ||𝑏𝑛 | < 𝑀𝜀
⇒ lim (𝑎𝑛 ∙ 𝑏𝑛 ) = 0
𝑛→∞

Def. Niz (an) ima graničnu vrednost +∞, u oznaci lim 𝑎𝑛 = +∞ ako su, za svako K >0, skoro svi
𝑛→∞
članovi niza veći od K, tj. (∀K >0)(∃no ∈ N)(∀n ≥ n0) an > K.

Def. Niz (an) ima graničnu vrednost −∞, u oznaci lim 𝑎𝑛 = −∞ ako su, za svako K >0, skoro svi
𝑛→∞
članovi niza manji od −K, tj. (∀K >0)(∃n0 ∈ N)(∀n ≥ n0) an <−K

Def. Niz (an) je određeno divergentan niz ako konvergira ka ±∞.

Def. Niz (an) je neodređeno divergentan niz ako nema ni konačnu ni beskonačnu graničnu
vrednost.

T. Ako je lim 𝑎𝑛 = 𝑎 ∈ R i lim 𝑏𝑛 = +∞ tada je

𝑛→∞ 𝑛→∞
1) lim (𝑎𝑛 + 𝑏𝑛 ) = +∞
𝑛→∞
2) lim (𝑎𝑛 ∙ 𝑏𝑛 ) = 𝑠𝑔𝑛𝑎 ∙ ∞ (𝑎 ≠ 0)
𝑛→∞
𝑎𝑛
3) lim =0
𝑛→∞ 𝑏𝑛

1
T. Ako je lim 𝑎𝑛 = 0 i ako je an > 0 za svako n, tada je lim = +∞.
𝑛→∞ 𝑛→∞ 𝑎𝑛

∞ 0
Def. Neodređeni oblici su izrazi tipa: ∞ , 0 , 0 ∙ ∞, ∞ − ∞, 1∞ , ∞0 , 00
T. Teorema o umetnutom nizu (Teorema o dva žandara):
Neka su (yn) i (zn) nizovi za koje je lim 𝑦𝑛 = lim 𝑧𝑛 = 𝑐, gde je 𝑐 ∈ 𝑅. Ako za skoro svako n
𝑛→∞ 𝑛→∞
važi yn ≤ xn ≤ zn tada i niz (xn) ima graničnu vrednost i važi da je lim 𝑥𝑛 = 𝑐.
𝑛→∞
Dokaz:
Neka je lim 𝑦𝑛 = lim 𝑧𝑛 = 𝑐. Pretpostavimo najpre da je c ∈ R. Tada
𝑛→∞ 𝑛→∞
(𝜀 > 0)(∃𝑛1 )(∀𝑛 ≥ 𝑛1 )|𝑦𝑛 − 𝑐| < 𝜀
(𝜀 > 0)(∃𝑛2 )(∀𝑛 ≥ 𝑛2 )|𝑧𝑛 − 𝑐| < 𝜀
𝑛0 = max(𝑛1 , 𝑛2 )
(∀𝑛 ≥ 𝑛0 ) 𝑐 − 𝜀 < 𝑦𝑛 ≤ 𝑥𝑛 ≤ 𝑧𝑛 < 𝜀 + 𝑐
⇒ (∀𝑛 ≥ 𝑛0 ) 𝑐 − 𝜀 < 𝑥𝑛 < 𝜀 + 𝑐
⇒ (𝑥𝑛 ) → 𝑐

Def. Ukoliko za sve članove nekog niza važi 𝑎𝑛+1 > 𝑎𝑛 kaže se da je niz monotono rastući.

Def. Ukoliko za sve članove nekog niza važi 𝑎𝑛+1 ≥ 𝑎𝑛 kaže se da je niz monotono neopadajući.

Def. Ukoliko za sve članove nekog niza važi 𝑎𝑛+1 < 𝑎𝑛 kaže se da je niz monotono opadajući.

Def. Ukoliko za sve članove nekog niza važi 𝑎𝑛+1 ≤ 𝑎𝑛 kaže se da je niz monotono nerastući.

T. Svaki monoton niz ima konačnu ili beskonačnu graničnu vrednost.

Monoton i ograničen niz je konvergentan ⇒ limxn = supxn za neopadajući niz i limxn = infxn
za nerastući.
Ako je niz (an) monoton i neograničen, tada je njegova granična vrednost jednaka +∞ ili -∞.

1 𝑛
T. Niz 𝑎𝑛 = (1 + 𝑛) je konvergentan.
Dokaz:
Monotonost
1 𝑛+1 𝑛+2 𝑛+1 𝑛 𝑛
𝑎𝑛+1 (1 + 𝑛+1) (𝑛+1) 𝑛 + 2 𝑛2 + 2𝑛 𝑛+2 1
= = = ( ) = (1 − )
𝑎𝑛 1 𝑛 𝑛+1 𝑛 𝑛 + 1 (𝑛 + 1)2 𝑛+1 (𝑛 + 1)2
(1 + 𝑛) ( 𝑛 )
Prema Bernoulijevoj jednačini imamo da je za 𝑛 ≥ 2
𝑛
𝑛+2 1 𝑛+2 𝑛 (𝑛 + 2)((𝑛 + 1)2 − 𝑛)
(1 − ) > (1 − ) =
𝑛+1 (𝑛 + 1)2 𝑛+1 (𝑛 + 1)2 (𝑛 + 1)3
3 2
𝑛 + 3𝑛 + 3𝑛 + 2
= 3 >1
𝑛 + 3𝑛2 + 3𝑛 + 1
⇒ niz (an) je monotono rastući
Ograničenost
Primenom binomnog razvoja dobijamo
1 𝑛 𝑛 1 𝑛 1 𝑛 1
𝑎𝑛 = (1 + ) = 1 + ( ) + ( ) 2 + ⋯ + ( ) 𝑛
𝑛 1 𝑛 2 𝑛 𝑛 𝑛
Kako je za k>1,
𝑛(𝑛 − 1) … (𝑛 − 𝑘 + 1) 1 𝑛 𝑛 − 1 𝑛−𝑘+1 1 1 1 1
𝑘
= ∙ ∙ ∙ …∙ < = < < 𝑘−1
𝑘! 𝑛 𝑘! 𝑛 𝑛 𝑛 𝑘! 1 ∙ 2 ∙ 3 ∙ … ∙ 𝑘 1 ∙ 2 ∙ … ∙ 2 2
Zaključujemo da je niz ograničen odozgo sa 3:
1 𝑛−1
1 1 1 1 1 − (2)
𝑎𝑛 < 1 + 1 + + 2 + ⋯ + 𝑛−1 = 2 + ∙ 1 <3
2 2 2 2 1− 2
T. Štolcova teorema
Neka su ispunjeni uslovi:
• lim 𝑏𝑛 = +∞
𝑛→∞
• niz (bn) je monotono rastući, tj. bn+1 >bn za skoro svako n,
𝑎 −𝑎
• postoji (konačna ili beskonačna) granična vrednost lim 𝑏𝑛+1 −𝑏𝑛, gde je (an)
𝑛→∞ 𝑛+1 𝑛
proizvoljan niz.
𝑎 𝑎𝑛 𝑎𝑛+1 −𝑎𝑛
Tada postoji i lim 𝑏𝑛 i važi jednakost lim = 𝑙𝑖𝑚 .
𝑛→∞ 𝑛 𝑛→∞ 𝑏𝑛 𝑛→∞ 𝑏𝑛+1 −𝑏𝑛

