AUTOR: ZORICA TOMI MIKOVI

TEMA POGLAVLJA

Popis zaliha robe, materijala i

druge poslovne imovine
privrednog drutva

Sadraj

1. Pozicije obrtne imovine

pojam zaliha
zalihe vezane za proizvodne delatnosti
zalihe vezane za trgovinske delatnosti
2. Inventarisanje (popis) poslovne imovine privrednog drutva
Ciljevi i predmet popisa
Vrste popisa
Zadaci popisa
Priprema, organizacija I sprovoenje popisa
3. Specifinosti popisa odreenih pozicija poslovne imovine privrednog drutva
4. Obrada popisnih lista i utvrivanje razlika po popisu i sastavljanje izvetaja o popisu
5. Izvetaj o izvrenom popisu imovine i obaveza
6. Donoenje i sprovoenje odluke o izvrenom popisu
7. Primeri za knjienje nakon odluke o popisu poslovne imovine

Uvod
Raunovodstvo se najee definie kao proces prikupljanja, sreivanja, obrade i uvanja
podataka o ekonomskim aktivnostima poslovnih subjekata i finansijskog izvetavanja o
promenama u vezi sa imovinom i obavezama, koje pokazuju rezultat uspenosti poslovanja tih
subjekata. Raunovodstvo je iri pojam poto obuhvata knjigovodstvo, plan, analizu,
raunovodstvenu kontrolu i informisanje.
Raunovodstvo je i nauna disciplina. Nauka o raunovodstvu izuava metode i tehnike
procenjivanja (vrednovanja, merenja), obraunavanja, raunovodstvenog obuhvatanja
poslovnih promena i priznavanja bilansnih pozicija i njihovog prikazivanja i obelodanjivanja
u finansijskim izvetajima. Teorija sistema i informisanja, raunovodstvo definie kao
informacioni podsistem finansijske funkcije u poslovnom sistemu i jedan od osnovnih
instrumenata upravljanja i odluivanja u tom sistemu.
Knjigovodstvo je oblik privredne evidencije o stanju i kretanju imovine, kapitala, obaveza,
prihoda, rashoda i finansijskog rezultata preduzea u skladu sa zakonom o raunovodstvu,
raunovodstvenim standardima i aktima preduzea.
Knjigovodstvo je dokumentarna i strogo formalna, kontinuirana evidencija koja je zasnovana na
potpunom sakupljanju i ustaljenom hronolokom sistematizovanju i evidentiranju (knjienju)
podataka svih nastalih poslovnih dogaaja i stanja koja izraavanjem u novanoj jedinici mere,
omoguuje da se prikae slika o ukupnom proteklom poslovanju, kao i stanju imovine, obaveza i
kapitala poslovnog subjekta kao jedinice raunovodstvenog obuhvatanja.
U funkcionalnom smislu, knjigovodstvo predstavlja deo raunovodstva i usmereno je ka
evidenciji proteklih poslovnih dogaaja. Knjigovodstvo obezbeuje uvid u stanje i kretanje
sredstava i izvora sredstava, utvrivanje finansijskog rezultata poslovanja, elemente za izradu
kalkulacije i elemente za planiranje, nadzor i analizu poslovanja, kao i raunovodstveno
informisanje.

1. Pozicije obrtne imovine

Bilans stanja prua statistiku sliku vrednosti i strukture sredstava, koje preduzee koristi u
obavljanju svoje aktivnosti kao i kompoziciju izvora finasiranja tih sredstava u odreenoj taki
vremena, koja je usvojena na dan bilansiranja. Bilans stanja treba da bude usaglaen sa MRS i
MSFI, to potvruje istinitost, realnost i tanost procene poslovne imovine preduzea, na
strani aktive i pasive. Iz tog razloga je potrebno na kraju poslovne godine izvriti procenu
poslovne imovine i time tano bilansirati sve pozicije poslovne imovine. Procena se vri
popisom, tj. vrednovanjem po istinitoj vrednosti imovine preduzea, to e direktno uticati na
ukupan rezultat poslovanja i dati raelnu sliku imovine preduzea.
Na strani aktive posle stalne imovine, saglasno principu rastue likvidnosti, u bilans stanja se
unose pozicije obrtne imovine. To su svi delovi imovine koji su namenjeni kratkoronom
poslovanju (do jedne godine), kao i oni koji se potroe (obrnu - prenesu svoju vrednost na
proizvod ili uslugu) tokom jednog poslovnog ciklusa.

a)

Zalihe (materijal, nedovreni, gotovi proizvodi i roba)

Zalihe su sredstva:

U obliku materijala koji se nabavljaju radi troenja u toku proizvodnje. U materijal

spadaju: sirovine, osnovni i pomoni proizvodni materijal, pogonski, ambalaa,
autogume, sitan inventar;
Koje se nalaze u procesu proizvodnje namenjene prodaji - nedovrena proizvodnja i
gotovi proizvodi
Koja se nabavljaju na e;ksternom tritu radi prodaje - zalihe robe

b) Kratkorona potraivanja se mogu iskazati od kupaca, od zaposlenih,od osiguravajuih

drutva, od povezanih poduzea, od drave i dr.
Kratkorona potraivanja se javljaju po osnovu:

datih avansa dobavljaima;

potraivanja od kupaca (odloeno plaanje). Potraivanja od kupaca obino se mogu
pretvoriti u novac i (naplatiti) u periodu od 30 do 60 dana. Prema definiciji, uobiajeno
vreme naplate potraivanja od kupaca je deo poslovnog ciklusa preduzea. Potraivanja
od kupaca koja nastaju kao posledica uobiajene" prodaje mogla bi se bilansirati kao
obrtna imovina, ak i kada su rokovi plaanja dui od jedne godine;
manjkova za koje se terete zaposleni itd.;
potraivanja od osiguravajuih drutava;
potraivanja od povezanih preduzea;
potraivanja od drave i dr.

c) Kratkoroni finansijski plasmani mogu biti:

dati kratkoroni zajmovi, ili kupljene kratkorone hartije od vrednosti. Kratkorone hartije
od vrednosti preduzee kupuje uz nameru da ih prodaju u toku obraunskog perioda
(godinu dana). Cilj kupovine je da zaradi na njihovoj prodaji i/ili da plasira viak gotovine;
depoziti, kaucije;
kratkoroni krediti;
ekovi, menice.

d) Likvidna sredstva mogu biti:

gotovina i gotovinski ekvivalenti;

tekui rauni, devizni rauni, prelazni rauni;
blagajna;
akreditivi.

Raunovoe definiu novac kao depozite u bankama i svaki oblik koji e banka prihvatiti kao
depozit. Ti oblici nisu samo kovanice i papirni novac, ve i ekovi, potanske novane
uputnice, putniki ekovi, potpisani rauni bankarskih kreditnih kartica kao to su Visa i
Master Card. U likvidna sredstva bi se mogle ukljuiti i potpuno likvidne hartije od vrednosti ili
tzv. gotovinski, ekvivalenti (npr. dravni blagajniki zapisi i obveznice). Ovakve hartije od
vrednosti mogu da budu prodate za veoma kratko vreme.
Kontrola stanja gotovine u blagajni, kao i na iro, tekuim i deviznim raunima vri se
svakodnevno:

kroz svakodnevno utvrivanje salda gotovine u blagajni na obrascu blagajnikog dnevnika

na kojem se, pored ostalog, unose i koliine, odnosno vrednosti novanica i kovanica koje
ine taj saldo;

kroz svakodnevno utvrivanje salda novanih sredstava na iro, tekuim i deviznim

raunima (to vri poslovna banka) i usklaivanje evidentiranih promjena (u korist i na
teret iro, tekuih i deviznih rauna) sa promjenama koje su naloene od strane vlasnika
tih rauna ili njegovih dunika, odnosno poverilaca.

