OOGENEZA

Dr Svetlana
Ivanović Matić
 gametogeneza nastanak gameta
spermatogeneza testisi gonade jajnici

oogeneza
jajnici

testisi
 ampula in
f un
jajovod di
bu
lu
m

uterus
fimbrije
jajnik
jajnik
uterus
uterus
šupljina materice
mukozni

vagina
prevoji
ćelije sa
cilijama
zid materice

endometrijum
miomertijum
perimetrijum jajovod sekretne ćelije
 Oogeneza predstavlja proces 2n

intrauterino
stvaranja i sazrevanja ženskih polnih umnožavanje
ćelija – jajnih ćelija. mitoza oogonija
izuzetno složen proces, koji
započinje u periodu embrionalnog 2n 2n
razvića, nastavlja se početkom
rast oogonija
puberteta, sa prvom menstruacijom-
2n
menarhom, i traje sve do menopauze. primarna
oocita
mejoza I
n n
od puberteta

primarna polocita

sazrevanje- sekundarna oocita

mejoza mejoza II
n n n
n sekundarne polocite

jajna ćelija
 Početak oogeneze
isti kao i početak spermatogeneze
►uključuje migraciju primordijalnih germinativnih ćelija iz žumančane
kese u genitalni nabor (indiferentna faza zato što je identična za oba
pola)
►diferencijacije primordijalnih germinativnih ćelija u oogonije, a
genitalni nabor postaje ovarijum (jajnik) 
►brze mitotičke deobe, čime nastaje preko 2 miliona oogonija. Kod
ženskog pola, mitotske deobe su prisutne samo u ovom stadijumu, za
razliku od muškog pola kod kog će se mitoze nastaviti i u pubertetu
ženske gonade

potporne ćelije
žumančana kesa
postaju

somatske
folikularne ćelije

muške gonade
primordijalne germinalne
ćelije postaju
sertolijeve ćelije
genitalni
nabor
 OOGENEZA
jajne ćelije nastaju u jajniku od STEM ćelija - OOGONIA koje se
razmnožavaju mitotskim deobama (faza proliferacije)
Sve oogonije pred porođaj se uvećavaju i formiraju primarne oocite
(faza rasta), od kojih je oko 2 miliona prisutno pri rođenju, i njihov broj
se više ne uvećava (za razliku od kontinuirane proizvodnje primarnih
spermatocita kod muškarca nakon puberteta). Primarne oocite se
okružuju pomoćnim ćelijama, folikularnim ćelijama i formiraju folikule
Folikularni ćelijski sloj do puberteta je pljosnat i folikuli se nazivaju
primordijalni, a zatim se izgled folikularnih ćelija menja i formira
PRIMARNI FOLIKUL
Primarne oocite započinju prvu mejotičku deobu pre rođenja, ali
profazu završavaju tek nakon puberteta (zaustavljeni u fazi diktijotena).
Dugo trajanje mejotičke deobe može objasniti visoku učestalost
mejotičkih grešaka poput nerazdvajanja hromozoma kod starijih
trudnica
folikuli proliferacija
primarna oocita,
rođenje počela mejoza I mitoza
primordijalni
rast
primarna oocita,
primarni mirovanje RNK akumulacija
pubertet
maturacija
primarna
sekundarni oocita, mejoza I mejoza I

tercijerni mejoza II
sekundarna
oocita, mejoza II

jajna ćelija
 oocita I
žuto telo OVULACIJA

oocita II sa
polarnim telom

korona radijata
zona pelucida jajovod
►pre rođenja i nakon rođenja sve oogonije se diferenciraju u primarne
oocite koje započinju prvu mejotičku deobu ali se zaustavljaju
u diplotenu profaze I. U ovom stadijumu ostaju sve do početka puberteta.
Oko svake primarne oocite se formira jedan red pljosnatih ćelija koje se
nazivaju granuloza ćelije i tako se formira primordijalni folikul.
Primarne oocite mogu ostati u profazi
mejoze I do 50 godina. Inhibitor
primordijalni primarni folikul sazrevanja jajnih ćelija je inhibitorni
oocita I od puberteta faktor koji stvaraju folikularne ćelije
tokom primarnog sazrevanja oocita.
oocita I Veruje se da je to razlog zašto oocite
mogu da ostanu toliko dugo u nezrelom
diktiotenom stanju mejoze.
perivitelinski prostor
zona pelucida

jedarce
oocita I

oocita I
jedro folikularne ćelije

hijaluronska kis
►Sa početkom puberteta, prva mejotička deoba se završava u nekim folikulima, i
nastaje II oocita i primarna polocita. Mejoza je nejednaka, nastaju dve ćelije sa
različitom količinom citoplazme ali istom podelom genetičkog materijala. Obe su
haploidne. Sekundarna oocita se zaustavlja u metafazi II do oplodnje

metafaza mejoze I metafaza mejoze II

diploidno deobno
Oocita I jedro Oocita II vreteno

deobno vreteno

folikularne ćelije
polarno telo I
 ►Sekundarna oocita ulazi u drugu mejotičku deobu ali se zaustavlja u
metafazi II. Ukoliko dođe do fertilizacije, druga mejotička deoba će se završiti
u jajovodu, čime nastaje jajna ćelija i sekundarna polocita.
►Sekundarna, kao i primarna polocita, u potpunosti rudimentira.
►od jedne oogonije nastaje isključivo jedna zrela jajna ćelija!
spermatozoid koji vrši oplođenje

metafaza mejoze II fertilizacija

deobno
deobno JAJNA ćelija vreteno
Oocita II vreteno

folikularne ćelije
korona radijata
folikularne ćelije

polarno telo II
polarno telo I

zigot
 ►Sekundarna oocita ulazi u drugu mejotičku deobu ali se zaustavlja u
metafazi II. Ukoliko dođe do fertilizacije, druga mejotička deoba će se završiti
u jajovodu, čime nastaje jajna ćelija i sekundarna polocita.
►Sekundarna, kao i primarna polocita, u potpunosti rudimentira.
►od jedne oogonije nastaje isključivo jedna zrela jajna ćelija!

