Генетичка контрола

развојних процеса
 Гени родитеља
контрола развојних процеса
• Све ћелије једног организма имају исте гене
• Дејство гена родитеља не почиње истовремено;
• Најранији ступњеви развића ембриона дешавају
се на основу информација односно гена мајке.
• Гени оца се укључују у формирање односно
диференцијацију ћелија ембриона тек од ступња
гаструле.
 Диференцијација ћелија за хемоглобин

Ћелије не стварају увек исти хемоглобин

• До рађања делују гени за алфа и гама хемоглобин
• По рођењу:
- и даље делују гени за алфа хемоглобин
- престаје дејство гена за гама хемоглобин
- почињу да делују гени за бета хемоглобин
• Редослед “укључивања” гена у току развића је
карактеристичан за сваку врсту, што указује на
индивидуални развојни програм који се остварује од
настанка зигота до краја живота тог организма.
 Индивидуални развојни програм

Сваки организам има свој индивдуални

развојни програм
 Развиће полности
• Прогамно размножавање – развиће полности
зависи од изгледа гамета (из крупних оплођених
јајних ћелија равиће се женке, а из ситних
мужијаци).
• Епигамно размножавање – развиће полности
зависи од фактора средине (ако се зигот развија у
спољашњој средини, развиће се женке. У телу
мајке, развија се мужјак).
- крокодил - полност зависи од температуре
• Сингамно размножавање – пол се формира у
моменту оплођења комбинацијом гена родитеља
 Сингамно размножавање

• Женски пол је хомогаметан (ХХ). Сви гамети носе само Х

хромозом.
• Мушки пол је хетерогаметан (ХY). Пола гамета носи Х, а пола Y
хромозом.
• Код неких организама мужјак нема Y хромозом
(пауци, стоноге, инсекти тврдокрилци), већ аутозоме и Х
хромозом. Тада “побеђују” гени са аутозома и одреде пол.
• Код птица и лептира полност је обрнуто дефинисана.
- женски пол је хетерогаметан (WZ)
- мушки пол је хомогаметан (ZZ)
 Детерминација пола

• Пол зависи од комбинације полних хромозома

приликом оплођења.
Код мушкараца се образује два типа гамета
23=22А + Х и 23=22А + Y хромозом.
Код жена јајна ћелија увек има 23=22А + Х
У зависности од тога који ће од два типа
сперматозоида оплодити родиће се дечак или
девојчица.
46= 44А+ XY дечак
46= 44А+ ХХ девојчица
 Пчеле - детерминација пола
• Пчеле су друштвени
инсекти
• Развиће полова је
различито
• Женке: матице и
радилице - из оплођених
јајних ћелија (диплоидан
број хромозома - 16)
• Мужјаци – из
неоплођених јајних
ћелија, партеногенеза
(хаплоидан број
хромозома – 8)
 Старење, промене у ћелијама

• Грешке на ДНК се дешавају услед

мутација и преносе на РНК приликом
транскрипције.
• Повећањем синтезе иРНК у ћелијама
долази до све већег броја грешака.
• Опорављајући ’’репер’’ ензими
исправљају грешке на ДНК што доводи
до смањења броја грешака насталих у
генима током стварања гамета.
 Старење - значај старења
• Старењем приликом репликације (синтезе
ДНК) настаје све више грешака на овом
молекулу.
• ’’Репер’’ ензими не могу да исправе све
грешке.
• Старење има адаптивни значај
• Омогућава уграђивање нових промена
кроз генерације(битно за еволуцију сваке
врсте).