Eventualna odstupanja u saldima novanih sredstava na iro, tekuim i deviznim raunima ne

mogu se smatrati vikom ili manjkom - do njih obino dolazi zbog greke u obradi pojedinih naloga
za plaanje.
Odstupanja u saldima gotovine u blagajni, utvrena prilikom popisa obino se tretiraju kao viak
ili manjak.
Obrtna imovina nije namenjena da dugorono ostane u poslovnom procesu preduzea, te zbog
toga ne moe biti ukljueni u osnovna sredstva.
Treba zapamtiti da e se vrednost bilo koje od navedenih zaliha, pre ili kasnije, preneti na
trokove (klasa 5 - Rashodi). Osnovno pravilo u vezi s tim je da se trokovi trebaju priznati
onda kad doe do stvarnog utroka zaliha.
Dranje zaliha dosta kota jer treba obezbediti prostor i opremu za skladitenje, zatim zalihe
mogu biti predmet raznih oteenja (kvar, lom, kalo i rastur) i veoma brzo mogu zastariti. Za
njihovo dranje potrebna su znaajna sredstva. Uprkos tome, skoro sva preduzea ih dre, a

razlog tome je to to ma koliko dranje zaliha bilo skupo, ipak je jeftinije nego poslovati bez zaliha.
Poslovanje bez zaliha moe biti pogubno za poslovanje preduzea.

1.1 POJAM ZALIHA

Zalihe su roba koja se nalazi u skladitima firmi. To su materijali, tj. roba koji se koriste da bi
olakali proizvodnju ili zadovoljili potranju potroaa. Zalihe gotovih proizvoda imaju
proizvodna preduzea, a zalihe robe uglavnom ona preduzea koja se bave trgovinom.
Zalihe se mere po nabavnoj vrednosti ili po ceni kotanja, odnosno po neto prodajnoj vrednosti,
ako je nia. Tako da cene po kojima se vode zalihe, mogu biti: stvarne, planske i prodajne
cene.

Zalihe su tekue sredstvo:

- prodaju se ili utroe u toku jedne

kalendarske godine ili poslovnog ciklusa!

TRGOVINSKA PREDUZEA

PROIZVODNA PREDUZEA

- sirovine i repromaterijal!
- poluproizvodi (nedovrena proizvodnja)!
- gotovi proizvodi,
- robe,
- zemljite i nekretnine pribavljene radi dalje prodaje!

CK nedovrene proiz. i GP ?
Ts + trs + top (indirektni
material + indirektni rad)

Kada se zalihe prodaju, njihov

knjigovodstveni iznos treba priznati
kao rashod u periodu u kojem je
priznat povezani prihod!

Za potrebe finansijskog izvetavanja moraju se potovati odredbe Meunarodnog

raunovodstvenog standarda 2 - Zalihe. Ovaj standard primenjuje se na sve zalihe.
-

Razliiti pojavni oblikci Zaliha

Na raunima klase 1 Bilansa stanja iskazuje se stanje, nabavka i troenje, odnosno prodaja
zaliha:
1. Stanja i promena stanja zaliha materiajala, koriste se rauni grupe 10 - zalihe
Materijala;

2. Stanja zaliha nedovrene proizvodnje, koriste se rauni grupe 11 - Nedovrena

proizvodnja;
3. Stanja zaliha gotovih proizvoda, koriste se rauni grupe 12 - Gotovi proizvodi;
4. Stanja i promena stanja robe, koriste se rauni grupe 13 Roba;
5. Stanja i promena stanja datih avansa za nabavku zaliha, koriste se rauni grupe 14 Dati avansi za zalihe.

1.2 ZALIHE VEZANE ZA PROIZVODNE DELATNOSTI

ZALIHE MATERIJALA - grupa rauna 10

Materijal je sredstvo koje se troi u procesu proizvodnje kao predmet rada , koji se pomou
sredstava za proizvodnju i ivog rada proizvode gotovi proizvodi.
Ta roba obino pripada samoj firmi i u najveem broju sluajeva posle nekretnina i proizvodnih
maina predstavlja njenu najznaajniju imovinu. Postoje preduzea u kojima su upravo zalihe
najvrednija imovina.
Podela se se u najirem smislu vri na proizvodni materijal (u koji spadaju sirovine i osnovni i
pomoni proizvodni materijal) i neproizvodni materijal.
Osnovni materijal ulazi u gotov proizvod neposredno - predstavlja njegov sastavni deo.
Pomoni materijal ulazi takoe u sastav gotovog proizvoda, ali je njegovo uee sporedno.
Pogonski materijal (energetska goriva, motorna ulja itd.) ne ulazi u sastav gotovih proizvoda, ali
je neophodan za njihovu proizvodnju.

RAUNOVODSTVENA EVIDENCIJA ZALIHA

Evidentiranje promena na zalihama se moe vriti po koliinskim i vredonosnim pokazateljima,

pa se razlikuju:
a) Finansijska evidencija - glavna knjiga, finansijsko knjigovodstvo - prema
vrednosti;
b) Materijalna evidencija - analitika evidencija - prema vrsti, koliini i vrednosti;
c) Magacinska evidencija - vodi se na magacinskim karticama - prema koliini i vrsti
zaliha.
U skladu sa nainom i vrstama evidencije imamo formirano: finansijsko knjigovodstvo,
materijalno knjigovodstvo i magacinsko knjigovodstvo.
a) U finansijskom knjigovodstvu:

Sintetika evidencija po vrednosti;

Analitika evidencija po vrsti i vrednosti.

Za svaki formirani nalog kroz robno-materijalno knjigovodstvo automatski se formira jedna

finansijska stavka na dobavljaa ili kupca robe. Za robu prodatu u prodavnici za gotovinu ili za
koju nije bitan naziv kupca finansijske stavke knjie se na matian broj firme.
b) U materijalnom knjigovodstvu:

Analitika evidencija po vrsti, koliini i vrednosti

Voenje materijalnog knjigovodstva za pretpostavku ima postojanje potrebnih registara. To su

registri artikala, magacina, tarifa i procentnih stavova za tarife. Pored ovih registara neophodno
je postojanje entiteta koji predstavljaju sastavni deo Informacionog sistema firme To su: kalendar
knjienja, registar komitenata, poslovni odnos (registar partija magacina i nosioca
trokova), kontni plan, model kontiranja, nalog, stavka naloga. Evidencija robe obuhvata
promene u materijalnom knjigovodstvu i automatsko auriranje zaliha materijala.
c) U okviru magacinske skladine evidencije:

Promene na zalihama materijala iskazuju se samo u naturalnim pokazateljima, dakle radi

se o evidenciji po vrsti i koliini.

RAUNI ZALIHA MATERIJALA

100 - obrauna nabavke zaliha materijala U okviru sintetikog rauna nabavke materija
preduzee e otvoriti onoliko analitikih rauna koliko ima razliitih vrsta materijala, npr.:

1001 Materijal u skladitu, odnosno na zalihama;

1002 Gorivo i mazivo u skladitu;
1003 Sitan alat i inventar na zalihama;
1004 Zalihe ambalae;
1005 Autogume na zalihama;
1006 Zalihe korisnih otpadaka;
1007 Zalihe HTZ opreme, itd.

101 - Materijal
Stvarno otvoren raun, raun stanja ili sredstava,aktivan raun, raun finansijskog knjigovodstva,
ralanjava se u posebnoj analitikoj evidenciji
102 - Rezervni delovi;
103 - Alat i inventar;
132 - Roba u prometu na veliko;
134 - Roba u prometu na malo.

NEDOVRENA PROIZVODNJA - grupa rauna 11 - Nedovreni proizvodi (poluproizvodi)

predstavljaju zalihe koji jo nisu spremne za prodaju.

Na raunima grupe 11 - Nedovrena proizvodnja se prema odredbi stava 1. lana 9. Pravilnika
o kontnom okviru iskazuje poetno stanje i poveanje ili smanjenje vrednosti zaliha
nedovrene proizvodnje, poluproizvoda i delova, kao i nedovrenih usluga po ceni
kotanja, odnosno neto prodajnoj ceni ukoliko je ona nia, i na kraju obraunskog perioda.
Nedovrena proizvodnja i gotovi proizvodi mogu se iskazivati po stvarnim (pojedinana ili
serijska proizvodnja) i po planskim vrednostima (u svim oblicima proizvodnje), stvarne
vrednosti najee se mogu utvrditi na kraju obraunskog perioda.