spermatozoid koji vrši oplođenje

fertilizacija
deobno
JAJNA ćelija vreteno
Oocita II

folikularne ćelije
folikularne ćelije
korona radijata

polarno telo II

zigot
Mejoza sekundarne oocite je završena samo ako spermatozoidi prodru
kroz svoje barijere. Mejoza II se zatim nastavlja, proizvodeći jednu
haploidnu jajnu ćeliju koja u trenutku oplodnje (haploidnim)
spermatozoidom postaje prva diploidna ćelija novog potomstva (zigota)
Dakle, jajnu ćeliju možemo smatrati kratka, prelazna, haploidna faza
oocita i diploidne zigote.
perinuklearni prostor

polarna tela II
3. centrozom oca
folikularne ćelije

polarno telo II

2. pronukleus
ovuma
1. pronukleus stadijum dva pronukleusa-
spermatozoida amfimiksis
zigot 2n
 hromozoma 23 hromozoma 23
hromatida 46 hromatida 23
DNK molekula 46 DNK molekula 23
PNL 92 PNL 46
oocita I polocita II
polocita I polocita II

oocita II Ootida, ovum

hromozoma 46 hromozoma 23 hromozoma 23
hromatida 92 hromatida 46 hromatida
ovum, jajna23
DNK molekula 92 DNK molekula 46 DNK molekula
ćelija 23
PNL 184 PNL 92 PNL 46
 Od puberteta u svakom
Tokom intrauterinog ciklusu po jedna primarna
života u ženskom polu oocita završava mejozu I i
se mitotički deli se na veliku
umnožavaju oogonije SEKUNDARNU OOCITU i malu
i diferenciraju se u PRIMARNU POLOCITU. Obe
primarne oocite ćelije su sa ( n)
SEKUNDARNA OOCITA
Počinje prva mejotička ZAPOČINJE MEJOZU II I
deoba koja se ZAUSTAVLJA SE U METAFAZI
zaustavlja u diplotenu- II.
profaze I. Nakon oplođenja, oocita II
Primarne oocite ostaju završava mejozu II i daje
na stupnju mirovanja – OOTIDU-JAJNU ĆELIJU i
diktioten do puberteta sekundarnu polocitu (n).
kada nastaje njihovo Polocita I daje dve
sazrevanje polocite II . Svaka ćelija je
haploidna (n)
 intrauterino nastanak 2 ćelije sa istim
genetičkim materijalom, ali sa
oogonija različitom količinom citoplazme

Neposredno pre ovulacije, primarna

oocita završava PRVU MEJOTIČKU
oocita I DEOBU, ali za razliku od muškog gameta
, podela citoplazme je nejednaka.
Sekundarna oocita dobija gotovo svu
citoplazmu. Prvo polarno telo dobija
mejoza I malo citoplazme i mala je,
nefunkcionalna ćelija
OOCITA II
fertilizacija polocita I U procesu ovulacije sekundarna
oocita započinje drugu mejotičku
mejoza II deobu koja napreduje samo do
metafaze, a zatim zaustavlja deobu.
polocita II Ako dođe do oplođenja, druga
mejotička podela je završena, a zrela
OOVUM oocita zadržava veći deo citoplazme,
OOTIDA dok je drugo polarno telo malo i
degeneriše se.
degradacija polocita
►Kod žena je proces oogeneze ►prvi zastoj na stadijumu
složeniji nego kod muškaraca profaze I mejotičke deobe do
►Prva mejotička deoba počinje ovulacija,
pre rođenja, ali se zaustavlja u ►u vreme ovulacije, oocita
diplotenu. prelazi u metafazu druge
►Prva mejotička deoba je mejoze.
završena neposredno pre ►ako se ne oplodi, oocita II se
ovulacije kod žena. degeneriše
►Druga mejotička deoba se ►ako se oplođenje dogodi
završava nakon procesa stvara se 1 oocita i 3 polarna
oplođenja. tela
Ova nejednaka podela stvara jajnu ćeliju (koja je oko
120-150 mm i koja je jedina koja se može oploditi) i
polarna tela (koja nisu veća od 10 mm i koja propadaju).

Fertilizacija zigot brazdanje

 DISKONTINUIRAN PROCES
OOGENEZA-žene
ZAPOČINJE ZA VREME EMBRIOGENEZE I
PROCES SE ODVIJA U NASTAVLJA SE TOKOM MENSTRUALNIH
JAJNICIMA CIKLUSA OD PUBERTETA DO MENOPAUZE

NASTAJU POLNE ĆELIJE SA (n)

HROMOZOMA ŽENSKE BEBE SE RAĐAJU SA PULOM
OOCITA I U FOLIKULIMA
JEDAN GAMET JE
FUNKCIONALAN A TRI SE U oocitama I dolazi do rekombinacije
DEGRADUJU hromozoma

Od puberteta pa do klimaksa, Oocite su zaustavljene u diktiotenu do

tokom ciklusa, po jedna od
puberteta, kada se pod delovanjem
oocita I nastavlja mejozu
hormona nastavlja njihovo sazrevanje.

