SADRZAJ

Uvod..........................................................................................................2
Graa elije...............................................................................................3
Endoplazmatini retikulum.......................................................................4
Granularni endoplazmatini retikulum.....................................................6
Glatki endoplazmatini retikulum.............................................................8
Goldzije kompleks.................................................................................10
Struktura goldzijevog kompleksa...........................................................11
Funkcija goldzijevog kompleksa............................................................12
Zakljuak.................................................................................................13
Literatura................................................................................14

UVOD
elije su osnovne gradivne i funkcionalne jedinice ivih bia. elije izgrauju telo,
koriste hranjive materije, iz njih dobijaju energiju, a vre i neke specifine
funkcije. elije sadre nasledni materijal i mogu da naprave sopstvene kopije
(elijska deoba). elije su izgraene od mnogo delova, nazvanih organele, od kojih
svaki ima razliitu funkciju i ulogu. Upoznavanje grae i funkcije elije predstavlja
osnovu za svako dublje prouavanje u biologiji i medicini. Rezultati tog
prouavanja doprinose poznavanju normalnog i patolokog
stanja elije, a samim tim i itavog organizma. Grana biologije koja se bavi
prouavanjem elije naziva se citologija.
U prirodi postoje brojni organizmi ije se telo sastoji iz jedne elije, kao to
su bakterije, praivotinje, neke alge i gljive. Sa druge strane vieelijski organizmi
mogu imati vie miliona, biliona, kvadriliona elija. Tako se u organizmu odraslog
oveka nalazi oko 1014 elija koje obavljaju mnotvo raznovrsnih funkcija pa se
time i meusobno razlikuju. elije sline grae koje vre istu funkciju udruuju se
gradei tkiva. elije svih tkiva pokazuju neke zajednike osobine kao to su:
rastenje do veliine koja je karakteristina za datu vrstu elije;
obavljanje odreenih zadataka (funkcija, uloga);
primanje signala iz spoljanje sredine na koje elija na odreeni nain odgovara;
ivot elije odvija se kroz cikluse koji se zavravaju ili diobom ili elijskom
smru;
jedinstven hemijski sastav;
jedinstvena graa.
elija se esto naziva i "gradivnom jedinicom ivota". Postoje jednoelijski
organizmi
(npr. bakterije) i vieelijski organizmi (npr. ovjek, 100 bilijona elija prosjenog
promjera
10 m i mase 1 nanograma). Najvea poznata elija je nojevo jaje.
elijska teorija koju su prvi predloili Matthias Jakob Schleiden i Theodor
Schwann
1839. godine, govori da su svi organizmi izgraeni od jedne ili vie elija. elije
mogu nastati samo iz postojeih elija, debom. ivotne funkcije organizma se
dogaaju unutar elije, koja sadri i nasljedno uputstvo neophodno za regulaciju
elijskih funkcija i prenos informacija na sledeu generaciju.
Sama re elija dolazi od latinske rei cellula (elija). Ime je odabrao Robert
Hooke posmatrajui tanke prereze pluta.

GRAA ELIJE
Pokuaj da se elija ematizuje da bi se videla njena graa star je koliko i istorijat o
eliji. Prvu ematsku sliku elije je 1925. godine dao citolog Viloson i na njoj se
vidi vrlo uproena graa elije: citoplazma, okruena membranom, u kojoj se
nalaze pored jedra jo centrozom i vakuole. Nijedna druga elijska organela nije
predstavljena, iako se do tada znalo za veinu organela. Meutim, za njih se
mislilo da su vetake tvorevine koje nastaju kada se elija ne pripremi dobro za
bojenje ili se ne oboji dobro. Zahvaljujui razvoju tehnike i instrumenata saznanja
o eliji su postala vea i potpunija. Tehnika mikroskopiranja je danas dovedena
skoro do savrenstva pronalaskom razliitih vrsta mikroskopa (elektronski, fazni,
fluorescentni, ultraviolentni i dr.), to je znatno olakalo prouavanje strukture
elija ljudskog organizma. Sve ive sisteme, prema sloenosti grae,
moemo podeliti na: neelijske (acelularne) i elijske (celularne). Pod acelularnim
se podrazumevaju oni organizmi koji nisu dostigli nivo elijske grae, kakvi su
virusi, dok su ostali organizmi elijske grae. Prema sloenosti grae elije svi
elijski organizmi se dele na: prokariote i eukariote. Prokariotama pripadaju prave
bakterije (Eubacteria), cijanobakterije (modrozelelne alge) i arhee
(Archeabacteria), dok su eukariote svi ostali jednoelijski i vieelijski organizmi.