Priznavanje i vrednovanje vri se u skladu sa MRS 2, MRS 11, MRS 41 i drugim relevantnim
MRS.
Nedovrena proizvodnja u finansijskom knjigovodstvu raun 110 i raun 111 - Nedovrene
usluge, obuhvataju poetno stanje i poveanje ili smanjenje zaliha nedovrene proizvodnje
ili nedovrenih usluga na kraju obraunskog perioda, dok se obraun trokova i uinaka
(trokova proizvodnje) knjii na raunima klase 9, odnosnou u posebnom knjigovodstvu za
obraun trokova uinaka.
Trokovi proizvodnje po vrstama trokova knjie se u finansijskom knjigovodstvu na
raunima klase 5, a knjigovodstvo za obraun trokova i uinaka poetkom svake godine
preuzima se od finansijskog knjigovodstva:
a) poetno stanje zaliha nedovrene proizvodnje i gotovih proizvoda na raunima 110 i 111
(950/900) i
b) trokovi proizvodnje materijala i drugi direktni i indirektni trokovi sa rauna klase 5 (950
do 957/902).
Na kraju obraunskog perioda, na osnovu podataka iz posebnog knjigovodstva na obraun
trokova uinaka (salda rauna 950 - Nosioci trokova), utvruje se poveanje ili smanjenje
zaliha nedovrene proizvodnje, odnosno nedovrenih usluga.
Ako su zalihe nedovrene proizvodnje, odnosno usluga na raunima 950 u odnosu na poetno
stanje poveane, razlika (poveanje) knjii se zaduenjem rauna 110 - Nedovrena
proizvodnja, odnosno rauna 111 - Nedovrene usluge, a u korist rauna 630 - Poveanje
vrednosti zaliha nedovrene proizvodnje i gotovih proizvoda i nedovrenih usluga (110 ili
111/630).
Ako su zalihe nedovrene proizvodnje na raunima 950 u odnosu na poetno stanje smanjene,
razlika (smanjenje) se knjii zaduenjem rauna 631 - Smanjenje vrednosti zaliha
nedovrene proizvodnje i gotovih proizvoda i 631 nedovrenih usluga, a u korist rauna 110
- Nedovrena proizvodnja, odnosno rauna 111 - Nedovrene usluge (631/110 ili 111).
Vrednovanje: zalihe nedovrene proizvodnje se vrednuju po ceni kotanja ili po neto prodajnoj
ceni ako je nia.

GOTOVI PROIZVODI - grupa rauna 12 Zalihe gotovih proizvoda imaju proizvodna preduzea.
Gotovi proizvodi vode se u finansijskom knjigovodstvu na raunu 120 - Gotovi proizvodi,
dok se proizvodnja gotovih proizvoda knjii u posebnom knjigovodstvu trokova uinaka na
raunima klase 9 (960, 969, 980, 982 i 983).
Na raunima grupe 12, a u okviru rauna 120 - Gotovi proizvodi, odnosno na posebnim
analitikim raunima u okviru ovog rauna, vodi se poetno stanje, a na kraju obraunskog
perioda - poveanje ili smanjenje zaliha gotovih proizvoda, kao i zavrenih usluga po ceni
kotanja, odnosno po neto prodajnoj ceni, ako je cena nia.
Priznavanje i vrednovanje zaliha gotovih proizvoda vri se uskladu sa MRS 2, MRS 11, MRS 41
i drugim relevantnim MRS.
Poveanje cena zaliha na raunu 120 knjii se zaduenjem tog rauna u korist rauna 630 Poveanje vrednosti zaliha nedovrenih i gotovih proizvoda (120/630), a smanjenje vrednosti
zaliha na raunu 120 knjii se u korist tog rauna, a zaduenjem rauna 631 - Smanjenje vrednosti
zaliha nedovrenih i gotovih proizvoda (631/120).

Vrednost zaliha gotovih proizvoda procenjuje se po ceni kotanja ili po neto prodajnoj ceni ako je
ona nia i iskazuje se na raunu 120 - Gotovi proizvodi, dok se trokovi proizvodnje knjie na
raunima grupe 51 do 55 i raunima grupe 56 kada se trokovi finansiranja ukljuuju u cenu
kotanja u skladu sa MRS 23 i opti i aktom o raunovodstvenim politlikama.
Cena kotanja proizvoda, kao i vrednost zaliha i trokova prodatih proizvoda utvruje se na
osnovu podataka koji se vode u posebnom knjigovodstvu za obraun trokova uinaka. Posebno
knjigovodstvo za obraun trokova uinaka vodi se na raunima klase 9. Ovo knjigovodstvo
preuzima od finansijskog knjigovodstva poetno stanje zaliha nedovrenih i gotovih proizvoda i
trokove koji se u finansijskom knjigovodstvu vode na raunima grupa 51 do 55 i na osnovu tih
trokova utvruje cenu kotanja proizvoda po mestima trokova, odnosno po nosiocima
trokova utvruje trokove prodatih proizvoda i prodaju gotovih proizvoda.
Vrednovanje: zalihe gotove robe se vrednuju po ceni kotanja ili po neto prodajnoj ceni ako je
nia.

Primer:
Iskazivanja zaliha nedovrene proizvodnje i gotove robe na kraju obraunskog perioda
Preduzee X proizvodi jedan proizvod, i imalo je odreene troskove u finansijskom knjigovodstvu
I promene na zalihama:
1. Vrednost zaliha na poetku obraunskog perioda
- nedovrena proizvodnja
60.000
- gotovi proizvodi
100.000
2. Vrednost zaliha na kraju obraunskog perioda
nedovrena proizvodnja
150.000
- gotovi proizvodi
3. Promena zaliha
- nedovrena proizvodnja
+ 90.000
- gotovi proizvodi
- 100.000
Ukupna promena zaliha
- 10.000 (smanjenje zaliha)
Knjienja u fin. knjigovodstvu su :
Redni
broj
1

Broj konta
Duguje
110

OPIS

Potrauje

631
120

Nedovrena proizvidnja
Smanjenje zaliha nedovrene proizv.
gotovih proizvoda i usluga
Gotovi proizvodi
Za korekciju zaliha nedovrene proizvodnje i
gotovih proizvoda na kraju obraunskog
perioda

Iznos
Duguje
90.000,00

Potrauje

10.000,00
100.000,00

Zalihe vezane za trgovinsku delatnost

ROBA - grupa rauna 13
Roba je predmet kupoprodaje. Raunovodstveno posmatrano, pod robom se podrazumevaju oni
proizvodi, koji najpre bivaju kupljeni, a zatim preprodati od strane trgovinskih preduzea. Roba je
stvar koja se nabavlja s ciljem da se proda radi dalje prodaje, prerade ili za krajnju potronju.
Trgovinska preduzea esto imaju velike iznose novca uloene u svoju robu. U stvari, Roba na
zalihama jedna je od najvrednijih imovinskih pozicija u bilansu stanja veine trgovinskih

firmi. Meutim, budui relativno likvidna, roba se po pravilu brzo rasproda (u proeku do 60 dana,
mada ima izuzetaka, u zavisnosti od vrste robe i intenziteta tranje na tritu). Postupak obrauna
rezultata poslovanja trgovinskih firmi konceptualno je isti kao i kod proizvodnih preduzea: od
uzimanjem rashoda od ostvarenih prihoda iznalaze se dobitak ili gubitak
Poslovni ciklus trgovinskog preduzea se sastoji od:
-

nabavke trgovinske robe robe;

prodaje trgovinske robe;
naplate potraivanja od kupaca.

Meutim, prodaja trgovinske robe uvodi novi veliki troak poslovanja - troak nabavke robe koju
trgovinsko preduzee prodaje svojim kupcima. Taj troak se naziva Nabavna vrednost prodate
robe (Cost of good sold), obraunava se po ceni kotanja (tj. vrednosti po kojoj je roba
nabavljena) i u okviru internog stava prodaje robe knjii kao rashod. Nasuprot nabavnoj vrednosti
prodate robe, u okviru eksternog stava prodaje, knjii se raun prihoda pod nazivom Prihodi od
prodaje robe. Vrednost prihoda od prodaje robe obraunava se po prodajnoj ceni, koja je
po pravilu via od cene kotanja, omoguujui tako trgovinskoj firmi ostvarenje dobitka.
Mogua struktura zaliha robe konta 130 Roba
1300 - Nabavka robe;
1301 - Roba u skladitu;
1302 - Roba u stovaritu;
1303 - Roba u prodavnici;
1304 - Roba u tranzitu i reeksportu;
1305 - Roba u obradi, doradi i manipulaciji;
1306 - Roba na putu i sl.