U ŽENSKOM EMBRIONU
OOGENEZA ZAPOČINJE STEM
ĆELIJAMA- OOGONIJAMA KOJE
SE DELE MITOZOM
PRED POROĐAJ SVE OOGONIJE
SE DIFERENCIRAJU U OOCITE I,
SA KOJIMA SE BEBA RAĐA
U primarnim oocitama dolazi do
rekombinacije hromozoma
Dužina zadržavanja oocita u
diplotenu po više decenija
povećava rizik od nepravilne
mejoze
①Period polne zrelosti žene traje od
10-50 god starosti, kad nastupa
menopauza.
②Period mirovanja polnih ćelija do
puberteta zove se diktioten.
③Oogonije predstavljaju jedine
ćelije koje nisu u folikulima.
④U jajnicima oocite su uvek
povezane sa pomoćnim folikularnim
ćelijama.
⑤Folikularne ćelije i pomoćne ćelije
imaju ulogu u proizvodnji hormona i
ishrani oocite
 BUJANJE I LJUŠTENJE
MATERICA ZIDA MATERICE U
MESEČNE MENSTRUALNOM
CIKLIČNE CIKLUSU
PROMENE
JAJNICI
NASTANAK GAMETA
GAMETOGENEZA

FOLIKULOGENEZA
STRUKTURA I PROMENE U
DIFERENCIJACIJI OOCITA
RAZVOJ FOLIKULA,
sazrevanje oocite I
OOCITA I ZAVRŠAVA MEJOZU I,
ULAZI U MEJOZU II
PUCANJE ZRELOG
FOLIKULA
OPLOĐENJEM OOCITA II IZLAZI IZ
METAFAZE II I ZAVRŠAVA CIKLUS
RAZVOJ ŽUTOG TELA KOJE
LUČI PROGESTERON

NASTAJE HAPLOIDNI GAMET

OOTIDA I 3 POLARNA TELA
 1 JAJNICI parni organi,
ovalnog oblika
EGZOKRINA 2
ENDOKRINA smešteni bočno
ULOGA od tela materice
ULOGA
(uterusa).
sazrevaju polne
ćelije
od puberteta, do JAJNICI
menopauze
g u u ENDOKRINA
o
ul vanju
lja rnih AKTIVNOST
is po
k u nda
se olnih a
p
r is tik
a r a k te UTERUS
k
CERVIKS
VAGINA
ESTROGEN PROGESTERON

FOLIKULARNE ŽUTO TELO priprema endometrijuma za

implantaciju embriona.
ĆELIJE
 HORMONSKA REGULACIJA OOGENEZE
HORMONI CNS I STEROIDNI-POLNI HORMONI JAJNIKA

OVULACIJA
2 1
FOLIKULOGENEZA
PUCANJE FOLIKULA I
IZBACIVANJE OOCITE II U SAZREVANJE
TRBUŠNU DUPLJU OOCITE

3
PRIPREMA
ENDOMETRIJUMA

CIKLIČNE PROMENE OD PUBERTETA DO MENOPAUZE

Kada u jajnicima dođe do postepenog

BROJ OVULACIJA SE gašenja produkcije gameta i sinteze polnih
SMANJUJE POSLE 30. hormona, nastupa klimakterijum, koji kod
žena nastupa u periodu između 45 i 55
GOD STAROSTI godina.
 U TOKU OOGENEZE DEŠAVAJU SE SAZREVANJE OOCITE I
FOLIKULOGENEZA
sazrevanje folikula-folikulogeneza

primarni sekundarni tercijerni

sazrevanje polnih ćelija- oogeneza

CORONA RADIATA
polocita I
Zona pelucida oocita I

2n
n

folikularne ćelije oocita II

 završena I mejotička
deoba sekundarni
antrum
sekundarni
FSH,LH
sekrecija

primarni
n je a POČINJE II
a l
ci v te mejotička deoba
b a og
- iz arn
ij a p ol
l ac II i
u
ov cite
oo

primordijalni
tercijerni de Grafov
Folikularne ćelije se dele mitotskom deobom i formiraju više
slojeva, uočava se zona pellucida, 
 u toku embrionalnog razvića nastaje veliki broj primordijalnih
folikula, koji će ostati takvi sve do puberteta. U pubertetu započinje
lučenje FSH i LH čime se ciklično aktiviraju primordijalni folikuli i
podležu diferencijaciji.
Primordijalni folikuli – nastaju u toku embrionalnog razvića,tako što
svaka primarna oocita biva okružena jednim slojem
pljosnatih, folikularnih ćelija. Na rođenju ih ima preko 2 000.000 ali se
njihov broj smanji na 200.000 do puberteta.
Od puberteta pod delovanjem hormona hipofize započinje
sazrevanje samo nekoliko primarnih folikula koji, ili propadaju
atrezijom, ili sazrevaju i postaju sekundarni folikuli.

Luteinizirajući hormon (LH) deluje na teka ćelije folikula da

luče androgene (testosteron,androstendion i dihidroepiandrosteron)
koji su prekursori estrogena.
Pod dejstvom folikulostimulirajućeg hormona (FSH), folikularne ćelije
prevode androgene u estrogene (17-β-estradiol, estron i estriol). FSH
i estrogeni zajedno dalje na dalji razvoj folikula, ali isto i na promene
endometrijuma materice.
teka
Interna
eksterna
folikularne ćelije

antrum
zona
pelucida

sekundarni folikul
 Od puberteta do menopauze pod delovanjem hormona dešavaju se ciklične
promena na jajnicima i na endometrijumu materice.
U jajnicima se paralelno dešava sazrevanje folikula pod delovanjem hormona
hipofize-FOLIKULOGENEZA, koje je preduslov za sazrevanje OOCITE I i njen
ulazak u mejozu I

Tercijarni folikul – nastaje razvojem sekundarnog folikula, pod uticajem hormona.