Unutarelijske komponente su:

elijska membrana;
citoskelet;
genetski materijal i
organele ( mitohondrije, goldzijev aparat, endoplazmaticni retikulum, lizozomi,
ribozomi, jedro)

ENDOPLAZMATINI RETIKULUM
Endoplazmatini retikulum (ER)
je organela prisutna u svim eukariotskim
elijama izgraena od membrana koje ograniavaju
unutranje prostore (cisterne) i pruaju se gotovo kroz
itavu eliju poput mree (otuda i latinski naziv
reticulum = mrea). Polovinu od ukupnih membrana u
eliji ine membrane endoplazmatinog retikuluma.
Prua se od jedra, od njegove spoljanje membrane, pa
kroz eliju do spoljanje elijske membrane. Smatra se
da jednim delom uestvuje i u obrazovanju spoljanje jedrove membrane.
Krajem 19. veka prvi ga je zapazio francuski lekar arl Garnije i dao mu
naziv ergastoplazma, koji se odrao sve do polovine 20. veka.
Osnovna uloga ove organele je sinteza razliitih materija i njihov transport kroz
eliju. Materije koje su stvorene u endoplazmatinom retikulumu (lipidi, proteini i
dr.) pakuju se u male vezikule, nazvane transportne vezikule, i one se odvajaju od
ER-a i kreu do svog cilja: do drugih organela ili do elijske membrane, gde se, ili
u nju ugrauju ili izbacuju u vanelijsku sredinu.

Prema grai i ulozi razlikuju se dva oblika endoplazmatinog retikuluma :

rapavi endoplazmatini retikulum (granularni) i

glatki endoplazmatini retikulum (agranularni).

Granularni i agranularni ER, pored svih razlika, predstavljaju jedinstvenu celinu

to se ogleda u neprekidnosti kako njihovih membrana tako i cisterni.
Zastupnjenost jedne ili druge vrste ER-a zavisi kako od vrste elije tako i od njene
trenutne aktivnosti. Tako npr. u elijama koje vre intenzivnu
sintezu proteina prisutna je velika koliina granularnog, dok u elijama koje
sintetiu steroidne hormone preovladava koliina agranularnog ER-a.

Granularani endoplazmatini retikulum (GER)

Nalazi se u gotovo u svim eukariotskim elijama. Na elektronskom mikroskopu
se vrlo lako prepoznaje, jer predstavlja membranski sistem koji se sastoji od,
najee paralelno postavljenih spljotenih cisterni (vreica) i tubula koji su
meusobno povezani i ispunjeni sadrajem (novosintetisanim proteinom). Na
spoljanjoj strani njegovih membrana privreni su ribozomi zbog ega je i dobio
ime granulirani ili zrnasti ER. Njegove membrane su u kontaktu sa spoljanjom
membranom jedrovog omotaa. Ribozomi zajedno sa membranama i cisternama
ovog retikuluma ine sistem odgovoran za sintezu proteina.

Granularni endoplazmatini retikulum

Proteini koji se sintetiu u GER-u mogu da se:

1. koriste za izgradnju elijskih membrana;
2. transportuju do drugih organela (Goldijevog aparata, lizozoma)
3. izbacuju u vanelijsku sredinu procesom egzocitoze (sekretorni proteini).