Def. Niz zatvorenih intervala [an,bn], n = 1,2,... čije su krajnje tačke elementi nizova (an) i (bn)
naziva se niz umetnutih intervala (segmenata), ako važi:
1) niz (an) je monotono neopadajući
2) niz (bn) je monotono nerastući
3) (∀𝑛) 𝑏𝑛 > 𝑎𝑛
4) lim (𝑏𝑛 − 𝑎𝑛 ) = 0
𝑛→∞

T. Niz umetnutih intervala sadrži jednu i samo jednu zajedničku tačku.

Dokaz:
Ima jednu zajedničku tačku: Neka je dat niz umetnutih intervala [an,bn],n = 1,2,....Prema
definiciji o umetnutim intervalima, niz (an) je neopadajući, a niz (bn) je nerastući; oba niza
su ograničena brojevima a1 i b1. Na osnovu teoreme o graničnim vrednostima monotonih
nizova, postoje konačne granične vrednosti lim 𝑎𝑛 = 𝑎 i lim 𝑏𝑛 = 𝑏. Kako je lim (𝑏𝑛 −
𝑛→∞ 𝑛→∞ 𝑛→∞
𝑎𝑛 ) = 0 imamo da je a = b. Označimo tu zajedničku vrednost sa c. Tada je c = supan = infbn,
pa je an ≤ c ≤ bn i prema tome, tačka c pripada svim intervalima.
Zajednička tačka je samo jedna: Neka je d proizvoljna tačka koja pripada svim intervalima.
Dokazaćemo da je d = c. Zaista, ako d ∈ [an,bn] za svako n, onda je d gornja granica niza (an) i
donja granica niza (bn). Kako je supremum najmanja gornja, a infimum najveća donja
granica, imamo da je d ≥ c i d ≤ c, odakle je d = c. Dakle, c je jedina zajednička tačka niza
umetnutih intervala.

Def. Niz (an) je Košijev niz ako i samo ako važi:

(∀𝜀 > 0)(∃𝑛0 ∈ 𝑁)(∀𝑛, 𝑚 ∈ 𝑁)((𝑚 > 𝑛0 ˄ 𝑛 > 𝑛0 ) ⇒ |𝑎𝑚 − 𝑎𝑛 | < 𝜀)

T. Ako je niz košijev tada je konvergentan.

Т. Ako je niz konvergentan, tada je taj niz košijev niz.

Dokaz:
𝜀
Neka je (an) niz u A. lim 𝑎𝑛 = 𝑎, a ∈ 𝐴. Neka je ε>0 ⇒2 > 0
𝑛→∞
𝜀
(∀𝜀 > 0)(∃𝑛0 ∈ 𝑁)(∀𝑛 ∈ 𝑁)(𝑛 > 𝑛0 ) ⇒ |𝑎𝑛 − 𝑎| <
2
𝜀 𝜀
(∀𝜀 > 0)(∃𝑛0 ∈ 𝑁)(∀𝑛, 𝑚 ∈ 𝑁)(𝑛 > 𝑛0 ˄𝑚 > 𝑛0 ) ⇒ |𝑎𝑛 − 𝑎𝑚 | ≤ |𝑎𝑛 − 𝑎| + |𝑎 − 𝑎𝑚 | < + =𝜀
2 2

Def. Neka je (𝑎𝑛 ) dati niz i neka je n1,n2,...,nk,... monotono rastući niz prirodnih brojeva. Tada
kažemo da je niz 𝑎𝑛1 , 𝑎𝑛2 , … , 𝑎𝑛𝑘 = (𝑎𝑛𝑘 ) podniz niza (𝑎𝑛 ).

T. Niz (𝑎𝑛 ) ima neku graničnu vrednost a ∈ 𝑅̅ ako i samo ako svaki njegov podniz ima
graničnu vrednost a.
Dokaz:
 Neka je (𝑎𝑛 ) dati niz i neka je lim 𝑎𝑛 = 𝑎. Pretpostavimo najpre da je a ∈R. Neka je
𝑛→∞
(𝑎𝑛𝑘 ) proizvoljan podniz datog niza. Za (∀𝜀 > 0)(∃𝑛0 ∈ 𝑁)(∀𝑛 ≥ 𝑛0 )|𝑎𝑛 − 𝑎| < 𝜀. To znači
da je i (∀𝑛 ≥ 𝑛0 )|𝑎𝑛𝑘 − 𝑎| < 𝜀, a kako je niz (nk) monotono rastući (po definiciji podniza),
nejednakost nk ≥ n0 ekvivalentna je sa k ≥ k0 za neko k0. Prema tome, za (∀𝜀 > 0)(∃𝑘0 ∈
𝑁)(∀𝑘 ≥ 𝑘0 )|𝑎𝑛𝑘 − 𝑎| < 𝜀, pa je lim 𝑎𝑛𝑘 = 𝑎 .
𝑛→∞
U slučaju a = ±∞ dokaz je analogan.
Obrnuto tvrđenje je trivijalno tačno, jer je i niz (𝑎𝑛 ) jedan svoj podniz.

T. Ako je niz (𝑎𝑛 ) monoton i ako jedan njegov podniz ima graničnu vrednost a ∈ 𝑅̅ tada je i
granična vrednost tog niza.
Dokaz:
Kako svaki monoton niz ima graničnu vrednost (konačnu ili beskonačnu), to onda implicira
da i svaki podniz ima istu graničnu vrednost. Dakle, ako znamo da jedan podniz ima
graničnu vrednost a, to je onda i granična vrednost niza.

Def. q ∈𝑅̅ je tačka nagomilovanja niza (𝑎𝑛 ) ako postoji podniz (𝑎𝑛𝑘 ) niza (𝑎𝑛 ) takav da je
lim (𝑎𝑛𝑘 ) = 𝑞.
𝑛→∞

T. Svaki ograničen niz ima bar jedan konvergentan podniz. (Bolzano Weierstrassov stav)

Def. Neka je (𝑎𝑛 ) dati niz i neka je G skup graničnih vrednosti njegovih podnizova. Najmanji
element skupa G nazivamo limes inferior niza (𝑎𝑛 ) i obeležavamo sa lim 𝑖𝑛𝑓𝑎𝑛 . Najveći
𝑛→∞
element skupa G nazivamo limes superior, u oznaci lim 𝑠𝑢𝑝𝑎𝑛 .
𝑛→∞
 FUNKCIJE

Granična vrednost realne funkcije

Def. Neka je f : D→R (D ⊂ R) i neka je f definisana u nekoj okolini tačke a osim možda u samoj
tački a. Funkcija f u tački a ima graničnu vrednost A ∈ R, tj. lim 𝑓(𝑥) = 𝐴, akko
𝑥→𝑎
(∀𝜀 > 0)(∃𝛿(𝜀) > 0)(∀𝑥 ∈ 𝐷)(𝑥 ∈ (𝑎 − 𝛿, 𝑎 + 𝛿) ⇒ 𝑓(𝑥) ∈ (𝐴 − 𝜀, 𝐴 + 𝜀))

Def. Neka je f : D→R (D ⊂ R) i neka je f definisana u nekoj okolini tačke a osim možda u samoj
tački a. Funkcija f u tački a ima graničnu vrednost +∞, tj. lim 𝑓(𝑥) = +∞, akko
𝑥→𝑎
(∀𝜀)(∃𝛿(𝜀) > 0)(∀𝑥 ∈ 𝐷)(𝑥 ∈ (𝑎 − 𝛿, 𝑎 + 𝛿)\{𝑎} ⇒ 𝑓(𝑥) ∈ (𝜀, +∞))