Antrum se širi I folikularne ćelije su podeljene u : korona radiata –oko
oocite. kumulus oophorus –povezuju oocitu i koronu radiatu sa drugim delovima
folikula
oocita II
membrana +prvo polarno
tercijerni folikul
ćelije telo

antrum

i ja
lac
u
korona radijata ov prskanje DeGrafovog
folikulai izbacivanje
oocite II u jajovod

Cumulus oophorus 
folikuli u jajiniku žene primordijalni kasni primarni
primarna
oocita
primarna Zona pelucida
oocita
folikularne
folikularne ćelije
ćelije

Teka ćelije

Granuloza ćelije
Korona
radijata
antrum

Zona pelucida
kumulus
oforus

sekundarni Tercijerni-deGrafov
 oocita I
žuto telo OVULACIJA

oocita II sa
polarnim telom

korona radijata
zona pelucida jajovod
 Ovulatorna faza – ovulacija
Ovulacija predstavlja proces oslobađanja jajne ćelije iz zrelog
preovulatornog folikula.
10 do 12 sati pre ovulacije dolazi do naglog porasta luteinizirajućeg
hormona (LH), što se naziva LH pik. Ovim započinju strukturelne
promene na preovulatornom folikulu koje će dovesti do njegovog
prskanja i oslobađanja oocite.  

Lutealna faza

Nastupa odmah nakon ovulacije i U jajniku ostaje deo folikula i to

traje u proseku 12 – 17 dana. Jajna deo folikularnih ćelija, ćelije teke
ćelija, zajedno sa zonom pellucidom
interne i externe. Nakon prskanja
i folikularnim ćelijama corone
folikula vrlo brzo OSTATAK
radiate, napušta jajnik i preko
fimbrija dospeva u šupljinu folikularnih ćelija se diferencira
jajovoda. Dalje se, pod dejstvom u corpus luteum.
cilija epitela jajovoda kreće ka
uterusu.
 POSTNATALNO SAZREVANJ (nakon puberteta):

Od otprilike 500 000 folikula koji su prisutni u dva jajnika na

početku polne zrelosti, samo oko 480 dostigne stadijum Graafovog
folikula iz kojih se mogu osloboditi oocite II u procesu ovulacije .
Ovaj broj se jednostavno izvodi množenjem broja ciklusa godišnje
(12) i broja godina u kojima je žena plodna (40).

oko 450 Grafovih folikula dostigne zrelost nakon puberteta i

izbacuje se tokom ovulacije tokom reproduktivnog života žene oko
450 oocita II.
 Žensko dete se rađa sa 1-2 miliona jajnih folikula.
Atrezija folikula se neprekidno dešava, tako da se njihov broj smanjuje, dok
potpuno ne iščeznu, u doba menopauze.

U jajnicima devojčice u pubertetu, ima oko 400 000 jajnih folikula.

Tokom 30-40 godina koliko traje reproduktivni period žene, iz oba jajnika se
oslobodi ukupno oko 450 oocita II.
Ostali folikuli i oocite u njima propadaju ne dostižući polnu zrelost.

početak-embriogeneza, propadaju sve primordijalne

A ćelije koje se nisu okružile folikularnim ćelijama
T
R folikuli propadaju atrezijom tokom celog života, do menopauze
E
Z
I
J U menstrualnom ciklusu,
A pod delovanjem hormona u
atrezija
proces sazrezavanja ulazi
oko 10 folikula, ali punu
zrelost postiže samo jedan,
ostali propadaju atrezijom
 STATISTIČKI PODACI VEZANI ZA OOGENEZU I POREMEĆAJE U MEJOZI

ŠANSE ZA OPLOĐENJE U JEDNOM CIKLUSU IZNOSI 30% U RANOM

REPRODUKTIVNOM PERIODU OD 20-30 G. STAROSTI

BR. SPONTANIH POBAČAJA OKO 60% ZBOG ABNORMALNOSTI EMBRIONA U

PRVOM TROMESEČJU TRUDNOĆE.
NAJVEĆI BROJ EMBRIONA GUBI SE TOKOM PRVE TRI NEDELJE –POBAČAJ KAO
ZAKASNELA MENSTRUACIJA

STRUKTURNE
POLIPLOIDIJE ANEUPLOIDIJE ABERACIJE

ŽENE IMAJU OD 8-14 OVULACIJA GODIŠNJE

450 OOCITA
 MENSTRUALNI CIKLUS
Menstrualni ciklus predstavlja vreme između dva menstrualna
krvarenja. Prvi dan menstrualnog krvarenja označava početak ciklusa,
a njegovim krajem se označava dan pre početka sledećeg krvarenja.
U toku menstrualnog ciklusa, pod dejstvom hormona, dolazi do
promena na čitavom organizmu ali posebno na nivou jajnika i
materice.  Menstrualni ciklus najčešće traje između 21 i 35 dana.
Prva menstruacija se naziva menarha i najčešće se javlja između 12. i
13. godine života (pubertet). Posle poslednje menstrucije nastupa
period menopauze koji obično nastupa oko 51 godine života, ona
označava kraj germinativnog perioda žene. (nakon menopauze žena
više nije u stanju da zatrudni)
U toku menstrualnog ciklusa, najveće promene se dešavaju na nivou
jajnika i uterusa. Prema tome, možemo posmatrati ovarijalni
ciklus i uterini ciklus.
 Sve promene koje se javljaju u toku menstrualnog ciklusa nastaju pod
dejstvom hormona hipofize: folikulostimulirajući hormon (FSH)
i luteinizirajući hormon (LH), za čiju sintezu je ključan hipotalamus.
 Hormonska regulacija
Predstavlja deo signalnih mehanizama koji kontrolišu razvoj
oocita, folikulogenezu, kompletan seksualni razvoj i seksualne
funkcije posle puberteta.

