GENI I SREDINA

Ako proemo sve tekoe da bi pomeali svoje gene sa

neijim tuim genima, to je sve u cilju da se osigura da e
nae dete biti drugaije od nas samih i od sve ostale nae dece.

F. AKOB

Jedno ljudsko bie je jedan od miliona spermatozoida, taj jedan

je uspeo, znai vi ste ampioni. Svako ko se rodio je pobednik!

Z.INI
 Geni-bioloke osnove razvoja
Slinosti i razlike- doprinos i gena i sredine

GENI delovi sloenih DNK molekula u hromozomima

(lanci belanevina)
nosioci naslednih informacija- dispozicije za razvoj
organizma i psihikog ivota
2 x23 x 20 000 gena

Genetska lutrija- polna reprodukcija preureuje

genetsku kombinaciju svake nove osobe koja
nasleuje jedinstvenu kombinaciju gena, tako da je
osigurana velika raznolikost meu ljudima
(sa izuzetkom identinih blizanaca)
Sredinska lutrija baenost u svet
Geni-bioloke osnove razvoja
 Razvoj organizma
Nove telesne elije se formoraju mitozom,
procesom kopiranja koji ponavlja genetski
materijal nasleen pri roenju i imaju 46
hromozoma- replikacija- bioloki kontinuitet.

Polne elije formirane su mejozom, procesom

deobe elije i imaju 23 hromozoma tako da se
spajanjem dve polne elije odrava konstanatn
ukupan broj od 46 hromozoma kod svake nove
individue- varijabilitet- genetska
raznovrsnost.
 Geni-bioloke osnove razvoja
Individualne razlike
kombinacijom hromozoma roditelja
223 - 8 miliona kombinacija
krosingover razmena gena izmeu para
hromozoma tokom prve faze mejoze-
64 triliona kombinacija

Monozigotni i dizigotni blizanci- predispozicije

(geni, rasa, godine, broj trudnoa, lekovi)
Polna determinacija- brojana dominacija Y
hromozoma, tj.mukih zigota- podlonost
genetskim malformacijama mukog pola,
vremenom dominacija enskog pola, uprkos
kulturolokoj preferenciji
 Geni-bioloke osnove razvoja
Zakoni nasleivanja - eksperimentalno odabiranje (Mendel)
Aleli gen je nosilac alternativnih formi jedne osobine-
homozigotna i heterozigotna osobina
dominantnost i recesivnosti (krvna grupa A,B, O)
oba alela jednako doprinos-kompromis (boja koe)
kodominacija- novi kvalitet (AB)
Poligene osobine- kombinacija vie gena + sredina
komplementarni - jedan gen uslov za ispoljavanje drugog (boja cveta)
modifikujui - boja oiju (vea raznolikost u odnosu na samo 2 alela)
maskirajui odnosi- kombinacija dominantnih alela
Polno vezani efekti gena- asimetrija XY - nedostatak
komplementarnog gena koji dominira nad tetnim genom
 Odnos naslea i sredine
Determinizam
Enviromentalizam
Interakcionizam

BIHEJVIORALNA GENETIKA
utvrivanje proporcionalnog udela razliitih
vrsta genetskih i sredinskih faktora u
oblikovanju linosti i sposobnosti
mogunosti i ogranienja genetskih uticaja
mogunosti sredinskih delovanja
kvantitativna i molekularna BG
 Genotip i fenotip
Genotip- individualna genetska konstitucija
Fenotip - vidljive karakteristike, svaka
manifestna karakteristika koja je rezultat
interakcije genotipa i sredinskih faktora,
Genotip se moe ispoljiti u veoma
raznovrsnim fenotipima, zavisno od sredine
u kojoj se razvija
 Genetske studije
Eksperimentalni modeli
varijacije sredine, konstantni genotip- uticaj
sredine
varijacije genotipa, konstantna sredina- uticaj
gena
Obim ili raspon reagovanja genotipa -
praenje promena koje se javljaju u fenotipu sa
variranjem sredine- etika ogranienja
eksperimenata
 Genetske studije
Istraivanja obima reakcija ljudskog genotipa
Srodnike studije- variranje stepena srodstva u istoj sredini
- od jednojajanih blizanaca 100%, dizigotnih blizanaca i
brae/sestara 50%, polubrae/sestara 25%
-sredina konstantna (?);
-problem izolacije genetskih uticaja od drugih faktora
Blizanake studije- mono i dizigotni blizanci- deljena sredina
Studije usvajanja- variranje sredinskih uslova genetski
povezanih individua
-odvojeni blizanci- usvajanje u drugim porodicama; sredina
razliita (?); slinost porodica
-usvojena bioloki razliita deca- ista sredina (?); korelacije
usvojene dece iz iste sredine r=0
 SREDINSKA VARIJANSA