Def. Neka je f : D→R (D ⊂ R) i neka je f definisana u nekoj okolini tačke a osim možda u samoj
tački a. Funkcija f u tački a ima graničnu vrednost −∞, tj. lim 𝑓(𝑥) = −∞, akko
𝑥→𝑎
(∀𝜀)(∃𝛿(𝜀) > 0)(∀𝑥 ∈ 𝐷)(𝑥 ∈ (𝑎 − 𝛿, 𝑎 + 𝛿)\{𝑎} ⇒ 𝑓(𝑥) ∈ (−∞, 𝜀))

Def. Leva granična vrednost funkcije

Neka je f : D→R (D ⊆ R) i neka je f definisana u nekoj okolini (a-θ, а). Tada lim 𝑓(𝑥) = 𝐴
𝑥→𝑎−𝜃
(A ∈ R ), akko
(∀𝜀 > 0)(∃𝛿(𝜀) > 0)(∀𝑥 ∈ 𝐷)(𝑥 ∈ (𝑎 − 𝛿, 𝑎) ⇒ 𝑓(𝑥) ∈ (𝐴 − 𝜀, 𝐴 + 𝜀))

Def. Desna granična vrednost funkcije

Neka je f : D→R (D ⊆ R) i neka je f definisana u nekoj okolini (a, а+ θ). Tada lim 𝑓(𝑥) = 𝐴
𝑥→𝑎+𝜃
(A ∈ R ), akko
(∀𝜀 > 0)(∃𝛿(𝜀) > 0)(∀𝑥 ∈ 𝐷)(𝑥 ∈ (𝑎, 𝑎 + 𝛿) ⇒ 𝑓(𝑥) ∈ (𝐴 − 𝜀, 𝐴 + 𝜀))

Def. Neka je f : D→R (D ⊆ R) i neka skup D nije ograničen odozgo . Tada

lim 𝑓(𝑥) = 𝐴 (A ∈ R ) akko (∀𝜀 > 0)(∃𝐸(𝜀) > 0)(∀𝑥 ∈ 𝐷)(𝑥 ∈ (𝐸, +∞) ⇒ 𝑓(𝑥) ∈
𝑥→+∞
(𝐴 − 𝜀, 𝐴 + 𝜀))
lim 𝑓(𝑥) = +∞ akko (∀𝑘)(∃𝛿(𝑘) > 0)(∀𝑥 ∈ 𝐷)(𝑥 ∈ (𝛿(𝑘), +∞) ⇒ 𝑓(𝑥) ∈ (𝑘, +∞))
𝑥→+∞
lim 𝑓(𝑥) = −∞ akko (∀𝑘)(∃𝛿(𝑘) > 0)(∀𝑥 ∈ 𝐷)(𝑥 ∈ (𝛿(𝑘), +∞) ⇒ 𝑓(𝑥) ∈ (−∞, 𝑘))
𝑥→+∞

Def. Neka je f : D→R (D ⊆ R) i neka skup D nije ograničen odozdo . Tada

lim 𝑓(𝑥) = 𝐴 (A ∈ R ) akko (∀𝜀 > 0)(∃𝐸(𝜀) > 0)(∀𝑥 ∈ 𝐷)(𝑥 ∈ (−∞, 𝐸) ⇒ 𝑓(𝑥) ∈
𝑥→−∞
(𝐴 − 𝜀, 𝐴 + 𝜀))
lim 𝑓(𝑥) = +∞ akko (∀𝑘)(∃𝛿(𝑘) > 0)(∀𝑥 ∈ 𝐷)(𝑥 ∈ (−∞, 𝛿(𝑘)) ⇒ 𝑓(𝑥) ∈ (𝑘, +∞))
𝑥→−∞
lim 𝑓(𝑥) = −∞ akko (∀𝑘)(∃𝛿(𝑘) > 0)(∀𝑥 ∈ 𝐷)(𝑥 ∈ (−∞, 𝛿(𝑘)) ⇒ 𝑓(𝑥) ∈ (−∞, 𝑘))
𝑥→−∞

T. Hajnerova teorema
Neka je f : D→R (D ⊆ R) i neka je f definisana u nekoj okolini tačke a (𝑎 ∈ 𝑅̅ ) osim možda u
samoj tački a. Tada je lim 𝑓(𝑥) = 𝐴 (𝐴 ∈ 𝑅̅ ) ako i samo ako je lim 𝑓(𝑥𝑛 ) = 𝐴 za svaki niz
𝑥→𝑎 𝑛→+∞
(𝑥𝑛 ) za koji je lim 𝑥𝑛 = 𝑎, pri čemu (∀𝑛) 𝑥𝑛 ∈ 𝐷\{𝑎}.
𝑛→∞
 Neprekidnost funkcije

Def. Neka je funkcija f definisana na skupu D ⊂ R i neka je 𝑎 ∈ 𝐷 tačka nagomilavanja skupa D.

Za funkciju f kažemo da je neprekidna u tački a akko lim 𝑓(𝑥) = 𝑓(𝑎).
𝑥→𝑎

Def. Neka je f : D→R (D⊆R) i S⊆D.

f je neprekidna na skupu S akko je f neprekidna u svakoj tački skupa S.
f je neprekidna ako je neprekidna u svakoj tački domena D.
f je neprekidna sa desne strane u tački a(𝑎 ∈ 𝐷) ako lim 𝑓(𝑥) = 𝑓(𝑎).
𝑥→𝑎+
f je neprekidna sa leve strane u tački a(𝑎 ∈ 𝐷) ako lim 𝑓(𝑥) = 𝑓(𝑎).
𝑥→𝑎−

Def. f je ravnomerno (uniforno) neprekidna na skupu 𝑆 ∈ 𝐷 ako (∀𝜀 > 0)(∃𝛿(𝜀) > 0)(∀𝑎 ∈ 𝑆)
(∀𝑥 ∈ 𝑆)(|𝑥 − 𝑎| < 𝛿 ⇒ |𝑓(𝑥) − 𝑓(𝑎)| < 𝜀).

T. Sve osnovne elementarne funkcije su neprekidne na domenu na kom su definisane.

T. Zbir, proizvod, količnik i kompozicija funkcija je neprekidna funkcija na domenu.

Def. a je tačka prekida funkcije f akko funkcija f nije neprekidna u tački a.

Def. Neka je a tačka prekida funkcije f. a je tačka prekida prve vrste akko postoje lim 𝑓(𝑥),
𝑥→𝑎+
lim 𝑓(𝑥) i nisu jednake 𝑓(𝑎) . Ona je tačka prekida druge vrste u ostalim slučajevima.
𝑥→𝑎−

Osobine neprekidne funkcije na odsečku [a,b]