Signali iz raznih delova mozga stimulišu hipotalamus koji luči

oslobađajuće faktore koji deluju na hipofizu da luči gonadotropne
hormone, FSH i LH. Ovi hormoni su odgovorni za razvoj primarnih,
sekundarnih polnih karakteristika tokom pubertetskog razvoja kao i
za funkcije spermatogeneze i oogeneze. Oogeneza zavisi od
estrogena i progesterona koji su stimulisani delovanjem
gonadotropina

U središtu hormonske kontrole je sistem hipotalamici-hipofiza sa

dva hipofizijska gonadotropina FSH i LH.
Pulsirajuće oslobađanje GnRH od strane hipotalamusa osnovni je
preduslov za normalnu kontrolu ciklične funkcije jajnika. Ova
ciklična aktivnost oslobađa FSH i LH, a oba stimulišu sazrevanje
folikula u jajniku, a ciklus LH pokreće ovulaciju.
 hipotalamus estradiol i progesteron
menstruacija
estradiol
razvoj grudi
Gn RH ubrzanje rasta

hipofiza
leptin
gonadotropne
ćelije

progesteron FSH estrogeni

LH
granuloza
masno tkivo
žuto telo a ci
ja androgeni
ul teka
ov
Oocita II
HORMONSKA
folikulogeneza
REGULACIJA
 hipotalamus
gnRH
progesteron

hipofiza
estrogen

uglavnom estradiol,
Inhibin

i nekad
LH
FSH
LH progesteron
FSH

stimulacija

materica inhibicija

jajnici

reproduktivni ciklus zahteva kompleksne interakcije i

povratnu spregu između hipotalamusa-hipofize i jajnika
teka ćelije
holesterol
cAMP

LH LH

androgeni testosteron
testosteron androgeni

A
A
androgeni A
A
cAMP

FS
FSH

H
aromatizacija
estron estradiol E E
E E
E E

granuloza ćelije estrogeni

teorije dva tipa nastanka estrogena
 ovulacija

FOLIKULARNA FAZA LUTEALNA FAZA

sazrevanje folikula i oocite I
nastanak žutog tela

estrogen proizvode theka progesteron žuto telo

folikularne ćelije ovulaciju omogućava
ovulacija skok LH u krvi.
progesteron
estradiol LH

FSH

stadijumi 7 14 21 28
proliferativna faza
započinje krajem menstruacije.
Praćena je rastom jajnih folikula i većom sekrecijom
estrogena, što omogućava da endometrijum zadeblja

Povišen nivo LH omogućava ovulacija i formiranje žutog

tela, koje luči progesteron.
sekretna faza

Ako do začeća nije došlo, zbog smanjenog nivoa LH, žuto

telo gubi endokrinu ulogu, čime se smanjuje sinteza
progesterona.
Nabujali endometrijum, bez progesterona propada, što
uslovljava menstrualno krvarenje . Ako je došlo do
oplođenja i ugnježdenja u matericu progesteron luči žuto
telo do trećeg meseca trudnoće, kada tu ulogu preuzima
placenta
 rast folikula ovulacija žuto telo

ukoliko ne dođe do oplođenja i implantacije

blastocista, funkcionalni sloj endometrijuma
propada. sluznica će biti uklonjena (menstrualno
ciklične promene krvarenje)
endometrijuma
pripremaju sluzokožu
materice da se zigot
menstruacija
implantira
dani

1 14 28
menstruacija proliferativna sekretna faza
 Menstrualni ciklus
►Mesečno sazrevanje (obično)
jedne oocite i folikula koji je
okružuje
► proliferacija endometrijuma
materice
► ovulacija je proces kojim se
oocita oslobađa iz jajnika
►transformacija prsnutog folikula
u endokrino žuto telo
►ljuštenje endometrija materice i
involucija žutog tela (osim ako se
oplođena jajna ćelija implantira u
matericu i počne da se razvija)
►Proces ovulacije-izbacivanje
sekundarne oocite iz folikula
►U roku od nekoliko sati nakon
skoka FSH i LH, folikul postaje
vaskularizovan i postaje vidljivo
ružičast.
►Pucanje folikula nije
eksplozivno: jajna ćelija, praćena
velikim brojem kumulus ćelije koje
su vezane u matriksu
hijaluronskom kiselinom polako
se probijaju na površinu jajnika.
►Ovulacija se javlja otprilike 38
sati nakon skoka FSH i LH.
 Struktura jajne
ćelije

Zaštita embriona
vitelinski omotač-zona pelucida
n (glikoproteini)

folikularne ćelije

kortikalne granule-sprečavaju polispermiju

Informacioni molekuli
Žumančane granule-
hranjljive materije od lipida i
proteina