2. Inventarisanje (popis)
poslovne imovine preduzea
UVOD
Inventarisanje (u nastavku teksta popis) ureen je Zakonom o raunovodstvu (Slubeni
glasnik RS, broj 62/13), kao i Pravilnikom o nainu i rokovima vrenja popisa i usklaivanja
knjigovodstvenog stanja imovine sa stvarnim stanjem (Sl.glasnik RS br. 118/2013,
137/2014).
Standardi MRS i MSFI imaju za cilj da se vrednost imovine u poslovnim knjigama iskau realno,
tj:
-

da vrednost imovine ne bude potcenjena , sto se postize procenjivanjem po fer

vrednosti;
da vrednost imovine ne bude precenjena , sto se postize obezvreenjem.

Vrednovanje pozicija poslovne imovine koje se iskazuju u redovnim finansijskim izvetajima

pravnih lica, vri se uz primenu principa opreznosti, a posebno se u obzir uzimaju sva

obezvreenja, bez obzira da li je rezultat poslovne godine dobitak ili gubitak. Nakon fer
vrednovane poslovne imovine, dolazi se do stvarnog stanja sredstava i izvora sredstava
koja se uporeuje sa knjigovodstvenim stanjem sredstava i izvora sredstava, nakon ega se
ustanovi eventualna razlika u koliini i vrednosti izmeu ova dva stanja (vikovi i manjkovi).
Pravna lica i preduzetnici su duni da i na poetku svog poslovanja, izvre popis imovine i
obaveza sa naznakom pojedinanih vrednosti u koliinama i novanom iznosu.
Otvaranje poslovnih knjiga na osnovu popisa poslovne imovine
U vezi sa godinjim popisom treba imati u vidu i sledee :

Za organizaciju i pravilnost sprovoenja popisa odgovorni su prema lana 32. stav

3. Zakona o raunovodstvu.:
- zakonski zastupnik pravnog lica (direktor ili drugi zakonski zastupnik);
- preduzetnik;
- lice koje vodi poslovne knjige i sastavlja finansijske izvetaje, odnosno lice
zaposleno kod pravnog lica i preduzetnika kome poverava voenje poslovnih
knjiga i sastavljanje finansijskih izvetaja.
U komisiju za popis ne mogu biti odreena lica koja rukuju imovinom, odnosno koja su
zaduena za imovinu koja se popisuje.
Popis kod malog pravnog lica i preduzetnika moe da vri jedno lice, s tim da to nije
lice koje rukuje imovinom koja se popisuje, odnosno koje je zadueno imovinom koja se
popisuje.
Za tanost popisa i izvetaja o popisu odgovorni su lanovi komisije za popis, odnosno
kod malog pravnog lica i preduzetnika lice koje vri popis.
Nadleni organ pravnog lica, odnosno preduzetnik, razmatra izvetaj o izvenom
popisu u prisustvu predsednika komisije za popis, lica koje vodi poslovne knjige i sastavlja
finansijske izvetaje, odnosno lica zaposlenog kod pravnog lica i preduzetnika kome
poverava voenje poslovnih knjiga i sastavljanje finansijskih izvetaja.

2.1 CILJEVI , PREDMET POPISA I PREDZAKLJUNA

KNJIENJA, POPIS TRGOVINSKOG PREDUZEA
Ciljevi vrenja popisa su:

sagledavanje stvarnog koliinskog stanja imovine i u skladu sa istim, njeno vrednosno

obraunavanje;
sagledavanje vrednosnog stanja ostale imovine i obaveza privrednog drutva;
sagledavanje kvaliteta imovine i
sagledavanje naina raspolaganja i rukovanja imovinom od strane raunopolagaa.

Predmet popisivanja su:

neuplaeni upisani kapital;

nematerijalna ulaganja, nekretnine, postrojenja i oprema;
finansijski plasmani;
materijal, rezervni delovi, auto gume, ambalaa i inventar;
nedovrena proizvodnja i gotovi proizvodi;
roba;

stalna sredstva namenjena prodaji;

potraivanja i obaveze;
gotovinski ekvivalenti i gotovina (novana sredstva na tekuim i deviznim raunima, gotov
novac u blagajni, hartije od vrednosti i dr.);
vremenska razgranienja;
druga nepomenuta sredstva, bez obzira da li se nalaze kod privrednog drutva ili su data
drugim pravnim i fizikim licima na poslugu, zajam, uvanje, obradu, doradu, preradu,
opravku, roba i proizvodi u komisionu, konsignaciji i u inostranstvu, kao i druge
nepomenute obaveze;
Premet popisa je i tua imovina odnosno imovina drugih pravnih lica i preduzetnika koja
se u trenutku popisa u skladu sa validnom potkrepljujuom dokumentacijom nalazi kod
Drutva. Ova imovina se popisuje na posebnim popisnim listama, koje se dostavljaju
pravnom licu, odnosno preduzetniku vlasniku tih sredstava.

Predzakljuna knjienja
Predzakljuna knjienja obuhvataju postupke kojim se vri usaglaavanje knjigovodstvenog sa
stvarnim stanjem u cilju dobijanja tanijih i istinitijih podataka za potrebe sastavljanja bilansa
stanja i bilansa uspeha, odnosno finansijskog izvetaja u celini.
Osnovna pretpostavka za provoenje predzakljunih knjienja jeste postojanje knjigovodstvenog
i inventarnog stanja.
Knjigovodstveno stanje je rezultat evidentiranja poslovnih promena provedenih na osnovu
verodostojne knjigovodstvene dokumentacije.
Stvarno stanje se utvruje inventarisanjem, odnosno popisom.
Osnovni razlozi koji dovode do odstupanja su:

pogrena knjienja;

neproknjiene poslovne promene;

nerealne vrednosti na pojedinim raunima;

nedozovoljeno prebijanje salda na aktivno pasivnim raunima.

Popis trgovinskog preduzea

Za trgovinsko preduzee je posebno vaan popis robe u prodavnicama, skladitima i u drugim
poslovnim jedinicama. Treba razlikovati knjigovodstveno stanje robe od stvarnog stanja zaliha
robe. Knjigovodstveno stanje zaliha robe je razlika izmeu primljene robe kojom se zaduuje
prodavnica ili neka druga poslovna jedinica i izdate robe kojom se razduuje prodavnica ili neka
druga poslovna jedinica.
Stvarno stanje zaliha robe dobija se neposrednim popisom zaliha robe koje su zateene u
prodavnici ili nekoj drugoj poslovnoj jedinici. Popis zaliha robe i proizvoda vri se na isti nain
kao i popis zaliha materijala. Popisom robe i proizvoda (dalje: proizvodi) obuhvataju se svi
proizvodi na zalihama i u prodajnim objektima i u posebnim popisnim listama iskazuju:

proizvodi kojima je rok upotrebe vremenski ogranien;

proizvodi kojima je rok upotrebe istekao;

proizvodi iji je kvalitet umanjen zbog oteenja, zastarelosti i slino;
proizvodi za iju su proizvodnju koriena sredstva drugih pravnih lica koja po tom osnovu
imaju pravo uea u zajednikom prihodu;
proizvodi primljeni, odnosno predati za ugraivanje u zajedniki proizvod;
proizvodi predati radi prodaje pravnim licima koja se bave prometom roba i usluga (po
osnovu ostvarivanja zajednikog prihoda);
proizvodi na putu, odnosno proizvodi isporueni do 31.12. koje kupac do ovog datuma nije
primio, tj. za koje e duniko-poverilaki odnos nastati u narednoj poslovnoj godini.