T. Neka je f definisana i neprekidna na segmentu [a,b] (a<b). Ako je 𝑓(𝑎) ∙ 𝑓(𝑏) < 0 tada
postoji tačka 𝑐 ∈ (𝑎, 𝑏) takva da je 𝑓(𝑐) = 0.
Dokaz:
𝑎 +𝑏
Pretpostavimo da je 𝑓(𝑎) < 0, 𝑓(𝑏) > 0. Neka je 𝑎1 = 𝑎, 𝑏1 = 𝑏. Neka je 𝑐1 = 1 2 1
=0
𝑓(𝑐1 ) = {> 0 neka je 𝑎2 = 𝑎1 , 𝑏2 = 𝑐1
< 0 neka je 𝑎2 = 𝑐1 , 𝑏2 = 𝑏1
𝑎 +𝑏
[a2,b2] Neka je 𝑐2 = 2 2 2
=0
𝑓(𝑐1 ) = {> 0 …
< 0…
Ponavljanjem postupka dobijamo niz umetnutih odsečaka [𝑎1 , 𝑏1 ] ⊃ [𝑎2 , 𝑏2 ] ⊃ ⋯ [𝑎𝑛 , 𝑏𝑛 ] ⊃
⋯⇒ postoji tačno jedna zajednička tačka za sve segmente. Neka je to c.
Važi: lim 𝑎𝑛 = 𝑐 , lim 𝑏𝑛 = 𝑐 / 𝑓
𝑛→∞ 𝑛→∞
lim 𝑓(𝑎𝑛 ) = 𝑓(𝑐), lim 𝑓(𝑏𝑛 ) = 𝑓(𝑐), a bilo je 𝑓(𝑎𝑛 ) < 0, 𝑓(𝑏𝑛 ) > 0
𝑛→∞ 𝑛→∞
⇒𝑓(𝑐) ≤ 0, 𝑓(𝑐) ≥ 0 ⇒ 𝑓(𝑐) = 0

T. Teorema o međuvrednosti
Neka je f definisana i neprekidna funkcija na [a,b]. Neka je 𝑓(𝑎) = 𝛼, 𝑓(𝑏) = 𝛽, 𝛼 ≠ 𝛽. Tada
za ∀𝛾 ∈ 𝑅 takvo da 𝛼 ≤ 𝛾 ≤ 𝛽 postoji c ∈ [a,b] takvo da 𝑓(𝑐) = 𝛾.
T. Neka je f monotono rastuća (opadajuća) i neprekidna na segmentu [a,b]. Tada funkcija f
ima inverznu funkciju 𝑓 −1 : [𝑓(𝑎), 𝑓(𝑏)] → [𝑎, 𝑏] koja je takođe neprekidna i monotono
rastuća (opadajuća).

T. Neka je f definisana i neprekidna na [a,b]. Tada je f ograničena na [a,b] i f postiže svoju

maksimalnu i minimalnu vrednost na ovom segmentu.

T. Ako je f neprekidna [a,b], tada je f ravnomerno neprekidna na [a,b]. Ako je f ravnomerno

neprekidna na skupu S tada je f neprekidna na S.

Asimptotsko ponašanje

Neka su f i g definisane u nekoj okolini tačke a, osim možda u samoj tački a.

𝑓(𝑥)
Def. Funkcija f se ponaša isto kao funkcija g (𝑓(𝑥)~𝑔(𝑥)) kada x→a akko lim = 1.
𝑛→∞ 𝑔(𝑥)

T. Ako 𝑓(𝑥)~𝑓1 (𝑥), 𝑔(𝑥)~𝑔1 (𝑥),x→a , tada

𝑓(𝑥) 𝑓1 (𝑥)
𝑓(𝑥) ∙ 𝑔(𝑥)~𝑓1 (𝑥) ∙ 𝑔1 (𝑥), ~
𝑔(𝑥) 𝑔1 (𝑥)
𝑓(𝑥) + 𝑔(𝑥)~𝑓1 (𝑥) + 𝑔1 (𝑥), ako 𝑓1 (𝑥) ∙ 𝑔1 (𝑥) > 0

Def. Kažemo da je 𝑓(𝑥) = 𝑂(𝑔(𝑥)), x→a, akko ∃𝑘 > 0 tako da u nekoj okolini tačke a važi
|𝑓(𝑥)| ≤ 𝑘|𝑔(𝑥)|.

Def. Kažemo daje 𝑓(𝑥) = 𝑜(𝑔(𝑥)), x→a, akko ∀𝑘 > 0 postoji okolina tačke a tako da važi
|𝑓(𝑥)| < 𝑘|𝑔(𝑥)|.

Def. 𝑓(𝑥) = 𝑜(𝑔(𝑥)), x→a, ako postoji funkcija 𝜑(𝑥) takva da je lim 𝜑(𝑥) = 0 i 𝑓(𝑥) = 𝜑(𝑥) ∙
𝑥→𝑎
𝑔(𝑥) u nekoj okolini tačke a.

𝑓(𝑥)
T. Ako postoji lim 𝑞(𝑥) = 𝐿, 𝑥 → 𝑎
𝑥→𝑎
Ako 𝐿 = 1 ⇒ 𝑓(𝑥)~𝑔(𝑥), 𝑥 → 𝑎
Ako 𝐿 = 0 ⇒ 𝑓(𝑥) = 𝑜(𝑔(𝑥)), 𝑥 → 𝑎
Ako 𝐿 = +∞ ˅ 𝐿 = −∞ ⇒ 𝑔(𝑥) = 𝑜(𝑓(𝑥)), 𝑥 → 𝑎
Ako 0 < |𝐿| < +∞ ⇒ 𝑓(𝑥) = 𝑂(𝑓(𝑥)) ˄ 𝑔(𝑥) = 𝑂(𝑓(𝑥)), 𝑥 → 𝑎

Diferencijalni račun

Def. Neka je funkcija f definisana u okolini tačke 𝑥0 uključujući i tačku 𝑥0 . Ako postoji (konačna
ili beskonačna) granična vrednost
𝑓(𝑥) − 𝑓(𝑥0 ) 𝑓(𝑥0 + ∆𝑥) − 𝑓(𝑥0 ) 𝑓(𝑥0 + ℎ) − 𝑓(𝑥0 )
𝑓′(𝑥0 ) = lim = lim = lim
𝑥→𝑥0 𝑥 − 𝑥0 ∆𝑥→0 ∆𝑥 ℎ→0 ℎ
kažemo da je 𝑓′(𝑥0 ) prvi izvod funkcije f u tački 𝑥0 .

Def. Ako funkcija f u tački 𝑥0 ima konačan izvod 𝑓′(𝑥0 ), kaže se da je f u tački 𝑥0 diferencijabilna.

Def. Ako se u prvoj definiciji posmatra samo levi (desni) limes, njegova vrednost je levi (desni)
izvod funkcije f u tački 𝑥0 .
Def. Funkcija ima izvod u tački 𝑥0 akko u toj tački ima i levi i desni izvod i ako su oni jednaki.

Geometrijska interpretracija izvoda

∆𝑓(𝑥0 )
Def. Ako postoji granična vrednost veličine , kad ∆𝑥 → 0, ona je jednaka izvodu funkcije f u
∆𝑥
∆𝑓(𝑥0 )
tački 𝑥0 : 𝑓′(𝑥0 ) = lim . Kad ∆𝑥 → 0, sečica AB postaje tangenta u tački 𝐴(𝑥0 , 𝑓(𝑥0 )).
𝑥→𝑥0 ∆𝑥
Dakle: izvod funkcije 𝑦 = 𝑓(𝑥) u tački 𝑥0 jednak je tangensu ugla koje tangenta u toj tački
zaklapa sa pozitivnim delom x-ose.

Def. Ako postoji konačan izvod 𝑓′(𝑥0 ), tada pravu čija je jednačina 𝑦 − 𝑦0 = 𝑓 ′ (𝑥0 ) ∙ (𝑥 − 𝑥0 ),
𝑦0 = 𝑓(𝑥0 ), nazivamo tangentom krive 𝑦 = 𝑓(𝑥) u tački (𝑥0 , 𝑦0 ).
Ako je izvod u tački 𝑥0 beskonačan, tangenta je 𝑥 − 𝑥0 .
Ako ne postoji ni konačan ni beskonačan izvod, tada u datoj tački kriva nema tangentu.