►Ovum (zrelo jaje) skladišti i nosi uputstva za početak rasta

i razvoja embriona
 struktura
spermatozoida

akrozom- haploidno
uloga u jedro
oplodnji
centriola

vrat rep
glava
mitohondrije
jajna ćelija žene je alecitna . Njena citoplazma se naziva ooplazma i
sadrži veliko jedro. Jajna ćelija je okružena sa tri omotača, i to
unutrašnjim tankim providnim vitelinskim omotačem, srednjim
omotačem zonom pellucidom i spoljnim debelim omotačem folikularnih
ćelija zvanim corona radiata. Između vitelinske membrane i zona
pellucida nalazi se uski perivitellinski prostor

korona radiata
zona pelucida
vitelinska
membrana
nukleus

ooplazma

korona radiata-folikularne
ćelije
 Jajna ćelija/ovum spermatozoid
koliko učestvuje u 1/ciklusu 250/280
procesu miliona/po
ejakulatu

veličina 0.12mm 50μm/10000 x

manji od ovuma

ploidija haploidna/mejoza II haploidna

nekompletna

mitohondrije 100-200000 75-100

karakteristike zona pelucida Rep, akrozom

kortikalne granule mitohondrije
 FERTILIZACIJA
Fertilization
Ovulirani folikul sadrži hemotropni
faktor sperme i samo kapacitirani
spermatozoidi mogu da reaguju na ovaj
faktor usmerenim plivanjem ka
jajetu.Kada spermatozoid dostigne
čvrstu zonu pellucida koja okružuje
oocit, vezuje se za specifičan molekul
glikoproteinskog receptora sperme.
akrozom oslobođa enzime koji
omogućavaju spermi da prodre u zonu
pellucida. Kada spermatozoid uspešno
prodre u zonu pellucida i stigne do
oocita, ćelijske membrane dve ćelije se
spajaju
prenuklearni spajanje pronukleusa metafaza anafaza prve
stadijum dovodi do prve deobe prve deobe deobe
 Karakteristike oogeneze

❶Oogeneza započinje za vreme embrionalnog života i

traje do menopauze

❷Oogeneza je diskontinuiran proces

Pre rodjenja :

u fazi razmnožavanja OOGONIJE se dele mitotozom.

Deoba se završava pred porođaj i više se ne ponavlja
Oogonije se u fazi rasta diferenciraju u PRIMARNE
OOCITE
 Sve primarne oocite ulaze u fazu sazrevanja (u
mejozu I) i zaustavljaju se na stadijumu DIPLOTENA.
Bebe se rađaju sa oocitama I
 Od rodjenja do puberteta :
Primarne oocite miruju u diplotenu profaze I. Period
mirovanja se naziva DIKTIOTEN

Promene od puberteta do menopauze :

pod delovanjem hormona, u svakom od ciklusa, više

folikula počinju sazrevanje, ali samo jedna oocita uspeva
da sazri a ostali folikuli propadaju atrezijom.
 Oocita I u deGrafovom folikulu završava mejozu I, i
nastaje oocita II i polarno telo I, koje se izbacuje u procesu
ovulacije. Sve ostale primarne oocite koje se nalaze u
primarnim folikulima i dalje miruju u jajniku do sledećeg
ciklusa
 brazdanje

t
er

cis
m
to

sto
as
bl

bla

a
cij
nta
pla
im
zigot
oplođenje

oplođenje se dešava u
jajovodu

sekundarna
oocita ovulacija
 Oocita je nepokretna i velika, u
poređenju sa visoko pokretnIm
spermatozoidom. Oocita sadrži
citoplazmu sa granulama
žumanceta, informozome i
X
kortikalne granule, dok
spermatozoidi imaju malo
23,X citoplazme i specijalizovani su
za kretanje.

Y 23,Y
Postoje 2 vrste spermatozoida u
odnosu na polne hromozome: oni koji
nose X ili Y;
Oocita uvek sadrži X hromozom:
23, X (odnosi se na 23 hromozoma u
X 23,X
komplementu, koji čine 22 autosoma i 1
polni hromozom, X
Razlika između OOGENEZE I SPERMATOGENEZE
U broju dobijenih funkcionalnih gameta
U spermatogenezi od jedne primarne spermatocite nastaju
četiri funkcionalna gameta – spermatozoida.
U oogenezi od jedne primarne oocite nastaje samo jedan
funkcionalni gamet – ootida, a 3 polocite se resorbuju jer
ne sadrže citoplazmu sa informozomima koji su
neophodni za brazdanje embriona

Po vremenu odpočinjanja i trajanja procesa

Spermatogeneza počinje u pubertetu i traje do kraja života

Oogeneza započinje za vreme embrionalnog života i traje do
menopauze
 Po kontinuitetu održavanja procesa

Spermatogeneza je kontinuirani proces, koji se

dešava tokom celog života.

Oogeneza je diskontinuirani proces, koji ima dva

zastoja.
Prvi zastoj je u diplotenu mejoze I a drugi u
metafazi mejoze II
 Greške u gametogenezi

Nepravilna mejoza I i II i posledice za potomstvo

Kod žena zbog samog mehanizma nastanka

oocita, postoji povećan rizik , sa godinama
starosti žene, da se dogodi nepravilna mejoza,
koja dovodi do aberantnih gameta i povećanog
rizika za dobijanje aberantnog potomstva.

Greške mogu da zaustave samu

gametogenezu, mogu da dovedu do
sterilnosti, ili usled nepravilne
mejoze do nastanka aberantnih
gameta koji oplođenjem dovode
naslednih poremećaja –sindroma
Greške se dešavaju na svim nivoima gametogeneze, kao i na svim
regulatornim mehanizmima

Greške u stvaranju Segregacija homologih

deobnog vretena, hromozoma,
nepravilnog spajanja- anafazno zaostajanje,
asinapsis, neadekvatno delovanje
fragmentacija hormona,
sinaptonemalnog nepravilno postavljanje
kompleksa citoplazme pre i nakon
oplođenja,
greške u fazama oplođenja,
defekti u jednom genu,
infekcije,
hemijski i fizički agensi
 greška u mejozi I greška u mejozi II

*
*

n n n n n+1 n-1 n+1 n-1 n

normalna aberantni aberantni
mejoza gameti normalni gameti
U savremenom društvu primećuje se da kod žena postaje sve
aktuelniji trend kasnijeg rađanja dece, što donosi sa sobom
medicinske probleme.
kvalitet oocita starijih žena je ugrožen i stopa trudnoće starijih
žena je niža. Sa povećanjem stope kasnijeg rađanja, postaje sve
važnije razumeti mehanizme koji su u osnovi nižeg kvaliteta
oocita kod starijih žena, što uključuje mitohondrijske disfunkcije,
aneuploidiju i epigenetske promene .