ZAJEDNIKA (DELJENA) SREDINA

socio-ekonomski uslovi
pripadnost kulturi
roditeljski stil vaspitanja
izloenost nekim zajednikim dogaajima

NEDELJENA SREDINA
izvanporodini odnosi sa vrnjacima i nastavnicima
redosled roenja
razliit roditeljski tretman
nesistematski faktori: nesrea i bolest
 KVANTITATIVNA BIHEJVIORALNA GENETIKA

Najee ispitivane psiholoke karakteristike:

Osobine linosti (temperamenta-
emocionalnost, aktivnost, socijabilnost)
Razliita ponaanja
Intelektualne sposobnosti
Psihopatoloke kategorije
 KOEFICIJENT HERITABILNOSTI

Deo ukupne fenotipske varijabilnosti koji je

uslovljen genetikim iniocima

Ove procene vae na nivou populacije

Ne ukazuju na stepen u kome data crta reflektuje

uticaj naslea u sluaju kada je individua u pitanju

FALKONEROV INDEKS HERITABILNOSTI

h=2x(rmz-rdz)
 Studije blizanaca i usvojenika
Blizanci
Monozigotni blizanci -100% geni + 100% zaj.sredina izvori
Dizigotni blizanci-50% geni + 100% zajedn. sredina konkordantnosti
Monozigotni blizanci -100% jedinst. sredina izvori
Dizigotni blizanci-50% geni + 100% jedinst. sredina nekonkordantnosti

Konkordantnost MZ DZ = 50% genetski efekat

Usvojenici
0% genetike sa usvojiteljima- slinost rezultat sredinskih faktora
0% sredine sa roditeljima- slinost rezultat genetskih faktora

Ako nema slinosti, ne znai da sredina ne deluje

 Interakcija geni- sredina

Povratna sprega- Skar- Makartni model

fenotip= geni + sredina
fenotip= geni + sredina (fenotipsko ispoljavanje
genotipa roditelja)
fenotip= geni + sredina (provocirana fenotipskim
ispoljavanjem genotipa deteta)
fenotip= geni + sredina (doivljena usled
genotipske osetljivosti i posledica sopstvenih
reakcija deteta)
 Interakcija geni- sredina
Razvojni program- neizvesni ishodi interakcije-
samomodifikujui organizam

Genetska determinacija
- raspona fenotipskih ispoljavanja, ali fenotipi nisu
fiksirani genotipm koji bez sredine ne moe da se
ispolji (osim za skoro potpuno genetski odreene
osobine);
- tendencija- fenotipska ispoljavanja nisu
konzistentna u razliitim sredinama
Waddingtonov pejsa
 Kanalizovane karakteristike i take odluke

Dubina dolina- stepen mogunosti uticaja sredine

to je dua preena putanja manje mogunosti promene
 Biologija i kultura
Darvin- evolucija- promene usled prirodnog
odabiranja i mutacija
Lamark- nasleivanje steenih karakteristika
pogreno za bioloku evoluciju, ali tano za kulturnu
Kulturno naslee- adaptacije nastale u jednoj
generaciji se naue i modifikuju u sledeoj- jezik,
obiaji, vaspitanje
Koevolucija- kultura utie na biologiju kroz
selektivnu reproduktivnu prednost
Sebini gen- DNA stvara fenotip koji e mu
obezbediti nastavk ivota
 Epigenetika
Epigenetiko nasleivanje predstavlja prouavanje
modulacije aktivnosti i ekspresije gena koje ne
ukljuuju promenu DNK strukture- biohemijski
mehanizmi programiranja genoma
Takve promene mogu biti vidljive nakon nekoliko
generacija elija ili ak vie generacija ivih bia.
Iskustvo, psiholoki procesi modifikuju aktivnost gena
Mi nismo rtve naih gena; na um utie na nae elije
Geni su naa sudbina ili moemo biti ono to od sebe
stvorimo?
Prevazidjena Nature (priroda) vs. Nurture (okolina) Dihotomija
Okolina Snaan Uticaj na Razvoj & Konane Osobine Fenotipa

STARO: Priroda ili Okolina

GENI (DNA) OKOLINA

Nezavisno

PONAANJE
NOVO: Priroda i Okolina
OKOLINA

Direktni uticaj okoline na CNS

alkohol, fizicka trauma, etc

EKSPRESIJA GENA U NERVNOM TKIVU

PONAANJE
Epigenetsko Programiranje Genoma
program za ontogenetski razvoj organizma (evoluciono star)
okolinski uticaji tokom ontogeneze
iskustva predaka (informacije o datoj okolini)
programiranje DNA
/ genoma

epigenetski markeri ( zapis) na genima