ИНВЕНТАРИСАЊЕ – ПОЈАМ, ЦИЉ И ВРСТЕ

Инвентарисање је поступак за утврђивање стварног стања средстава и њихових извора, у

одређеном тренутку.
Стање средстава и њихових извора које се утврђује на основу књиговодствених евиденција је
књиговодствено стање, а стварно стање се утврђује посебним начином, путем пописа –
инвентарисањем. Стварно и књиговодствено стање треба да се слажу, што се не догађа у већини
случајева. Ако настају разлике, оне се пописом елиминишу тако што се књиговодствено стање своди на
стварно.
Законом је предвиђено да предузеће најмање једном годишње, путем инвентарисања, утврди стварно
стање.
Према времену када се утврђује стварно стање, инвентарисање може бити редовно и ванредно.
Редовно инвентарисање се обавља на крају године приликом израде завршног рачуна, а ванредно
инвентарисање се обавља само када се за то укаже потреба: повећање и снижење цена, примопредаја
дужности...
Према обиму обухватања имовине пописом, инвентарисање може бити: потпуно и делимично.
Потпуно инвентарисање подразумева попис свих средстава и њихових извора, а делимично
инвентарисање обухвата само део имовине (материјал у магацину, робу у једној продавници...)

Вишак је случај када је стварно стање средстава веће од књиговодственог.

Мањак је случај кадаје стварно стање средстава мање од књиговодственог.

ОРГАНИЗАЦИЈА ИНВЕНТАРИСАЊА
Циљ инвентарисања је да се утврди стварно стање имовине за што краће време. Да би се ово постигло
потребно је направити добру припрему – организацију. Припремне радње за добро спровођење
инвентарисања су:
- припрема пописног места; - одређивање пописних комисија;
- припрема пописног материјала; - припрема – ажурирање књиговодства
1. Попис треба да се заврши у што краћем року. Припрема пописног места значи да магационер мора
средити робу по врстама, да је сложи у сталаже...
2. Пописне комисије одређује орган управљања. Комисија се састоји од три члана, а сваки од њих
треба добро да познаје послове инвентарисања. Чланови комисије не могу бити лица која воде
евиденцију имовине у предузећу.
3. Комисији је потребно обезбеди неопходан материјал, као што су: пописне листе, оловке...
4. Поред тога, аналитичка евиденција мора бити ажурна, јер се тако омугућава упоређивање стварног и
књиговодственог стања.
С обзиром на важност инвентарисања у утврђивању стварног стања и на то да се евидентирају
резултати у књиговодству, оно мора да буде документовано.
Документовање инвентарисања се врши уз помоћ: пописних листа, елабората о попису, књиге
инвентара...
Утврђено стварно стање имовине комисија уноси у пописне листе. То су штампани обрасци, различити
за различите делове имовине, који обавезно садрже податке о стварном стању количински и вредносно,
књиговодствено стање, разлике та два стања. Комисија, тек након уношења стварног стања, у пописне
листе уноси и податке из књиговодства. Пописне листе потписују сви чланови комисије.
Уколико се по утврђеном попису констатују неслагања у смислу вишка или мањка, пописне комисије
су дужне да анализирају узроке тог неслагања и да саставе извештај о попису.
По завршетку пописа саставља се елаборат о попису. Елаборат садржи сва документа која су
састављена приликом спровођења пописа.