Aneuploidija su česte kod ljudi i javljaju se u približno 20-40% svih začeća.

To je najčešći uzrok pobačaja i urođenih mana kod ljudi i vodeća je
prepreka u liječenju neplodnosti.Većina aneuploidija je rezultat mejotičkih
grešaka nerazdvajanja hromozoma majke. Međutim, postoje značajne
varijacije među hromozomima u načinu nastanka ovih grešaka, što ukazuje
na to da postoji više mehanizama pomoću kojih dolazi do aneuploidije kod
ljudi.
Studije oocita fetusa kod ljudi ukazuju na visok nivo grešaka rekombinacije,
ukazujući da su neke oocite predisponirane da se ne spoje zbog događaja
koji su se dogodili pre rođenja.
1. Sekundarni folikul nastaje:
a.u fazi razmnožavanja oogeneze
b. tokom ovulacije
c. u fazi rasta oogeneze
d. u fazi sazrevanja oogeneze 

2. Koja od navedenih ćelija ima 4 puta manju količinu DNK u odnosu primarnu
oocitu
a.oocita II
b. oogonije
c. sekundarno polarno telo
d.primarno polarno telo
3. Primarno polarno telo ima 22 hromatide. Koliki je diploidan broj
hromozoma tog organizma
a.11
b.22
c.44
d. 88
4. Ako sekundarna oocita ima 12 hromozoma tada je
a.2n tog organizma 12
b.2n hromozoma 24
c.broj hromatida u ootidi 24
d. ništa nije tačno
5. Koja od navedenih ćelija ima dvostruko manje DNK u odnosu na prmarnu
oocitu
a.sekundarna polocita
b. Sekundarna oocita
c.primarna polocita
d.Tačno je pod b i c

6. Ako gamet ima 7 molekula DNK tada u primarnoj oociti ima

a.7 hromozoma i 7 molekulu DNK
b.14 hromozoma i 14 molekula DNK
c. 14 hromozoma i 28 molekula DNK
d. 28 hromozoma i 28 molekula DNK
7. Koja od navedenih ćelija ima dvostruko manje hromozoma
nego primarna oocita
a. primarna polocita
b. oogonija
c. folikularne ćelije
d. stem ćelije
8. U kojoj od navedenih ćelija se ne nalazi isti broj hromozoma poreklom od oba
roditelja
a.sekundarna oocita
b. ćelije jetre
c. folikularne ćelije
d. stem ćelije
 9. Koliko se jajnih ćelija dobija od 1oo sekundarnih oocita
a.50
b.100
c. 200
d. 400

10. Da bi se formiralo 20 zrelih jajnih ćelija potrebno je najmanje

a.20 primarnih oocita
b.10 primarnih oocita
c.5 primarnih oocita
d.1 primarna oocita
10. Da bi se formiralo 20 zrelih jajnih ćelija potrebno je
najmanje
a.20 primarnih oocita
b.10 primarnih oocita
c.5 primarnih oocita
d.1 primarna oocita
11. Koja od navedenih ćelija ima isti broj
hromozoma poreklom od oba roditelja:
a.spermatogonija
b.primarna polocita
c.sekundarna oocita
d. Spermatozoid
12. Diferenciranje oogonije u oocitu I dešava
se u fazi
rasta

13. Primarna polocita u odnosu na primarnu

oocitu ima:
a.upola manju količinu DNK
b.istu količinu DNK
c. četiri puta manju koilčinu DNK
d. dvostruko veću količinu DNK
14. Od kojih ćelija počinju procesi mejoze u
gametogenezi:
a.spermatocita I
b. Spermatogonija
c. oogonija
d. oocita I
e. tačni su svi odgovori
f. tačni su odgovori pod a i d
g. tačni su odgovori pod b i c
 
15. Kada se rodi ženska beba njene polne
ćelije su
a.telofazi mejoze I
b. profazi mejoze II
c. diplotenu profaze mejoze I
d.nisu uopšte formirane
16.Podvuci netačnu tvrdnju o spermiogenezi
a.To je proces morfoloških i funkcionalnih promena spermatida u
spermatozoid
b.Od goldžijevog aparata će se formirati akrozomalna kapa
c.Tokom spermiogeneze dolazi do redukcije broja hromozoma
d.Na kraju spermiogeneze nastaju spermatozoidi

17.Sekundarna polocita u odnosu na primarnu oocitu ima

a.Dva puta manje molekula DNK
b. Istu količčinu citoplazme
c. 4 puta manji broj pnl
d. Isti broj hromozoma
18. Nacrtaj oocitu u metafazi I ako znaš da gameti tog organizma imaju 2
molekula DNK
n=2 v v
2n 4 * *

19.Broj mogućih kombinacija hromozoma u

anafazi mejoze 1, ako je 2n=10
a) 5
b) 10
c) 32
d) nema tačnog odgovora
 

20 Spermatide u odnosu na telesne ćelije u G1 fazi

a)Imaju istu količinu DNK
b)Imaju upola manju količinu DNK
c)Imaju 4 puta manju količinu DNK
d)Nema tačnog odgovora
 
21. Homologi parovi hromozoma se nalaze u
a)Primarnoj polociti
b)Primarnoj oociti
c)Sekundarnoj spermatociti
d)Sekundarnoj oociti
e)Svim navedenim ćelijama
22. U ovarijumima ženskog novorođenčeta prisutne su :
sekundarne oocite
primarne oocite
oogonije
primordijalne germinativne ćelije