2.2 VRSTE POPISA

Popis poslovne imovine preduzea moze biti: redovan, vanredan, potpun i delimian.
Redovan popis sredstva i izvora sredstava obavlja se na osnovu zakonske obaveze, i to na
kraju svake godine, kao i na na poetku poslovanja preduzea,
Vanredan popis se obavlja kada se menjaju cene (snienje ili poveanje cena), u sluaju
rashodovanja sredstava (robe ili nekih drugih sredstava), u situacijama smenjivanja radnika
zaduenih sredstvima (robom ili nekim drugim sredstvima). Vanredni popis imovine i obaveza
moe se, u skladu sa ovim pravilnikom, vriti i kada to odlui direktor drutva. Vanredan popis
pojedinih sredstava i obaveza se vri:

prilikom primopredaje dunosti lica koja rukuju materijalnim i novanim vrednostima

(raunopolagaa);
prilikom promene prodajnih cena proizvoda i robe - kada se vri popis tih sredstava za
koja se cene menjaju u prodavnicama i u drugim prodajnim objektima;
prilikom sprovoenja statusne promene - na dan oznaen u odluci o statusnoj promeni.

Potpun popis obavlja se onda kada se popisuju sva sredstva i izvori sredstava, bilo da je popis
redovan, bilo vanredan.
Delimian popis sredstava je popis samo nekih sredstava i izvora sredstava. Obavlja se, bilo
pri redovnom, bilo pri vanrednom inventarisanju.

2.3 ZADACI POPISA

Popis imovine i obaveza sa stanjem na dan 31.12. obuhvata sledee poslove koje sprovode
komisije za popis:

utvrivanje stvarnog stanja imovine merenjem i brojanjem i svoenje tog stanja na dan
31.12. prema nastalim promenama od dana naturalnog popisa do ovog datuma i
upisivanje konanih podataka o koliinskom i kvalitativnom stanju imovine u popisne
liste;

unoenje knjigovodstvenih podataka u popisne liste na osnovu podataka iz analitikih

knjigovodstava i Glavne knjige;
utvrivanje razlika izmeu knjigovodstvenog stanja i stvarnog stanja imovine i obaveza
utvrenih popisom i ispitivanje uzroka nastalih vikova i manjkova;
obraun vrednosti popisane imovine;
sabiranje popisnih lista i izrada rekapitulacije popisnih lista po sintetikim kontima na
kojima se odnosna imovina i obaveze vode u odgovarajuoj glavnoj knjii;
preuzimanje drugih radnji neophodnih za vrenje popisa imovine;
izrada Izvetaja o popisu, s predlogom za likvidaciju utvrenih razlika, za rashodovanje
dotrajale imovine, za otpis sumnjivih i spornih potraivanja, za otpis vrednosti imovine
zbog umanjenog kvaliteta ili oteenosti i za preduzimanje mera za otklanjanje slabosti i
unapreenje poslovanja Drutva, kao i podnoenje Upravnom odboru na razmatranje i
usvajanje Izvetaja o popisu.

2.4 PRIPREMA , ORGANIZACIJA I SPROVOENJE POPISA

Tri su glavne faze u sprovoenju popisa: pripremu robe za popis, organizaciju popisa robe i
sprovoenje popisa.

Priprema za popis
Popis robe treba uraditi pravilno i bez zastoja. Pre sprovoenja popisa treba obaviti izvesne
pripreme. Pripreme obavljaju Centralna popisna komisija za popis imovine privrednog drutva i
osoblje odgovorno za imovinu. Tehnika priprema za popis robe sastoji se u izvravanju velikog
broja radnih operacija odreenim redosledom, na odreen nain i u odreenom roku, kako bi se
popis obavio na vreme.
Sluba knjigovodstva se za popis priprema tako to pre popisa (inventarisanja) vri
usklaivanje prometa i stanja Glavne knjige sa Dnevnikom i pomonih knjiga sa Glavnom
knjigom.Sluba knjigovodstva priprema potrebne popisne liste za popisne komisije.
Raunopolagai su duni da pripreme popisno mesto odnosno da srede i klasifikuju (po vrstama
i dimenzijama sa odgovarajuim nomenklaturnim karticama) imovinu koja je predmet popisa, da
bi ih maksimalno uinili dostupnim popisivaima, a radi lakeg, breg i pravilnijeg popisivanja.
Sluba knjigovodstva je duna da dunicima dostavi izvode otvorenih stavki, sa stanjem na
dan 30.11. tekue godine. Sa dunicima sa kojima je postojalo neusaglaenje na dan 30. 11.
ponoviti usaglaenje na dan 31. 12. tekue godine. Isto tako je obavezno izvriti usaglasavanje
potraivanja sa poveriocima (kupcima). Sluba knjigovodstva je duna da izvri usaglasavanje
potraivanja sa poverioem sa stanje na dan 30.11. tekue godine.

Organizacija popisa
Organizacije popisa robe sastoji se u podeli posla uesnicima popisa, a zatim u usklaivanju
njihovog rada, kako bi se posao obavio na vreme i uspeno. Za popis imovine i obaveza Upravni
odbor ili organ upravljanja u Drutvu koga on ovlasti, obrazuje posebnim aktom (odlukom)
popisne komisije za:

redovan godinji popis i

popis u toku godine.

Za redovan godinji popis imovine i obaveza , Nadleni organ, u veini privrednih drutava je to
Upravni odbor do 15.12. tekue godine za koju se sprovodi popis, donosi Odluku o
obrazovanju komisija za popis imovine. Za popis imovine u toku godine Nadleni organ
(najee Upravni odbor) do 15.12. tekue za narednu poslovnu godinu obrazuje Stalnu popisnu
komisiju radi koordinacije rada svih popisnih komisija Upravni odbor obrazuje Centralnu popisnu
komisiju.
Odlukom o obrazovanju komisija za popis imovine i obaveza, odreuje se predsednik, zamenik
predsenika i lanovi pojedinih popisnih komisija, koji se biraju iz redova zaposlenih. lan
popisne komisije izuzetno moe biti van reda zaposlenih u Drutvu.
Odlukom o obrazovanju komisija za popis imovine i obaveza utvruju se i rokovi za izvrenje
popisa od strane svake komisije pojedinano. Uputstvo za obavljanje popisa dostavlja se Stalnoj
komisiji i ostalim popisnim komisijama do 15.12. tekue godine za koju se sprovodi popis.
Reenje o imenovanju lanova komisije za popis dostavlja se lanovima popisnih komisija,
Sektoru knjigovodstva, Nadzornom odboru Drutva, Sektoru interne kontrole i eksternom
revizoru Drutva.
Predsednici i lanovi popisne komisije ne mogu biti lica koja se odgovorna za rukovanje imovinom
koja se popisuje i njihovi neposredni rukovodioci, kao ni lica koja vode analitiku evidenciju te
imovine. lanovi popisne komisije se odreuju imajui u vidu njihovu nepristrasnost i strunost
koja treba da odgovara vrsti sredstava i obaveza koji se popisuju, a radi to boljeg sagledavanja
kvaliteta sredstava i obaveza.
Direktor Drutva moe ovlastiti nekog zaposlenog u Drutvu da se stara o organizaciji i pravilnosti
sprovoenja popisa. Lice koje direktor Drutva ovlasti za staranje o organizaciji i pravilnosti popisa
moe biti izabrano i za predsednika Centralne popisne komisije.

Sprovoenje popisa
Komisije za popis su dune da sastave plan rada po kome e vriti popis, koji mora da sadri
sve radnje koje e se vriti pre i prilikom popisa. Za svaku radnju odreuje se rok do koga treba
da bude zavrena. Rokovi se podeavaju tako da se popisom obuhvati stanje poslednjeg dana
onog perioda za koji se vri popis. Plan rada popisne komisije obavezno sadri sledee:

datum poetka popisa i rok do kojeg se ima obaviti naturalni popis odnosne kategorije
imovine i vrednosni popis potraivanja, obaveza i drugo, odnosno popis na odreenom
popisnom mestu;
vreme rada u redovnom radnom vremenu i da li e se raditi prekovremeno i u dane
nedeljnog odmora, odnosno u dane dravnih praznika;
potrebnu radnu snagu za obavljanje naturalnog popisa;

potrebne vage i druge merne instrumente za popis imovine i utvrivanje njihove

ispravnosti;
rok za unoenje u popisne liste knjigovodstvenog stanja i utvrivanje razlika izmeu
knjigovodstvenog i stvarnog stanja, odnosno rok za utvrivanje vikova i manjkova
imovine;
rok za obraun vrednosti imovine u popisnim listama;
vreme potrebno za ispitivanje uzroka nastalih vikova, odnosno manjkova imovine
utvrenih popisom kao i rok za sastavljanje konanog zapisnika sa manjkovima i
vikovima;
rok za izradu izvetaja o popisu s predlogom za likvidaciju utvrenih razlika, odnosno za
preduzimanje drugih mera.