Def. Ako postoji tangenta krive 𝑦 = 𝑓(𝑥) u tački (𝑥0 , 𝑦0 ), prava koja je normalna na tangentu i
sadrži (𝑥0 , 𝑦0 ) naziva se normalom krive 𝑦 = 𝑓(𝑥) u tački (𝑥0 , 𝑦0 ).
1
Ako je izvod konačan i različit od nule, tada je jednačina normale 𝑦 − 𝑦0 = − 𝑓′(𝑥 ) (𝑥 − 𝑥0 ).
0
Ako je izvod beskonačan, normala je 𝑦 = 𝑦0 .
Ako je izvod jednak nuli, normala je 𝑥 = 𝑥0 .

Def. Ugao između krivih y1 = f(x) i y2 = g(x) koje se seku u tacki x0, definiše se kao oštar ugao
između njihovih tangenti u presečnoj tački (ako obe tangente postoje). Tangens tog ugla je
𝑓′(𝑥0 ) − 𝑔′(𝑥0 )
𝑡𝑔𝛼 = | |
1 + 𝑓′(𝑥0 )𝑔′(𝑥0 )

T. Ako je funkcija f diferencijabilna u tački 𝑥0 , onda je ona i neprekidna u toj tački.

Dokaz:
𝑓(𝑥)−𝑓(𝑥 )
f je diferencijabilna u 𝑥0 . Po definiciji, f ima konačan izvod u 𝑥0 ⇒ lim 𝑥−𝑥 0 je konačan.
𝑥→𝑥0 0
𝑓(𝑥) − 𝑓(𝑥0 )
lim (𝑓(𝑥) − 𝑓(𝑥0 )) = lim ∙ (𝑥 − 𝑥0 ) = 0
𝑥→𝑥0 𝑥→𝑥0 𝑥 − 𝑥0
⇒ lim 𝑓(𝑥) = 𝑓(𝑥0 )
𝑥→𝑥0
⇒ 𝑓 je neprekidna u tački 𝑥0

T. Linearnost izvoda
Neka su f i g su diferencijabilne funkcije u tački x i neka su 𝛼 i 𝛽 proizvoljni realni brojevi.
Tada je funkcija 𝛼𝑓 + 𝛽𝑔 diferencijabilna u x i važi: (𝛼𝑓 + 𝛽𝑔)′ = 𝛼𝑓′(𝑥) + 𝛽𝑔′(𝑥)
Dokaz:
𝑢(𝑥+ℎ)−𝑢(𝑥)
Neka je 𝑢(𝑥) = 𝛼𝑓(𝑥) + 𝛽𝑔(𝑥), 𝑢′(𝑥) = lim
ℎ→0 ℎ
𝛼𝑓(𝑥 + ℎ) + 𝛽𝑔(𝑥 + ℎ) − 𝛼𝑓(𝑥) − 𝛽𝑔(𝑥)
lim
ℎ→0 ℎ
𝛼(𝑓(𝑥 + ℎ) − 𝑓(𝑥)) + 𝛽(𝑔(𝑥 + ℎ) − 𝑔(𝑥))
= lim
ℎ→0 ℎ
= 𝛼𝑓′(𝑥) + 𝛽𝑔′(𝑥)

T. Izvod proizvoda i količnika

 Ako su funkcije f i g diferencijabilne u tački x, tada je funkcija 𝑓 ∙ 𝑔 takođe diferencijabilna u
𝑓
tački x. Ako je 𝑔(𝑡) ≠ 0 za svako t u nekoj okolini tačke x, tada je i funkcija 𝑔 diferencijabilna
u x i važe jednakosti:
′
1) (𝑓(𝑥)𝑔(𝑥)) = 𝑓 ′ (𝑥)𝑔(𝑥) + 𝑓(𝑥)𝑔′(𝑥)
Dokaz:
′ 𝑓(𝑥 + ℎ)𝑔(𝑥 + ℎ) − 𝑓(𝑥)𝑔(𝑥)
(𝑓(𝑥)𝑔(𝑥)) = lim
ℎ→0 ℎ
𝑓(𝑥 + ℎ)𝑔(𝑥 + ℎ) − 𝑓(𝑥)𝑔(𝑥 + ℎ) + 𝑓(𝑥)𝑔(𝑥 + ℎ) − 𝑓(𝑥)𝑔(𝑥)
= lim
ℎ→0 ℎ
(𝑓(𝑥 + ℎ) − 𝑓(𝑥))𝑔(𝑥 + ℎ) + 𝑓(𝑥)(𝑔(𝑥 + ℎ) − 𝑔(𝑥))
= lim
ℎ→0 ℎ
= 𝑓 ′ (𝑥)𝑔(𝑥) + 𝑓(𝑥)𝑔′(𝑥)
′
𝑓(𝑥) 𝑓 ′ (𝑥)𝑔(𝑥) − 𝑓(𝑥)𝑔′(𝑥)
2) ( ) =
𝑔(𝑥) 𝑔2 (𝑥)
Dokaz:
′ 𝑓(𝑥+ℎ) 𝑓(𝑥)
𝑓(𝑥) − 𝑔(𝑥) 𝑓(𝑥 + ℎ)𝑔(𝑥) − 𝑓(𝑥)𝑔(𝑥 + ℎ)
𝑔(𝑥+ℎ)
( ) = lim = lim
𝑔(𝑥) ℎ→0 ℎ ℎ→0 ℎ𝑔(𝑥 + ℎ)𝑔(𝑥)
𝑓(𝑥 + ℎ)𝑔(𝑥) − 𝑔(𝑥)𝑓(𝑥) + 𝑔(𝑥)𝑓(𝑥) − 𝑓(𝑥)𝑔(𝑥 + ℎ)
= lim
ℎ→0 ℎ𝑔(𝑥 + ℎ)𝑔(𝑥)
𝑔(𝑥)(𝑓(𝑥 + ℎ) − 𝑓(𝑥)) − 𝑓(𝑥)(𝑔(𝑥 + ℎ) − 𝑔(𝑥))
= lim
ℎ→0 ℎ𝑔(𝑥 + ℎ)𝑔(𝑥)
′ (𝑥)𝑔(𝑥)
𝑓 − 𝑓(𝑥)𝑔′(𝑥)
= 2
𝑔 (𝑥)

T. Izvod složene funkcije

Neka je funkcija g diferencijabilna u tački 𝑥0 i neka je funkcija h = g ∘ f definisana u nekoj
okolini tacke 𝑥0 , pri čemu je funkcija f diferencijabilna u tački 𝑡0 = 𝑔(𝑥0 ). Tada je i funkcija
h = g ∘ f diferencijabilna u tački 𝑥0 i važi jednakost
′
ℎ′ (𝑥0 ) = (𝑓(𝑔(𝑥))) |𝑥=𝑥0 = 𝑓′(𝑡)|𝑡=𝑔(𝑥0 ) ∙ 𝑔′(𝑥0 )

T. Izvod inverze funkcije

Neka je funkcija f strogo monotona i neprekidna na intervalu (a,b) i neka u nekoj tački 𝑥0 ∈
(a,b) ima konačan izvod 𝑓 ′ (𝑥0 ) ≠ 0. Tada je inverzna funkcija 𝑓 −1 diferencijabilna u tački
𝑦0 = 𝑓(𝑥0 ) i važi jednakost:
1
(𝑓 −1 (𝑦0 ))′ = ′
𝑓 (𝑥0 )