23. Koliko gameta može nastati od 20 primarnih oocita

80
20
40
10
24. Koji je od navedenih stadijuma profaze I jako produžen kod ženki sisara:
diploten
dijakinezis
zigoten
leptoten
25 Sekundarni folikul nastaje:
u fazi sazrevanja oogeneze
u fazi rasta oogeneze
u fazi razmnožavanja oogeneze
tokom ovulacije
26. Homologi hromozomi sadrže:
različite gene i iste alele
iste gene, uvek jednakih alelnih oblika
iste gene, jednakih ili različitih alelnih oblika
različite gene i različite alele

27. Hijazme između homologih hromozoma pucaju u:

anafazi mejoze II
anafazi mejoze I
diplotenu
dijakinezisu
28. Hijazme između homologih hromozoma nastaju u:
dijakinezisu
zigotenu
diplotenu
anafazi mejoze I

29. Primarna polocita u odnosu na primarnu oocitu ima:

četiri puta manju koilčinu DNK
dvostruko veću količinu DNK
upola manju količinu DNK
istu količinu DNK
30.Crossing over omogućava razmenu:
homologih segmenata između homologih hromozoma
homologih segmenata između nehomologih hromozoma
istovetnog genetičkog materijala u okviru jednog hromozoma
nehomologih segmenata između homologih hromozoma
31. U kojim od navedenih ćelija se nalaze homologi parovi hromozoma:
sekundarne spermatocite
primarne polocite
oogonije
spermatide
32. U metafazi mitoze :
nestaje nukleolus
hromozomi su pojedinačno rasporedjeni po ekvatorijalnoj ravni
svaki hromozom je preko centromere vezan za po jednu nit deobnog vretena
svi odgovori su tačni
33. Kondenzacija hromatina :
započinje u G2 a završava krajem telofaze
započinje na početku G1 a završava na kraju telofaze
započinje u G2 a završava u metafazi
započinje u S a završava početkom telofaze
34. Koliko je polinukleotidnih lanaca DNK prisutno u nervnoj ćeliji čoveka ?
46
23
0 1
84
92
 35. Spermatida nastaje na kraju
a.redukcione deobe
b. Ekvacione deobe
c. Faze rasta
d. Spermiogeneze
 
36. Odredi broj molekula DNK u leptotenu
ako je 2n 10
20
37. Ćelija ima 2n 10 hromozoma. Koliko ima molekula DNK
Profazi mitoze
20
G1 fazi
10
Telofazi mitoze
10
Metafazi mitoze
20
 
38. Sekundarni folikul nastaje u
a.Fazi rasta
b.Fazi razmnožavanja
c.Fazi sazrevanja
d.Ovulaciji
 
39. Koliko molekula DNK imaju navedene ćelije čoveka:
1.I polocita _____________ 46
2.ootida _____________ 23
3.II spermatocita _____________
4.spermatogonija u G2 fazi _____________ 46
5.oogonija u G1 fazi _____________ 92
• 46
40.Nacrtaj spermatocitu I u metafazi mejoze I ako znaš da
spermatida ima 2 polinukleotidna lanca
41. Nacrtaj oocitu II u metafazi mejoze II ako znaš da polocita II ima 4
polinukleotidna lanca

42.Nacrtaj ćeliju u metafazi mitoze ako je 2n 4

• 43. Izračunaj diploidan broj hromozoma hipotetičkog organizma,
ako se zna da u somatskoj ćeliji ima 10 sestrinskih hromatida.
• A. 10
• B. 20
• C. 5
• D.40
• 44. Koliko hromozoma ima diploidna ćelija nekog nepoznatog organizma,
ako se zna da je u njegovoj somatskoj ćeliji prisutno 10 pari sestrinskih
hromatida.
• A. 10
• B. 20
• C. 5
• D.40
par
sestrinski
h
hromatid
a

Par sestrinskih hromatida pripada jednom

hromozomu. Ako u ćeliji ima 10 pari sestrinskih
hromatida, znači da ima i toliko hromozoma.
• 45. Koliko hromozoma ima diploidna ćelija nepoznatog
organizma, ako je poznato da njegova somatska ćelija ima 10
polinukleotidnih lanaca u G1 fazi interfaze.
• A. 10
• B. 20
• C. 5
• D.40
 • 46. Koliko hromozoma ima diploidna ćelija nepoznatog
organizma, ako je poznato da njegova somatska ćelija ima 10
polinukleotidnih lanaca u G1 fazi interfaze.
• A. 10
• B. 20
• C. 5
• D.40

1molekul DNK 2pnl

polinukleotidna lanca
U G1 fazi hromozomi su nereplicirani, što znači da se
hromozom sastoji od jedne hromatide odnosno od jednog
molekula DNK. Pošto molekul DNK ima dva polinukleotidna
lanca, 10 polinukleotidnih lanaca predstavljaju 5 molekula
DNK, odnosno hromozoma u ćeliji.
• 47. Odredi diploidan broj hromozoma hipotetičkog organizma, ako se
zna da u njegovoj u somatskoj ćeliji koja je u G2 fazi ima 10 molekula
DNK.
• A. 10
• B. 20
• C. 5
• D.40

G2 faza-
hromozom dve
hromatide-2
molekula DNK

Ćelija koja se nalazi u G2 fazi ima duplirane

hromozome koji se sastoje od dve hromatide (2
molekula DNK). Prisustvo 10 molekula DNK,
upućuje na upola manji broj hromozoma u ćeliji (5
hromozoma)