GER je posebno dobro razvijen u lezdanim elijama kao to su npr. elije

egzokrinog pankreasa, mlene i titne lezde kao i u elijama koje sintetiu
intercelularnu supstancu (fibroblasti, osteoblasti i osteociti) ili specifine proteine imunoglobuline.

GER je, takoe, dobro razvijen i u nervnim elijama gde je izgraen od krupnih,
spljotenih cisterni postavljenih jedna iznad druge i naziva se Nislovo telo. U
jednoj nervnoj eliji moe biti vie ovih struktura razbacanih u citoplazmi to ovoj
eliji, obojenoj baznim bojama, daje tigroidan izgled. Zbog toga se gER ovde
naziva i tigroidna supstanca.

Sinteza proteina poinje u citoplazmi u momentu kada se iRNK povee sa

slobodnim ribozomima u poliribozom. Novosintetisani polipeptidni lanac se sputa
u cisternu granuliranog ER-a gde podlee mnogobrojnim promenama kao to su
glikozilacija, hidroksilacija, sulfatacija i fosforilacija. Na proteine koji su
namenjeni sekreciji najee se dodaje oligosaharid manoza i tako nastaju
glikoproteini. Nakon formiranja protein se u obliku transportnih vezikula odvaja od
kraja gER-a i odlazi do Goldijevog aparata gde se spaja sa membranama njegovih
cisterni nakon ega se proteinski sadraj ubacuje u njegov lumen.

Osim u sintezi proteina, gER uestvuje i u sintezi lipidnih komponenata veine

elijskih organela.

Glatki endoplazmatini retikulum (aGER)

Razlika izmeu glatkog i hrapavog ER je vrlo uoljiva. Glatki ER se najee
javlja u obliku nekoliko meusobno povezanih cevastih elemenata. Obzirom da on
ne uestvuje u sintezi proteina na njegovj povrini nema ribozoma. Ovaj retikulum
je dobro razvijen u elijama koje su angaovane u sintezi lipida kao i u elijama
jetre.
Glatki ili agranulirani endoplazmatini retikulum ine vezikularne i tubularne
forme. Za citosolnu povrinu membrana ovog retikuluma nikada se ne nalaze
poliribozomi. Agranulirani endoplazmatini retikulum predstavlja mesto sinteze
membranskih lipida, ali i region u kome se odvijaju procesi detoksikacije ali i
drugi procesi.

Glatki endoplazmatini retikulum

Najznaajnije funkcije glatkog ER-a su:

1. Sinteza lipida Znamo da se lipidi sintetiu u svim elijama, jer slue kao
gradivni materijal da bi se popravile ili zamenile oteene i istroene membranske
strukture. Pored toga, lipidi su znaajan izvor energije; zato ih mnoge vrste elija
sintetiu i magacioniraju u obliku citoplazmatinih kapljica.
Svi lipidi nastaju od masnih kiselina, triglicerida i holesterola. Izvor ovih molekula
za eliju je hrana koja se unosi u organizam ili se mobiliu iz lipida deponovanih u
drugim elijama. Isto tako, lipidi se mogu sintetisati od strane mnogih elija
korienjem jednostavnih izvora ugljenika kao to je acetil-CoA i drugih
intermedijernih produkata u katabolizmu glukoze. Masne kiseline i trigliceridi se
sintetiu u citosolu dok se holesterol i fosfolipidi sintetiu od strane glatkog ER-a.
Zbog toga je ovaj retikulum dobro razvijen u elijama koje su visoko angaovane u
sintezi lipida, lipoproteina i posebno steroidnih hormona kao u elijama kore
nadbubrene lezde koja lui kortikosteroide, zatim u elijama pojedinih organa
mukog i enskog reproduktivnog sistema, npr. u elijama utog tela koje lue
steroidne hormone progesteron i estrogene i u Lajdigovim elijama tesisa gde se
takoe sintetie i testosteron.
2. Detoksikacija tetnih materija U elijama jetre glatki ER, osim u sintezi lipida,
ima ulogu i u detoksikaciji. Ovo se odigrava direktnim cepanjem ili hemijskom
modifikacijom toksinih supstanci koje ove elije apsorbuju iz krvotoka, kao npr.
toksine hemikalije, kancerogene kao i razne terapeutske agense i alkohol. Proces
detoksikacije koji se ovde odvija katalizovan je enzimima iz familije citohroma
P450 koji su lokalizovani na membranama glatkog Er-a.U sluaju da se nivo neke
od navedenih tetnih supstanci odrava na konstantno visokom nivou, dolazi do
hiperplazije glatkog ER-a u hepatocitima, to uveava ukupan kapacitet jetre za
detoksikaciju.
3. Regulacija metabolizma glikogena U elijama jetre najvei deo rezervnog
glikogena se nalazi upravo izmeu tubula glatkog Er-a i to zbog toga to je enzim
koji se angauje u poslednjoj fazi prelaska glikogena u glukozu, glukoza-6-fosfat
lokalizovan na membranam ovog retiluluma.
4.Transport jona U skeletnoj i sranoj muskulaturi glatki ER se naziva
sarkoplazmatini retikulum i on vrlo blisko obavija miofibrile, kontraktilne
elemente ovih tkiva. Glatki ER predstavlja depo kalcijumovih jona koji se u
njegove tubule ubacuju preko kalcijumove pumpe, a odatle se mobiliu pri
miinoj kontrakciji budui da je ovaj jon neophodan za iniciranje ovog procesa.
9

GOLDzIJEV KOMPLEKS

Goldijev kompleks (aparat ili oblast) je elijska organela u kojoj proteini i

lipidi, stvoreni u endoplazminom retikulumu, dobijaju svoju konanu strukturu,
obeleavaju se, sortiraju i usmeravaju ka konanom odreditu u eliji. Kamilo
Goldi (Camillo Golgi) ga je prvi opisao 1898. god. kao unutranji mreasti
aparat. elije ivotinja sadre 3-4 ove organele pored jedra, mada njegov poloaj
uglavnom zavisi od vrste tkiva. Sastoji se od niza spljotenih, diskoidalnih kesica
(sakula), koje su meusobno skoro paralelno postavljene (kao naslagani tanjiri) i
na krajevima su proirene. Uz njih se nalaze manje ili vee vezikule (mehurii) u
kojima se nalaze proizvodi sinteze Goldijevog aparata.

Goldzijev kompleks

10

Struktura goldzijevog kompleksa

Struktura Goldijevog aparata izuava se najbolje posmatranjem pod elektonskim
mikroskopom. Izgraen je od dva osnovna dela:

sakula (od lat. sacculus = kesica) ija membrana opkoljava unutranji prostor
nazvan cisterna i
vezikula.

Sakule su u obliku spljotenih membranskih kesa, luno savijenih, na bonim

krajevima blago proirenih i udruenih po 3-4 zajedno. Spajaju se pomou:
goldina, integralnih membranskih
proteina;
specifinih matriksnih proteina
aktinskih filamenata.
Prema poloaju u odnosu na granularni
endoplazmatini retikulum (gER) razlikuju se

cis- sakule (cis = sa iste strane kao) koje su

blizu, okrenute ka gER-u;
trans-sakule (trans = na drugoj strani od)
udaljene od granularnog ER-a;
med-sakule ili sredinje koje se nalaze
izmeu cis i trans kesa.

Vezikule se nalaze oko sakula i prema poloaju se razlikuju tri vrste:

prelazne ili prenosne koje se nalaze izmeu gER-a i cis kesa

bone se nalaze uz bone proirene krajeve sakula;
sekretnorne se nalaze uz trans-sakule, a mogu biti i blie periferiji elije.