U sluaju redovnog popisa popisna komisija je duna da raunopolagaa obavesti o vremenu i

mestu vrenja popisa. Plan rada za redovan godinji donosi se najkasnije do 20. 12. tekue
godine za koju se obavlja popis. Rokove za izradu planova rada za vanredne popise odreuje
organ upravljanja u Drutvu koji je naredio njihovo vrenje. Plan rada za redovan godinji popis
dostavlja se lanovima popisnih komisija, Sektoru knjigovodstva, Nadzornom odboru Drutva,
Sektoru interne kontrole i eksternom revizoru Drutva.
U toku popisa Centralna popisna komisija obavlja sledee poslove:

koordinira rad svih komisija za popis;

proverava da li su komisije za popis na vreme zapoele i zavrile popis;
obavlja i kontrolu tanosti obavljenog popisa.

Popis sredstava se vri (tj. popisne liste su obavezno razvrstane) po raunopolagaima i vrstama
sredstava shodno Kontnom planu Drutva. Popis obaveza se vri tako to su popisne liste
obavezno razvrstane po vrstama obaveza shodno Kontnom planu Drutva. Posebna pitanja
vezana za specifinost popisivanja pojedinih sredstava i obaveza regulisana su l. 17. do 29.
Pravilnika o popisu.

3. Specifinosti popisa odreenih pozicija

poslovne imovine privrednog drutva

3.1

Nekretnine, postrojenja i oprema u pripremi (investicije u toku) popisuju se posebno.

Pri popisu pojedinih kategorija sredstava u pripremi posebno treba utvrditi, odnosno, treba imati
u vidu sledee:

Pri popisu investicija u toku komisija za popis treba da utvrdi: da li se izgradnja, odnosno
izrada sredstava odvija po investicionim programima i da li je bilo naknadnih i dopunskih
radova koji nisu sadrani u tim programima, da li stepen dovrenosti investicija iskazanih
i isplaenih po privremenim, odnosno drugim obraunskim i konanim situacijama

3.2

odgovara stepenu dovrenosti i da li su isplate pravilno izvrene, da li je nadzorni organ

ove situacije overio i da li ih je pravilno overio. Pri popisu investicija u toku komisija za
popis moe angaovati vetake;
Popis zaliha investicionog materijala vri se na isti nain kao i popis ostalih materijala u
smislu odredaba lana 19. pravilnika;
Prilikom popisa materijala komisija za popis prilagoava merenje i brojanje prirodi
odnosnih materijala;
Ako se materijal nalazi upakovan u originalnim pakovanjima koji su neoteeni, pakovanje

se ne mora otvoriti, ve se broje paketi i u popisne liste se na osnovu knjigovodstvenih isprava

(prijemnica, sprovodnica, faktura i sl.) unose podaci o koliini u paketu.
Koliine kabastog ili rastresitog materijala ije bi merenje stvaralo velike tekoe i trokove
utvruje se merenjem spoljnog obima i izraunavanja kubature, a zatim mnoenjem sa
specifinom teinom ili na drugi pogodan nain koji mora biti dokumentovan (dokument o
skladitenju i slino).
Komisija za popis materijala duna je da posebnu panju obrati na rok njegove upotrebljivosti, na
ouvanost kvaliteta postojeih zaliha, na oteenost pojedinih materijala. Oteeni materijal treba
posebno popisati i predloiti smanjenje njegove vrednosti ili rashodovanje.

3.3

Materijal na putu, material dat na obradu i doradu, materijal dat na uvanje, materijal dat
na popravku i drugi materijal koji se u trenutku popisa nalazi kod drugih pravnih lica ili
preduzetnika unosi se u posebne popisne liste na osnovu verodostojne dokumentacije, ako do
dana zavretka popisa nisu primljene popisne liste od pravnog lica, odnosno preduzetnika kod
koga se taj materijal nalazi.

3.4

Popis inventara (tretiranog kao zaliha) vri se popisom stanja ovih sredstava na zalihama
i popisom stanja ovih sredstava u upotrebi.

3.5

Popis inventara u upotrebi kod radnika vri se uz proveru stanja i uporeenje sa

evidencijom o zaduenju (reversima, spiskovima zaduenja i sl., ve prema tome kako je
zaduenje pojedinim vrstama ovih sredstva izvreno).
Komisija za popis inventara duna je da oceni upotrebljivost ovih sredstava. Dotrajala sredstva
e popisati u posebnim popisnim listama i predloiti njihovo eventualno rashodovanje.

3.6

Nedovrena proizvodnja se popisuje po radnim nalozima, odnosno po proizvodima i

vrstama usluga, i to po elementima obrauna zavisno od naina obraunavanja vrednosti
proizvodnje koji je, u skladu s propisima, utvren optim aktom o utvrivanju cena kotanja
proizvodnje, odnosno o obraunu trokova i uinaka, s tim da na popisnim listama jasno bude
istaknut stepen zavrenosti proizvodnje, kako sa stanovita trokova materijala za izradu, tako i

optih trokova proizvodnje. Nedovrena proizvodnja u kojoj uestvuju i druga pravna lica (po
osnovu ostvarivanja zajednikog prihoda) iskazuje se u posebnim popisnim listama.

3.7 Materijal preuzet iz magacina na osnovu trebovanja koji nije poeo da se koristi u procesu
proizvodnje treba popisati kao materijal na zalihi uz njegovo pro-forma vraanje u magacin.

3.8

Zalihe sopstvenih poluproizvoda i delova koji se koriste za ugraivanje u proizvod

komisija popisuje kao nedovrenu proizvodnju, odnosno na nain odreen za popis
poluproizvoda. Popis poluproizvoda namenjenih prodaji vri se na nain odreen za popis
proizvoda.

3.9

Komisija za popis potraivanja na osnovu analitike evidencije, knjigovodstvenih

dokumenata i vraenih i overenih izvoda otvorenih stavki sastavlja posebnu specifikaciju (popisnu
listu) sa sledeim podacima: naziv i mesto kupca, broj i datum fakture, odnosno obrauna, iznos
potraivanja i rok dospea za naplatu. Utuena, sporna i sumnjiva potraivanja popisna komisija
unosi u posebnu specifikaciju. U ovoj specifikaciji se potraivanja po osnovu trokova tubi i
obrauna zateznih kamata iskazuju u posebnim kolonama. Komisija za popis obratie posebnu
panju popisu sumnjivih i spornih potraivanja, ekovima i menicama ili drugim instrumentima
obezbeenja plaanja kojima je rok za naplatu istekao, kao i potraivanja bez uredne
dokumentacije. Komisija e ispitati uzroke nastanka spornih, sumnjivih i zastarelih potraivanja i
predloiti eventualne ispravke vrednosti u skladu sa propisanom raunovodstvenom politikom za
vrednovanje potraivanja.

3.10

Popis dugoronih rezervisanja podrazumeva i davanje miljenja o osnovanosti njihovog

postojanja. Za dugorona rezervisanja formirana za sudske sporove, neophodno je pribaviti
pregled sudskih sporova od pravne slube drutva koji ukljuuje podatke o osnovama spora,
tekuem statusu, vrednosti i proceni ishoda sudskog spora. Pravna sluba u ovaj pregled
ukljuuje i informacije od advokata angaovanih van drutva za sporove i objedinjen pregled
sudskih sporova sa neophodnim podacima dostavlja 31.12. slubi Knjigovodstva i Centralnoj
popisnoj komisiji. Na osnovu procene ishoda spora i uporeenja sa knjigovodstvenim stanjem,
Komisija za popis predlae i utvruje novi iznos rezervisanja.

3.11

Popis gotovog novca, gotovinskih ekvivalenata i drugih vrednosnica u blagajni i

pomonim blagajnama, kao i stranih sredstava plaanja, vri se brojanjem prema apoenima
i upisivanjem iznosa u posebne popisne liste.