Ekstremumi

Def. Ako je funkcija f definisana u nekoj okolini tačke 𝑥0 (𝑥0 − 𝜀, 𝑥0 + 𝜀) i ako za svako x u toj
okolini važi da je 𝑓(𝑥) ≥ 𝑓(𝑥0 ), kažemo da funkcija f ima lokalni minimum u tački 𝑥0 .
Ako je funkcija f definisana u nekoj okolini tačke 𝑥0 (𝑥0 − 𝜀, 𝑥0 + 𝜀) i ako za svako x u toj
okolini važi da je 𝑓(𝑥) ≤ 𝑓(𝑥0 ), kažemo da funkcija f ima lokalni maksimum u tački 𝑥0 .
Lokalni maksimum i minumun nazivaju se lokalnim ekstremumima.
Ako je 𝑓(𝑥) = 𝑐𝑜𝑛𝑠𝑡 na nekom intervalu, onda su sve tačke tog intervala tačke lokalnog
ekstremuma funkcije f.
Ako za 𝑥 ≠ 𝑥0 važe stroge nejednakosti (𝑓(𝑥) > 𝑓(𝑥0 ), 𝑓(𝑥) < 𝑓(𝑥0 )), odgovarajući
ekstremumi nazivaju se strogim.
 Funkcija može imati više lokalnih maksimuma i minimuma na datom skupu. Za razliku od
lokalnih, ekstremum funkcije na datom skupu nazivamo opštim ili globalnim.

Def. Tačka 𝑥0 u kojoj je 𝑓 ′ (𝑥0 ) = 0 naziva se stacionarna tačka.

T. Fermaova teorema
Ako funkcija f ima u tački 𝑥0 lokalni ekstremum i ako u toj tački ima izvod, onda je 𝑓 ′ (𝑥0 ) =
0.
Dokaz:
Neka funkcija f ima lokalni maksimum u tački 𝑥0 . Tada je za dovoljno malo h>0, 𝑓(𝑥0 + ℎ) ≤
𝑓(𝑥0 ). Posmatrajmo izvod:
𝑓(𝑥0 + ℎ) − 𝑓(𝑥0 )
𝑓′+ (𝑥0 ) = lim+ ≤0
ℎ→0 ℎ
Slično tome, za dovoljno malo h >0, 𝑓(𝑥0 − ℎ) ≤ 𝑓(𝑥0 ). Izvod:
𝑓(𝑥0 ) − 𝑓(𝑥0 − ℎ)
𝑓′− (𝑥0 ) = lim+ ≥0
ℎ→0 ℎ
Funkcija ima izvod u 𝑥0 , pa mora biti 𝑓′+ (𝑥0 ) = 𝑓′− (𝑥0 ) = 𝑓 ′ (𝑥0 ), a kako je 𝑓′+ (𝑥0 ) ≤
0 ˄ 𝑓 ′ − (𝑥0 ) ≥ 0 ⇒ 𝑓 ′ (𝑥0 ) = 0. Analogno se dokazuje za lokalni minimum.

T. Rolova teorema
Neka je funkcija f definisana na segmentu [a,b] i neka važi:
1) f je neprekidna na [a,b],
2) f je diferencijabilna na (a,b),
3) f(a) = f(b)
Tada postoji c ∈ (a,b) takvo da je 𝑓 ′ (𝑐) = 0.

Geometrijska interpretacija
Ako je kriva y = f(x) neprekidna na [a,b] i ako u svakoj tački (a,b) ima tangentu, a važi f(a) =
f(b), tada postoji bar jedna tačka c ∈ (a,b) u kojoj je tangenta na krivu horizontalna.

T. Košijeva teorema
Neka su f i g funkcije definisane na [a,b](a < b) i neka važi:
1) f i g su neprekidne na [a,b],
2) f i g su diferencijabilne na (a,b),
3) 𝑔′ (𝑥) ≠ 0 za svako x ∈ (a,b).
𝑓(𝑏)−𝑓(𝑎) 𝑓 ′ (𝑐)
Tada postoji c ∈ (a,b) takvo da je 𝑔(𝑏)−𝑔(𝑎) = 𝑔′ (𝑐).
Dokaz:
Primetimo da zbog uslova 𝑔′ (𝑥) ≠ 0 za x ∈ (a,b), nije moguće da bude g(a) = g(b), jer bi
tada na osnovu Rolove teoreme postojala tačka c ∈ (a,b) u kojoj je izvod funkcije g jednak
nuli. Definišimo funkciju 𝜑(𝑥)
𝑓(𝑏) − 𝑓(𝑎)
𝜑(𝑥) = 𝑓(𝑥) − 𝑔(𝑥)
𝑔(𝑏) − 𝑔(𝑎)
f i g su definisane na zatvorenom intervalu [a,b], pa je i 𝜑
1) 𝜑 je neprekidna na [a,b] jer su f i g neprekidne na [a,b]
2) 𝜑 je diferencijabilna na (a,b) jer su f i g diferencijabilne na (a,b)
𝑓(𝑏)−𝑓(𝑎) 𝑓(𝑎)𝑔(𝑏)−𝑓(𝑏)𝑔(𝑎) 𝑓(𝑏)−𝑓(𝑎)
3) 𝜑(𝑎) = 𝑓(𝑎) − 𝑔(𝑏)−𝑔(𝑎) 𝑔(𝑎) = = 𝑓(𝑏) − 𝑔(𝑏)−𝑔(𝑎) 𝑔(𝑏) = 𝜑(𝑏)
𝑔(𝑏)−𝑔(𝑎)
1), 2) i 3) ⇒(∃𝑐 ∈ (𝑎, 𝑏)) 𝜑 ′ (𝑐) = 0
 ′ (𝑐) ′ (𝑐)
𝑓(𝑏) − 𝑓(𝑎) ′ 𝑓(𝑏) − 𝑓(𝑎) 𝑓 ′ (𝑐)
𝜑 =𝑓 − 𝑔 (𝑐) =0⇒ =
𝑔(𝑏) − 𝑔(𝑎) 𝑔(𝑏) − 𝑔(𝑎) 𝑔′ (𝑐)

Geometrijska interpretacija:
Neka je kriva zadata parametarski 𝑥 = 𝑔(𝑡), 𝑦 = 𝑓(𝑡), 𝑡 ∈ [𝑎, 𝑏]. Kriva spaja tačke
𝑓(𝑏)−𝑓(𝑎)
𝐴(𝑔(𝑎), 𝑓(𝑎)) i 𝐵(𝑔(𝑏), 𝑓(𝑏)). Koeficijent pravca prave kroz tačke A i B je 𝑔(𝑏)−𝑔(𝑎), a
𝑓 ′ (𝑐)
koeficijent pravca tangete u c ∈ (a,b) je 𝑔′ (𝑐).

Košijeva teorema tvrdi da postoji c ∈ (a,b) takvo da je tangenta na krivu u tački

𝐶(𝑔(𝑐), 𝑓(𝑐)) paralelna sečici na krivu kroz A i B.

T. Lagranžova teorema
Neka je funkcija f definisana na [𝑎, 𝑏] i neka važi:
1) f je neprekidna na [a,b],
2) f je diferencijabilna na (a,b).
𝑓(𝑏)−𝑓(𝑎)
Tada postoji c ∈ (a,b) takvo da je 𝑏−𝑎 = 𝑓 ′ (𝑐).
Dokaz:
Sledi iz Košijeve teoreme za 𝑔(𝑥) = 𝑥.