11

Funkcija goldzijevog kompleksa

Obrazovanje proteina i lipida poinje u ER-u, ali se u njemu ne odigrava do
kraja. Proteini svoju konanu strukturu (kvaternernu) stiu u Goldijevom aparatu,
to vai i za lipide.
Materije sintetisane u ER-u dopremaju se
transportnim vezikulama do Goldijevog
aparata gde se vri njihovo sazrevanje,
obeleavanje i sortiranje da bi se usmerili
ka tanom odreditu u eliji.
Iz ER-a u Goldijev aparat dospevaju:
sekretorni proteini (oni koje e elija
egzocitozom izbaciti u meuelijski
prostor; npr. insulin u
elijama pankreasa); to je sekretorna
uloga
proteini i lipidi koji e biti poslati u
elijsku membranu;
proteini (enzimi) koji e obrazovati
lizozome.
u biljnim elijama u Goldijevom
aparatu se obavlja sinteza proizvoda
koji su namenjeni vakuoli, elijskom
zidu i plazma membrani.
Goldijev aparat, dakle, upravlja kretanjem molekula u eliji. Proteini se
usmeravaju najvie u tri pravca:

lizozomalni pravac, koji obuhvata obradu i sortiranje enzima za

primarni lizozom
konstitutivno-sekretorni put za proteine koji se prenose u vanelijski matriks i
plazma membranu
regulisano-sekretorni za sekretorne proteine (pr. insulin u endokrinom
pankreasu)

12

ZAKLJUAK
Svako ivo bie sastavljeno je od elija.Vidljive su pod mikroskopom, ali ta
osobina ne umanjuje njihovu ulogu u organizmu, niti govori o njenoj
jednostavnosti. Naprotiv, eliju moemo nazvati najmanjom i najsloenijom
"mainom" koja je neprestano u funkciji radi odravanja zdravosti organizma.
Sloenost elije ogleda se ne samo u njenoj funkciji nego i grai. Tako malen
sistem ali ipak sastavljen iz nekoliko delova, koji opet za sebe ine novi sistem.
Svaki deo ima posebnu ulogu u odravanju normalnog stanja elije. Tako da samu
eliju moemo posmatrati kao jedan ogranizam. Unutar jednog ivog bia, bilo
ljudskog, ivotinjskog ili biljnog, mogu se nai elije razliitog oblika i veliine.
elije su osnovne graevne jedinice tkiva koje grade razliite organe
i organske sisteme. elije su sloene i raznolike, specijalizovane za posebne
oblike opstanka.
Goldijev aparat je citoplazmatina organela koju ini nekoliko elemenata u
preciznom meusobnom odnosu. Uoeno je da se obino nalazi u blizini jedra. U
izgradnji ove organele uestvuju membrane koje omeavaju unutranji prostor
cisternu. Goldijev aparat (diktiozomi) su veoma brojne strukture u citoplazmi.
Ova organela je izgraena od malih, grupisanih ili rasprenih kesa u citoplazmi.
Diktiozomi su ukljueni u zavrnu obradu materijala koji e se izbaciti iz elije da
bi se od njih izgradio elijski zid. Tipian diktiozom biljne elije izgleda kao
grupa tankih, 6-7 spljotenih kesica (vezikula), koje su naslagane jedna na drugu.
U Goldijevom aparatu se vri sazrijevanje, obeleavanje i sortiranje materija
sintetisanih u endoplazmatskom retikulumu, koje se dopremaju transportnim
vezikulama do Goldijevog aparata se da bi se usmerili ka tanom odreditu u
eliji.

13

LITERATURA
http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%93%D0%BE%D0%BB%D1%9F%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%B2_%D0%
B0%D0%BF%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%82
http://www.bionet-skola.com/w/Gold%C5%BEijev_aparat
http://www.bionet-skola.com/w/Endoplazmati%C4%8Dni_retikulum
http://www.bionet-skola.com/w/%C4%86elija
http://www.bionet-skola.com/w/%C4%86elijske_organele
http://www.biologija.rs/endoplazmaticni_retikulum.html

14