3.12

Popis hartija od vrednosti (bonova za benzin, bonova za ishranu, obveznica po raznim

oblicima zajmova, blagajnikim zapisima) i instrumenata obezbeenja plaanja (menica, ekova,
garancija i otvorenih akreditiva) vri se na dan 31.12. godine za koju se vri popis.

3.13

Popis vremenskih razgranienja obuhvata popis stanja iskazanih na odgovarajuim

raunima Glavne knjige, uz unoenje u popisne liste i komentara u vidu osnovanosti vrenja
razgranienja.

3.14

Predmet popisivanja je i imovina drugih pravnih lica koja se nalazi na korienju ili
uvanju u Drutvu. Tua imovina popisuje se u posebne popisne liste po vlasnicima imovine.
Jedan primerak popisne liste sainjene za tuu imovinu dostavlja se u roku od 3 (tri) dana od
dana zavrenog naturalnog popisa pravnom ili fizikom licu koje je vlasnik imovine.

3.15 Sopstvena imovina koja je data drugim pravnim licima na poslugu, na zajam, uvanje,
obradu, doradu, preradu, opravku, kao i roba i proizvodi u komisionu, konsignaciji i u inostranstvu,
unose se u posebne popisne liste na osnovu dokumentacije po kojoj je ova imovina izdata i
potvrde koju je dostavilo pravno i/ili fiziko lice kod koga se imovina nalazi.

3.16 U sluaju kada popisna komisija ne moe da utvrdi kome imovina pripada, popis te imovine
izvrie u posebnim popisnim listama.
Popisne liste sastavljaju se u dva primerka koje potpisuju lanovi popisne komisije i
raunopolaga. Jedan primerak popisne liste se dostavlja raunopolagau, a drugi popisna
komisija dalje obrauje.

4. Obrada popisnih lista i utvrivanje razlika

po popisu i sastavljanje izvetaja o popisu

Nakon uraenog upisivanja stvarnog stanja u popisne liste, Sluba knjigovodstva je, na zahtev
predsednika popisne komisije duna da popisnoj komisiji, najkasnije narednog radnog dana, stavi
na uvid knjigovodstveno stanje te grupe sredstava ili izvora sredstava. Dobijeno knjigovodstveno
stanje komisije za popis unose u popisne liste.
Vrednovanje sredstava u popisnim listama vri se po knjigovodstvenoj vrednosti, izuzev ako
komisija za popis ne proceni da ona realno ne odraava vrednost sredstva (zbog oteenja,
isteklog roka upotrebe, nemogunosti naplate za potraivanja i drugo). Vrednovanje obaveza se
vri po knjigovodstvenoj vrednosti, izuzev ako komisija utvrdi da postoje razlozi da se vrednovanje
izvri drugaije.
Posao vrednosnog obraunavanja naturalnog popisa moe se izvriti i na raunaru, uz tampanje
popisnih lista u dva primerka, koje potpisuju lanovi komisija za popis. Uz jedan primerak ove
popisne liste prilae se primerak popisa naturalnog stanja (sa potpisom raunopolagaa).

Istovremeno, komisije vre poreenje stvarnog stanja utvrenog popisom s knjigovodstvenim

stanjem i u popisnim listama iskazuju razlike, odnosno vikove i manjkove po svakoj poziciji
odnosne imovine iz popisnih lista.
Obrada popisnih lista treba da se zavri do 10.01. tekue godine za prethodnu poslovnu godinu
Komisija za popis u saradnji sa odgovarajuim strunim slubama, ispituje i analizira utvrene
vikove i manjkove i uzroke njihovog nastajanja, a po potrebi, uzima i izjave odgovornih lica.
Po zavrenom poslu na popisu i obraunu vrednosti imovine, odnosno potraivanja i obaveza
komisija sastavlja izvetaj o sprovedenom popisu. Ovaj izvetaj sadri:

miljenje o utvrenim manjkovima, odnosno vikovima (utvreni vikovi ne smeju se

prebijati utvrenim manjkovima, osim u sluaju oigledne zamene pojedinih slinih vrsta
materijalnih sredstava, to popisna komisija u svom izvetaju mora obrazloiti i
dokumentovati);
predlog u pogledu naina knjienja utvrenih manjkova, odnosno vikova i naina
likvidacije razlike nastale kod proizvoda, odnosno robe koja je oteena ili je izgubila u
kvalitetu;
miljenje o obustavljenoj proizvodnji, kartu, otpacima, sumnjivim i spornim
potraivanjima, nenaplativim i zastarelim potraivanjima i slino;
predlog za otpis zastarelih potraivanja i oprihodovanje zastarelih obaveza.

Komisija e u svom izvetaju o popisu izneti primedbe i izjave zaposlenih koji rukuju materijalnim
i novanim sredstvima o utvrenim razlikama, kao i eventualno druge primedbe u odnosu na rad
komisije u sprovoenju popisa odnosne kategorije imovine i obaveza.
Komisija e predloiti mere radi otklanjanja utvrenih nedostataka u materijalno-finansijskom
poslovanju Drutva, kao i druge mere koje bi omoguile racionalnije i ekonominije korienje
imovine.
Utvrivanje stvarnog stanja za prethodnu poslovnu godinu treba da se zavri zakljuno sa 15.1.
tekue godine, sem kod potraivanja i obaveza gde je rok za zavretak popisa 20.1.

5. Izvetaj o izvrenom popisu imovine i

obaveza sadri sledee priloge:

popisne liste po kategorijama imovine, potpisane od svih lanova odnosne popisne

komisije i odgovornog rukovaoca te imovine;

rekapitulaciju popisnih lista po kategorijama imovine i sintetikim kontima kako se ta

sredstva i obaveze vode u glavnim knjigama;
posebne popisne liste dotrajale imovine za rashodovanje, odnosno imovine koja je
oteena ili kojoj je smanjena vrednost zbog umanjenog kvaliteta;
specifikacije, odnosno preglede potraivanja i obaveza sa obraunatim iznosima za
ispravku sumnjivih i spornih, odnosno nenaplativih i zastarelih potraivanja;
beleke o merenju i brojanju sredstava sa podacima na koji je nain izvreno svoenje
stanja imovine od datuma naturalnog popisa na stanje pod 31. 12. predloge o nainu
likvidacije utvrenih vikova i manjkova imovine;
eventualne izjave i primedbe odgovornih rukovaoca imovinom o uzrocima nastalih
vikova, odnosno manjkova.

Centralna popisna komisija dostavlja Izvetaj o izvrenom popisu, Direktoru, Sektoru interne
kontrole, Sektoru knjigovodstva, nadleznom organu i eksternom revizoru najkasnije do 25.01.
tekue godine, za prethodnu.
Izvetaje o izvrenom popisu nadleni organ treba da razmotri u roku od 5 (pet) dana od dana
dobijanja ovih izvetaja, a najkasnije 30. 01. tekue godine za prethodnu godinu.

6. Donoenje i sprovoenje odluke o

izvrenom popisu

Po razmatranju izvetaja o popisu Upravni odbor ili drugi nadleni organ donosi Odluku o:

nainu likvidacije utvrenih manjkova, odnosno vikova imovine i drugih vrednosti;

nainu knjienja utvrenih manjkova, odnosno vikova na imovini i drugim vrednostima;
visini otpisa sumnjivih i spornih potraivanja, kao i otpisu nenaplativih i zastarelih
potraivanja;
rashodovanju imovine iji je rok upotrebe protekao, kao i o rashodovanju imovine koja je
dotrajala ili vie nema upotrebnu vrednost;
kalu, rasturu, kvaru i lomu;
nainu likvidacije razlika utvrenih usled smanjenja kvaliteta materijala, inventara i
ambalae, gotovih proizvoda, robe i ostale imovine;
drugim injenicama vezanim za popis;
predloenim merama za otklanjanje nedostataka i slabosti u raspolaganju i korienju
imovine i u materijalno-finansijskom poslovanju Drutva.