Geometrijska interpretacija:
Ako je kriva neprekidna na [a,b] i u svakoj tački intervala (a,b) ima tangentu, onda postoji
tačka c ∈ (a,b) takva da je tangenta u tački 𝐶(𝑐, 𝑓(𝑐))paralelna sečici kroz tačke 𝐴(𝑎 𝑓(𝑎)) i
𝐵(𝑏, 𝑓(𝑏)).

Izvodi višeg reda

Def. Izvod 𝑓 ′ funkcije f nazivamo prvim izvodom funkcije f. Drugi izvod funkcije f je izvod
funkcije 𝑓 ′ . Ako je definisan izvod reda n − 1, u oznaci 𝑓 (𝑛−1) , tada se izvod reda n definiše
′
sa 𝑓 (𝑛) (𝑥) = (𝑓 (𝑛−1) (𝑥)) .

Za funkciju koja u tački x ima konačan izvod reda n kažemo da je u toj tački n puta
diferencijabilna.

T. Lajbnicova formula za n-ti izvod proizvoda

Neka je 𝑓 = 𝑢 ∙ 𝑣 i neka su u i v n-puta diferencijabilne funkcije u tački x. Tada je f n puta
diferencijabilna u tački x i važi:
𝑛
𝑛
(𝑢 ∙ 𝑣) = ∑ ( ) 𝑢(𝑘) 𝑣 (𝑛−𝑘)
𝑛
𝑘
𝑘=0

T. Lopitalovo pravilo
Neka su f i g diferencijabilne u nekoj okolini tačke a ∈ 𝑅̅ (osim, možda, u samoj tački a) i
neka je
𝑓(𝑥) 0 ∞
1) lim 𝑔(𝑥) tipa 0 ili ∞ , tj. lim 𝑓(𝑥) = lim 𝑔(𝑥) = 0 ˅ lim 𝑓(𝑥) = lim 𝑔(𝑥) = ±∞
𝑥→𝑎 𝑥→𝑎 𝑥→𝑎 𝑥→𝑎 𝑥→𝑎
2) 𝑔′ (𝑥) ≠ 0 u nekoj okolini tačke 𝑎
𝑓 ′ (𝑥)
3) Postoji lim 𝑔′ (𝑥) (konačan ili beskonačan)
𝑥→𝑎
𝑓(𝑥) 𝑓(𝑥) 𝑓 ′ (𝑥)
Tada postoji i lim 𝑔(𝑥) i važi lim 𝑔(𝑥) = lim 𝑔′ (𝑥).
𝑥→𝑎 𝑥→𝑎 𝑥→𝑎
 0 ∞
Napomena: Direktnom primenom ovog pravila nalaze se limesi tipa 0 ili ∞ svođenjem na
limes količnika izvoda. U slučaju 0 ∙ ∞ ili ∞ − ∞, treba algebarskom transformacijom
0 ∞
dovesti funkciju u oblik 0 ili ∞, pa primeniti pravilo. U slučaju 00 , ∞0 ili 1∞ , datu funkciju
treba logaritmovati kako bi se dobio jedan od navedenih slučajeva.

Monotonost funkcije

T. Neka je funkcija f definisana i neprekidna na intervalu (a,b) (𝑎, 𝑏 ∈ 𝑅̅ ) i nake ima izvod za
svako x iz (a,b).
1) Ako (∀𝑥 ∈ (𝑎, 𝑏))𝑓 ′ (𝑥) > 0 funkcija je monotono rastuća na (a,b)
2) Ako (∀𝑥 ∈ (𝑎, 𝑏))𝑓 ′ (𝑥) < 0 funkcija je monotono opadajuća na (a,b)
3) Ako (∀𝑥 ∈ (𝑎, 𝑏))𝑓 ′ (𝑥) = 0 funkcija je konstantna na (a,b)

T. Neka je 𝑥0 stacionarna tačka funkcije f.

Ako je 𝑓 ′′ (𝑥0 ) > 0 tada funkcija u tački 𝑥0 ima lokalni minimum.
Ako je 𝑓 ′′ (𝑥0 ) < 0 tada funkcija u tacki 𝑥0 ima lokalni maksimum.
Ako je 𝑓 ′′ (𝑥0 ) = 0, neka je k red prvog sledeceg izvoda u 𝑥0 koji je različit od nula, tj. neka je
𝑓 ′ (𝑥0 ) = 𝑓 ′′ (𝑥0 ) = 𝑓 (𝑘−1) (𝑥0 ) = 0; 𝑓 (𝑘) (𝑥0 ) ≠ 0. Ako je k neparan, tada u tački 𝑥0 nema
lokalnog ekstremuma. Ako je k paran, ako je 𝑓 (𝑘) > 0, tada f u 𝑥0 ima lokalni minimum, a
ako je 𝑓 (𝑘) < 0, tada f u 𝑥0 ima lokalni maksimum.

Konkavnost i konveksnost

Def. Ako za svako ⋋∈ [0,1] i za svako 𝑥1 , 𝑥2 ∈ (𝑎, 𝑏) važi

𝑓(⋋ 𝑥1 + (1 −⋋)𝑥2 ) ≤ ⋋ 𝑓(𝑥1 ) + (1 −⋋)𝑓(𝑥2 ), tada je f konveksna na intervalu (a,b).

Def. Ako za svako ⋋∈ [0,1] i za svako 𝑥1 , 𝑥2 ∈ (𝑎, 𝑏) važi

𝑓(⋋ 𝑥1 + (1 −⋋)𝑥2 ) ≥ ⋋ 𝑓(𝑥1 ) + (1 −⋋)𝑓(𝑥2 ), tada je f konkavna na intervalu (a,b).

T. Neka je funkcija f diferencijabilna na intervalu (a,b). Tada je f konveksna na (a,b) akko je 𝑓 ′

neopadajuća na (a,b).

T. Neka je funkcija f dvostruko diferencijabilna na (a,b). Tada je f konveksna na (a,b) akko je

𝑓 ′′ (𝑥) ≥ 0 u svakoj tački 𝑥 ∈ (𝑎, 𝑏), a konkavna je na tom intervalu akko je 𝑓 ′′ (𝑥) ≤ 0 u
svakoj tački 𝑥 ∈ (𝑎, 𝑏).

Def. Neka je f definisana na nekom intervalu (𝑥0 − ℎ, 𝑥0 + ℎ), pri čemu je na intervalu
(𝑥0 − ℎ, 𝑥0 ) konkavna, a na intervalu (𝑥0 , 𝑥0 + ℎ) konveksna ili obrnuto. Tada se kaže da je
𝑥0 prevojna tačka funkcije f.

Asimptote

Def. Neka je data funkcija 𝑦 = 𝑓(𝑥). Ako je a tačka nagomilavanja domena funkcije f i ako su
lim 𝑓(𝑥) ili lim+ 𝑓(𝑥) ili lim− 𝑓(𝑥) jednake +∞ ili −∞, za pravu 𝑥 = 𝑎 kažemo da je
𝑥→𝑎 𝑥→𝑎 𝑥→𝑎
vertikalna asimptota funkcije f.

Def. Ako je lim 𝑓(𝑥) = 𝑏 ∈ 𝑅, tada kažemo da je prava 𝑦 = 𝑏 desna horizontalna asimptota
𝑥→+∞
funkcije f. Prava 𝑦 = 𝑏 je leva horizontalna asimptota ako je lim 𝑓(𝑥) = 𝑏.
𝑥→−∞
Def. Ako je lim (𝑓(𝑥) − 𝑎𝑥 − 𝑏) = 0, za neko 𝑎 ≠ 0, 𝑏 ∈ 𝑅, tada pravu 𝑦 = 𝑎𝑥 + 𝑏 nazivamo
𝑥→+∞
desnom kosom asimptotom funkcije f.
𝑓(𝑥)
𝑎 = lim , 𝑏 = lim (𝑓(𝑥) − 𝑎𝑥)
𝑥→+∞ 𝑥 𝑥→+∞
Ako je lim (𝑓(𝑥) − 𝑎𝑥 − 𝑏) = 0, za neko 𝑎 ≠ 0, 𝑏 ∈ 𝑅, tada pravu 𝑦 = 𝑎𝑥 + 𝑏 nazivamo
𝑥→−∞
levom kosom asimptotom funkcije f.
𝑓(𝑥)
𝑎 = lim , 𝑏 = lim (𝑓(𝑥) − 𝑎𝑥)
𝑥→−∞ 𝑥 𝑥→−∞

Tejlorova formula

Def. Ako funkcija f u okolini tačke a ima konačne izvode do reda n, tada se polinom
′
𝑓 ′′ (𝑎) 2
𝑓 (𝑛) (𝑎)
𝑇𝑛 (𝑥) = 𝑓(𝑎) + 𝑓 (𝑎)(𝑥 − 𝑎) + (𝑥 − 𝑎) + ⋯ + (𝑥 − 𝑎)𝑛
2! 𝑛!
naziva Tejlorov polinom n-tog stepena funkcije f u okolini tačke a.

Def. Ako funkcija f u okolini nule ima konačne izvode do reda n, tada se polinom
′ (0)(𝑥)
𝑓 ′′ (0) 2 𝑓 (𝑛) (0) 𝑛
𝑀𝑛 (𝑥) = 𝑓(0) + 𝑓 + 𝑥 +⋯+ 𝑥
2! 𝑛!
naziva Maklorenov polinom n-tog stepena funkcije f u okolini 0.

Def. Funkcija 𝑅𝑛 (𝑥) = 𝑓(𝑥) − 𝑇𝑛 (𝑥) je ostatak (greška) aproksimacije.

T. Neka je funkcija f n puta diferencijabilna u tački a i neka je 𝑇𝑛 njen Tejlorov polinom

stepena n u okolini tačke a. Tada je
𝑓(𝑥) = 𝑇𝑛 (𝑥) + 𝜎((𝑥 − 𝑎)𝑛 ), 𝑥 → 𝑎
′ (𝑎)(𝑥
𝑓 ′′ (𝑥) 2
𝑓 (𝑛) (𝑥)
𝑓(𝑥) = 𝑓(𝑎) + 𝑓 − 𝑎) + (𝑥 − 𝑎) + ⋯ + (𝑥 − 𝑎)𝑛 + 𝜎((𝑥 − 𝑎)𝑛 ), 𝑥 → 𝑎
2! 𝑛!
Ova relacija je Tejlorova formula (razvoj) reda n.
Za a = 0 dobijamo Maklorenovu formulu
𝑓 ′′ (0) 2 𝑓 (𝑛) (0) 𝑛
𝑓(𝑥) = 𝑓(0) + 𝑓 ′ (0)(𝑥) + 𝑥 +⋯+ 𝑥 + 𝜎(𝑥 𝑛 ), 𝑥 → 0
2! 𝑛!

T. Teorema o jedinstvenosti Tejlorovog polinoma

Ako je funkcija f n puta diferencijabilna u tački a i ako za neki polinom stepena n važi da je
𝑓(𝑥) = 𝑃𝑛 (𝑥) + 𝜎((𝑥 − 𝑎)𝑛 ), 𝑥 → 𝑎
onda je 𝑃𝑛 Tejlorov polinom funkcije f u okolini tačke a.

Ako na bilo koji način dobijemo polinom 𝑃𝑛 za koji važi 𝑓(𝑥) = 𝑃𝑛 (𝑥) + 𝜎((𝑥 − 𝑎)𝑛 ), 𝑥 → 𝑎,
onda je to Tejlorov polinom pod uslovom da je f n puta diferencijabilna u tački a.

Osnovni Maklorenovi razvoji

𝑛
𝒙
𝑥2 𝑥3 𝑥𝑛 𝑥𝑘
𝒆 = 1 + 𝑥 + + + ⋯+ + 𝜎(𝑥 = ∑ + 𝜎(𝑥 𝑛 ), 𝑥 → 0
𝑛)
2! 3! 𝑛! 𝑘!
𝑘
 𝑥3 𝑥5 𝑥7 𝑛−1
𝑥 2𝑛−1
𝒔𝒊𝒏𝒙 = 𝑥 − + − + ⋯ + (−1) + 𝜎(𝑥 𝑛 )
3! 5! 7! (2𝑛 − 1)!
𝑛
𝑥 2𝑘−1
= ∑(−1)𝑘−1 + 𝜎(𝑥 𝑛 ), 𝑥 → 0
(2𝑘 − 1)!
𝑘=1
𝑥2 𝑥4 𝑥6 𝑥 2𝑛
𝒄𝒐𝒔𝒙 = 1 − + − + ⋯ + (−1)𝑛 + 𝜎(𝑥 2𝑛+1 )
2! 4! 6! (2𝑛)!
𝑛
𝑥 2𝑘
= ∑(−1)𝑘 + 𝜎(𝑥 2𝑛+1 ), 𝑥 → 0
(2𝑘)!
𝑘=0
𝑛
𝑛
(𝟏 + 𝒙)𝒏 = ∑ ( ) 𝑥 𝑘 + 𝜎(𝑥 𝑛 ), 𝑥 → 0
𝑘
𝑘=0
𝑛
𝟏
= 1 − 𝑥 + 𝑥 2 − 𝑥 3 + ⋯ + (−1)𝑛 𝑥 𝑛 + 𝜎(𝑥 𝑛 ) = ∑(−1)𝑘 𝑥 𝑘 + 𝜎(𝑥 𝑛 ), 𝑥 → 0
𝟏+𝒙
𝑘=0
𝑛
2 3 𝑛
𝑥 𝑥 𝑥 𝑥𝑘
𝐥𝐧(𝟏 + 𝒙) = 𝑥 − + + ⋯ + (−1)𝑛−1 + 𝜎(𝑥 𝑛 ) = ∑(−1)𝑘−1 + 𝜎(𝑥 𝑛 ), 𝑥 → 0
2 3 𝑛 𝑘
𝑘=1

T. Neka funkcija f ima u nekoj okolini tačke a konačne izvode do reda n+1 i neka je
𝑅𝑛 (𝑥) = 𝑓(𝑥) − 𝑇𝑛 (𝑥) gde je 𝑇𝑛 Tajlorov polinom stepena n funkcije f u okolini tačke a.
Tada se 𝑅𝑛 može predstaviti u sledećem obliku:
𝑓 (𝑛+1) (𝑛 + 𝜃(𝑥 − 𝑎))
Lagranžov oblik ostatka: 𝑅𝑛 (𝑥) = ∙ (𝑥 − 𝑎)𝑛+1 , 𝜃 ∈ (0,1)
(𝑛 + 1)!
𝑓 (𝑛+1) (𝑛 + 𝜃(𝑥 − 𝑎))
Košijev oblik ostatka: 𝑅𝑛 (𝑥) = ∙ (1 − 𝜃)𝑛 ∙ (𝑥 − 𝑎)𝑛+1 , 𝜃 ∈ (0,1)
𝑛!
𝜃 je neodređena veličina koja zavisi od 𝑥