7. Primeri za knjienje nakon odluke o

izvrenom popisu imovine
Korekcije na raunima stanja I uspeha kroz primere :

usklaivanje knjigovodstvenog sa stvarnim stanjem stalne materijalne imovine, na

primer, pojedinih pozicija bioloke imovine, alata, inventara i opreme;
usklaivanje knjigovodstvenog sa stvarnim stanjem gotovine i gotovinskih ekvivalenata;
usklaivanje knjigovodstvenog sa stvarnim stanjem zaliha (materijala, robe, nedovrene
proizvodnje i gotovih proizvoda);
usklaivanje knjigovodstvenog sa stvarnim stanjem potraivanja i kratkoronih
finansijskih plasmana.

Primer br.1
1. Manjak gotovine u blagajni na teret odgovornog lica u iznosu od 2.000,00 din.
2. Manjak gotovine u blagajni na teret preduzea 5.000,00 din.
1

221
243

574
243

Potraivanja od zaposlenih
Blagajna
Za utvren manjak blagajne na teret
odgovornog lica po odluci
Manjkovi
Blagajna
Za utvren manjak blagajne na teret
preduzea po odluci

2.000,00
2.000,00

5.000,00
5.000,00

Primer br. 2
Manjak opreme
Popisom je utvren manjak opreme .Manjak plaa raunopolaga.
1. nabavna vrednost 10.000,00 din.;
2. ispravka vrednosti 9.000,00;
3.PDV 20%, je 200 din.
221

Potraivanja od zaposlenih

1.200,00

Ispravka vrednosti nekretnine, postrojenja i

oprema
Postrojenja i oprema
PDV
Za utvren manjak opeme na teret
odgovornog lica/raunopolaga po odluci

9.000,00

1
029
023
470

10,000,00
200,00

Primer br. 3
Viak opreme
Popisom je u preduzeu X utvren viak opreme, ija je
1. procenjena nabavna vrednost 10.000,00 din.;
2. ispravka vrednosti 8.000,00 din.
1

023
029
674

Postrojenja i oprema
Ispravka vrednosti nekretnine, postrojenja i
oprema
Vikovi
Za utvren viak opreme po odluci

10.000,00
8.000,00
2.000,00

Primer br. 4
Manjak i viak materijala
Popisom je utvrena razlika izmeu stvarnog i knjigovodstvenog stanja materijala i to:
1. manjak materijala - A u vrednosti 10.000,00 din i PDV od 20%, kojim se tereti preduzee;
2. manjak materijala - B od 2.000,00 din i PDV od 20%, kojim se tereti odgovorni radnik;
3. viak materijala (auto gume) - C u vrednosti od 5.000,00.
Sprovedena su sledea knjienja:
Redni
broj
1

Broj konta
Duguje
Potrauje
574
103
470

221
470
101

103
674

OPIS

Iznos
Duguje

Manjkovi
Alat i inventar - auto gume
PDV izlazni
Za utvren manjak na teret preduzea po
odluci
Potraivanja od zaposlenih
PDV izlazni rauni
Materijal
Za utvren manjak na teret radnika po
odluci
Alat i inventar - auto gume
Vikovi materijala
Za utvren viak materijala po odluci

Potrauje

12.000,00
10.000,00
2.000,00

2.400,00
400,00
2.000,00

5.000,00

Razlozi inventarom utvrenog manjka mogu biti: fiziko oteenje zaliha, nepravilno rukovanje,
greke u knjienju, krae itd. Za iznos manjka knjiice se smanjenje pozicije zaliha (materijala,
gotovih proizvoda itd.) i potraivanje od odgovornog radnika (npr. magacionera) preko rauna
Ostala potraivanja.

5.000,00

Primer br.5
Na osnovu odluke nadlenog organa rashodovan je objekat sa sledeim podacima:
1. Nabavna vrednost 225.000
Ispravka vrednosti 45.000
Sadanja vrednost 180.000
Procenjena vrednost korisnog otpada 6.000
Sprovedena su sledea knjienja:
1

029
101
570
022

Ispravka vrednosti graevinskih objekata po

osnovu amortizacije
Materijal
Gubici po osnovu rashodovanja i prodaje
nekretnine , postrojnja i opreme
Graevinski objekti
Za isknjiavanje sredstva po odluci

45.000,00
6.000,00
174.000,00
225,000,00

Primer br. 6
Rashodovanje opreme koja je u celini otpisana
Odlukom nadlenog organa, rashoduje se maina sa sledeim podacima
1. Nabavna vrednost 112.000
Ispravka vrednosti 112.000
Sadanja vrednost 2. Procenjena vrednost otpadaka 11.000

029
022

101
679

Ispravka vrednosti graevinskih objekata po

osnovu amortizacije
Graevinski objekti
Procenjena vrednost otpadaka
Ostali nepomenuti prihodi
Za isknjiavanje sredstva po odluci
nadleznog organa

112.000,00
112,000,00
11.000,00
11.000,00

Primer br. 7
Ispravka vrednosti robe u sluaju zastarelosti, otpis se vri ispod nabavne vrednosti, do neto
prodajne vrednosti.
1. Popisom zaliha robe u prometu na veliko i utvrdilo da je roba A u vrednosti od 40.000,00 din. zastarela.
Njena neto procenjena vrednost je utvrena na iznos od prodajna vrednost od 20.000,00 din.
2.Prilikom izrade narednog bilansa, utvreno je da roba A, jo nije prodato, tako da je njena vrednost
procenjena na 25.000,00 din
Redni
broj
1

Broj konta
Duguje
584

Potrauje
139

139
684

OPIS
Obezvreenje zaliha robe
Ispravka vrednosti robe
Za ispravku vrednosti zastarele robe po
odluci
Ispravka vrednosti robe
Prihodi od usklaivanja vrednosti zaliha robe
Za povecanje vrednosti zaliha robe po odluci

Iznos
Duguje
20.000,00

Potrauje
20.000,00

5.000,00
5.000,00

Primer br.8
Ispravka vrednosti potraivanja od kupaca, iskazuje se kao razlika izmeu knjigovodstvene i
procenjene vrednosti za naplatu koja se knjii na teret rauna ostalih poslovnih rashoda 585.
1.Predeuzece X je izvrilo procenu potraivanja na dan bilansiranja i utvrdilo da je nad kupcem Y, koji
duguje 100.000,00 din. pokrenut steajni postupak, pa je doneta odluka da se izvri ispravka potraivanja
u celosti.
Redni
broj
1

Broj konta
Duguje
585

Potrauje
209

OPIS
Obezvreenje potraivanja
Ispravka vrednosti potraivanja od prodaje
Za ispravku vrednosti potraivanja od kupaca po
odluci

Iznos
Duguje
100.000,00

Potrauje
100.000,00

Primer br.9
Direktan otpis potraivanja od kupaca, iskazuje se direktno na na teret rauna 576 - Rashodi
po osnovu direktnih otpisa potraivanja.
Predeuzee X je izvrilo procenu potraivanja na dan bilansiranja i utvrdilo da je nad kupcem C,
koji duguje 80.000,00 din. Voen sudski spor koji je zavren na tetu preduzea, pa je doneta
odluka da se izvri isknjienje potraivanja u celosti.
Redni
broj
1

Broj konta
Duguje
Potrauje
576
204

OPIS

Iznos
Potrauje

Duguje
Rashodi po osnovu direktnih otpisa potraivanja
Kupci u zemlji
Za direktan otpis potraivanja od kupaca po
odluci

80.000,00
80.000,00

Primer br.10
Ispravka vrednosti potraivanja iz specifinih poslova - odnosi se na umanjenje
potraivanja po osnovu nemogunosti naplate potraivanja, npr. u vrednosti za 50.000 dinara,
knjii se stavom za knjienje:
Redni
broj
1

Broj konta
Potrauj
Duguje
e
585
219

Iznos
OPIS
Obezvreenje potraivanja i kratkorocnih
finansijskih plasmana
Ispravka vrednosti potraivanja iz
specificnih poslova
Za ispravku vrednosti potraivanja iz
specificnih poslova po odluci nadleznog
organa sa specifikacijom

Duguje

Potrauje

50.000,00
50.000,00

Napomena*
u prilogu materijala su:
1.

Uputstvo direktora (nadlenog organa ) za popis;

2.

Plan rada komisija za popis;

3.

Odluka o popisu i obrazovanju komisija za popis;

4.

Izvetaj komisije za popis;

5.

Odluka o knjienju rezultata popisa.